Jakšić, Đura - PROZA
Ta ti si već velika devojka! Pa što te tetka ne pušta u kolo? Ja ti već idem, i momci vele da ja najbolje igram“. „A ja ti, Aleksa, i ne znam igrati“, rekoh mu, tužio
a oči velike, zagasite; na ramenu mu zagasito gunjče sa crvenom postavom, a bela košulja, pritegnuta šarenim tkanicama, pušta se čak do niže kolena, na nogama šarene čarape sa dobro pritegnutim opancima... Milina ga je gledati!
Obradović, Dositej - BASNE
i poleznije i pravije: gdi se nauka uvodi i rasprostranjava, gdi poredak i zakoni carstvuju, gdi se kuga među ljude ne pušta, tu je za sve ljude bolje i pravednije.
oklevetaju ga i nalažu na njega da je on s nepravdom i grabežom sobu jednu zlata napunio | u koju nikada nikoga ne pušta. Car, koji ga inače ljubljaše i počitovaše i za najvernijega k sebi držaše, pođe da se sam o tom uveri.
Samo srebroljubije neće ništa od toga da zna; kad zakvači koga u svoje nokte, ne pušta ga ni pri izdisanju; i koliko više ko stari i iznemaže, toliko se većma ova strast u njemu pomlađuje i raspaljuje.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Al njegova se bela kosa u oblake nad Povlenom i sneg pretvara, njegova duga brada duboko u zemlju pušta hrastovo korenje, iščupan, njegov jezik, u nova vremena, iz svake grane izbija ko list, u hrastovoj krošnji s
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad dođe po običaju u Valjevo muselimu, da pušta one koje Turci kao krive pozatvaraju, i kad mu muselim po običaju rekne: „Kneže, ima tvoj jedan u apsu, no pusti ga,
Ostoja Spuž držali su po neko čislo momaka, a Đorđe Ćurčija hoda po Mačvi i oko Cera, slabo u Šabac dolazi i u boj se pušta.
” — Na to imperator upita me: „Jeste li bili kod imperatora Aleksandra?” Ja odgovorim: „Prosili smo, pak nas ne pušta k sebi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dok zapeva petao negde u selu... Nestade popa. — Nosi li on bukagije? — upita onaj što je rasturao karte. — Ne pušta on njih šale... Donese ih tako kući. Naloži, veli, vatru, kao da će vola peći.
— Dođite ujutru, rano, popićemo po jednu i daću vam — odgovori ćir Trpko i povuče da zatvori prozor. Vitomir ne pušta krilo, nego ga otvori još više i reče: — Ne može drukčije, ćir-Trpko! Tako smo pogodili!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ne hodi; niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova; i sami pas traži kakvo bilo sklonište, pa tu ćuti i ne pušta glasa... Samo jedan čovek tumara po pomrčini.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Nije vajde, kazao sam ja: video je on sam da ne valja šta radi; ali ga uzeo budi bog s nama na svoju ruku, pa ga ne pušta. Pa ipak, smešno je kazati, ali opet, opet je on bio dobar čovek. Jeste, bogami! Ali tako...
Bože, kad ona dođe! Pop van sebe od radosti. Ikonija da se uguši od suza, pa ne pušta dijete iz ruku. Žènâ puna kuća, pa se samo vajkaju: „Lele mene, kako je dijete islabilo!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pored njega stoji pun bokal vina, a on, bezobraznik jedan, pušta guste dimove iz pop-Spirine skupocene stive lule sa dugim kamišem.
Šetaju se tako već u mrak. Pa dvared trired izađe Erža i javlja da je sto postavljen, i Pera se klanja, a Melanija ga ne pušta, a poručuje: »Kaži mami, odma’ ću!« pa se dalje šeta. »I-ju! E, ta baš ne zna šta je ni stid ni sram!
« čudi se i veli gđa Sida gledajući kroz čvor na kapiji. »Gledaj samo, kakva je; ufatila momka k’o krlja, pa ga ne pušta! Ta tâ bi, kakva je, i osvanula na sokaku.
