Jakšić, Đura - PROZA
Odlazio je u varoš trezan; a vraćao se pijan. S kime je on tamo pio? Šta je radio? To niko nije znao... Tako jedanput, kad je pijan iz Kragujevca kući došao, stade se svlačiti da spava, ali u
Obradović, Dositej - BASNE
Ja dobro znam da će mnogi tvrdoglav protiv ovoga zinuti: „Hee! Ja znam toga i toga koji ništa nije radio ni zaslužio, ali kad je srećan!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” „Utom dođe s onim oficirom i Mijuško. Pita ga car: tko je on i šta je tamo radio i ko ga je na to poslao. — Zamuca moj g. Mijuško: ,Vaše Veličestvo... Vaše Veličestvo... ja sam šnajder!
” Tako je radio i za male i za velike globe, i svagda je polovinu popuštao. U tome su moj otac, dok je knezovao, i Birčanin Ilija
To je boj bio uoči Cveti, na Lazarevu Subotu, tj. meseca aprila 18. leta 1804. Šta sam ja na Šancu radio, dok je gore stric otišao i tukao se s Turcima — Mi smo od pre često odlazili na klenački čardak poslovima; a tako su
Popović; sedo̓ i ja; a on odma: „Eto valjevska i šabačka se svi poplašili i zbrkali, a ovaj (rukom na me) sve što je radio i pisao sve je dobro bivalo, pak sad neće ni on, a šta ću ja sam da radim!
Tako je i Karađorđe radio. Prikučimo se pobliže Dobrani; Karađorđe nađe jedan proštac sebi iz livade, i zapovedi da svaki vojnik, pešak i konjik,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Najviše baštine, najviše stoke u njega je, i svakog drugog mâla i imetka izobilja. Nekad je i Milun radio poljski rad, i otud tekao paru po paru.
Tako je Mojsilo radio nekoliko godina u toj palanci, nekoliko je obližnjih seoskih kuća što mu behu dužnici upropastio, pa tek o jednom
« Učiteljevi, opet, prijatelji brane učitelja i vele: »Nije popu valjalo, što je to radio!...« A već njih dvojica — gde se god nađu svakad se svade. Naposletku pop tuži učitelja.
— Jesi, more, još gde bio u službi? — Nisam — odgovori novi zvaničnik. — Pa šta si dosad radio? — Učio sam. — Zanat? — Nisam, nego školu. — Pa što nisi još učio?
Spremila ti i čuturicu vina. Matorka moja! Zna ona šta valja umornu čoveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio! I suze joj grunuše. — Šta ti je, nano? — reče Ognjan sednuvši. — Ti plačeš? — Ništa, sine, ništa! Eto smejem se!...
I sad će se naći u petnjičkoj crkvi koji trebnik što ga je ukoričio Vuja. Radio je povazdan kao mrav. Bio je, doduše, vrlo pipav, ali tek — vredan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ustima hvale, po odlasku njihnom, kupio je kokice duvana što su oni iz svojih lula istresali, pa je to posle pušio... Radio je samo kad je morao, a premišljao je i kad treba da spava. Kovao je vazda planova. Želje mu behu veće od carskih...
Kruška, brate, kao da nije Turčin! Eto, reci i sam! — Gotovo, vala... — potvrdi Ivan. — Zar nije on najčovečnije radio s nama? — Jeste, nije vajde, jeste! — Eto, razgovarao si s njim. Je li da je to sladak čovek? — Jeste.
Zar čoveku koji ti je toliko dobro učinio da ne smeš reći ni hvala?... O, va im̓ oca!... Ja, brate, ne bih tako radio! Ja bih im rekao: braća smo, živeli smo lepo i živećemo.
Ja od sramote ne smem čoveka u oči pogledati!... — Ti smeš!... Ti si baš svesrdno radio na tome, ali, kad oni neće — šta ćeš?... — Ali ko mu sme na oči! Ja mu baš rekoh: „Ostavi ti, to je moja briga!...
zaklinjem se živim bogom i svim što mi je najmilije i najsvetije da ću moju dužnost česno i pošteno vršiti, i kako radio, onako mi bog pomogao! Amin. Onda opet celiva krst. — Ivane! — reče pop. — — Ti si sad kmet.
Mal̓ mene ne ubi!!... Da nije bilo čiča Alekse, ti ne bi imao sina!... Strašna misao obuze Ivana. Zaista, šta bi on radio da mu ubiju Lazara?... — A... večeras je on moj! Ali Lazar ga dokopa svom snagom.
On se diže na noge, skide kapu, pa se stade moliti bogu: — Gospode, Tvorče naš, — šaputao je — da li sam pravo radio?... Ti, Gospode, uputi mene da vršim pravdu tvoju!... i opet pogleda nada se. A zvezde trepte mirno, lenivo...
— I ti si došao meni? — Tebi, buljubašo. — Jesi vičan svakoj muci i nevolji? — Ne znam šta bi u dobru radio!... — Umeš li puškom gađati? — Sigurno kao dlanom. — Jesi plivač? — Kao patka! — A ronac? — Kao riba!
— upita Kara-Đorđe Čupića. — Bog s tobom! Zna ga sva Mačva!... On je mnogu kadu ojadio!... — Kojekude... Pa šta si radio kod Turaka? — upita ga Vožd. — Hteo sam saznati šta nameravaju. — Pa jesi saznao? — Jesam...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
o vladici što je u samoubilačkoj nameri skočio s gornjeg kata kroz prozor i ostao mrtav na mestu, o Đorđu što je radio s mojim ocem, o mom stricu koji se razboleo i umro čim je na staru kuću nazidao gornji kat, i još o mnogome koječemu.
onoga... kako se zove?... onoga čiča... čiča-Đorđa! Jest, čiča-Đorđa. Znaš onoga! Ja sam bio mali. Onoga što je radio s tatom! Znaš? Sad i moja mati skoči iz kreveta: — Đorđa Radojlovića? — Njega! Sad se moramo vratiti natrag.
Pre dvadeset godina bio je moj otac trgovac na glasu, i radio je ortački s Ćorđem Radojlovićem. Ne znam koliko su godina bili ortaci, ali u to doba, pre dvadeset godina, pojavi se
” Oh, bože, šta to sve vredi? Ma šta ja radio, mene je ipak bila ponela, celoga ponela ta misao. Ja sam ogledao da je se otarasim, ali sam se opet, grčevito i
Ne znam u čemu sam proveo to poslepodne. Nešto sam kao pokušavao da radim i radio sam — no možete misliti kako! „Srce” me je vuklo ponovo u bolnicu, ali mi je „razum” kazao da nje tamo nije.
A znam, opet, kad je umro moj čiča s kojim je babo ortački radio i koga je jako voleo. Moja strina, mati, svojte, mi deca — udri kukaj, plači, zapevaj, stoji nas vriska, a moj babo
Rakiju, i kad ogleda za kupovinu, ispljuje, pa nakiseli lice. Ni za kavu nije bogzna kako mario... Pa šta je radio svu noć po mehančinama? — pitate vi. Nesreća, pa to ti je! Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete!
Pa još, može biti, poneki put slabo što i naprosi. Bre, da je meni vlast, ja bih znao šta bih radio! Ja bih lepo iz kuće u kuću. Uđem unutra — sedi gazda i jede pitu od oraha — „A, ti jedeš pite?” — „Jedem!
Mogao je on ići u koju hoćeš kuću, uzeti što je htio — niko mu neće ni riječi reći. On je to i radio. Popustila mu šina na točkovima, a on nađe Pera kovača gdje sjedi pred krčmom: — Zar ti — veli — u radni dan sjediš
u petak, jer je to samo turski svetac, i da će on svakoga izbrisati iz protokola krštenih koji odsad ne bude petkom radio. I vjerujte, ljudi, u našem selu nema, kao u drugima, ama nijedne glave koja svetkuje petak.
Piju ljudi, a žene othukuju i uzdišu, a u čaši nestaje rakije. Šta je pop radio sam na grobu, to niko ne zna. Tek poslije jedno po sahata vrati se on, i istom stupi na avlijska vrata, a dijete u
Jedanput ide on polako pored kovačnice. Kovač je nešto teretno radio, sav mokar od znoja, zalijepila mu se košulja za široka leđa, a on stao na vrata od kovačnice pa duha.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A u ovu kuću ona ga je donela kao deo miraza svome popi. Onda je još dobar bio i tačno radio, a danas ne možeš ni da ga poznaš, ni onaj ni daj bože.
»Eno ga, opet se dere matori magarac!« veli ljutito popa. Pa tako je i večeras radio. Posle onih sedamnaest iskucao je posle četvrt časa još sedamnaest puta, pa je ućutao.
Pa sad, otkud se u knjizi zna šta je on radio i razgovar’o se sam kad posle njega niko nije ost’o, a i on se tri dana daleko od svake zemlje udavio sam samcit; samo
Al’ kako sam radio, tako sam lepo i proš’o; tako mi i treba! Jedva za duvan i slaninu! A zatim stade zevati. — Ha-a-aj, haj-haj!
! Gazdačka je ovo kuća, rode, ti samo izvolevaj! Ta stek’o je moj pokojni Lala, radio od jutra do mraka, i stek’o dosta, da ti sada ne moraš raditi, nego ti samo, Nićo, izvolevaj!
— A, pa dabome! Dobro si radio! — Al’ da vi’š šta je dalje radio! Da vi’š amišaga njegova! Pa nije mu dosta bilo da je naš’o kakav tako od slovesnog
— A, pa dabome! Dobro si radio! — Al’ da vi’š šta je dalje radio! Da vi’š amišaga njegova! Pa nije mu dosta bilo da je naš’o kakav tako od slovesnog stvorenja zub, — pa da mu se i
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Kako ko ima: jela, pića; a on ne. I čist. Kao da nije radio, zajedno s njima sukao užeta. Očistio se, oprao i sklonjen od ostalih, jede samo hleba.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Šta mislite, čika-Gavro, baš da pođe za mene šta bi’ ja s njom radio? Gde bi’ klavir i ta kanabeta pometao? Pa ko bi toj mode nastačio? Valjda sa oni’ njeni’ osam hiljada šajna? Šta je to?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
To je zahvalnost što si mislila na mene, to ti je moj poklon, tri godine, noću i danju radio sam na njemu; ja sam ti to bio dužan, jer, da tebe nije bilo, ja bih bio siroče. Eto, tako ću joj reći.
Stari kaznačej, što je nosio arač knezu Karađorđeviću, kapetan Mladen, što je za svoj novac kupovao lojane sveće a radio državne poslove, i onaj mladić što je kapao nad knjigom sve su to sad plakate t. j.
Afrika
Treba sat vremena dok se pogodimo, i dok brod, koji nije mesecima radio, proradi. Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalupu, samo da bih jedan dan dalji upotrebio u kome drugom kraju.
Predeo je bio beskrajan, a naša kola na njemu: mala pokvarena igračka. Šofer je radio na rasklopljenoj mašini a svi naši crnci bili su oko njega.
