Matavulj, Simo - USKOK
Riječanima i Katunjanima primorci Krsto i Vuko. Riječanima i Crmničanima: serdar Mrkoje i Radisav Kontić! Piperima i Bjelopavlovićima: Perko Šaletin, Gardašević i serdar Savo Plamenac.
Sremac, Stevan - PROZA
« Dr Georg fon-Simens, član germanskog Rajhstaga GLAVA PRVA Gazda Radisav je čovek staroga kova. Kafedžija je i mehandžija.
« Od tada su njega i prozvali Radisav Bur, a kafanu mu Burska kafana. Pa i zbog toga, a i inače, kao pošten čovek i dobar Srbin, prirodno je bilo sasvim da
Gazda Radisav je — kako već rekosmo — držao kafanu i mehanu. Eno je na uglu ulice. Mala, čista kafana, sa četiri-pet stolova i sa
Mala, čista kafana, sa četiri-pet stolova i sa verthajmovom kasom, u kojoj pored novca i hartija drži uvek gazda Radisav, za svoju dušu, i po jedan dobar, izbiran komad užičke pršute, pečenice nazvane. Mala kafanica, ali dobro radi.
Svi ćute i slabo se jedan s drugim razgovaraju. A i sam gazda Radisav voli to više nego vrevu i galamu. Naročito mrzi svirače i pesme, a Cigane i švalerske pesme — ni da čuje!
Ko hoće pesmu — mislio je i rezonovao je čestiti gazda Radisav — taj je može čuti samo uz gusle koje su mu visile u kafani na zidu iza kelneraja.
Upravo, morali su slušati i diviti se, jer je i gazda Radisav tada slušao. Tada bi prestala svaka služba u kafani; gde se ko zatekao, morao je tu ostati.
Tada bi prestala svaka služba u kafani; gde se ko zatekao, morao je tu ostati. Gazda Radisav nije tada ništa slušao ni gledao; nikoga nije posluživao tada, samo je gledao i slušao pevača, i mrzio svakoga ko bi
Sam gazda Radisav spevao ih je južnim narečjem a Klémpo — čuveni guslar, koji je opevao nekoliko partijskih mitinga i gungulâ, — on ih
GLAVA DRUGA Rekosmo da je gazda Radisav imao poviše dece, devetoro na broju. Ako se igde, to se, vala, ovde može kazati da brojevi najrečitije govore.
pa u jednu gomilu metnemo svih osam, a u drugu samo jedno dete — Marjana, ili »majkinog princa«, kako bi ga gazda Radisav obično zvao kad bi ga bio — onda možemo slobodno reći da mu je ovaj jedan u ovoj gomili više brige i veću muku zadavao
Kad ga je upisao u prvi razred gimnazije, i kad je položio školarinu, rekao je gazda Radisav gospodi profesorima: »Evo vam ga! Bog vam a duša vam! Vaše meso, moje koske!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »A onaj zabran tamo, i one njive i one lepe livade?« — »Gazda-Tašulino; sve njegovo.« — »A ima li duga gazda Radisav na imanju?« — »Pa imaće neku stotinu dukata; duguje, znaš, ćir-Tašuli.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« Radisav ga pogleda onako uzverena i, valjda radi većeg efekta, zvecnu ključevima; zatim mu se odjednom nabraše obrve, pa viknu za
Ako udesim da noćas vršimo posao, probudićemo te lako. Gledaću, ako pristane Radisav, da ne provaljujemo zid... — Koji Radisav? — prekide ga Đurica. — Tvoj apsandžija, znaš ga valjad’? — Kako, zar je on..
Gledaću, ako pristane Radisav, da ne provaljujemo zid... — Koji Radisav? — prekide ga Đurica. — Tvoj apsandžija, znaš ga valjad’? — Kako, zar je on...
Sa planine pirka studen, oštar povetarac. Varoš se budi... Otvoriše se vrata na sreskoj kući i na njima se pojavi Radisav. Stade leno pred vratima, zavuče ruku u nedra i počeša se, kao čovek, koji je svu noć proveo u duboku snu.
— Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima. Nešto mi se noćas jednako pričinjavaše neka lupnjava. — A-a-a-a... — zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo. — Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je!
— A-a-a-a... — zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo. — Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je! Radisav pođe tromo i, bacivši pogled dužinom zida, odjedared zastade i uzviknu: — Ene de, provaljen zid!... — Šta veliš, more?
— Šta veliš, more? — viknu onaj s prozora. — Zovi ljude, budi kapetana! — viknu Radisav i stade da trči tamo i amo pored zida, ne znajući da li da uđe unutra ili da stoji napolju.
Da nisu ovi ljudi pregledali apsu, čisto ne bih verovao da je izišao. — Šta ćeš je pregledati sad — odgovori Radisav. On je već u drugom okrugu. — Zar vi niste zagledali u apsu? — Viknu kapetan. — Šta je vajde...
On je već u drugom okrugu. — Zar vi niste zagledali u apsu? — Viknu kapetan. — Šta je vajde... — poče Radisav da se pravda, ali ga prekide stotina glasova: — Nisu još gledali apsu! Nisu otvarali! Pa on je, bolan, još u apsu...
— Otvaraj ! — viknu kapetan, i sva se ona gomila krete za njim k vratima apsanskim. Radisav otključa bravu i otvori vrata širom.
Šta Ima još? — Sutra će da dižu poteru. Sinoć odjuriše svi panduri sa naredbama u sela. — Zna li Radisav na koji će kraj ? — Ne zna za celo, ali misli da će na Bukulju i Klenovik. — Dobro.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nego nas stiže ubav viteže Uzbašić Jovo, društvo njegovo za njim ustopce; u Suboticu junak Radisav i šereg mu sav svu prate braću čak Baseviću, sa Segedinci, dobri vojnici.