— Laku noć... dosta je, ukebaće nas! — šapuće Jula, i otima ruke za koje se Šaca kao davljenik uhvatio, i ne pušta ih, nego joj šapatom odgovara, pa se tako tiho razgovaraju. — A šta ti tu stojiš?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Dođe večera, opet ga časti, ali ništa ne spominje. Ljuba čeka da tata započne, ali kad drugi dan, tata ga još ne pušta, a ovamo ništa ne spominje.
— Mati kaže da novaca, dok je živa, ne da, niti dobro iz ruke pušta. Ona veli njena je kći jedinica, pa će i onako sve naslediti. — A zasad ne daje ništa?
Gledićka ga hvali kako lepo peva, a on da iskoči iz kože od radosti. Tako posle ponoći ustanu. Gledić ne pušta ih nikud, tu će prenoćiti. Čekmedžijić i čika-Gavra nisu se ništa razgovarali pre spavanja, no odmah su legli.
Afrika
Pretpostavka je čak da ga sâm njamu pojede. Zvuci koje njamu pušta krešteći isuviše su čudni i jaki da bi mogli biti iz ljudskog grla.
Brzo odbacuje i maramu pa pušta da ga sestra poliva iz kalbasa. Ta mlada devojka, žena, ophodi se s njim brižno i brižljivo, kao prema kakvome velikom
Da bi zaplašila druge životinje i insekte koji mogu biti u okolini, ona, čim se nađe na obali, pušta, naročitim organima koji su između škrga i usta, oštre, zastrašujuće glasove.
Ja sam imao utisak da me ono što me uvek vuče na put, što me je vuklo i u Afriku, sada nerado pušta od sebe. To je moja čežnja, čežnja celoga moga pokolenja, toliko evropskog, da se otkinemo od svega onog što je Evropa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A da su ti Črnogorci zadržani i zatvoreni, samo zato što, za njih, niko ne plaća. Čuva ih straža. Niko se kod njih ne pušta. Zabranjen im je, već davno, svaki izlaz iz lazareta, u Beč.
U Vizelburgu ga odvedoše u crkvu, gde mu pokazaše Raspetog, koji na Veliki petak pušta suzu. A u Rabu, u traktiru, umal ne pogibe. Neki ludi kirasir mu ponudi, da kupi, njegovu burmuticu, srebrnu i zlatnu.
Kancelarija je puna denuncijacija o njemu. Mitropolitov sekretar preti da će tužiti i njega, Kajzerlinga, što pušta u Rosiju familiju koja je izdajica svetog pravoslavlja, a koja je prešla u crkvu unijata.
Pričala je da je Linar ofarban kao žena, po obrazu, a u zelenom prsluku – a medik mu redovno pušta krv. Pa iako Isakovič nije nikad bio u Sankt-Petersburgu, on je, te jeseni, nešto znao, i o toj varoši.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šamikina narav joj se dopala. Dogovara se sa Lujzom, teši je da stvar još nije izgubljena. Otac pazi na kćer, ne pušta je lako da kuda ide, da on ne zna šta će onde. Matilda je slobodnija.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za žensko dete ovog uzrasta koje još nije počelo da pušta kosu da slobodno raste, na Kosovu se kaže još i „čora“, „čorče“.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Popović kao da veli: evo kako se mogu oživeti pet nepostojećih, slučajno izabranih ličnosti. Pisac ih pušta u svet bez unapred smišljenog cilja — ni život, ni ljudske sudbine inače, takvog cilja nemaju — ali dovoljno je da se te
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nema istorijsko osećanje i sposobnosti da uđe u duh epoha koje opisuje, i ličnosti iz prošlosti slika kao moderne ljude, pušta da rade i govore kao da su iz današnjice. U istorijskom kostimu on predstavlja ljude XVIII veka.
Otada Sundečić pušta u svet mnogobrojne i jednolike pesme, koje nalaze mesta po mnogim srpskim i hrvatskim listovima i časopisima. 1850.