Čak se i noću šetam po krovu neogrnut gornjim kaputom. Radio javlja da je u Parizu petnaest ispod nule. Posmatramo aeroplane koji lete nad nama, i brodove, kojih je sve više na
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
To je, dakle, i juče radio. Sad, kako je do toga došao da i s pasoša pečat skine, il’ je, može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam, dosta
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je ošamućen patnjom, kad je u Taban bio stigao, kao sužnji, koji sa vešala uteknu. Sve je radio i govorio kao u snu.
Prepoznala je, kaže, gospožu Evdokiju. On je zapretio ženi – što nikad nije radio – da će joj prebiti leđa, ako, ikad, ma kome, lane nešto slično, i žena mu je obećala da će ćutati, ali Isakovič zna,
A pošto sestre nije imao, niti ih je pamtio, radio je to prilično nespretno. Žali, kaže, njenu decu, a nada se, još uvek, da će se ona vratiti Trifunu i poći sa familijom
Iako je bio imućan čovek, Klajnšteter je radio, po ceo dan, na vatri, a nosio je ogromne naočari, dignute na čelo. Nije ih skidao, niti upotrebljavao.
On je, istina, prekodan, radio, kod mehova u gvožđarnici, razonode radi, ali je – već drugo veče – bio na brdu Šlosberg, u šetnji.
Tek Isakovič poče da tumači Božiču, da nije on ništa krišom radio. Pisali su oni, Isakoviči, i Hofdeputaciji, i savetniku dvorskom Maleru, ali sve to nije pomoglo.
Voskar Despotovič, kome je bila tada umrla žena, bio se obogatio naglo, sa svojim svećama, koje je radio prema modelima iz Beča, i prodavao, na hiljade, duž Dunava.
Bolelo ih je i to, što ih Višnjevski, za koga mišljahu da je pravi Rus, tera, iako je to ljubazno radio. Vikao je da su pošli kao guske u maglu. Ni papiri im, kaže, nisu u redu.
Mirnim pogledom pratila je, i sve ono, što je Petar radio, i što je rekao. Tu istu mirnoću, hladnoću, tugu, šta li, Pavle je imao da gleda na licu Varvarinom, i kad ih je doveo
Đurđe je bio seo i čekao na svoj red. Perikmaher je radio mirno, a brzo, svoj posao. Pavlu je bio digao bradu i glavu, kao da će da gleda nekog u oblaku.
Zna, kaže, da je sve uzalud, ma šta radio – kletva onog matorog Šokca, stići će ga. Kad se rastadoše od njega, Trifun viknu husara, koji ga je pratio, pa dobaci
Višnjevski je, kurvarski, napadao, na tuđu ženu. A on, bez žene, beli udovac, otac šestoro, radio sporazumno. Prvo treba kažnjavati smrću. A drugo dođe, kao kišica u proleću – niko ne zna kako.
Teodosije - ŽITIJA
suzama njenim tada zadržan bi da ne ode I odmah po očevoj smrti preuze brigu o kući, i u tome poslušan materi svojoj radio je povinujyći se u strahu, ali se još jačim postom pokri; zbog toga su ga sa podsmehom zvali „suhojedac“.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svaki zna da će, ukoliko bude više radio na održavanju i uvećavanju zajedničke svojine, i njegov deo biti utoliko veći. Nigde se nije mogla tako brižljivo
I zaista, ja sam osetio zauzimanje Sali-pašino. Nikada ga više nisam video niti šta o njemu čuo. Radio je, dakle, iz čiste i proste ljubavi za čoveka „naše krvi“.
I to je preduzimljiv čovek: doveo je dobru pijaću vodu u selo i počeo uređivati zaparloženo sredselo; pošto je radio u američkim rudnicima traži i skuplja rude i veruje da je u rudarstvu budućnost njegova kraja.
Te je slike radio seljak zoograf iz Lazaropolja. Uz to istorija ovog manastira, kao i samih Mijaka, pokazuje da su uvek težili za
On je prvi radio na tome da se narodni jezik uvede u književnost i propovedao je jedinstvo Južnih Slovena bez obzira na verska shvatanja.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
vi znate onu malu juvelirsku radnju preko puta Kasine, taj je juvelir radio za mene. Otići ćete, dakle, i zapitaćete ga: može li ovih dvanaest kašičica pretopiti i izraditi mi nove. ANA: Molim!
Ja bih, u svojoj skromnosti, mogao biti zadovoljan i sa hiljadu dinara.” Evo! ANTA: Pa šta si radio? SPASOJE: Podvalio sam mu. Poslao sam mu pet stotina. ANTA: Hoće li biti dosta to za uzdržavanje?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pogledah na svoj sat, ali taj kao i uvek nije radio tačno. Na njemu je bilo dva minuta do zvona. Cure su već počinjale da udešavaju kose, jer je posle ruskog bio čas
je, pomislio sam prošavši dvorište i jedan blok zgrada, a onda sam je video kako sedi na klupi kraj vodoskoka, koji je radio honorarno svako veče jedan sat, držeći neku torbu pored sebe.
Dole, na trgu, oko vodoskoka koji se ponašao kao filmska diva i radio onda kada se to njemu htelo, sedeo je čitav čopor penzionera, tek sazrelih udavača i frajera koji su im se naslanjajući
Tu je radio trezan i zubi su ispadali po meri, ali mnogima je bilo žao da poštede Socijalno osiguranje pa su im zubi strčali na sve
- okrenula se ocu, ali se ovaj napravio lud i počeo priču o tome šta je on radio kad je bio u mojim godinama. Naravno, bio je bos i gô. Svi su u to vreme bili bosi i goli.
- malo sam se kao zapalio, ali me on, čini se, više nije slušao, niti je to radio bilo ko drugi. Kroz razred su letele ceduljice: „Nađimo se posle časa!” „Šta misliš koliko ima do zvona?
Stari je sedeo na kauču i čistio nokte. To je radio uvek kada bi bio uznemiren. - Ispričaj o pismima, Bodo! - pogledao me je pokušavajući da očima nešto signališe, ali
Rekoh da nisam hteo. Njegov vrat je izuzetno prijatno mesto. Bio sam na krovu i okliznuo se. To je sve. — Šta si radio na krovu, ako nisi hteo da se ubiješ? — otac me pokri ćebetom do brade, i sede pored mene na kauč. — Reci bar meni!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
„Svi se momci oženiše, Šamika osta sam.” Šamika opet pravi posete, pripoveda svud gde je bio i šta je radio, i to sve iskreno. Frajle imaju sad dosta s njime zabave. Opet počinje oko njih bajati.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dodirivala ga je tanušna žica, pomoću koje se, ispitivanjem različitih mesta na kristalu, pronalazila najbliža radio-stanica. Iznad sirotinjskih predgrađa iznikoše preko noći, poput čudnih cvetova, dugačke motke za sušenje rublja.
Na prvomajskoj paradi 1949. nas radio-amatere zatvaraju u kutiju monstruozno velikog radija na točkovima. Guramo je od pijace Đeram niz Bulevar ispred
Odlučio sam da otkrijem, na primer, radio, ali radio je već bio otkriven. Pošto nisam mogao da otkrijem radio koji je već bio otkriven, sklopio sam i rastavio
Odlučio sam da otkrijem, na primer, radio, ali radio je već bio otkriven. Pošto nisam mogao da otkrijem radio koji je već bio otkriven, sklopio sam i rastavio po ko zna
Odlučio sam da otkrijem, na primer, radio, ali radio je već bio otkriven. Pošto nisam mogao da otkrijem radio koji je već bio otkriven, sklopio sam i rastavio po ko zna koji put svoj detektor.
Ja sam kazao da želim višnje. Višnjevača me nekako nije privlačila. Bio sam trezven radio amater iz Kluba narodne tehnike »Nikola Tesla« u Katanićevoj ulici i hteo sam da otkrivam nove radio aparate sa
Bio sam trezven radio amater iz Kluba narodne tehnike »Nikola Tesla« u Katanićevoj ulici i hteo sam da otkrivam nove radio aparate sa jedanaest cevi. Zato sam samo jeo višnje. Koštice sam ležerno pljuckao u pepeo.
Posle jedno sat i po dao sam Jeleni slušalice da i ona malo sluša Radio Beograd, koji je puštao novogodišnju muziku, ali nekako mi se više nije igralo! Kako da igram kad ne čujem muziku?
mestima, tačno na onim mestima na kojima su nekada stajali njihovi omiljeni prozori, njihovi dimnjaci, njihova antena radio-aparata marke »telefunken« — proizvodnja 1929. godine. – Shvataš? – Šta ima tu da se shvati? - pita se Pufko.
Živeli su od subote do subote u gradu, daleko od bilo kakvih uzbudljivih doživljaja, po kuhinjama i sobama sa krkljavim radio-aparatima koji su prenosili udaljeni žamor neke srećnije planete.
– Zašto onda dolazite? — upita ona i prvi put ga pogleda sa stvarnim zanimanjem. – Šta bih drugo radio dok sam tu? – Niste odavde? On joj reče ime velikog grada koji nikad nije video sem u bioskopu.
Nikada niko nije saznao kuda je Joakim Marić odlazio i šta je radio za to vreme. Jedno je bilo tačno: pre podne se klonio svoje rođene kuće kao kuge.
Matavulj, Simo - USKOK
Ne pitam te, ni šta ti bi tamo u tvojoj zemlji, ni kakvi su ti jadi dojadili, ni šta si radio, niti će te ko nagoniti da išta o tome pomeneš, ako sâm nećeš!
— A naš stari đavo zbilja se zaljubio u njega. Čuste li đe ga nudi da ostane s nama. Budi bog s nama. Šta bi radio jedan takav gospodičić s nama! — Da ga razgovara kraj ognjišta! — doda smijući se Joke.
Puška se slabo čula, no je sve jatagan radio. Srećom njihovom bješe im slobodna pozadina, te, iako pomalo, ipak mogahu uzmicati. Tako smo ih ubijali do noći.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Radović je prvi naš pesnik koji je umeo da se prilagodi uslovima stvaranja za radio i televiziju. On nije prezao od ovih tehničkih posrednika, niti se, u vremenu prodora audio-vizuelnih sredstava,
Poverenjem u radio i televiziju, kao i pristajanjem na funkcionalnost, to jest primenljivost pesničke reči, on je pokrenuo proces
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Zato nije trebalo ljudma volju kvariti. ZELENIĆKA: Šupalj je taj Šupljikac. LEPRŠIĆ: Da čujete šta je jošt radio: neki rodoljupci ispregnu mu konje i nameste se da ga vuku u varoš; pa znate l’ šta je reko?
ŽUTILOV: Ja sam našao da je nevin. SMRDIĆ: Kako bi on bio nevin kad je celoj varoši poznato šta je radio? Kod nas se baš naopako radi. ŽUTILOV: Ja sam predsjedatelj odbora.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
vreme, u prvoj polovini XVIII veka, razne srpske knjige ili su štampane u Rimniku, ili su na bakru rezane, kao što je radio Hristifor Žefarović sa svojim delima od 1741. do 1748. godine.
do 1795), kao i druge manje važne srpske knjige. Iako je radio mnogo bole i savesnije no Kurcbek, iako je Srbima bio i verski i nacionalno pouzdan, Stefan Novaković u materijalnom
Sem toga bio je dobar crtač i ilustrovao je svoje prepise, i misli se da je radio i neke ikonostase. Bio je možda najobrazovaniji srpski kaluđer svoga vremena, znao je ruski i poljski, i prevodio je sa
u dodir sa predstavnicima srpskoga naroda, ozbiljno zagrejao za srpsku narodnu stvar i iskreno sa narodnim prvacima radio da Srbi dobiju svoju političku autonomiju u Ugarskoj. ISTORIČAR.
