Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Molim! — upade kapetan Radojčić. — Sad stupate na scenu vi? — Da. — Onda da izvučem kratak zaključak. Kad je nastalo naše opšte nastupanje, Drinci su
Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on. — A, dabome — upade kapetan Radojčić. — Ispred vertikalne prečage kajmakčalanskog masiva nalaze se Čeganjske planine.
Ali je nešto visoko i naporno. — Hiljadu osam stotina metara — dodaje kapetan Radojčić. — Za nas je bilo, čini mi se, Mont Everest... Himalaji, vrag bi ga znao. — On se obrati Mišiću.
— A kod artiljeraca je baš obrnuto. Oni opet ne podnose zvizak kuršuma — veli kapetan Radojčić. — Izvežbali su se, oca im njinog! — dodaje Mišić. — Čuju oni još izdaleka šum granate kroz vazduh i sklanjaju se.
Ništa se nije videlo... — Zar nisu puštene raketle? — zapita Radojčić. — Kakve raketle!... Borba je bila u pokretu. Niti je ko mogao da im dostavi raketle, niti bi imali odakle da ih pale.
U zdravlje! — i trčećim korakom ode. — Prijem i predaja dužnosti u rovu! — smeje se kapetan Radojčić. — A za vreme mira propisan je čitav postupak kako se smenjuju straže.
Osvanuo je šesnaesti septembar. Njegovo izlaganje prekide kapetan Radojčić: — Sad stani. Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.“ Da čujemo sad Predraga.
— Prema Kočobeju — dodaje kapetan Radojčić. — Jest. Levo od njih nalazio se moj puk. Naših šest četa posedalo je tačno sredinu one bliže vertikalne prečage
— „Komisija“ je primila vaša opažanja k znanju i upravljanju — veli šaleći se kapetan Radojčić. — Da vidimo sad dalje. Takvo je, dakle, stanje bilo petnaestog i između petnaestog i šesnaestog. Aja.
Ovaj su bataljon zadržali u rezervi. Kapetan Radojčić ga prekide. — Kada ste tako uspostavili front, da vidimo šta je bilo šesnaestog. Dosad ste se uglavnom slagali.
— Da čujemo sad šta je radio sedmi puk šesnaestoga septembra? — obraća se Radojčić Predragu. — I mi smo toga dana ostali u svojim rovovima — reče Predrag.
A počeli su iz ravnice. Koliko su morali vrhova preći da bi se podvukli pod sam vrh Kajmakčalana. Kapetan Radojčić ga prekide: — Eto, vidite. Sad ja, u ime Drinaca, kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — Naravno. To niko ne spori.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
dobiva (se) utisak da je slovenski tekst original, a srpski njegov prevod.” — Akademik Nikola Radojčić u raspravi Zaharije Orfelin kao istoričar, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1933, VI, 253—80, a v.
Što je zanimljivo, preoprezni Radojčić ne smatra dokazanim, i naravno ne bez razloga, da je Plač delo Orfelinovo; on piše: „Sadržina ove pesme ne daje sasvim
Mogla bi biti i Orfelinova”, zaključuje on. N. Radojčić je docnije napisao još dva mala a lepa rada u kojima izučava moguće književne uzore n podsticaje — „koren”, kako on
371, str. 387—8. — Plač je nesumnjivo bila popularna pesma i rado se čitala; uzroke tome Radojčić je tačno formulisao ovako: „Narodu je bilo teško. Tražio je krivca, i nalazio ga u svom poglavici.
ljeta sasvim prestala.” (Petra Runjanina Istorija sela Kuzmina. Uvod napisao i izdao Nikola Radojčić. Sremski Karlovci 1936, 26—7.) Isti zanimljivi pisac u svojoj autobiografiji (Avtobiografija Petra Runjanina, 1775—1839.
) Isti zanimljivi pisac u svojoj autobiografiji (Avtobiografija Petra Runjanina, 1775—1839. Spremio za štampu dr Nikola Radojčić. Sremski Karlovci 1914, 18—9) piše o iriškoj kugi i sledeće: „...
Milan Tokin, književnik i bibliotekar Filozofskog fakulteta iz Novog Sada; akademik dr Nikola Radojčić iz Beograda; dr Marko Maletin, penzionisani upravnik državne arhive u Novom Sadu; dr Vladan Nedić, docent Univerziteta
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— domišljao se Steva Radojčić. — E pa dobro, ako se tamo gde je tačka i zapeta ukrštaju vozovi, to i onaj drugi voz ima svoju tačku i zapetu i onda
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Na Kožuhu... — E, toga položaja nema na mojoj sekciji. Sad ne znam kako da ti objasnim. Kapetan Radojčić sluša objašnjenje i poče da se smeje.
— Evo, imam kartu — upade potporučnik Svetislav, i zavuče ruku ispod jastuka. — Daj ovamo — reče kapetan Radojčić, uze kartu i razape je na Svetislavljevim grudima. — Evo ga! — reče Svetislav i pokaza prstom na desni kraj karte.
— Čekajte da vam ja objasnim — govorio je kapetan Radojčić, i on preklopi kartu. — Otkuda vi znate? — pita ga potporučnik Svetislav.
Karta je zamrljana te ne vidim jasno. — Ovakva je stvar — poče da objašnjava kapetan Radojčić. — Zamislite krst kojem je horizontalna prečaga duža od vertikalne.
— Zapamtio sam dobro i, kad se vratim u zemlju, tražiću loz sa tim brojem. Kapetan Radojčić je posmatrao kartu, pa će reći: — Jest, tako je!... Sad zamislite onu vertikalnu prečagu.
Na celoj planini samo jedan izvorčić, iz kojeg teče mlaz tanak kao igla. Zamalo da izginemo oko njega. Kapetan Radojčić nastavi: — Iza te kote, a još dalje naviše, nalazi se položaj Meteri Stepe.
— Zaboravili ste da spomenete i Kajmakčalanski potok, oko kojeg smo se krvili. Kapetan Radojčić pogleda u kartu. — Da. Planinski masiv je u obliku krsta. Iz donjeg levog ugla izvire taj Kajmakčalanski potok.
— A na kom delu krsta tebe razapeše? — Čekajte, molim vas. Ti kažeš da si bio u komitskom odredu? — zapita kapetan Radojčić. — Bio sam... — Otkuda vi na Kajmakčalanu?... U zvaničnim izveštajima vaš se odred nigde ne pominje.
— O, jo, jo, jo! — viknu kapetan Radojčić dižući ruke. — Pa koliko se sve vas otima o tu slavu da ste osvojili Kajmakčalan?
doktorske titule će dobijati dokazujući da su Kajmakčalan osvojili Drinci, ili četnici, ili sedmaci — smeje se kapetan Radojčić. — Ja tvrdim! — poče žustro Svetislav. — More, batali, to je van razgovora! — odmahuje rukom Predrag.
— More, batali, to je van razgovora! — odmahuje rukom Predrag. — Čekajte, braćo — raširi ruke kapetan Radojčić. — 3amislite da je nama Vrhovna komanda stavila u zadatak da utvrdimo: ko je zauzeo Kajmakčalan...
A vi, Mišiću, i ostali koji slušate, članovi komisije... — Molim! — potvrđuje Svetislav. Kapetan Radojčić sede na susedni krevet, i obrati se Svetislavu: — Da čujemo prvo tebe!