Milićević, Vuk - Bespuće
vinom i podvori najslađom pršutom, da pokolje desetero pilića, jagnje, prase, da ih gosti po nekoliko dana i da ih ne pušta da odu trijezni; a kad bi oni otišli, ponovo se zamračivalo njegovo lice, on je još čvršće stezao svoju kesu, ostajao
o stvrdnutu, ispečenu i ispucalu zemlju, jače i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno
Sremac, Stevan - PROZA
A prika Paja samo ćuti. Ćuti kao da se osramotio pred kumom; ćuti pa pušta guste dimove, i jednako gleda preda se u onu praseću glavu, koja mu licem okrenuta beše i kojoj je Jova uglavio bio
Radičević, Branko - PESME
dva-tri plati, Te još neće pozadugo, Naće moma što će dati: Bele grudi, i što drugo; A za sedam, osam, devet Pušta svu noć i u krevet. 22.
sebi dođe, s odra usta, Pa odšeta u gradinu, Noseć sobom jada pusta; Onde dole tužna seda, Glavu divnu oborila, Pušta misli unapreda, Teški bojak otvorila, Što unapred to sve gore Zaludu se misli more.
strela, Ode pusti niz poljanu, Gle ga veće sprama dela, Gle i njega veće manu, Tilo kljuse i pretilo, A gospar mu pušta vonju, Kâ i njemu da je milo, Kâ da otim kroti bolju, Bolju tešku srca svoga — Dela, dela, pa i moga.
Drkće strašna, drkću usta, Al' iz nji se glas ne pušta, Al' i našta, kada pusta Već je sama kletva sušta?! No već eto jadna klonu Pa na zemlju ćerci tonu.
Ajduk stiže, već digoše, Već ga otle ponesoše. „Brže, brže, ao jada!“ Ajduk pušta, dole pada, Raznelo mu zrno glavu, Pada jadan on u travu; Stiže drugi, već ga nose, Lete njojzi crne kose.
Tri već dana, al' još nije dosta, Još ne pušta Rajko svoga gosta, Te ga vodi u svoje šljivike, I na njive i u uljanike, Pokazuje stoku nebrojenu, I ostalu pustu
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Odma se vidi čovek bez ukusa. HASANAGINICA: Znam svako drvo, svaku stepenicu, svaki prozor... BEG PINTOROVIĆ: Pušta nas da čekamo... Ako, ako, možemo mi i pričekati...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I da joj, valjda, pokaže kako je voli, on, kad kolo povede, ne pušta ni jednu devojku do sebe, već uzme mene, njenog rođaka... kao da sam ja nešto ona!
Jedva se drži. Osećam kako u mom skutu otima, čupa svoje ruke od njegove; ali on ne pušta. Svirači sviraju, oro se već raširilo i počelo da dopire čak ovamo, do nas, a on nikako da digne ruku s njenih, i da se
Kostić, Laza - PESME
Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak. Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna nebeskog.
sedoga kala, kale je vodi; kô pastir janje, nejako janje, kad vodi na klanje; pokazujuć vrata svoga gospodara, unutra je pušta, vrata zatvara. „Ti li si ćerko?” iguman zagrmi, „što kod paše misli nas da ocrni? Ti li si nesrećo, ti li si kugo?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao i prije, već da je čuva i da vidi kuda će.
Jednog dana zamoli vojnik svoga kapetana da ga pušta u lov u planinu, što mu ovaj i povolji. Vojnik se uputi kroz planinu i nekako zaluta, da ne moga nikako naći pravoga
Ovaj se poče trzati, kriviti i uvijati od bola, ali za vajdu: vojnik ne pušta lako! — Sad ćeš mi za sve svoje vragove platiti!
Ovaj pristade, i vojnik ga pušta zdrava i vesela. Zatim vojnik uzme bukliju i napije se, založi zalogaj 'ljeba i otpočne ponovo da sviri.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ko? DOKTOR: Duševna rana. MANOJLO: A kakva je to duševna rana? Ono što obično jedemo, ne pušta tako jako koren. DOKTOR: Kao što tjelo svoje tjelesne sile i moć hrjepi, tako se razum bori u pribavljanju umne i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Matori prvi odlazi u kupatilo. Šta tamo radi? Pušta vodu iz slavine što je moguće jače i urla slatke šlagere svoje mladosti.