Bio je jeromonah i crtač, »iliriko-rasijanski obšči zograf«, kako se sam potpisivao, i radio je i sa crkvenim knjigama i utvarima. 1741. bio je u Beču, 1745. do 1746. išao je na hadžiluk u Jerusalim, 1750.
1741. bio je u Beču, 1745. do 1746. išao je na hadžiluk u Jerusalim, 1750. kao štamparski stručnjak radio je u Beču da se nabavi srpska štamparija. Umro je 18. septembra 1753. u Moskvi, u Bogojavljenskom manastiru.
Umro je 18. septembra 1753. u Moskvi, u Bogojavljenskom manastiru. Iako neizvesnoga porekla, Žefarović je radio kao Srbin, osećao se kao Srbin, i na jednom mestu piše: »otečestvo serbsko naše«.
« BOGOSLOVSKI RAD. — Na svima poljima na kojima je radio Orfelin je imao uspeha. Njegovi bakrorezi pokazuju dobra crtača i vešta rezača; ilustracije u Žitïю Petra Velikog,
Ali svoj pravi spisateljski rad Orfelin počeo je pobožnim knjigama. Po broju svojih dela Orfelin je najviše radio na bogosloviji, ali bez stručne bogoslovske spreme Jovana Rajića.
Sve to radio je bez ikakvih književnih ambicija, često i ne potpisujući se, više da bi mogao živeti, i svi ti poslovi su bez književne
Orfelin je taj svoj posao radio dugo, nekih pet godina, i savesno. Preko svojih prijatelja iz Rusije nabavio je celu jednu biblioteku ruskih i stranih
Po broju svojih dela on je najviše radio na bogoslovskoj književnosti, ali to su obredne knjige i udžbenici, mahom prevodi i prerade, gotovo knjižarski poslovi.
Milićević, Vuk - Bespuće
— Vidiš, govoraše Milan, ja te razumijem. Ali ja nisam rođen za drugi život. Ja bih bio nesrećan kad bih radio drukčije. A našto onda tražiti nesreću? Ja volim trku za uživanjima, mene opija brzina kojom jurim.
On klimnu lagano glavom i okrenu se u stranu i tiho zaplaka, što nije radio do tada osjetivši, u tome trenutku, što je smrt.
Sremac, Stevan - PROZA
A Jova sedi tako u mehani, pa vreba seljaka kao pauk muvu. Tako je radio neko vreme i troškario se, boga mi, prilično. Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci.
GLAVA DRUGA Maksim među decom, pred školom i izvan sela. Tako je radio i pre i posle podne, pa tako i danas. Pošto je popio kafu, digne se i krene u školu, ali ne istim putem kojim je došao
Tako je češće radio. Danas, kad je stigao u školu, kao obično, zapitao je Puju da li ga je ko tražio; zatim je zapitao cenzora je li bilo
Tako je i sada radio, neopažen se ušunjao u sobu i seo za sto, otvorio knjigu i zaneo se u nauku tako da je dva poziva očeva prečuo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
sela, i ljudima pravio i popravljao samare, propijajući svoju zaradu često već i na licu mjesta, uz domaćina kod koga je radio.
— Pa neka, ima dječak pravo. — Šta ima pravo? — Pa nek oproba. Kamo sreće da sam i ja nekad tako radio, možda bi mi druge tice danas pjevale. — Ma šta tice, šta ...Ti se već napio ko moj veseli Nidžo.
sebi u bradu, odsutno kružio pogledom po društvu i najzad se latio svog crtaćeg bloka i počeo nešto da črčka i maže. Radio je to tako smireno i udubljeno kao da je sam na svijetu, a ljudi oko njega, opet, nastavljali su svoj razgovor i piće ne
On je jedino zazirao od vučjih svetaca i u njihove dane nije se nipošto laćao svoga posla. Šta bi radio, grešnik, da se zbog njegove krivice čopor šumskih razbojnika okomi na konje?
Šta li je u to doba radio onaj moj pametni rođak koji je na vrijeme klisnuo s tavana? Šta je radio! Satima zabavljen u potkrovlju, nosa zabodena
Šta li je u to doba radio onaj moj pametni rođak koji je na vrijeme klisnuo s tavana? Šta je radio! Satima zabavljen u potkrovlju, nosa zabodena u knjige i starudije, ja sam izlazio napolje zabliješten danom i životom,
Odakle god, s onu stranu gorskog lanca, stigne kurir s poštom, evo ga najprije tu. Nosi momče pisma, radio-vijesti, kulturni materijal za omladinske arhive, a i sam ti je on pun puncat novosti kao živica vrabaca, ima samo da
Evo, ovo je sve za naše selo. Ima tu i novina i radio-vijesti ... Komandir ne priznaje pred starinom da je nepismen, već uzima jedno po jedno pismo, odmiče ga daleko od
ARTILjERAC MARKO MEDIĆ Već nekoliko dana radio krklja da je Berlin pao i Njemačka kapitulirala. Ratu je kraj. Tamo negdje, u srećnijem svijetu, slavi se pobjeda, pije
stanici, osumnjičen za neko saučesništvo u kraći konja, pa se već toliko odomaćio da je okolo slobodno švrljao i ponešto radio kao pravo domaće čeljade. — Da mi ga je negdje prikloniti dok se samo kuvarica ne vrati — brinuo se komandir.
— A šta je Kolumbo radio, moj druže: pred njim sve voda, more, nigdje slamke, a on traži ništa manje nego Ameriku. Ameriku, ej, a nikad je ni
— Eto ti, toliki talambasi, ga-bu, ga-bu, pa opet zadžabe: gdje si bio, nigdje, šta si radio, ništa. Tako ti je sa svakim muškim poslom — karte, pijančenje, rat, politika!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nemoj. Ajde učini — to i to! — Odmah bi uzimao rad i radio kao besan. Moj stric beše prek čovek. Njegova reč bila je u kući zakon. Koliko puta on tuče strinu i goni je od kuće.
Tada Stanoja uze sve na sebe. Čistio je kuću, nameštao decu, oblačio ih i radio sve poslove po kući kao neka žena. I kad bi uveče sve spremio, decu namirio, uspavao, onda bi seo na prag od sobe u
A i stričeva se kuća raskući. Stanoja napusti stričevu kuću i iđaše od kuće do kuće po mahali. Radio je, cepao drva, klao, kopao grobove, i sve što god bi mu se naredilo. Leto, zima, njemu je bilo sve jedno.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I kao što je radio sa onim dobijenim od Vuka čobanina, činio je to i sa ovim drugim: razmišljao i reči nameštao, popravljao im stil i
A zmaj mu odgovori: — Da si ti meni pod kolenima kao što sam ja tebi, ja bih znao šta bih radio. A Stojša mu reče: — Ja tebi neću ništa, — pa ga pusti.
A zmaj mu odgovori: — Da si ti pod mojim kolenima kao ja što sam pod tvojim, ja bih znao šta bih radio. Onda mu Stojša reče: — Ja tebi neću ništa, — pa ga pusti.
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
USUD Bila dva brata zajedno u kući, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposličio i gotovo jeo i pio. I bog im da te steknu u svačemu: u govedima, u konjima, u ovcama, u
I bog im da te steknu u svačemu: u govedima, u konjima, u ovcama, u svinjama, u čelama i u svemu drugome. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „Što bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim a njemu što drago!
Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „Što bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim a njemu što drago!
“ Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja. I tako je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati;
— Kuda hoćeš? — upita ga sveti Sava; a ovaj odgovori: — Ni za tim ti nije stalo. — Šta bi radio? — reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: — Radio bih baštovanluk, kad bih imao mršave zemlje i takvog ortaka.
— Šta bi radio? — reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: — Radio bih baštovanluk, kad bih imao mršave zemlje i takvog ortaka.
Hamal izvadi dukate pa dade hadžiji, i ode da zaslužuje putni trošak. Radio je hamal po Stambolu, te pošto prođe nekoliko dana vidi da je zaslužio i više novaca nego što mu treba za putnoga
Sluga će na to: — A da kako se neću naljutiti kad sam celi dan radio da mi rebra pucaju, pa mi ni jesti ne daš? Ćosa će na to: — E pa kad si se naljutio, hodider vamo da ti vašu s leđa
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.) SOFIJA: Šta bi radio, da ti je ovakva žena? MAKSIM: Opet je bolja od tebe.
(Odlazi.) SOFIJA (smešeći se, Nikoli i kumu): Radite li i vi tako? KUM: Ja bi radio, ali ne pomaže. NIKOLA: Ne pomaže bogme ni kod moje Mage. SOFIJA: Inače bi rado postupali. Pa smo opet mi krive.
ŠALjIVAC: To je dobro. A znate li što bi ja jošt radio, da sam kao vi? DOKTOR: Da čujem. ŠALjIVAC: Ovo opstojatelstvo, što niste ništa učili i opet ste doktor filosofije,
) DJEJSTVO DRUGO (SOBA KOD DOKTORA) POZORIJE 1. DOKTOR (sam, drži jedno pismo u ruci): Ne mogu mu pomoći, jer bi radio protiv moje slave. Zar je to malo, da ceo Pariz za mene zna i da moja knjiga bude sačinjena i na francuski?
Da ne bude uhitrio s novci. Ne škodi prokušati. (Pristupi mestu.) — Na moju dušu, malda nije radio, zašto mi se čini da je ovo mesto sasvim drugi vid dobilo. (Počne kopati.) DAMJAN se polako ukaže.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Umesto toga, što sam radio? Jedanput sam četiri dana i četiri noći tajno snimao na veoma starom magnetofonu marke „Grundig TK-46“ Ančin monolog,
s prijateljima i klatarim nogama, evo ovako (ne, neću pasti, ne plašite se), pa da posle desetke odvajam uvce i slušam radio. One divne, zaboravljene šlagere ... Na primer, „Zvezdanu prašinu“ i te fazone!
udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne može se reći da se mičeš, ali taj prokleti radio! Kako uopšte možeš da se skoncentrišeš na učenje a da ga neprestano slušaš?
kredit, pa da ti se očiste dosadni gosti iz kuće, da počne predstava, pa da počne neka televizijska masaža — i šta si radio? Ništa!
Tamo se u početku muče, ali ipak uspeju da se nekako dokotrljaju do centra. Najpre kupe peglu, pa šporet na struju, pa radio, pa televizor, pa mašinu za pranje veša, pa mali auto, pa onda veći, pa mali stan, pa zatim još veći, pa stilski
Ima i on svojih mana! Na primer, kada ga vozim, ne smem ni za živu glavu da uključim radio, jer čim slučajno čuje da svira neko kolo, odmah viče: „Zastavljaj auto!“ i izbacuje me napolje. — Ali zašto?
