Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“ — mirno reče Miš prorok. — Hajde brzo da smislimo kako ćemo namagarčiti toga žderonju.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
do 1832 (Nova pjesna crnogorska o vojni Rusah i Turakah početnoj u 1828-om godu, Mali Radojica, Boj na Martiniće g. 1832, Bjelice, Kavajka).
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kako šta je, rođo? Preslišaj ti njega, čati ko iz knjige, milina slušati. — Hm, Radojica! — otrovno frči stric i od jeda bježi napolje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NOĆNOG ČUVARA 55 ŽAL ZA ZANATIMA 57 MILICAJAC 59 GENERAL GRIGORENKO OTKRIVA SLOBODU 61 CIGA I RADOJICA 64 ROMEO I JULIJA U BRAKU 67 BRKOVI TETKA-GOSPAVE 69 ĆUDLjIVOST SLAVE 71 NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA 73 UZROCI
CIGA I RADOJICA Ide jedan sa Uba Naoružan do zuba, Straobalna momčina, Sa krvlju u očima, Krupan kao dvojica, Zove se Radojica.
I RADOJICA Ide jedan sa Uba Naoružan do zuba, Straobalna momčina, Sa krvlju u očima, Krupan kao dvojica, Zove se Radojica. U susret mu stiga Ciga iz Svrljiga: „Tebe muči briga? Pa dobro mi došao!” — Kaže, i grli ga.
” „Ništa”, kaže naš Ciga Iz Svrljiga, il Ljiga. „Još od pada Bastilje Ne podnosim nasilje.” Radojica žmirka: „Neka nova svirka?” Pa će, glasom prebolnim: „Ni ja tuču ne volim, Ali šta ću ako me Napadnu u Gackome?
” „Više je verovatnoće Ako smatraš da hoće, Bićeš bolje sreće Ako držiš da neće...” Odoše obojica — Ciga i Radojica — Zagrljeni ko da su Slikani na proglasu Na kojem piše: „Dole rat!” I još: „Svak je svakom brat!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko (je) jači, taj (i) kvači (tlači). — Tko malo može, valja da puno trpi. — Jača su dvojica, nego sam Radojica. — Jače selo od svatova. — Teži je hatar od sile. — Čija vlada, tog i pravda. — Gde je sila, tu nije razlog.
jer bi to bilo po srpski a ona je ćela da govori kao Turkinja; a tako mu je i Vlaše rekla kao da ga ne poznaje. Radojica, i Grujica, i jošt trojica. — Kazala nekakva đevojka kad su je pitali koji joj je momak u selu najmiliji.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Na putu im zublju Sveti Sava pali, — Ta svaki će biti Radojica mali. To te leči, krepi, to te održava. Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
SESTRE LjUBOVIĆA 738 72 BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ 744 73 KOSTREŠ HARAMBAŠA 753 74 STARI VUJADIN 760 75 MALI RADOJICA 763 76 JANKO OD KONjICA I ALI-BEG 771 77 VUK ANĐELIĆ I BAN ZADRANIN 780 78 PREDRAG I NENAD 787 79
Neprijatelja se nisu plašili. Ako bi mu pali šaka, ćutke su podnosili najsvirepije muke, kao Mali Radojica n stari Vujadin. Za neprijatelja nisu imali milosti.
Najizrazitiji hajdučki likovi su: Starina Novak, Grujica Novaković, Kostreš harambaša, stari Vujadin, Mali Radojica, ljuba hajduk-Vukosava. Starina Novak je istorijska ličnost, poznati hajdučki harambaša iz druge polovine XVI veka.
Nežna srca prema jagnjetu koje je ostalo bez majke, on je bio bezdušan prema nasilnicima. Stari Vujadin i Mali Radojica imaju ulogu pobednika na mukama, ali svaki na svoj način. Vujadin je miran, ozbiljan, nepokolebljivo rešen.
On s ponosom ceo umire da bi ceo ostao čovek pred drugovima i prijateljima. — Mali Radojica nije manje hrabar, a mnogo je vitalniji, jedan od najvitalnijih tipova u našoj epici, prožet bezgraničnom verom da može
(Mali Radojica) Što procvilje u Banjane Gornje? da l' je vila, da li guja ljuta? da je vila, na više bi bila; da je guja, pod kamen bi
i završetke takve pesme kao što su: Bolani Dojčin, Ženidba od Zadra Todora, Smrt Senjanina Iva, Kostreš harambaša, Mali Radojica. Stalni epiteti još manje određuju lepotu naše epske poezije, mada nikako ne čine njenu jaču stranu.
75 MALI RADOJICA Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal’ se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile?
Eda bog da kakvagođ junaka, koji će nas junak izbaviti“. A kad k njima Radojica dođe, svi u jedno grlo zaplakaše, Radojicu ljuto proklinjahu: „Radojica, dopadnuo muka!
A kad k njima Radojica dođe, svi u jedno grlo zaplakaše, Radojicu ljuto proklinjahu: „Radojica, dopadnuo muka! I mi smo se i uzdali u te da ćeš ti nas kadgođ izbaviti, eto i ti sade k nama dođe!
Tko li će nas junak izbaviti?“ Veli njima Mali Radojica: „Ne bojte se, braćo moja draga, već ujutru, kad danak osvane, vi dozov’te agu Bećir-agu, pa mu kaž’te da j’ umro
Kad je zgleda Mali Radojica, lijevijem okom pogleduje, desnijem se brkom nasmijava; a kad vid’la Hajkuna đevojka, ona snimi svilena jagluka, njime