Pozdravite vaše ... Tres. — Halo? Niko se ne javlja. Čuje se samo kako neko uzdiše i pušta ploču „To su bili dani.“ Tres. — Halo? — Draga Ana, toliko sam usamljen … — Ma zar je dotle došlo?
plaćao da budem ljubazna preko telefona, možda bih i izdržala, ali šta da radite kad podignete slušalicu a idiot vam pušta muziku s gramofona i ćuti, ili, što je još gore, kao zaljubljeno diše ravno u vaše uvo?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Bar se odande više ništa ne čuje. — Gotovo? Tek počinje, — reče onaj smejući se, — tek počinje. To jedan novi čovek pušta prvi put svoj glas. Govore još nekoliko minuta. Svuda okolo tišina opet savršena. Prozori osvetljeni zamračili su se.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Najzad, i on zaželi da vidi Murata nevernog i sjajnog, pušta da ga pred njegov čador vode i zadivljeno gleda tog azijskog pastira mišica dvostrukih i kože ko pečena zemlja: tu se
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Vidiš li ti, molim te, kako se ona pravi gazda na tuđem imanju. GINA: 3aključala kuću pa nas ne pušta. SIMKA: Pa kako uđoste?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I poraza. Ljudi su zurili poput onih topola i vrbaka, prema gustoj izmaglici nad rekom Bitvom. Ali u vojsci se ne pušta mašti na volu. Neki vele da u tome i jeste veličina vojničkog poziva.
Bombaši bi tada bacili bombe. Njegov vod ima da opali tri brza plotuna. Vojnici će vikati: ura, ura, a onda se pušta pas, sa privezanom kantom, ispunjenom čaurama. Zamolio sam ga da moju ulogu izostavi.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Batinašku polegušu! GINA: A šta je ona tebi odjednom skrivila? BLAGOJE: Pušta se da je povaljuje krvavi Drobac! GINA: A ti misliš da si bolji od Dropca? Ovo bi i on isto ovako uradio!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On prelazi rukom po čelu i ocrtava po vazduhu prve taktove Fidelija. Kraj mene jedan star čovek pušta glavu u ruke. On zna, možda uprste, celog Betovena, pa ga i ovaj dovodi do ekstaze.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Za najobičniju i najčešće upotrebljavanu kesastu mrežu strašin, vučenu na primer po dubini od 6000 metara pušta se nešto više od 12.000 metara kabla.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
po poretku nekome sljeduju. Nad svom ovom grdnom mješavinom opet umna sila toržestvuje; ne pušta se da je zlo pob'jedi, iskru gasi, a zmiju u glavu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svatovi na to, svi srećni, zagrajaše: — Ja, svekrva, ja, svekrva, već ne pušta snaju! Marko i sam razdragan time, hoteći da je uplaši, poče da je dira i kao oturuje od Sofke.
kako ona zajapurena a predano, od srca, svakoga od njih dvori i slobodno se bez stida, kao kod svoje kuće, kreće. Pušta da joj se pri sagibanju sve, i pleća, i kukovi, ocrtavaju, da joj se teška kosa u gustim kurjucima na vratu zavaljuje,
XXIV Treći dan, utorak, a Marko nikako ne pušta. Sam odlazi i zatvara kapiju. Teško onom ko spomene, a kamo li da se usudi poći.
Pada. Ruke, laktovi i kolena ga izdaju, jer ga ono ženino cviljenje kao neko uže oko vrata steže, ne da mu i ne pušta ga da se digne, pređe prag. A međutim da se opet vrati, tamo, kod žene, u onu sobu, kući, ne može — svršeno je!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Treći drži u desnoj ruci razjapljenu ćesicu, a iz lijeve pušta u ćesicu groš po groš: cik, cak, cik. Neki zagrizao čibuk poprijeko, posred srijede, ne mareći što bi mu prolaznici
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— trozuba ribarska naprava kojom se lovi riba u moru otava — druga trava koja ponikne po košenju i na koju se stoka pušta da je pase ocal — čelik padišah — vladar, car papar — biber pargar(l) — finija tkanina pasati — proći pašalija —
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
95. Pun breg bubrega. 96. Pun do iverja. 97. Puče puška na ledu, ode para čak do cara. 98. Pušta šticu u more, a štica trakove, a trakovi cvjetove, a cvjetovi tumbeke; to se čulo u Mletke. 99.