Padala je lova u dolarima do krova, a bik je radio ... Ali jednog dana dogodi se tragedija: neobični srpski bik zaljubi se u jednu sasvim običnu hercegovačku kravicu iz
Razmišljanje me potpuno iscrpljuje, pa se bacam naglavačke u bunker i otvaram slavinu, posle čega gajbu poplavljuju radio-gluposti iz tranđe, pardon, tranzistora!
ucmekam pepeljarom, kad čujem one nedotupavne, one škripave, one unjkave, one kroz nos, one glasove koji danas vladaju radio-talasima, estradama, televizijom, štampom, disko-kućama i svim ostalim medijumima masovnog zaglupljivanja.
onih koji su srećom gluvonemi, celo naše muzikalno selo nagrnulo u grad i sad logoruju u Makedonskoj ulici ispred Radio-Beograda, čekajući trenutak da se portiru pridrema pa da ščepaju mikrofon u radiju i otpevaju svoje!
Posle toga, spolja gledano, zaista ličimo na reklamu za srećnu familiju! Radio je otvoren do daske, a cela porodica za stolom. Ah, ti nedeljni ručkovi!
Do osamnaeste godine tata je radio gimnastiku umesto njega! Da se dete ne zamori, a da ipak ojača! Sem što mi je isponabijao komplekse zbog neznanja jezika
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šta reći sebi, dok još traje služba? Ugasi svetlo, radio isključi, da zaspi slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je božur-žurba, što bojom drži ritam nestajanja, a
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Kažem vam, mašinom. Takovi mašina ima nebrojeno čislo. I ja sam na jednoj radio, s kojom smo putovali u Mesec. JELICA: U Mesec, gospodin baron? ALEKSA: U Mesec.
ALEKSA: O, izvolte bez ženiranja. JELICA (s ocem odlazi). MITA: Kog si vraga radio, te nisi zadržao prsten; bar bi pošteno nekoliko dana poživili. ALEKSA: Ćuti, dedače, ovako će bolje biti.
ALEKSA: da izvaram prsten od ovi, pak da ga dam Batiću. MITA: To će reći: gdi si bio, nigdi; šta si radio, ništa. ALEKSA: O, glupoumne! To nije tako.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Veštak i majstor u poslu svom radi i čuva rođeni dom. PRIČA DUGA O ČETIRI DRUGA Magarac u gose bio, znojio se i radio, sve dok nije ostario.
“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo. „Radio sam preko mjere, mjesto plate, on me dere.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Pa kad se videlo šta je omladina Saragose, razume se, pitalo se i ko sam ja. — Vi poznajete N-a? — Radio sam s njim pre nego što je postao sekretar. — Izgleda da je to čovek neverovatno energičan. Čula sam da je pravo čudo.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
abluda vrline u kojoj dejstvuje samouništavajući ćef dobre su naše šanse ako ne pitaju svakog od nas šta si radio za vreme mira i ko si ti u stvari teško je reći dok je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan kao da smo u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
On i ne krije takve svoje podvige, jer je radio, upravo krao, za svoju jedinicu i bio čvrsto uveren da radi za opšte dobro...
Teška je samoća i kad život promiče redovnim tokom, a kamoli sada u ratu. Ama da me rane samo!... Šta bih radio?... A ugledaće me sigurno, jer tek valjda ne postoji neki zid iza našega fronta.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Svi opet posedaše i nastade kratko ćutanje. Svi gledahu učitelja, a on, da bi ma šta radio, produži brisati se i onamo gde je sve bilo suvo.
Najviše ga je u tom uverenju držala ova okolnost: — Kako je gospodin Dragoljub cele godine radio bez mape, pa opet dobio peticu! I za decimalne mere on nađe zgodan odgovor: — More, šta će ti onolika cimenta ?
Svi troje se nasmejaše i ućutaše. — Pa gde si, bolan, dosad, ded’ pričaj: gde si bio, šta si radio? obrte se Velja Gojku. — More... šta ja! Ovo mi je treće mesto, nego otkud ti ovde, kad si bio u Podrinju ?
Velja beše na radu kad oni stigoše. Zamoliše ga da ne prekida posao, a oni se namestiše na dnu škole, iza đaka. Radio je sa prvim razredom, drugi pisaše, a treći i četvrti računaju na tablicama.
— Čuo sam, onaj ludak, Bogosav... šta je radio i kažu čak vam pretio mojim imenom. Čuo sam da ste se i vi uplašili od našeg onomadašnjeg razgovora i da ste se
— Eno, tu je i tužba i akt ministrov... Sve u parčeta!.. — Šta si radio?! Viknu preneražena Ljubica. — Ha-ha... ti se plašiš?... Ama rekoh li ja tebi, da nam niko ništa ne može... Niko!...
Prvo svrnu u Ljubičin razred; deca behu na okupu. Dade im čime će se zanimati, pa ode u svoju školu. Radio je ceo dan, pogledajući kad će se pojaviti Ljubica, ili drugo štogod neprijatno.
XIX Dođe ispit. Ljubica se tek oporavila od bolesti, pa živa premrla od straha. Istina, Gojko je radio i sa njenom decom, dok je bolovala, ona sama vidi kako je mnogo on uradio, ali se ipak plaši, Mnogo plaši...
Onako je nekako... čudan. U svemu je oštar i odsečan. U školi, kad god je što trebalo protestovati, on je to radio bez bojazni, a njega su se mnogi bojali, čak i profesori... — Je li oženjen ? — Pre dve godine nije bio... Sad ne znam.
— O čem je buncao ?... Ispričajte mi sve kakav je tada izgledao, šta je radio ?... Velja taman kaza šta je video i znao, a Gojko stade mahati rukom i opet udari u bunilo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bio je ranjen u ruku, ali je radio i dalje. Kad me je video, posle jednog krvavog dana, kako žvaćem hleb i sedim na kiši, na jednom panju, rekao mi je da
A upućena u pukove i kazne radi, na ratišta. Ta sudbina nije mimoišla tada ni pisara koji je radio sa mnom, noću, Kona, jednog slabušavog Peštanca. Ni mene.
A moje rodoljublje imalo je, katkad, oblik jednog nasleđenog porodičnog ludila. Sve što sam radio u ono doba, radili su i moji vršnjaci, i više od toga. Sve su to zrna peska u moru patnje našeg naroda.
To je radio i Preradović, u uniformi austrijskog generala. Ali da pišem i štampam takve pesme, pod punim svojim potpisom, za vreme
Međutim, moj telegram, slučajno, preko telefona, bio je sabotiran. Komanda u kojoj sam radio krila je svoju adresu, a adresa joj je bila, tačno, ova: Bahnhof Linien Kommando Szeged.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jedan čovek imao je njivu koju je nemarno i rđavo radio. Zemlju je obuzela zubača i korov. A kako je on radio? On je mislio da je dosta da se čovek samo ljuti na zubaču i
Jedan čovek imao je njivu koju je nemarno i rđavo radio. Zemlju je obuzela zubača i korov. A kako je on radio? On je mislio da je dosta da se čovek samo ljuti na zubaču i korov, a ništa nije radio da ih utamani.
A kako je on radio? On je mislio da je dosta da se čovek samo ljuti na zubaču i korov, a ništa nije radio da ih utamani.
„Istinu je govorio on“ — mišljaše Agaton. — „Ja sam taj čovek što je imao njivu i rđavo je radio. Ja sam samo kidao lišće i lomio stabljiku pogane biljke kad sam pobegao od ljudi, a trebalo je iz korena da je čupam.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Baš dobro što ste došli, gospodine, te ću se tako malo odmoriti. Dosad sam radio, pa me, verujte, već glava boli! — reče ministar i pogleda me klonulim, pomućenim pogledom.
Od jutros sam puna tri časa na tome radio. držim da ja imam prava, i da zastupam pravednu stvar... Evo, pokazaću vam članak koji sam priredio za štampu.
Metne otrov neki, pa tek zakovrneš kao ćure.” Ma šta čovek radio, ili ne radio ništa, u svemu moja dobra pokojna strina mora naći neke opasnosti. Ako spavaš — hu!
Metne otrov neki, pa tek zakovrneš kao ćure.” Ma šta čovek radio, ili ne radio ništa, u svemu moja dobra pokojna strina mora naći neke opasnosti. Ako spavaš — hu! Ako piješ vodu — huuu!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Skače naš Žiko od radosti, pa veli: »Da mi ga je, 'nako, sad viđeti, vol'o bi, n'o što sam živ«. — »A šta bi mu ti radio?« pitam ga ja. — — »Ehe, 'nako viđeo bi on njegovo dobro jutro«. — Tako to mi rekli pa prošla i godina.
Spremimo se mi, pa 'ajd'. Kad besmo, 'nako, preko onog prelaza, na kiseloj vodi, pitam ja Žiku: »Šta bi ti radio, da izađe sad pred nas ćopo?« — »Kuku i do Boga, da 'oće, ne bi ga majci više 'vokatir'o«.
Još mu ona vojačina i bes vri po glavi, ali će se umiriti, sigurno. Tako je mislio čiča Pera celoga proleća i uz to radio svoje poslove.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
mi moj, ja imam petnaest godina praktikantske službe, pre no što sam postao poreznikom, a nisam ja tih petnaest godina radio za sebe, nego za državu. E pa, brate, pravo je da država prizna te godine službe! JEVREM: A numera 2436?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pa je tako i radio. Ređa se tako satljik za satljikom, i njemu sve crnji i bedniji izgleda položaj toga staleža, i on oseća i vidi nekako
po čovečanstvo, a naročito po Srpstvo, koje se, politički raskomadano, tu sastaje; a i šta bi znao, šta bi čovek radio bez kafane u ovoj odavno lepo i zgodno nazvanoj dolini plača, kako davno nazvaše zemlju.
Gazda Đorđe nije to radio, nego je pustio da je seljaci prozovu kako oni hoće, i tako je sve do Sretina dolaska ostala, tako reći, bez firme.
Jedno jutro krete se Sreta, kao obično svako jutro što je radio, na kafu. Otide u onu čitaocima već dobro poznatu »Mehanu bez svedoka« da kao čovek izmenja misli sa Mićom »Oficirom« i
Voleo je da zazjava. Malo je radio. Tražio je majdan soli i nadao se da će se tad dobro pokrpiti. Uhvati tako lisiče, ili malo kurjače, pa ga prodaje
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šou-biznis, Avala- film, Sava- Centar, Radio-Zenica, Daj mi padeže, i reci šta je tu pridev, šta imenica! — Grmi Todor, koji voli uglednike da kalpi: Nije
Štampa, kao posednik plemenite kovine, Ne obazire se put zaselaka i nizija, Pa se ne zna ko više laže: novine, Radio ili televizija!
Da mu se izgledi bar malo otvore, O, šta bi s njima sve radio! Imali bi o čemu da govore I novine, i TV, i radio! Suklate i otrovne guje te!
