Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nigde ne piše Ćurčija, Šijak, Ađanski, Jankovič, Vidak, Gaja, Gruja, Kuzman, Radak! Imena pojedinaca se ne ispisuju na karte: Godine su prolazile i život se nastavljao.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
profesor; — u Vršcu: Sima Bakić, srpski učitelj; — u Vukovaru: Vasilije Marković, trgovac; — u V. Kikindi: Đorđije Radak, odvjetnik; — u Dubrovniku: Lazar Lučić, trgovac; — u Erdeviku: Aksentije Janković, trgovac; — u 3agrebu: Petar Korać,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SULEJMAN PAŠA, vezir beogradski STANA, udovica vojvode Đukića SPASENIJA, kći vojvode Đukića a pastorka Stanina RADAK, ISAK, VUK, Glavaševi momci HASAN, muselim u H. P.
(Vuk i Radak dolaze.) RADAK: Hej, prijatelju! Šta tražiš tu, Otkud i gavran krilom hrapavim Izleće brzo, strahom zadahnut?
(Vuk i Radak dolaze.) RADAK: Hej, prijatelju! Šta tražiš tu, Otkud i gavran krilom hrapavim Izleće brzo, strahom zadahnut?
Ma šta ćeš ovde, dobar čoveče?... RADAK: I baš na ronu ove provale? ISAK: Da skačem dole. Na me se zemlja samo mrgodi, Idem da kušam srce zemljino; Onde će,
ruke noge, ili haljina, Zakrpe razne što mu s grbine, Kao teskera turskih murovi, Po tihom vetru lako igraju... RADAK: Siromah! ’Ma rašta dođe tu? I ko si ti? ISAK (sleže rameni): Ja ne znam. RADAK: A otkuda si?
RADAK: Siromah! ’Ma rašta dođe tu? I ko si ti? ISAK (sleže rameni): Ja ne znam. RADAK: A otkuda si? ISAK (uzima šljunak jedan, pa ga baca u provalu): Otkuda dođe? Kud ode ovaj kâm?
Kud ode ovaj kâm? Ima li na dnu tome videla? Videste l’ što? (Vuk i Radak se zgledaju.) RADAK: Ništ’. A ko će onde drugo videti Do opet mrak? ISAK: Pa da, mrak!... Ta to je život moj!
Kud ode ovaj kâm? Ima li na dnu tome videla? Videste l’ što? (Vuk i Radak se zgledaju.) RADAK: Ništ’. A ko će onde drugo videti Do opet mrak? ISAK: Pa da, mrak!... Ta to je život moj! U mraku mrak!...
Pa šta velite? Ja bih želeo Da od tog lipše stara drtina! RADAK: Ne razumem te — Al’ kaži lepo i razumljivo Šta si na svetu dosad činio?
VUK: Mnogo si kazao! ISAK: Il’ bolje reći, ja sam učio! RADAK: Šta? ISAK: U Madžara sam morô gledati Nadute žabe praznu mešinu Gde mehuriće od sapunila Dolamom zlatnom besno
bratove; I ja sam gledô u lice bledo, Gledô sam one crne zenice Gde se u mutnoj krvi premeću; Gledô sam brata... RADAK: Mirno? ISAK: Kao kip!
RADAK: Mirno? ISAK: Kao kip! RADAK: I sad si kao kip: Na tvome licu kap ne ostade Od one krvi što nam kazuje Da život kuca još u grudima... Vuče!