Jedan put svekrva se teško razboli, i ležeći molila je Boga: kad umre da je pušta opet na ovaj svet, da ne da snasi kojekakim bitangama deliti.
u crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao i prije, već da je čuva da vidi kuda će.
Vrisne baba da se sve brdo od jakote počne drmati kao kad je najveći potres, ali kraljev sin drži i ne pušta. Ondar mu baba reče: „Šta hoćeš od mene?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Gde li se vako naljoskala? Bazdi na vinjak! GOSPAVA: Ima još primera, idemo dalje! Zašto neki, na primer, pušta bradu? Pušta je zato da se u njoj krije! Pa je l to mišja rupa, ili nije? A i ti, ne moram didem daleko!
Bazdi na vinjak! GOSPAVA: Ima još primera, idemo dalje! Zašto neki, na primer, pušta bradu? Pušta je zato da se u njoj krije! Pa je l to mišja rupa, ili nije? A i ti, ne moram didem daleko!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
te sramote, da će propasti ako to čuje stara gospođa; zaklinje se da on nije o zlu mislio; u[h]vati za torbu pak ne pušta.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kad pođem za njim — osvanem sred blata. Strašno me drži, a neima šake. Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam — on me ne prihvata.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čita i pušta novine niz nogu, dugo zamišljeno ćuti, pročita po nekoliko redova i opet zuri u prazno. Imao je pravo. Ne boli ga.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Možda bi deca mogla da ispitaju šta to Tataga radi? — seti se neki bradonja. — Ona jedino mališane pušta k sebi... Odbijanje dece da uhode staricu izazva još veđe zaprepašćenje. — Otkud to?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ispne se na sam vrh neki časak pre no što počnu da se rasipaju, ka Belom gradu, prostori istočnih svetlosti i onda pušta da ga te svetlosti opletu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje! Zar je pep'o tako veran, Pa ne pušta mile svoje! - Aoj, pesmo, tugo moja! Oj pepele, dobro moje! J. Jovanović 3maj XXXII Ej, pusto more! Ej, pusti vali!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
postaje mi sve nesnosniji, najradije bih se zavukao gde god u budžak ili ohladio čuvstva, ali me gospođa Lavoazije ne pušta iz svoje blizine. Smatra me za novi objekat svoga salona pa želi da se njome pohvali pred svojim posetiocima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Katkad bi mi dozvolila da je komad puta pratim prema kući. Postalo mi je čudno što me nikad ne pušta dalje od raskršća s koga se odvajala njena ulica.
Književnost kao klimakterijalna pojava, to je drukčija stvar. To obično spopadne odjednom i žestoko, i ne pušta sve dok proces ne mine.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
pred cara, pa ni od njih svaki ne smije pred cara: samo je jednom bilo dozvoljeno da smije uljeći caru, a on ga neće da pušta, govoreći da car nikoga ne pušta preda se.
smije pred cara: samo je jednom bilo dozvoljeno da smije uljeći caru, a on ga neće da pušta, govoreći da car nikoga ne pušta preda se.
U crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao prije, već da je čuva da vidi kuda će.
Prid didom zemljana zdila puna vruće krvi, pa to dida pije i zatim nike mijurove pušta u vitar, s kojim se razlete na sve strane.
Sluge uzmu pjeva, pa ga ture u hatove, pa odu. A pjevo pušta vuka, pa sve pokla hatove i ostale konje, pa opet zapjeva: — Kukurijeku, za inad caru na divan!
Sluge časom nalože vatru, pa uzmu saksiju te ga zapreću. A pjevo pušta mijeh vode, te svu vatru pogasi, pa se izvuče. Pa opet zapjeva: — Kukurijeku, na divan, caru za inad!