Da mu se izgledi bar malo otvore, O, šta bi s njima sve radio! Imali bi o čemu da govore I novine, i TV, i radio! Suklate i otrovne guje te! Pogledom ih kao ognjem ožeže: „Zašto moj starački život trujete?
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kugla bi bila snabdevena radio-aparatom, kojim bi bila u vezi sa spoljnim svetom nad površinom mora, i kad pri penjanju izbije gde god na površinu, to
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A i on kao da je znao za to. Stoga je namerno tako i radio. Više se pravio da je veseo nego što je u stvari bio, da bi dole žene bile slobodnije.
otkada je otišao tamo u han, ovamo bar ne navrati, ne dođe da se time, ne Sofki kao izvini za sve što je onako pijan radio, nego da komšiluk, svet, osobito njene, oca, mater i rodbinu, uveri kako ništa nije bilo! Ali bi i to.
ili tek jedan put ili i nikako nije u kuću privirio, još | manje koga pomagao, pošto je svaki od njih za sebe živeo, radio — ipak, dok je on bio živ, oni su se pod tom njegovom surovošću i strogošću osećali kao sklonjeni i sigurni.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Njeguši sad zaokupiše Janka i kako je i šta je zimus radio i sve redom. On im je povijedao sve potanko. Govorio je već lijepo srpski iako je malo zanosio.
“ Tako se jadao u sebi, a pred drugima, osobito pred svojima, nije klonuo. On je radio za svijeh. Najprijed se pobrinuo za ranjenike.
On mi sad piše šta je radio, koliko li ga je jada ubilo trčući tamo-amo, tobože da mi pomože. Išao je i u Beč, pa najzad veli izradio mi je
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kazale pčele bumbaru, kad je bio došao da prezimi kod njih, pa ga pitale šta je ljeti radio te se nije za zimu starao, a on rekao da je pjevao. E pusta žurba: da se nisam žurio, ne bi’ prosuo vino!
Koji god rad radio, oda zla se branio, niko ti ne naudio. Dušmaninu se s puškom u ruci, a s oštrom ćordom junački branio, a nikad kapom u
Zemlja dala, pomogô ti gospod Bog i sveti današnji god! Ko ti o zlu mislio, o klinu visio, ništa ne radio ni brazdio, oro ni kopô, već iš’o u savske lugove ćerati dugove! Niti izaš’o iz lugova niti išćerao dugova.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ko uspripovijeda, pa gdje bude potrebno da se koja riječ premjesti ili doda ili izostavi, to ću ja činiti, kao što sam radio i u ovima svima koje sam napisane dobio. U Beču o Mučenicima 1852. V. S. K. 1. MEĐEDOVIĆ.
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
” A zmaj mu odgovori: „Da si ti meni pod kolenima kao što sam ja tebi, ja bih znao šta bih radio.” A Stojša mu reče: „Ja tebi ne ću ništa”, pa ga pusti, a zmaj ga onda uzme za ruku pa s njim u dvor, te se stanu
” A zmaj mu odgovori: „Da si ti pod mojim kolenima kao ja što sam pod tvojim, ja bih znao šta bih radio.” Onda mu Stojša reče: „Ja tebi ne ću ništa,” pa ga pusti.
13. USUD. Bila dva brata zajedno u kući, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposličio i gotovo jeo i pio. I Bog im da te steku u svačemu: u govedima, u konjma, u ovcama, u
I Bog im da te steku u svačemu: u govedima, u konjma, u ovcama, u svinjama, u čelama i u svemu drugome. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „Što bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu što drago!
Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „Što bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu što drago!
” Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati,
neba do zemlje, da onu đevojku sebe vjenčaš mjesto mene kojoj pristane najljevše na ruku, a ako me ne poslušaš, sve što radio i o čemu se Bogu molio sve ti | uzalud i naopako obršilo, i od tebe ne ostalo traga.
U toga cara bio je jedan sluga kojega su zvali Ćela, jer je bio ćelav. Taj sluga ništa drugo nije radio, nego samo po bašči što je trebalo, ali mu je bašča tako bila urađena kao da je u njoj radilo deset ljudi, i svi su se
“ „Kuda hoćeš?“ upita ga sveti Sava, a ovaj odgovori: „Ni za tim ti nije stalo.“ „Šta bi radio?“ reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: „Radio bi baštovanluk, kad bi imao mršave zemlje i takog ortaka.
“ „Šta bi radio?“ reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: „Radio bi baštovanluk, kad bi imao mršave zemlje i takog ortaka.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I ako bude ponešto radio, dozvoljeno mu je davati nekom drugom od monaha da mu radi. Neka vam je i ovo znano: Bilo iguman, bilo ekonom ako šta
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Moj blagodetelj počeo je doznavati moja čudnovita želanija i namerenija; radio bi svakojako od toga odsovetovati me i odvratiti; mnogokrat bi me zagrlio, ljubio i s otačaskom dobrotom bi me
Dobroje on znao što je radio. Iako on i nije predvidio da će se ovako o njemu i o njegovom delu na dvadeset godina posle pisati i štampati, ali je on
Što sam ovde radio, to ću Vam u sledujućem javiti pismu. U Klasenu v Kurlandiji, avgusta 28-go 1788. VІІ PRELjUBIMI I DRAŽAJŠI GOSPODINE!
Kako sam dalje putovao i u poželjena mesta došao i što sam tu radio, za ovo vidite sami, ljubimi moj, da se [h]oće osobito pismo. Zato, ljubeći Vas srdečno, prebivam.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kuvar iznese iz te sobe u prednju jednu pustinu, pokrivač i kožni podglavač, koje predade Bakonji. Dok je to radio, on i fratar govorahu talijanski. — Taa-ko! — reče najzad Brne zijehajući.
Poslije njekoliko dana Bukovičanin ugodi fratrima. Koliko je bio glup opet je dosta vješto radio oko konjâ. Prozvaše ga Bukar, radi velike mu glave, i u oči ga tako zvahu, a on se nimalo ne jeđaše.
— opet će Dundak, čisto ljuteći se što kršćani toliko zaostaju. Tada knez poče pričati šta je radio u mladosti sa čuvenim stricem Juretom; kako su „privaćali“ stoku po okolini; kako su jednom odjavili plug volova iz
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tola je ščepa za ruke. Nisam ja to zaslužio, Đorđe. I po snegu i po kiši, i danju i noću, radio sam ti, nisam praznike čuvao, čuvao sam tebi svinje, tebe sam čuvao od hajduka.
Ni ti ne smeš na gazde da udariš. Imaš i pravo. Da sam na tvom mestu, i ja bih tako radio. Bih, dece mi. Od Đorđa Katića nemaš šta da uzmeš. Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju.
Oženio si me Simkom da bi ti Milunka bila bliža. Sebe si ženio, a mater je još bila živa... Radio sam više od svakog mučenika na zemlji. Moju muku trošio si na Vukašina i politiku. Trpeo sam i ćutao.
Od straha nisi mogao ni u sneg da padneš, galamdžijo! Iz inata se ne diže buna. A šta bi ti, Aćime, radio kad bih ja ovom narodu rekao zbog čega se mrtvaci crne po snegu?... — Ti si, bradonja, za ovu nesreću kriv!
I oči su joj bele. Kad se ona, Švabica i tuđa vera, petla oko Simke, biće nešto gore od ženskog. A naopako je i radio Đorđe. Je li to lepo što je Tolu naterao da me bije?
Samo se to čuje. — Ćorđe se spotače o Toline noge i sede. — Vidiš da je bole što ti nisam dao Aleksu. Šta bi sad radio s njim? ...Dečaci su pod guberom činili jedan drugom poslednje pakosti pred spavanje.
3naš li ti koliko vredi moja imovina?“ Đorđe grebe mrtvu koru sa stabla jabuke. — Šta bih ja sada radio da sam pristao? — reče zabrinut Tola. Đorđe se odmače. ...„Kad ga ne daš, biće sluga i moj nadničar.
E, danas nema više takvih ljudi kao što je bio tvoj pokojni deda Aćim. Selačka majka je on bio. Trgovao i radio, a sve pošteno. Pa bunu što je podigao... Alal ti vera što si njegov unuk! danas trguje sve sam božji krivomerac.
A ja vidim da se čoveku ne isplati dobrota, ali opet, velim, Aćim Katić je čovek, iako je kralju o glavi radio. Raka izađe u hodnik i razdra se na Andru: — Gubi se unutra, mastiljavko! U drugoj ćeliji neko se glasno nasmeja.
Sve ovo što vidiš, ja sam zaradio. Deda je, sine, samo držao govore. Deda nije radio. Ni nana. Nana mesi hleb i kuva ručak. To što ona uradi, to se pojede. Kuća od toga nema vajde.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Da mi je da rođaci ovo vide!« uzdahnu Đavolak. Više niko ništa nije radio. Ali zato je sused susedu smišljao kako da podmetne požar. I, dok bi dlanom o dlan udario, planu prva kuća, pa ulica.
Tu su ga viđali kako pomaže ribarima, a kao zaradu uzima riblju mladunčad i vraća je u vodu. Ko je još to radio? Ko toliko zurio u vodu i oblake?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali, Sima sad ne misli na ljubav: misli na čuvenog bečkog bankara, Cincarina Sinu, kod koga je, sasvim mlad, radio. Taj bankar, sa licem produhovljenog pacova, običavao je, dok ujutru zagleda svoje službenike i odmerava im spremnost
Kad je prvi put pokušao, bio je mladić. April, nikako mek, podne, žega kao u doba žetve. Radio je na njivi. S njim se u poslu smenjivao Petar, rođak Strahinje Čupića, mlad čovek koji je želeo da se Stojan i on
U Beču, sve je pošlo još bolje. Ugledan ali ne i mnogo uočljiv građanin, Riga je radio neumornije nego ikad. Više nije bio sam: imao je tajnu malu radionicu za izradu izazova istoriji i, u njoj, sedam
Gde god je došao, šta god je radio, posao bi napredovao. Govorilo se da je srećne ruke i svi su se otimali o njega. Ali on je postajao sve manje zadovoljan
Ali on je postajao sve manje zadovoljan sobom ne zbog toga što je mnogo radio a malo sticao nego što je slutio da mu se život još ne otvara na pravi način.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Godinama radio sam na tom delu, i kada sam pet dana pre bombardovanja bio u štampariji otštampan je baš i njegov poslednji, osamdesetdrug
„Pre jedno sto godina živeo je i radio u Sevilji veliki matematičar i astronom, a najveći alhimičar arabljanski, Džabis ibn Aflah, ili, kako ga sada pokraćeno
„Gerardo, Gerardo! Zaslužio si da te ostavim na cedilu. - Šta bi onda radio? - Bez Mardohaja ne bi došao ni do jedne arapske knjige više.
No ubrzo nađe, kao inženjer, stalno zaposlenje i zaradu. Iduće godine nalazio se opet u Magdeburgu i radio na podizanju te razorene varoši; a četiri godine docnije postade njen gradski načelnik.
„No to beše ipak lakši posao no samo pisanje dela“. „Razume se! Njutn je na tom delu radio preko deset godina, ali glavni posao pao je u poslednje dve godine pred dovršenje dela.
