Jakšić, Đura - PROZA
“ Drugi put opet dođe, pita imamo li brašna. A kad mu tetka kaže da nema, on uprti vreću sa pšenicom, odnese na suvaču, pa nam samelje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima više čistote i ugodnosti nego po pološkim kućama. Oko ovih sela se ne vide njive sa pšenicom ili kukuruzom. Oko Mavrova nema čak ni bašta sa povrćem, kojih ima oko Nićiforova i Leunova.
Osim tresetišta, skoro je celo dno kotline obrađeno: 30,5% njene površine je zasejano raži i pšenicom, a docnije, u leto heljdom i prosom.* Stočarstvo je vrlo razvijeno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Da bi se osigurala plodnost u braku, kod Rusa se prilikom svadbe mladenci posipaju hmeljom i pšenicom. Kod nas obično svekrva, koja uvodi mladu u nov porodični kult, daje joj sito sa žitom.
Milićević, Vuk - Bespuće
kroz tamno-zelena polja, puna kukuruza, obavija se oko brežuljaka, zasijanih zlatunjavim ječmom, niskom i rijetkom pšenicom i zelenom bujnom zobi, vijuga preko polja, s obalama zaraslim u vrbe koje natapaju svoje sjene i povijene, pognute
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
mi je popasao svu pšenicu, zato mu kaži da mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka se hrani pšenicom do mile volje, ali čini mi se da mu ne vele više natrag. — To reče stara jarčekanja i ode.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
čistinu, preskočismo jalak, pa vrzinu, sjurismo se u jednu jarugu, istrčasmo iz nje i nađosmo se pred nekom gustom pšenicom. Tu nas zaustavi kmet. Naredio, veli, kapetan da ne trčimo, nego samo da idemo malo brže i da zbijamo lanac.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dok je Sofka išla putanjom pored bunara ka kapiji, da otvori, vide kako joj mati hitro sakri tepsiju sa pšenicom i užurbano, ma da je bilo sve čisto, opet nekoliko puta mahnu metlom ispred kujne i skloni neku krpu i još nešto ispod
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Za zdravlje našega kola i polja! Da bog da da nam kolo vodi, a polje rodi, polje nam rodilo vinom i pšenicom, naše kolo muškom dječicom, planine urdom i tjenicom, naše zgrade i livade ovsom i kupusom, naše strane i glavice
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U zapadnoj Slavoniji, kad se o Božiću vrate domaći iz crkve, posipaju ih p. ili pšenicom (Begović, 86). Deci koja su umrla ne okusivši još hleba, kuva se za dušu p.
Andreji, o Velikoj Gospođi i pri okopavanju. U Orebićima na ppary mladoženjine kuće mladu posipaju ne samo pšenicom nego i kukuruzom — da bi rađala i mušku decu (ZNŽOJS, 45, 1971, 288). U Belosavcima (u Šumadiji) k.
uredio (SEZ, 50, 1934, IV, 52) nije uneo verovanje (zapisano u Konavlima) da je »kita palme« (zajedno sa blagoslovljenom pšenicom) utuk protiv podzemnih demona (koji »u gluho doba noći« — u obliku »crnih ljudi«, pa »crnih pasa« i opet »crnih ljudi« —
u Orebićima, kad mladoženjini ukućani na svome pragu dočekuju nevestu, posipaju je pšenicom i kukuruzom pevajući: »Evo nama neviste, Pospimo je šenicom, Da nam bude plodna« (ZNŽOJS, 45, 299); kukuruzom je
neviste, Pospimo je šenicom, Da nam bude plodna« (ZNŽOJS, 45, 299); kukuruzom je posipaju da bi rađala mušku decu, a pšenicom da bi rađala žensku decu (ibіd., 288), i ovo poslednje svakako je u vezi sa ženskim božanstvom žita (majkom žita itd.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad stigoše kući, brata i sestru roditelji rukom obilato zasiplju bjelicom pšenicom, u znaku berićeta, i ljube se s njima. Gaze po posutoj slami, na kojoj je žito raslo i koja se zimi blagu polaže, i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tražiti ga tamo bilo bi isto tako uzaludno kao praviti potjeru za mravom koji je još prije tri dana otišao u njivu s pšenicom. — Čekaj, onda će nam poljar za sve platiti!