— Brže amo donesite ga, ja ću njemu kazati. Oni ga donesoše, a car ga zgrabi pa sjede na njega da ga uduši. A pjevo pušta čele, a čele počeše cara žacati, a car se raskrivi pa skoči: — Aj, zlatni pjevo!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vidio sam jednom te jedan i udari jednoga nevješta... A meni začudo, kao mislim: kakav je to vojnik kad se pušta tući? — i življe pogleda djevojku, kao da mu je ona nečemu kriva.
Ali on i u tuđem svijetu pušta maha svome mladićkome životu i bezbrizi, pa, upoznavši se ubrzo s nekim od iseljenika, podalje od nje, veselo im priča.
rijetko kada, s jezivim strahovanjem, sastane se pogdjekad s kojim ribarem ili mornarem, razgovara s njima, ali se ne pušta u sigranje: vidi im u očima požudu.
A ipak čezne za njima: samo da ih gleda, da izbliza u razgovoru osjeti njihov muški dah...i pušta maha mislima i snatrenju što je još Jače podžiže.
— Jake su ti ruke! — reče joj lakše. — Bićeš dobra na poslu... — Čini ti se — prekide ga i mače se. Ali on joj ne pušta ruke, no držeći je za nju, pođe pred njom. Oko njih žamore zatresene grane, a s mora šum se razliježe.
Poslije toga dana, u suncu, na vjetru, na kiši, vrzao se oko nje. Neprestano je traži, ne pušta je s oka ni kada je s drugim u društvu.
Isprvice brani se, a poslije ne može da mu odoli: danas u crkvi dobio je na nju pravo, i pušta da je miluje. No on, postupice milujući je, sve jače gori od požude, i nehotimice zbliži se, da mu osjeti mušku volju,
— reče ona kao za se. —Tako je u svijetu... Ma pusti me još malo ovako! Marko se zbije do nje na trupić i ne pušta joj ruku iz svoje, već je jače stiska. Tako časom ćutke sjede. A zimnji suton već je pao i na samo more.
A ona se pušta i besvesno za njim ide. Oseća slast i uživa, kao što sve uokolo upokojeno uživa u šapatljivoj noći lenoga, raspasanoga
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se jakom, ona je s „novim tatom” pomalo namešteno prisna i pomalo usiljeno srdačna, pa na mahove, kao zaboravivši se, pušta na volju čulnoj navali iz svoga raskošnog tela, što Marka erotski opija, obezumljude; ali, s druge strane, ona je i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Teško si tebi u njegovoj vlasti I svakoj žrtvi kamatničke strasti! Jer ova avet, ovaj vampir bledi Ne pušta nikog dok ga ne iscedi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pretpostavka je čak da ga sâm njamu pojede. Zvuci koje njamu pušta krešteći isuviše su čudni i jaki da bi mogli biti iz ljudskog grla.
Brzo odbacuje i maramu pa pušta da ga sestra poliva iz kalbasa. Ta mlada devojka, žena, ophodi se s njim brižno i brižljivo, kao prema kakvome velikom
Da bi zaplašila druge životinje i insekte koji mogu biti u okolini, ona, čim se nađe na obali, pušta, naročitim organima koji su između škrga i usta, oštre, zastrašujuće glasove.
Ja sam imao utisak da me ono što me uvek vuče na put, što me je vuklo i u Afriku, sada nerado pušta od sebe. To je moja čežnja, čežnja celoga moga pokolenja, toliko evropskog, da se otkinemo od svega onog što je Evropa.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oh, zar tako pepô čuva Moje svete osećaje! Zar je pepô tako veran, Pa ne pušta milje svoje! — Aoj pesmo, tugo moja! Oj, pepele, dobro moje!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— To je dobro. Mi imamo ovde široke, bele zavoje, n neka poslednji pušta kroz kanal, a na kraju neka stavi gužvu... Vidite, toga se nisam setio, a veoma je važna stvar.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
svojim, Nit’ bi ga besnujuća Atlanta talas zadržao, Niti troglavne hidre otrovna čeljust; Nesitoj želji slave on pušta uzde pomamno Krvavim rukama; leti s munjom smrti.