Doznadoh gde je Lavozije živeo, stanovao i radio. U njegovom domu okupljali su se skoro svi veliki naučnici francuske revolucije. Poznavao sam ih po njihovim delima.
Dvadeset i pet godina radio je na tom delu“. „Ono je zaista monumentalno“. „Neke cepidlake kažu da to delo Laplasovo nije ništa drugo do odličan
Pripremljen za to od svoje inteligentne majke, vaspitan u onoj odličnoj školi, radio je bez prestanka celog svog života, ne prenebregavajući nijednu dužnost, izvršujući hrabro i veselo sve svoje obaveze.
Kad se počeh približavati karlici kostura, oni se stisnuše oko mene toliko, da sam jedva mogao disati. Radio sam polako i oprezno. Osećao sam kako im zastajkuje dah.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I gledajući milo u Nikolu pitala ga svaki čas: — A šta bi radio da ti nisam došla, je li šta bi radio? Do jutrenja proveli smo u popovoj u ljupkim i veselim šalama i razgovoru kojim
I gledajući milo u Nikolu pitala ga svaki čas: — A šta bi radio da ti nisam došla, je li šta bi radio? Do jutrenja proveli smo u popovoj u ljupkim i veselim šalama i razgovoru kojim je ona znala da rukovodi sa neiscrpnom
raspori nožem, oštrim s obe strane i čuvanim u tajnom džepu koporana, prosjaka Jeremiju, zvanog „tobdžija“, koji mu je radio o glavi, i čija se creva prosuše po prljavom patosu čekaonice.
pa tek onda da se oženi, sve preživeo i oženio se tako reći detetom, ćerku bi onoliku imao, a ono na Krfu samo šta sam radio. Pa posle čoveku krivo ako žena... i što se u njoj probudila koketerija, kao ovaj Tolstoj što kaže...
Za njega i njegovu akciju publika je conditio ѕіne qua non. On hoće za svaki svoj postupak ocenu, inače ne bi ni radio. Ja uvek mislim na Francuza Trajka, ne govorim o onima gore. On je nestalan, to je istina. Danas pažljiv, sutra nije.
Alkoholičaru, veli, pa ti ništa drugo u Francuskoj i nisi radio nego žderao to vino i dan i noć.“ Žderao, gospodine, je l’ to lepo, kažite sami?
“ „Kako veliš: na sednice idu patriotske“, gnjevi se na nju Jaćim, „a ja šta sam radio? Dede, šta sam ja radio? Zar ja ništa za ovu domovinu nisam dokazao, kad sam tri godine konjovodac bio pod granatama i
“ „Kako veliš: na sednice idu patriotske“, gnjevi se na nju Jaćim, „a ja šta sam radio? Dede, šta sam ja radio? Zar ja ništa za ovu domovinu nisam dokazao, kad sam tri godine konjovodac bio pod granatama i ostalo u mrskom ropstvu
“ „A šta je vaše zanimanje?“ pita ga opet Mitar. „Po načelu sam bio bakalin, ali sam i drugo radio.“ — „Milo mi je“, kaže Mitar, „vidim, veli, svi smo naši, a ja sam ti društven čovek, i kad vidim da sam među ljudima,
bugarski rat, mi smo otkrili divne osobine ovog malog i hrabrog vojnika, koji je uvek bio skroman i koji nikad nije radio za nagradu i za pohvalu. Najviše smo ga svi zavoleli posle svršene borbe na Drenku.
Jest. Ja priznajem da nisam tada radio kako treba da radi valjan starešina. Ali ne rekoh li vam: nikad mi se nije tako dopadalo živeti...
I sa ovim uverenjem, a čim je stekao pravo za polaganje majorskog ispita, on je seo, dobro ugrejao stolicu i radio: da bi pred, čuvenu sa strogosti komisiju za polagane majorskog ispita, mogao izaći svetla obraza.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i kako će to da svrši? i što će biti poslije?) To sam saznanje nosio uvijek budno u svijesti, i ma šta on radio, ma kuda kretao, gledao sam ga uvijek u znaku i pod pečatom tog skorog i neminovnog udesa.
) Ma gdje se nalazio, ma što radio, jedan dio svijesti stalno je vodio računa o tome na kojoj se strani svijeta nalazi moje mjesto.
tutnjalo, cvililo, piskutalo, cijukalo, Pjevušilo i zviždukalo na svim uglovima, sa svih prozora, iz svih gramofona i radio- aparata, s orhestriona po sajamskim šatrama i s banjo-a po noćnim lokalima: „ ...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U drugoj prilici on bi znao šta bi radio, ali sad se uzdrža. Video je da se popa još rešava, pa stade da čeka. U tom knez progovori: — Evo Miloševa Srete.
Đurica je leti, kad je hteo raditi, dobro zarađivao. Radio je sve seoske radove po skupoj nadnici, a kad nastane novo žito, kupovao ga je i snabdevao se na celu zimu.
I ko zna dokle bi tako radio, da Pantovac ne povika: — Pare!... Bacaj pare! Mehandžija izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu
što me smete ono derište — pomisli ona — a baš bih opalila, pa nek prozuji kuršum pored njega, samo da vidim šta bi radio... Prokleto derište!...
I posle toga, za tebe će se određivati sve veća i veća ucena, što više budeš radio, a seljak će te ubiti za stotinu dve dukata, pa da si mu iz oka ispao. Pare su to, hej !
— promuca Đurica. — He, moj sinko... da je to, što ti radiš, kakvo dobro, zar ne bi i tvoj otac to radio!... A on je, vidiš, drugima jatakovao i od drugih živeo...
Uzmite vi ovo : je li Đurica spreman iz malena za hajduka? — Nije. Je li... — Ja šta je radio, no se spremao... — upade mu učitelj u reč. — Pardon, ne prekidaj me.
— Morao sam tako, ča-Vujo. Dok se imalo šta raditi, ja sam radio, a kad je došlo vreme da se čuva glava, morao sam je čuvati. — O, sinju mu...
A kako se moglo lepo živeti, samo da beše ove sadanje pameti... Sad bi on bio seljak, kao i drugi; radio bi svoj posao ; ne bi se nikoga bojao... Išao bi slobodno po polju, po zelenu lugu i dubravi..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti — što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
Ali sad mu bilo najgore i najteže. Šta nije radio i radio da otkopa trs, ali ne može. „A što ću se ja toliko mučiti? Uzeću ovu lopatu železnu, zamahnuću dva-tri puta
Ali sad mu bilo najgore i najteže. Šta nije radio i radio da otkopa trs, ali ne može. „A što ću se ja toliko mučiti? Uzeću ovu lopatu železnu, zamahnuću dva-tri puta njom, i trs
U dvoru pak car se divio zlatnoj jabuci, milovao ju, šta nije sve radio s njom, kad najednom zapazi u jabuke običan kličak. Sve u jabuke od suvoga zlata, a samo kličak kao u svake druge.
— Kuda hoćeš? — upita ga sveti Sava; a ovaj odgovori: — Ni za tim ti nije stalo. — Šta bi radio? — reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: — Radio bih baštovanluk, kad bih imao mršave zemlje i takog ortaka.
— Šta bi radio? — reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: — Radio bih baštovanluk, kad bih imao mršave zemlje i takog ortaka.
USUD Bila dva brata zajedno u kući, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposličio i gotovo jeo i pio. i bog im da te steku u svačemu: u govedima, u konjima, u ovcama, u
i bog im da te steku u svačemu: u govedima, u konjima, u ovcama, u svinjama, u čelama i u svemu drugome. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „Što bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu što drago!
Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „Što bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu što drago!
Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te usud uzme motiku i stane kopati:
Sve tako, dan po dan, pio sam s njima i veselio se, a ništa nisam radio, te se vas iskopah. Kad, na čudo moje, svaki od mojih drugova otvori dućan i počne trgovati, a od mene okrenu glavu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sećanje na ono što je on postigao činilo je svaki moj pokušaj bezvrednim u poređenju sa njim. Ma šta vredno da sam radio, samo je dovodilo do toga da moji roditelji još jače osećaju svoj gubitak. Tako sam rastao sa malo poverenja u sebe.
To sam neprestano radio do svoje sedamnaeste godine, kada su mi se misli iznenada ozbiljno okrenule ka izumiteljstvu. Tada sam shvatio na svoje
Ne samo to, već je sve što sam radio bilo na sličan način podstaknuto. Vremenom mi je postalo savršeno jasno da sam bio samo automat obdaren mogućnošću
” “Pa” , rekao je tihim glasom, ”reći ću vam u poverenju ali ne smete nikome da kažete. On je dugo vremena radio u Čikagu u klanici gde je svakodnevno merio na hiljade svinja. Eto zato!“ Moj prijatelj, poštovani Čonsi (Shancey M.
Odlučio sam da iznenadim svoje roditelje i tokom cele prve godine ustajao sam svakoga dana u tri ujutru i radio ceo dan do jedanaest sati noću, nedeljom i praznikom.
Pošto je radio neko vreme zaključio je da treba da se konsultuje sa inženjerom, pa je tako i učinjeno. Inženjer je imao nekoliko primedaba
postrojenje, usluge i sva moja dostignuća uvek su bili na raspolaganju zvaničnim licima, a od izbijanja evropskog sukoba radio sam sa gubitkom na nekoliko svojih izuma u vezi s vazdušnom navigacijom, pokretanjem brodova i bežičnim prenosom, što
Činilo se da je to beznadežan poduhvat i duže od godinu dana radio sam neumorno, ali uzalud. Ovo temeljno proučavanje me je toliko zaokupilo da sam zaboravljao na sve ostalo, čak i na
Ovo je samo po sebi bilo očigledno ali je izgledalo kao otkriće nekim naivnim radio-stručnjacima, čije je iskustvo ograničeno na takve aparate koji su mogli da budu popravljeni samo sekirom i koji su
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
pouzdano znao to je, da nije bilo čoveka koji bi mogao sa više volje toliko trčati i tragati za poslom kao što samja to radio.
Nije prošlo ni nedelju dana a on me zaposli u poznatoj Tvornici dvopeka u ulici Kortland. Tu je već radio neki njegov poznanik, Ajlers, Frižanin, koji je bio dalji rođak poznatog nemačkog pisca istog imena.
Ubrzo sam video da su američki mladići i devojke bili vrlo vešti. I ja sam uskoro radio brže, ali njihove ruke su skoro igrale stavljajući oznake na dvopek.
Posle izvesnog vremena neke kolege zabavljao sam srpskom poezijom i igranjem srpskog kola. Radio sam sve da ih nateram da zaborave da sam balkanski “Divljak”.
To je bilo iznad njenih očekivanja. Šta više, stalni pomoćnik koji je radio na testerisanju drva, povećao je svoju proizvodnju da bi držao korak sa mnom.
Ni rođeni otac ne bi mogao više učiniti i više voditi računa o meni i mojoj budućnosti nego što je on to radio. Njegovi saveti uverili su me da je on bolje poznavao moju situaciju nego ja sam.
fanatične odbojnosti prema mehanizmima, i pitam se šta bi on danas rekao kad bi čuo automatski klavir, gramofon, radio, a da ne spomenem čudovišni bioskop!
