Jakšić, Đura - PROZA
E, morao sam ostaviti sav posao, te me evo do tebe; radi s njime što znaš, samo ga ne puštaj natrag u selo!... Zla nesrećnika! Da pomori tolike ljude!... Lepo, vezao spolja vrata konopcima. Zavetina...
Obradović, Dositej - BASNE
Bež'mo, braćo, odavde; načast onome ko ga je tako načinio kad je take pameti!”| Naravoučenije Puštaj neka vrapci ovako govore, njima to prolazi i pristoji, jer su oni pravi vrapci, od njih ništa drugo nije za ožidavanje.
Ne valja mu ništa govoriti: neka se peče i molvi, nek uzdi|še i ječi, i koliko god većma zna i može, puštaj neka sebe obespokojava! Ovo je u jestestvu vešti. Srce, k blagodjetelnomu promislu neblagodarno, to isto zaslužuje.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ako te pop zapita otkud ti to znaš, ti reci da si sve čuo pod Kruškinim prozorima... Sad zbogom! Stanko, ne puštaj jagnje međ kurjake!... I Deva ode. Hajduci ostaše oborenih glava... Stanku je vrilo u grudima.
— reče Stanko. Zeka, onako visok, diže ga sasvim do grane. I Stanko priveza pojas za granu... — Sad puštaj!... — reče on. Pustiše. Marinko se koprcnu dva-triput, oči mu iskočiše, a jezik ispade iz usta. Stanko pogleda Krušku.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A ti sad, drago dete moje, gledaj šta ćeš! A pošlo je samo kako može biti! Učinila si »eroberung«, pa sad ne puštaj ga ni za časak. — Ne brin’te se, mamâ! Ostav’te vi to samo meni. Ta zar sam zabadava bila u pansionatu!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
naše narodne poslovice fiksiraju i sažimaju na sledeći način: „Dijete mnogo milovano nigda dobro odgojeno“; „Ne puštaj uzde detetu, pa da ti je zenica oka!; „Ko nije tučen nije naučen“; „Dijete nebijeno slabo odgojeno“.
Radičević, Branko - PESME
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Oh sramote što s' na Srba ote! Od sramote plamom zaplamtio: „Puštaj, ljubo, Višnji te ubio!“ Al' ništ' za to i ne haje mlada, Već još čvršće vođice spopada.
To je Tale, i sa njime Hajka. Ona Talu srce je ponela, Al' ga. neće evo Hajka bela, Njeno sunce ostalo nazada: „Puštaj, puštaj!“ povikuje mlada, Otima se, ma zaman joj muke, U junaka jakosnije ruke.
Ona Talu srce je ponela, Al' ga. neće evo Hajka bela, Njeno sunce ostalo nazada: „Puštaj, puštaj!“ povikuje mlada, Otima se, ma zaman joj muke, U junaka jakosnije ruke.
Seća s' ljube, misli Srpkinja je, Čija možda ljuba verenica Što ugrabi negde poturica, Pa ga tera, a vako klikuje: „Puštaj roba, ol' t' zaklaše guje.“ Već ga stiže, već — oh ljutih jada!
“ Začu cura, zatrepeta, Ćaše uteć lepa, Al' je veće vreža kleta Za nožicu ščepa. „Puštaj, vrežo“, cvili jatka, „Puštaj, teški jade!“ — „Nemoj, vrežo, nemoj, slatka!“ Opet momak stade.
„Puštaj, vrežo“, cvili jatka, „Puštaj, teški jade!“ — „Nemoj, vrežo, nemoj, slatka!“ Opet momak stade. I priskoči laka skoka, Već je eto vata.
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Planu junak kâno oganj živi, E ga ona osramoti ljuto: „Puštaj, ljubo, Bog t' ubio živi!“ Ali ona spopanula kruto: „Neću, bogme, pređe me utuci, Pomoz', Bože, mojoj slaboj ruci!
Oj Srbijo, da l' je vidiš sjajnu, Kako amo ponosito šeće? Ta doba je, puštaj želju tajnu! Ol' će sada, oli nikad neće! Ustaj, ustaj, britkim mačem plani, Preko Drine sestrice zadani!
Ona Talu srce je ponela, Al' ga neće evo moma bela, Njeno sunce ostalo odzada. „Puštaj, puštaj!“ viče moma mlada. Ali Tale žuri svog dorina, A gone ga tri mlada Srbina; Oni vide momu u junaka, Al' ne
Ona Talu srce je ponela, Al' ga neće evo moma bela, Njeno sunce ostalo odzada. „Puštaj, puštaj!“ viče moma mlada. Ali Tale žuri svog dorina, A gone ga tri mlada Srbina; Oni vide momu u junaka, Al' ne smedu
„Miruj, Ajko, srce, dušo moja!“... „Puštaj, puštaj! Neću da sam tvoja!“ Zalud Ajka take reči zbori, Zaman jadna otima s' i mori, Ta ne bi je junak poslušao...
„Miruj, Ajko, srce, dušo moja!“... „Puštaj, puštaj! Neću da sam tvoja!“ Zalud Ajka take reči zbori, Zaman jadna otima s' i mori, Ta ne bi je junak poslušao...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Pođe k njima.) MANOJLO: Isajlo, drži! (Uvate ga obojica na jedan mah.) DOKTOR: Šta? (Otima se) MANOJLO: Ne puštaj, ne šali se! DOKTOR: Ruku na svog gospodina? MANOJLO: Drži samo! DOKTOR: Tiranstvo, tiranstvo!