— Drugog brata po grobu prosule Neven-seme višnjeg duha ruke, Zlatni neven večno na njem’ traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje: Ovde puta zaboravlja muke, Duhom mladše srce svoje krepi I odlakša puta teška breme.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pevač prvo pušta mladu ženu da odmah u njoj pozna, po burmi, ruku odrasla čoveka, Damjana, svoga muža, da bi majci ostavio duge mučne
/ Gde si rasla, gdje l' si ustrgnuta"). Pušta je a se vrati u prošlost, da sagleda malenu ruku sinovljevog detinjstva i da ukrštanjem srećnih uspomena i tragične
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I gleda u kamenove koje pušta u vodu. Baba Stana ode. Ode na kolima. Obučena u stajaće odelo, zabrađena, sa svećama, bosiljkom.
I čim to dođe, čim počne takva usamljena noć da mu se predskazuje, da je oseća, odmah se diže, pali sveću, pušta kapke i zatvara prozore. I prema sveći, s naočarima; s brojanicama, nagnut nad knjigom, čita uvek Stari zavet.
« I tobož od pobožnosti pušta na volju [suzi, bolu]. Čita psalme, vapaje, bol. Čita kao sebe da čita. Čita dok god se njegovi ne vrate, ne zateknu ga
posla, pred veče, uvek bi izlazio izvan varoši, u Tekiju, da tamo ispod redova gustih i visokih topola sedi, puši, pušta brojanice, da sluša kako više glave mu zanosno, predvečernje, sveže šušte topole i raznose ka vinogradima ćarlijanje,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(SEZ, 41, № 166). V. l. ima u bajanjima i narodnoj medicini važnu ulogu. Sokom koji l. pušta kad se u proleće oreže (»lozina suza«) mažu žene i devojke kosu, da bi rasla (Karadžić, 3, 1901, 200; SEZ, 13, 1909,
koliko ima muških glava i jedan b. za domaćicu; kad se b. nalažu, ne pušta se niko stran u kuću i mora se ćutati; b. kiti se i maslinom; napija mu se zdravica; pošto se unese, ne sme niko
O tome govori i jedna starinska pesma (Vuk, Pjesme, 1, 421): »Kad bješe gorom zelenom, Pušta se grana od jele Da digne Jane koprene.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ščepa je i grize je po vratu, i položi gdje mu je drago na zemlju, miluje je i ruke joj meće u njedra; i cura pušta, i tek se trgne kad mu zagleda divlji plamen u očima i kad osjeti njegovu ruku na svome golu tijelu.
— i bezrazložno stade ga vika da pusti curu. Časom nasta trka i svjetina skupi se oko njih. Radivoj ne pušta cure i, onako obgrljen, hoće da mimo svijet prođe.
— Ja ću te sobom povesti! Što će ti Radivoj? — i ne pušta je. — Odlazi, odlazi, velim ti! Biće krvi! — trže se Radivoj, i priteže curu k sebi.
Mirišući ljubice, razgovara sa Zlatom i poduže ne pušta je od sebe. A gospa Pava jedva kad zaviri u sobu; dvije su godine što su odijeljeni: žive svako svojim životom.
Što radi da zaštiti siročad? — i pomisli na svoju djecu. — Gleda i mirno pušta da rade od nas oni što mogu i umiju što ih je volja!.. Tako je!... A zar smo mi krivi što ne umijemo?
Općinski čauš, dug, mršav, pušta rakete. Jednu pusti prama doksatu Ridića kuće, na protivnoj strani pristaništa, koja tamo i pade. — Evala, čaušu!