Ovo sam rekao iako me to nije pitao jer sam iz njegovog inkvizitorskog ponašanja shvatio da dobro zna šta sam dotle radio i da je doznao za onaj moj pozdrav Beogradu sa broda koji me je doveo iz Budimpešte pre mesec dana. - Tako nešto ste.
Ovo sam rekao iako me to nije pitao jer sam iz njegovog inkvizitorskog ponašanja shvatio da dobro zna šta sam dotle radio i da je doznao za onaj moj pozdrav Beogradu sa broda koji me je doveo iz Budimpešte pre mesec dana. - Tako nešto ste.
Bio je izvanredan. Sve što je radio izgledalo je tako jednostavno i prirodno. Čak i najteži matematički problemi izgledali su za njega kao razonoda.
Niven mi je rekao da ono što je Maksvel radio u Kevendišovoj laboratoriji u Kembridžu, to je isto radio Maksvelov prijatejь, profesor Roulend5-z na Džons Hopkinsovom
Niven mi je rekao da ono što je Maksvel radio u Kevendišovoj laboratoriji u Kembridžu, to je isto radio Maksvelov prijatejь, profesor Roulend5-z na Džons Hopkinsovom univerzitetu osnovanom u Baltimoru 1876. godine.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Paroh se nije nadao tolikoj navali ni slavi, a našao se nepripravan, ne zna što bi radio, pa se prilagodi volji naroda.
Pomisli da je on i onako izvršio pokoru, pa je bolje pomiriti se. A valjada i sam Pavle uvideo da je nepošteno radio, i biće da ga je zakon osvestio... I sada bez srdžbe i pakosti gleda ga pred sobom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kod nas nije bilo nikoga ko bi me na te radove uputio. Uz to sam u Sarajevu dosta dugo radio kao korektor, a od kraja 1967. do kraja 1968. bio sam u vojsci. Početkom 1969.
Svaka od njih, međutim, zahteva dug i sistematski rad. Dok sam bio u Institutu za književnost i umetnost, radio sam na knjizi o srpskom stihu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
odnosi na celinu radnje, sama raskriva pogled na sav ispripovedani život glavnog junaka: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi. ” Stoga je razumljivo što je ona takođe grafički odeljena.
zvezdica se nalazi baš posle prve rečenice, koja je glasila nešto odsečnije: „Uvek, jedino, celog života, samo je ono radio što čovek treba da radi“.
se o Mladenovom životu pripoveda, opet bi najbolje učinio ako bi ponovio prvu rečenicu: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi”.
Krakov, Stanislav - KRILA
U selu se junačili pevci i posilni iz eskadrile dirao rumeno, boso devojče. Sergije je radio na aparatu. Huka se motora udvojila, avioni se zatresli, i jedan za drugim poleteli preko smrznute zemlje.
— Krc, krc... — to je bilo tiho nagoveštenje, skoro pretnja. Pilot se umno sagibao, radio i avion je kružio nad belim i žutim pegama na zemlji. Videli se sitni ljudi kako beže. Bora je povukao za ručicu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Treba sat vremena dok se pogodimo, i dok brod, koji nije mesecima radio, proradi. Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalupu, samo da bih jedan dan dalji upotrebio u kome drugom kraju.
Predeo je bio beskrajan, a naša kola na njemu: mala pokvarena igračka. Šofer je radio na rasklopljenoj mašini a svi naši crnci bili su oko njega.
Čak se i noću šetam po krovu neogrnut gornjim kaputom. Radio javlja da je u Parizu petnaest ispod nule. Posmatramo aeroplane koji lete nad nama, i brodove, kojih je sve više na
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Tu čivitarsku, kaišarsku krv! Kol’ko da nađeš zgodan izgovor, Svu dragu noć si konjski radio Da sopstven čamac vodom napuniš. „Pa eto, vid’te!... Nema čamca! A ja bih drage volje vozio!...
“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao? A odista sam, ’nako uplašen, Do mrke noći juče radio, Da ga bez štete kako utopim. A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U glavnome pri ovom drugom nastupanju radio je svaki kako je sam najbolje znao i umeo. Predložim (jep o zapovedanju ovde ne može ni biti reč) da idemo ylevo, tamo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kad sam legao, on poMisli da sam zaspao, pa sad može. Da iziđe, poginuće... I onda — više moje glave. — Šta si mu radio? — Ništa. To isto i mene snalazi, i sve ostale... Uzme se šaka zemlje pa se zatrpa, ili se ašovčetom izbaci.
Naše je raspoloženje koncentrisano u jednom pravcu, ali napeto kao puška. — Da čujemo sad šta je radio sedmi puk šesnaestoga septembra? — obraća se Radojčić Predragu.
Pokušavao sam bajonetom da kanališem i odvodim vodu. Ali to sam radio više iz duga vremena, jer je voda pridolazila sa svih strana i bilo je nemoguće odvratiti je.
Ama ne umedoše oni Bugari mene u ruke da rane. — A šta bi ti radio? — pita ga Vlajko. — The... još pitaš! Danas su skinuli Vlajku i zavoj oko grudi, te može da sedi zavaljen.
— Naravno! — dobacuje ozbiljno kapetan „Fikus“. — „Sami sebe i drug druga“... Slušaj, da mi pravo kažeš: šta bi radio onoj crnki, da ti nekako padne šaka? — pita Peru „Đevreka“ i pogleda ga iskosa podnadulim očima. — Onoj?...
Zaboravio sam trenutno da bih to isto i ja radio. Vraćao sam se polako da im bar za koji sekund produžim život. Oni su jedini koji sačinjavaju vojsku i svesno zalažu
— Šta si ti radio? — Šta sam mogao?... Sišao sam i legao u jarak pokraj puta. — Kipislcauf!... Kaži slobodno. — Naravno.
— Stanimire, šta bi ti radio ovoj ženskoj? On zauze stav „mirno“ i, snebivajući se nešto, pogleda u potporučnika Dragišu. — Reci, de, slobodno!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hajd’ nek’ ti oru sluge, — oni ti oru za platu. Tuđin nikad nije radio svojski, i žećeš, Milenko, Kukolj i aptu; hrani ji samo i poj, da ne trpe Glada i žeđi kod tebe; ti ćeš skoro pored
Po kazivanju J. Kopitara (Novыя pisьma Dobrovskago, Kopitara i dr., SP, 1897, str. 249) znamo da je Berić god. 1812. radio na jednom srpskom rečniku. J.
Izdrt lakat, trbuh prazan, — moje nevolje! Gunjac stari i fes prodrt, kosa propala! Otac stari, majka pita: „Šta si radio?“ Deca plaču, Žena kune: „Grom te ubio!
Odista, rana smrt Pavla Popovića Šapčanina duboko je potresla omladinu u čijoj sredini je on radio. „Čim je grozni glas o njegovoj smrti amo stigao” — pisao je Jovan Đorđević Svetozaru Miletiću 5.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
sve staro izmaklo, kad je sasvim osiromašio i opotrebio, krenuo bi u donje krajeve, dole gdje ga niko ne poznaje, pa bi radio na nadnicu. Tako bi, preko leta, zaradio nešto za zimu, da se prehrani i prisluži svijeće na grobovima svoje čeljadi.
Svađe je našao zatvorena vrata. U zimu, neđe pred Časne Verige, vrati se s djetetom u selo. Đe si bio — niđe. Šta si radio — ništa. — Šta ćeš sad, Mijo? — pitaju ga ljudi. — U Beč, uprav u Beč!... Išô bi' i na drugu stranu, ali se nema kud.
Šjedi i ti, Džibiću, kad te već đavo donio. Šjedi, Džibiću, šjedi, mjesto se prošjelo pod tobom! Tvoj mi je đed o glavi radio, pa otac, pa svi tvoji, ali evo im!...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
VIĆA: Reč po reč. Vido sam odmah da je nešto vrlo važno, pa sam pažljivo radio. JEROTIJE (misli): „Plava riba”! Dobro, neka mu bude „plava riba”, ali „kljukana dinastija”?
MILISAV: To je on! TASA: On je! ALEKSA: Pitam ja: je l' izlazio gde, je li govorio s kim, šta je radio? Gazda veli: zavukao se u sobu pa nigde ne izlazi. JEROTIJE: Aha! VIĆA: Aha! MILISAV: Aha! TASA: Aha!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Sem toga, Bojić je redak pisac koji je predano radio na drami: napisao je pet dramskih tekstova na istorijske teme (Kraljeva jesen, Uroševa ženidba i trilogija Despotova
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
MLADEN I Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.
I Mladen je tako i radio. Kad bi iz škole dolazio kući, išao bi pravo onamo gde je znao da će naći babu. Prvo njoj da se javi, prvo njoj da
I tako svi redom. Gotovo nijedan, posle oca, da je radio kao što treba, kao što je običaj, adet i red: da radnja, i ako otac umre, i dalje napreduje.
utišanost, da nema zašto da strepi pošto se uradilo sve kao što treba, pošto je sve u redu, eto zato je Mladen radio ono što treba, što dolikuje njemu kao sinu, koji je zamenio i koji treba da zastupi oca u radnji i u kući i, što je red,
Uplašen, gledajući da ne pogreši, slučajno u zabrojavanju espapa ne kaže mu što pogrešno, užurbano je radio. Na ručak idući kući, Mladen odozgo primeti svekra joj.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
k., verujući da ih to čuva od revmatizma (GZM, 6, 1894, 372. Tako je radio i moj otac, koji je bio rodom iz Sarajeva). Protiv srdobolje se i jede jezgra od roda d. k.
avgusta (ŽSS, 139). Obično se priča, kao αιτίον ‹= uzrok, povod› za uzdržavanje od rada, kako je neki čovek tih dana radio oko sena, pa udario grom, ili dunuo vetar pa odneo i njega i s. Na Mišji dan (27.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Uđe u jamu i izvadi komad snijega, postavi ga na nagnutu ploču, kao što je i dosada radio. Na suncu snijeg se topi pa ispod snježanih kapalja podmetne gunjac, ostrmi ga i čeka dok se ne natoči.
Kad se otac ne bi bio zadužio, činjaše mu se da se ne bi ni sa kim u selu mijenjao. Pomalo bi radio, i štedio, i sticao. Što mu se mari za drugo! Dosta je da kraj s krajem može da zaveže.
Toga dana radi i za nj, ali koja korist, zna on kuda ovo vodi. Drukčije bi on radio da se njega pita, ali zar smije on da ocu u čemu prigovori? Dok je živ, gospodar je da radi što hoće.
I sve je to on veselo radio, kao za se i za svoju zemlju, i neka bi sav život dao kad ima zašta. „Ali ovako”, pomisli, gledajući pred sobom prazna
— reče mu blago gospodarica. — Hoću, kad je vama po volji, pa se obrati gospodaru: — Nu ti, ne znam što skrivih... Radio sam što sam mogao...