DOKTOR: Meni ispod jezika! O, platiću ja vama za to! MANOJLO (ubinje se): Ne puštaj, Isajlo, ne šali se! ISAJLO: To će najbolje jošt biti, ako nas budu prevarili.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
ti si... poslednji čovek na svetu. SRETA: He, he! Što joj nisam ja muž! SULTANA (poleti mu u oči; Trifić je zadrži): Puštaj, ili sad ću i tebi oči iskopati! TRIFIĆ: Ali kaži je li pristojno?
O, sačuvaj me, bože, zle žene! (Otide.) SULTANA (jošt se otima): Puštaj me, ili ću svisnuti! TRIFIĆ: Oćeš za njim na sokak da trčiš? SULTANA: Makar u pakao!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
118. Oj javore, moj rođeni brate! Puštaj grane do zelene trave, Da se penjem tebi u vrhove, Da ja gledam niz more galije; Sjedi l’ moje drago na galiji,
“ 138. “Zora zori, petli poju; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nije zora, već je mesec; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Krave riču oko kuće; Puštaj me, dušo,
“ “Nije zora, već je mesec; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Krave riču oko kuće; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu krave, već su ale; Pospavaj, jagnje, kod mene!
“ “Nisu krave, već su ale; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Turci viču na džamiji; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!
“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nema dece ispred dvora; Pospavaj, jagnje, kod mene!
“ “Nema dece ispred dvora; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Majka više na vratima; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nije majka na vratima; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ 139.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Što si sam, gazda-Aćime? — dočeka ga začuđeno Raka apsandžija. — Šta te briga! Puštaj me unutra. Apsandžija mahnu glavom i propusti ga. Prerovci poskakaše: — Šta je bilo? — Ništa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ne! S teškom kotvom ne srljaj duboko, Ranjeno srce drukčije nam zbori! Niti u pustoš puštaj žudno oko, Da te nespokoj za saznanjem mori.
K'o drveće i moja duša pupi, I sa blaženstvom san stvaranja sniva. O rasti, dušo, puštaj žile, upi' Sve sokove iz kojih život biva! Sv.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to će jedan mali, sakati miš, koji se je bojao ako se vojska pusti da je on prvi na redu: — Ne puštaj, ako boga znaš ,ja ćy ići, pa što god bog dade!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
XX RAKA, PREĐAŠNjI RAKA (izlazi iz sobe sa ogromnim kuhinjskim nožem, a Anka za njim držeći ga za peševe od kaputa): Puštaj me, puštaj me kad ti kažem! ČEDA (spreči mu put): Ehe, prijatelju, kuda si navro?
PREĐAŠNjI RAKA (izlazi iz sobe sa ogromnim kuhinjskim nožem, a Anka za njim držeći ga za peševe od kaputa): Puštaj me, puštaj me kad ti kažem! ČEDA (spreči mu put): Ehe, prijatelju, kuda si navro? RAKA: Jaoj, puštaj me, hoću da ga proburazim.
ČEDA (spreči mu put): Ehe, prijatelju, kuda si navro? RAKA: Jaoj, puštaj me, hoću da ga proburazim. ČEDA: Koga more? RAKA: Sretu Matića. ČEDA: Zašto, bre?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pa teško tebi, ako dočuje Da si nam puta trenut jedini U ovoj gori silom prečio! Dete mi puštaj! RADAK: Bogme si, bako, zlo udesila, Al’ takom pesmom vuk se ne plaši. STANA: Al’ će i lava ovo stišati!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
O'ladi ce čovek i onemari pa je ka' i svaka druga babetina; mo'š mu ako i po trbuhu koljati, pa opet ništa. Puštaj ti meke 'vako rastutnjala ako šćaše što bit'. Za ranu ne mari. Zavlačio sam prs' — nije duboka.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Zapali sunce! Mrak! Ponoć! San! U Veneciji svakad je dan... Puštaj me! Idem!... Ko, starče? Ja?.. Tvoja te kći progonila!...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Zvoni.) MILISAV: Ja i gospodin Vića uđemo sami. JOSA (javlja se na vratima). ŽIKA: Ne puštaj više nikog! JOSA (povlači se). MILISAV: Steglo nam se srce, znaš već kako je, i jednako šapćemo i dogovaramo se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
davao sam kao i drugima dok sam imao na što ... i pomalo izgura ga iz dućana na kišu. — Ne puštaj ga u dućan! — veli momku.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Zatvaraj kapiju da ko ne uđe!... Zatvaraj sve, i ne puštaj nikoga. STANA (dosetivši se, sa osmehom): E ako, ako, snaške. Nije nego! Ne živi se da...
Nije nego! Ne živi se da... TAŠANA (uplašena, unezverena, sa strahom gledajući na kapiju): Zatvaraj, Stano! Ne puštaj, Stano! da ko ne dođe, ne uđe i ne vidi me ovakvu? I decu mi dovedi, decu... STANA Nisu tu deca. A ti ne boj se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Još malo! — dopire nečiji prigušen glas. — Zateži konopce! Ovi sa obale povukoše. — Ne puštaj!... Još malo!... Napred!... Stoj! Opet smo na istom mestu, kao saterani u tesnac. Već je skoro ponoć.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekav, mladoženja te čeka. Digni se! Ne plači! Sluzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden! (Diže a suze mu teku, kaplju po rukama.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— De ti, de, Nikola, samo ti buni. Mogao bi se kajati. — Oho-ho, plašiš mečku rešetom! — graknu Nidžo. — Daj brzo puštaj te dječake pa da se ide kući. Nijesu djeca ni ručala. Hajde, razvezujte!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A svoj ti talas dizat vraćaj u sebe, nek' se unutra gruha, a ne u polje ga puštaj. Ja sam evo, oni što i popre ovoga vam morska puta s vama zajedno u korabu se vožah.