Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dosta baruta i olova beše prilično, i dva džaka gotovi̓ fišeka. Sad ovde dođe iz Ranilovića Radoje Trnavac, i obraduje se kad vidi da smo mi našli izvor i čoveka koji će nam dobavljati džebanu, i ja ona dva džaka fišeka
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ujedanput pljesnu rukama: — Mara! — Mara! — graknusmo mi, a ćata, što bolje može, popu na muštuluk. Radoje opali iz dvocijevke.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
želeli da im dete bude veselo, radosno i srećno, pa su stoga deci nadevali sledeća imena: Veselin, Veseljko, Radovan, Radoje, Radosta, Radislav, Radojka, Sreten, Srećko, Sreta itd. Imena-blagoslovi su i: Blagoje i Blagovan.
Matavulj, Simo - USKOK
Milica je vjerena još u kolijevci sa sinom cuckog barjaktara, Radoja Dragojeva. Radoje bješe kao najbolji Cuca, a bješe još od najboljih prijatelja našega kneza.
Ima i pjesma o tome! Elem kako bjehu oba oženjena, baš te godine rodi se Milica, a Radoje već imađaše muško dijete od četiri godine, vjeriše tu djecu, po starinskom običaju. Radoje pogibe biće desetak godina.
te godine rodi se Milica, a Radoje već imađaše muško dijete od četiri godine, vjeriše tu djecu, po starinskom običaju. Radoje pogibe biće desetak godina.
Na to čobani poustajaše i jedan reče: — Da nije zvijer? — Ne bih rekao! — odvrati drugi. — A-nu, Radoje, zaokoli! — reče prvi glas. Čim Marko ču ime, javi se: — Ne bojte se, braćo, naši smo!... Vi ste Srblji? — Jesmo!
— kliknu jedan veselo... — Kad je tako, učinićemo vam što god hoćete, a ne za platu, ni dao bog! Ostani, ti, Radoje, kod stoke, a mi odosmo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
GLIŠIĆ 281 LAZA K. LAZAREVIĆ 285 JANKO M. VESELINOVIĆ 289 SIMO MATAVULj 293 SVETOLIK P. RANKOVIĆ 297 STEVAN SREMAC 299 RADOJE DOMANOVIĆ 303 SVETOZAR ĆOROVIĆ 305 VOJISLAV J. ILIĆ 307 VLADIMIR M. JOVANOVIĆ 314 MILORAD J.
On je bio ne samo naš najbolji humorist no i jedan od najboljih i najtipičnijih realista. RADOJE DOMANOVIĆ Rođen je 4. februara 1873, u selu Ovsištu, u okrugu kragujevačkom, gde mu je otac bio učitelj.
Stevan Sremac, 1907. Pavle Marković Adamov i Milorad Mitrović, 1908. Milovan Đ. Glišić, Simo Matavulj i Radoje Domanović, 1910. Laza Kostić.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tako i obanđijaju dobrodušnu starinu, pa ne može sebi da dođe. — Pa gdje si ti, moj Radoje, što tebe nema? — kakoće pobro ulazeći u dvorište, a djed se pravda, veselo šireći ruke: — Šta ćeš, obladao posao,
— Tukao? — opet jeknu djed. — Da, da, moj Radoje. Poživi tako koju godinicu, pa kao tičica — kljunom u travu. Eno je na našem starom groblju, bar je mrtva među svojima.
Na svu tu priču kamarat se rogušio kao durnovito paripče, a onda bi se odjednom razgalio i zagrohotao: — Ama, Radoje, ko te stvori tako dobra i nezlobiva, to mi ne staje pod kapu.
ali oznojeni Pantelija samo iskosa zriki u sirov ljeskovac u Radinim rukama i domaćinski poslovno niječe: — Vala, Radoje, da imam šta priznati, zar bi ja to krio od tebe, starog dosta još iz onoga nekadašnjeg sretnog zemana.
— učeno pita Rade. — Radoje, kućo moja, pa zar se mi ne znamo tolike godine — lisiči osumnjičeni brkica, i kad god se obraća nekom od ispitivača,
od ispitivača, on ga oslovljava rodbinski, po imenu i, kao iz milošte, malo mu izmijeni i podmladi ime: nije Rade već Radoje, nije Veso neg Veselin. — Evo, žena kaže, kune se. Kazuj, brate, istinu pa da se ide kući, svak za svojim poslom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 3. Osu se nebo zvezdama, I ravno polje ovcama. Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!
Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Radoje Domanović MRTVO MORE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Radoje Domanović Mrtvo more Sadržaj STRADIJA 2 VOĐA 62 MRTVO MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Komarčić izlazi i putuje u Sremčicu da poljubi u obraz onoga dripca, kome je onomad odricao prava učešća u samoupravi. Radoje stao na raskršće pa razdaje sirotinji nekakvih 3.000 dinara... Obrnem desno, te pored Srpske Zastave.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
’oćeš tu da se nabereš meda; ti Savatijeviću, samo da ti je da predaješ pjenije i da pevaš za pevnicom, ka’ i Radoje što podbi noge skupljajući pesme i pripovetke i poslovice i zagonetke, — a što ovde narod propada u neznanju svojih
A ja to ne dam! — Šta nedaš ti, budalo jedna?! — reče Radoje. I zar si nas zato sazv’o?! — Zato, jakako! Zar je to sitnica? — veli Sreta. — A šta se nas tiče Amerika i Brazilija?