— javi se sudbeni pristav Balić i pogleda na Ivu, koji je s njime u istoj sobi radio... — Sigurno će ih uloviti... — Govorite o današnjoj raspravi? — odgovori Ivo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mislim da se to desilo zbog toga što se on oduševio mojim rukopisom. Pokazao sam mu prepis jevanđelja, koji sam radio za episkopa. Rekao mi je da su to najlepše ispisane stranice koje je do sada video.
Naterao je sirotog Makarije da srče odvratnu žućkastu vodurinu, uz to još vrelu, i to je ovaj poslušno kao malo dete radio, uprkos gađenju koje nije mogao da sakrije.
Zbog ovog poslednjeg naročito. Za Stikriosa je još rekao da je u grupi uvek držao po nekog bucmastog dečaka koji nije radio ništa osim što je spavao s tim odurnim gadom, tim krpeljem i smetenjakom. Ne znam kako se obreo u Vratimlju.
Narod je dolazio sa svih strana da vidi ono što je kir Jakos radio. Sviđao se ludima. Bilo ga je prijatno gledati onako kršnog i snažnog a istovremeno pitomog i nežnog, slušati smešni
Ne znam pouzdano zašto, ali ta vera me nije napuštala. Dok je radio ovde, upoznao se s Janjom, kurvom, koju su držali na Kuli Lauševi vojnici.
Kad je Jelena proterala onu droljicu sa Kule, pa je ova nepovratno iščezla sa živopiscem, Grkom, koji je radio živopis vratimljske crkve, Kirča je gotovo skrenuo s uma. Danima je bez hrane lutao šumom, potamneo od bola.
Tako nisam mislio u početku. Govorio sam, dok je radio: Pogledajte, Prohor po svom liku i obličju delje raspeće. To raspeće niko osim Prohora nije imao mogućnosti izbliže da
Ako je to zbilja tačno da se tako hrabro držao, ja mislim da on to svakako nije radio zbog same vere, nego zato što je u njemu vrlo neki unutrašnji bes, zaošijani, zacepljeni inat i prkos.
Što god je zaudaralo na Grke (kako je imao običaj da kaže) on bi bespoštedno uništavao. Radio je to javno, naročito se trudeći da svi vide kako i koliko se on gnuša nad tim grčkim smradom i talogom.
Ništa na tom užetu nije bilo urađeno površno i ošljarski, iako je bila noć. Na svojoj smrti Prohor je dakle radio temeljno.
„Došao je ovde prošle godine. Od prvog dana radio je jedno te isto: sušio trave i lečio njima bolesne lude. Sada stoji kao krivac pred smrknutim licima.
Sitna ospa mu se prospe licem kad me ugleda, presedne mu ručak kad smo za istim stolom. A šta sam ja radio? Branio sam njegovu prokletu Kulu, brinuo se o njegovoj prokletoj imovini i štitio njegovu prokletu ženu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
da prizna za suvladarku svoju sestru i suprugu Kleopatru, kao što je to zahtevao testamenat njegovog oca, nego joj je radio o glavi.
Mene zagolica grlo i nos i prohte mi se da se napijem kave i napušim duvana kao kakav turski paša. To sam i radio. Sa dimom duvana i mirisom kave izleteše kroz otvoreni prozor stid, očajanje i bes.
Kremonini, koji prima od Republike dve hiljade forinata za svoja predavanja, a ovaj ovde, kojega tako željno iščekujete, radio je u Pizi za šezdeset skuda. Po ceni se valjda poznaje i vrednost robe.“ „Ali Galileja hvale!“ usprotivi se onaj drugi.
Dodade ovom opet ono vreme obilaženja, pa dobi jedan dalji trenutak. Tako je radio sve dalje dogod nije iscrpeo vremenski interval Tihovih posmatranja.
prihvatili i svi moji drugovi, i to nije bilo osporavano do svršene mature, iako nisam bio ni vredan, ni ambiciozan. Radio sam tek toliko koliko je bilo potrebno da se ne obrukam i moje profesore ne ražalostim.
u čisto, kao za štampu, sav taj materijal; uradih skoro sve ono što je moj profesor pri sastavljanju svojih predavanja radio.
Zatekao sam Univerzitet pust, bez đaka i nastavnika. Tu sam se sklonio u jednu malu sobicu. U njoj sam radio od jutra do mraka skoro godinu dana, a da niko ni zakucao nije na njena vrata. U Srpsko-bugarski rat nisam ni pozivan.
Dok sam to radio, i publikovao, jednu za drugom, četiri rasprave, ukloni srećni sticaj okolnosti i poslednju zapreku na mome putu.
Ona je zaključni odeljak dela „Klimati Zemljine prošlosti.“ Na toj Istoriji Zemlje radio je Kepen zajedno sa svojim zetom, genijalnim geofizičarom Vegenerom.
Tako je moja astronomska teorija ledenih doba zauzela vrlo brzo svoje mesto u nauci. Sam Kepen radio je neumorno ia tome.
To je bila poslednja vest koja je od njega stigla, jer radio-stanica nije mogla biti donesena na mesto opredeljenja. Ja sam ove događaje pratio po stranim novinama koje su o njima
Od doba inženjerske prakse u Beču stvorila je tehnika vazduhoplovstvo, radio, zvučni film, televiziju i sto drugih čuda; prosekla je kanalom američki kontinent, pregradila Nil, vazduhom đubrila
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Rođen je u Vukovaru, u Italiji je izučio slikarstvo i bakrorez. Radio je kao učitelj, kaligraf, bakropisac, činovnik, sekretar mitropolije u Karlovcima, Temišvaru, Novom Sadu. Pokreće 1765.
Završio je prava i filozofiju, radio kao pisar, učitelj srpske škole u Pešti, prevodilac. Napisao je satirični roman Epitafijum i smatra se zasnivačem
Radičevićem i Đ. Daničićem a studira slikarstvo i u Minhenu. Živeo u Kikindi, Novom Sadu, kao seoski učitelj radio u Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu, kao gimnazijski učitelj crtanja u Kragujevcu, Beogradu i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Posle se oslobodio, dobio diplomu, radio na parče kod raznih majstora. Jednog dana iznajmio dućan i počeo samostalan rad.
Ali je tu domaća spletka oko „intimnog” događaja jedne bogataške kuće prekinuta, i Ljuba je i dalje uspremao avliju i radio baštu, i nije mario za svoju senku, utoliko više što se starac više nije sunčao.
Došlo je dosta svakojakog sveta, i onog koji nikada s njim nije opštio. Došli da vide mladića koji je, kažu, radio kao crv, sad već godinu dana pomaže profesoru u laboratoriumu, i naslediće ga sigurno na visokoj školi tehničkoj, u
Ona uze Luku za obe ruke i privede ga naslonjači. — Sedi. Dobro de, reci mi kakva je to čast, šta si radio? — Mladić ćuti. Uspravlja glavu, ali ćuti. — Prokartao? popio? probeštijao? ...
Njih troje, to je bio jedan ponesen mlad kolektiv koji je radio pre svega za ponos razreda i za ponos ponosa. Čim direktor, ili neki profesor samo namisli da nekoga od njih
Sitnog zdravlja oduvek, ostao je preko ferija u Alpima, da se odmori, jer je svoju medicinu radio s jednim fantastičnim častoljubljem.
A mene je na tu reč znoj probio! Uplašim se da sam glupo, da sam rđavo radio, da popravke nema onome što sam učinio. To je grozno! U meni ima nešto još neuravnoteženo, možda bolesno!
Našli se oči u oči ne otac i sin, nego dva čoveka, onaj koji je radio i živeo sa stalnom računicom u svesti i onaj koji prvi put vidi zderanu masku s lica na kojem bi mogao zamisliti sve
Postao je sekretar jednom bogatom Američaninu, istoričaru, koji je živeo u Rimu i radio na delu o Juliju Cezaru kao državniku. Razlagao je Branko gospodin Joksimu: — Nemojte misliti da je to od sirotinje. Ne.
— Zar ne žališ, Stefane, zaboga? — Ne žalim. Dosta škole, sad dolazi pravo učenje. — Zario se u knjige, i sam je radio. Počeo je čudno da sazreva i da postaje zbilja figura neobična. Plahosti nestalo, miran je kao neki mudar starac.
Mija, kako je bio bistar i poučliv, šta sve nije radio. Išao redovno u školu; tišlerisao; prao čaše u nekoj kavanici; čupao travu u porti i hranio popinu živinu, išao u ribu
Mirku ostadoše zglobovi po rukama — pa i u kolenu jednom — natečeni, ali radio je, i čak i više no pre, jer se Kašikara polako naseljavala, a svaki naseljenik, naravno, cepao đonove.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On u ovom magnoveniju zaboravi i na Burjama i na volšebnice; ništa drugo radio nije nego »kuda« vikao, i ništa drugo čuo nije nego planinama ječeći odziv: kuda?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Vojnik nije zato tu da misli! — objašnjavao nam je kaplar. — Šta bi onda radio g. major kad bi svi mi mislili? Imaš da slušaš, eto ti, a ne da misliš!
Milovan ni da čuje, veli, nikad on te stvari nije radio. -Ti, striče, i niko drugi!- veli mu Janko. –Ti, brate, jedini među nama imaš čestitu bradu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čemu se sudije ljute? Neka sude! Što teža presuda, to veća njegova slava! — Ko zna šta bi radio bog da đavo ne postoji? — širi Varalica ruke, usavršava svoj zanat.
Ćutljiv i pažljiv, drvodelja je polako dubio deblo, odbijajući da odgovara na pitanja suseda. Polako i u tišini radio je, a orah se čitavom svojom dušom trudio da mu pomogne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dovoljno da XVI vek unosi u kosovsku epopeju i taj elemenat. Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku
Dovoljno da XVI vek unosi u kosovsku epopeju i taj elemenat. Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku
On je taj posao radio bolje nego iko pre i posle njega. Manji broj junačkih pesama (uz ženske) objavio je 1814. i 1815. godine.
Nije hteo da se bori kod Čokešine, ali je posle podigao na ustanak Jadar i Rađevinu, no zato što je pri tome radio protiv interesa Jakova Nenadovića — bio je ubijen od njegovih ljudi.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar Al ispadoh pravi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ovaj vojnički salutira i pozdravi na engleskom: — Halo, bojsovi! (Zdravo, momci!) Nikov otac Mile, zvani „Majkel“, radio je dugo godina u Americi kao rudar, farmerski radnik i kauboj (čuvar stoke) a kad se otuda vratio, miješao je u naš
Dok su se đaci zbijali u gomile po dvorištu i uzbuđeno ćućorili, Lana je u svom stanu nervozno okretala dugme na radio-aparatu i saginjala glavu da bolje čuje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U dućan niko više nije mogao stati, zato u prvo vreme Mane nije držao ni šegrta, nego je sam samcit u njemu radio; pazario je i pazio da ko šta za vreme pazara ne pridigne iz dućana.
U njemu je pet dana radio, a šestog, u subotnji, pazarni dan, pazario s okolnim seljacima i ćurkastim seljankama i seljančicama, koje se zagledaju u
rasanio posle spavanja, da nije ni tražio izmećarku da ga po običaju polije vodom, kako je to redovno četrdeset godina radio.