A mjesec, kao da ga je onaj lahor prenuo, izilazi iza brdina, lijepo pušta svoje zrake što drhte nad pučinom, odbljeskuju se u njoj i provlače se kroz maslinik.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kazaće kako ona drži sve monahe na Kuli i ne pušta ih da idu u manastir samo da bi što duže bila nasamo sa Dorotejem.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovde prepucava na žegi i zimi kamenje i stenje, ali ne pušta glasa od sebe. Ovo je mrtav svet. A onde gore u zenitu, kamo još nismo bacili naš pogled, onde visi na crnome nebu
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (izlazeći na prstima): Neću zaboraviti, ne, dedo! MIRON (pošto vide da je Tašana gotovo zaspala, pušta joj ruku, i, da je ne probudi, polako, nežno ostavlja je; ali, dižući ruku, koju je Tašana držala i na koju je glavu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A što se posredno i kasno sazna, to palanka nekako pušta niz vodu. — Skandal i novost moraju biti vrući — tumačila je popadija od Vaznesenske crkve.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ako ovaj u upornosti ustraje i dalje, on postaje pesnik dotične gimnazije i onda već pušta dugu kosu, počne se aljkavo nositi, simulira rasejanost i tako postaje poeta sa svima kvalifikacijama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čuo sam kako se razleže topot konjskih kopita i tresak topova. Prva zaprega kao da mi je najahala za vrat pa me ne pušta ni stopu dalje. Moj se konj saplete. Jedva ga uzdržah. Hladan znoj me probi. Nijedna kost mi ne bi ostala čitava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da mu je žalost za nesrećnom snahom ulila potrebnu hrabrost: Ja pogledah na đevojku, majko, kad đevojka grozne suze pušta, sve marame suzam' pokvasila, stakaju se đogu niz kopita.
Brza mu je pusta bedevija, šćaše uteć gradu Varadinu; ljuljnu Marko teškom topuzinom, pa je pušta za njim preko polja, udari ga sapom od topuza, pade Vuča u zelenu travu.
Nećeš uteć, ni odvest đogata, ni odnijet ruho Džafer-bega!“ Pak on pušta svojega dorata, a poteže sablju okovanu; doista ga dostignuti šćaše, al̓ mu Grujo ni bježat ne šćede, već povrati
Oba živa oderao brava, pa ih pusti u jelovo granje: grana dirne, stoji dreka jarca, ovan ćuti, ne pušta avaza. Tada reče Kotarac Jovane: „O Tadija, našoj četi glavo, zašto pusti brave oderano?
Nigdi svoga on ne pušta glasa: niti pljunu, ni na konja viknu; a kad dođe gori Garevici, kliče Nenad kako soko sivi: „Garevice, zelena
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje sjanja) — Za tim velikim
Gornje nam je nebo u razumu, a donje u besedi i svakad pušta sline iz sebe te kvasi nam usta i jezik da nam se ne praži od iznutrašnje naše vatrene žuči koja nam telo sagreva da je
(Mojsije) Bog nam s neba kišu pušta i vremena porodna od sebe izdaje i ispunja s veselošću i s razlikom hranom naša srdca, a po njegovu davanju imaćemo što i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Paša zapodeva razgovor i pita, Zamfir samo kratko odgovara; čini se ljut, ćuti, srče kafu i pušta dimove, guste dimove, i gleda kroz prozor u stranu. Paši već pomalo dosadno.
— Ne li te pita, a ti si sal ćutiš! Zamfir sleže ramenima, pušta guste dimove i gleda u stranu kroz pendžer. — Koja mi fajda, čestiti pašo, i da si zborim?
Ama, — pa mi dođe ništo čudno! Ima si jedno sopče njegovo i nikoga ne pušta u sopče. Sam ga pometa s metlu. Ho, majka mu stara, i toj treba, vikam, da je niki ugursuzl’k!...
Udarija baksuz u kuću i dućan; a pazar misečni stade kol’ko pre nedeljni pazar beše!... U sobu si nikoga ne pušta, a kad si iskoči, a on si turi katanac na vrata — em kol’ki katanac! Golem kako katanac na magazu!
— čudi se Jordan i jednako se šeta uzduž i popreko po sobi, poglêda svoga sinčića, vrti glavom i jednako pušta uzvike: Bre, bre, bre, bre!
— Mori, razbiram si ja, Taske, tvoje zborenje! — veli joj Doka, a prebacila nogu preko noge, pa bećarski pušta guste dimove. — Razbiram si, ubavo razbiram.
A ona u bogatom i šarenom venčanom odelu. Pustila dugu kosu niz pleća i preko grudi, a niz dugu kosu pušta se tel, blešti i treperi tel među crnom bujnom kosom, pa mu izgleda Zona sjajna i svečana kao zavetna ikona.