! — Zato, jakako! Zar je to sitnica? — veli Sreta. — A šta se nas tiče Amerika i Brazilija?! — planu Radoje. — Nas, srpskih učitelja?!
More, pod nosom nam beda, a mi zijamo po belom svetu!! — Tako je! — prihvatiše svi sem Sretena. — ’Ajd’mo! — reče Radoje — a ostavimo ovu budalu nek se mlati kad ga trpe i kad mu se može! Pa drugi put nemoj da nas zoveš radi takih gluposti!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Fala ti Radoje, fala ti brate!“ reče serdar tronut do suza, „znam ja da je tako. Fala vi, braćo!“ „Pa i bez toga, serdare, ne
Fala vi, braćo!“ „Pa i bez toga, serdare, ne vrijeđaj Boga! Nije li ti naknadio ovijem djetetom?“ to rekavši, Radoje uze dijete sa Stanina krila pa ga sjede na svoje i poljubi u glavu. „Evo nam Miluna, ako Bog da!
“ „Vaistinu, braco Radoje“, umješa se Ivana, „nama je i do sad krivo bilo, što brastvo korotuje tolika vremena! Evo je minula godina i u njoj
„Ne treba, serdare, mi smo se za to pobrinuli!“ rekoše momci veselo, a brkonja Radoje iskoči na vrata, te unese nataknuta brava, kojeg su pred kućom prislonili bili. „E, Bože pomozi!
A vidite, mlad je kao kaplja, ludo dijete!“ „Ma vidite, nije on prosti soldat!“ reče Radoje, pokazujuć jaku Janovu, na kojoj blistaše po jedna zvjezdica sa svake strane. Zaokupiše ga pitanjima.
“ „Vaistinu nehotice. Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja. To bjehu: Radoje i brat mu, Petar i Marko, sinovci serdara Peja. Svu tu četvoricu vidjeli smo u kući serdarevoj, uoči Božića.
„A da hoće li to gospodaru milo biti?“ zapita Radoje. „To je i meni zamisao iako me Krcun slobođaše“, primjeti Otaš. „Valaj, jamac vam moja riječ, ako mu ne bude Vladika
„Evo večernji hlad“, primjeti Radoje, „no imamo li mi časova dogovora oko ove naše rabote, jer smo mi i umorni pa bi malo počinuli“. „Vaistinu lezite!
Probudiše i onu trojicu koji tvrdo spavahu. „Jesu li?“ zapita Radoje onako sanjiv, dižući se s nategom. „Nijesu, no evo božije vrijeme udari“, odgovori Otaš.
“ reče Mišan. „Ićindija“, prozbori Otaš, pogledavši na sunce. „Da, da, ićindija!“ rekoše u glas Radoje i Spaso, kao da se oni sjetiše što je. „Ma što ono rade?
„E, ajmo djeco!“ reče Otaš i pođe. Svi siđoše niza stranu i ustaviše se više puta. „Radoje i ti Krcune, sa to dvoje momčadi zapanite tamo; čuvajte ih, vjere vi!
“ Zatijem, isti Marko, protegnu se, pa reče: „O, ljudi, što me ramena bole!“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše. „Bole vas jednako svu četvoricu, jer ste se jednako i utrudili!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Iz središnje oblasti, Šumadije, potekli su Svetolik Ranković (1863-1899) i Radoje Domanović (1873-1908), koji su srpsku prozu obogatili novim kvalitetima, prvi u domenu psihološke pripovetke i romana,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Popović: Slike i prilike Stevan V. Popović: Božićni dar (niz pesama odrasloj Srpčadi) 1873. Rođen Radoje Domanović 1875.
Jovan Jovanović Zmaj: Međnevenče III deo Čika Jova srpskoj omladini 1903. Radoje Domanović: Tri priče za omladinu Stevan Sremac: Iz knjiga starostavnih (Veliki župan Časlav) Jovan Miodragović: Bosiljka
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Aleksa Šantić, Milorad Mitrović, Ivo Ćipiko, Svetozar Ćorović, Milorad Petrović, Boža Knežević, Bora Stanković i Radoje Domanović.
– Nismo ga zaboravili – pisnu sa donjeg dela stola, gde se okupila opozicija, Radoje Domanović – nismo ga zaboravili, nego se on izvukao iz spiska.
– vrišti Ilija Vukićević i mlatara kroz vazduh dugim rukama. – I da je samo izostavio sebe pa ni po jada – nastavlja Radoje i lupa pesnicom o sto – nego je uveo sebe u mlađi spisak generacije, one što dolazi za nama, pa se pravi lud i živi