Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²⁴ To isto čine i nerotkinje u drugim krajevima: na primer, u Gornjoj Pčinji ove žene dolaze na Vražji kamen — tu se provlače kroz šupalj kamen, ostavljajući na njemu neki prilog (vunu, čarape i sl.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se puta zaboravi i počne da vezuje opanke, dok ne bi, smejući joj se, Arsa podviknuo: — E, ej, gazdarice, nismo u Pčinji. I da joj nije bilo još toga Arse, ko zna šta bi bilo od nje, onako same. On joj je bio sve, i selo i varoš.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U raznim krajevima zapažene su i različne drukčije pojedinosti — kao, na primer, u Gornjoj Pčinji pri zaštićivanju od andra (koje su slične vilama): »Ako ko strada od andra, nema mu leka sem da mu one oproste.
Leskovačkoj Moravi na Đurđevdan zabadaju se vrbove grančice u njive da bi žito raslo visoko (SEZ, 70, 383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako od grada tako i od žena vračara (,mađosnica̓) da ne oberu rod« (SEZ, 68, 1955, 99).
Radi zaštite u Gornjoj Pčinji ljudi se vrbom i opasuju: »da ih ne bole leđa kad u leto budu žnjeli« (ibіd.). U Leskovačkoj Moravi v.
Debelica (bryonіa alba). Upotrebljava se u đurđevdanskim vrečanjima; u gornjoj Pčinji njome se opasuju žene i vedro — »da bi mleko bilo debelo« (SEZ, 68, 1955, 98), a u Leskovačkoj Moravi njome se opasuju
je opasno i stoga zabranjeno seći tabuirane biljke; one su u svakom kraju određene i poznate: na primer, u Gornjoj Pčinji hrastovi (SEZ, 68, 103), u kotlini između Bitolja i Prilepa neka drveta »kraj crkava, džamija, starih grobova« (ZNŽOJS,