Upotreba reči radost u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

danju i kojekako: radim pomalo, nešto opet slišam decu, neka ih bog poživi!... A oni su mi cela moja radost; da nema njih, osedeo bih pre vremena. Siromah!...

Obradović, Dositej - BASNE

ljude za pomiriti koliko kad sami rasude da oni sa svojim vzaimnim razrušenijem opštim svojim zlotvorom ne samo radost no i polzu pričinjavaju. Nepravda — adski porod!

Onda počnu psovati i proklinjati taku sreću. „Nemojte, braćo, — reče jedan od njih — vi dobro znaše da su radost i skorb dve sestre koje jedna za drugom dolaze, vi ste se malopre odveć radovali, vreme je da malo i poskorbite.

Ko nikada nije čuvstvovao gorest skorbi, on nije kadar ni pravu sladost radosti čuvstvovati. Ko hoće da je njegova radost slovesna i razumna, a ne samo čuvstvena i skotska, on se mora za mnoge stvari skorbiti, starati i truditi.

i z i s k u j e, t o l i ko v i š e v a lj a d a s e t r u d i i d a s e s t a r a d a j e z a s l u ž i. Radost i skorb dve su sestre, veli naša basna. Sad da vidimo koja je od njih pametnija.

Za koliko osećamo sladost jela i pića? Samo dok nam kroz grlo prođu, pak tu ti im konac. Svaka radost u kojej srce, razum i duša učastija nejma, beslovesna je, i kako brže dođe, tako je i nestane.

Sladost pak i radost koja se u blagotvoreniju i dobrodjetelji nahodi, ona je sasvim črezjestestvena. Neka dobro ovo primetimo: dobri čovek,

Ova dakle radost mora biti večna, kako je i sam bog večan, u kome ona svoj izvor i početak ima. 105 Stara lisica i kurjak Stara

Uđi u radost Gospodina tvojega!“ Razumnom služi zlato njegovo, a nerazuman i bedak drkće pred njim kao pred žestokim gospodinom i

A kad je poznato da je ko trudoljubiv i pošten, pak mu se sluči kakvo neščastije, onda svak čuvstvuje veliku radost kad može takom pomoći.

Kakova uteha i radost spominjati se u starosti svojih trudoljubivih, dobrodjeteljnih i plo|dorodnih mladih godina, pravo blaženstvo života

prosveštenije i blagopolučije rasprostranjava i umnožava, i na ovi način jošte ov|de predoštuštava i uživa onu večnu radost buduštega života. 131 Konj i bik Dobar konj, noseći na sedi mladića, trčaše i poigravaše.

Živiš razumno i dobrodjeteljno na polzu i radost sebi i drugima, a potom, u svoje vreme, poći odavde razumno i dobrodjeteljno s čistom sovjestiju i s uverenim

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru! a kamoli junaku! Ako smo ovo pred Kosovo pili, kako smo mogli - dobro smo i prošli!

se više ni limaru, ni zidaru, ne vredi truditi, sedim na suncu, među maslačcima, i ne znam šta je veća milost i radost: ovom svetlošću ogrejan zaspati, ili se njome obasjan probuditi! SVETA JESEN Ima li ičeg da ujesen ne sija?

u kujni vari mleko, peva, razbija i prži jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka, radost mirisanja, radost udisanja, zveckanja, sipanja zejtina, radost svetlucanja, radost umakanja zalogaja

peva, razbija i prži jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka, radost mirisanja, radost udisanja, zveckanja, sipanja zejtina, radost svetlucanja, radost umakanja zalogaja hleba u žumance,

jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka, radost mirisanja, radost udisanja, zveckanja, sipanja zejtina, radost svetlucanja, radost umakanja zalogaja hleba u žumance, radost srkanja,

su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka, radost mirisanja, radost udisanja, zveckanja, sipanja zejtina, radost svetlucanja, radost umakanja zalogaja hleba u žumance, radost srkanja, soljenja, radost žvakanja, kroz prozore me

pravo u tiganj radost seckanja luka, radost mirisanja, radost udisanja, zveckanja, sipanja zejtina, radost svetlucanja, radost umakanja zalogaja hleba u žumance, radost srkanja, soljenja, radost žvakanja, kroz prozore me zasenjuje, zaglušuje,

mirisanja, radost udisanja, zveckanja, sipanja zejtina, radost svetlucanja, radost umakanja zalogaja hleba u žumance, radost srkanja, soljenja, radost žvakanja, kroz prozore me zasenjuje, zaglušuje, jutro puno kukurikanja i kokodakanja.

zveckanja, sipanja zejtina, radost svetlucanja, radost umakanja zalogaja hleba u žumance, radost srkanja, soljenja, radost žvakanja, kroz prozore me zasenjuje, zaglušuje, jutro puno kukurikanja i kokodakanja.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ognjana. Videla je — kad je uzorao i treću brazdu!... Obuze je neka čudna radost. I plače joj se — i smeje joj se. Ne zna ni sama zašto...

U prvi mah ogledaše se na ministrovom licu čuđenje i nedoumica, pa zatim — prijatno iznenađenje, pa sve veća i veća radost. Na jedan mah sav ustrepta od miline, poče žurno i grozničavo prevrtati listove...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Marinku se ta odaja učini la sjajna kao carska... Neka duboka unutarnja radost prožma mu celo telo kad Kruška reče: — Sjedi ovdje, kraj mene, dobri čovječe! — Mogu ja i stajati, čestiti efendija!

uz jednog prijatelji, uz drugog prijatelji, pa se i oni zavađaju... I čisto gleda očima taj lom. I oseća onu veliku radost koju oseća radnik videći kako mu posao napreduje; radost od koje buknu obrazi, od koje igra srce, i...

I čisto gleda očima taj lom. I oseća onu veliku radost koju oseća radnik videći kako mu posao napreduje; radost od koje buknu obrazi, od koje igra srce, i... koja se ne da ničim isplatiti... Niti je šta jeo ni pio.

Ako je veselje u kući Aleksinoj, Ivan je domaćin, a ako u Ivanovoj, tamo je Aleksa. Radost, žalost, zlo, dobro — delili su zajednički. Pazili se oni, pa im se i deca pazila.

On pogleda Jelicu, kojoj se lagano vraćaše rumenilo na lice... u njenim očima vide on veliku radost, koja je vredila više od sviju pohvala... — Odskočio si, ali da se porvemo! — reče Lazar. — Ja i ti?!

On je mislio: da je samo subaša u pravu objaviti tu radost Lazaru. I reče: — Ne znam. — Nije ti ništa kazao? — Ništa. — Čuješ, čiča Mašo... — Šta? — Ja ne smem ići!

Dakle, ko je taj Lazar? To je čovek koji ga je najviše lagao, čovek koji je nameravao da mu otme prvu, mladićku radost; pa ne samo to, nego najpre da mu uzme život; koji, da bi postigao svoje namere, htede osramotiti i njega i porodicu

Veselje, radost, žalost... jednom rečju, sve deliše oni sa svetom i svet s njima... A sad? On dana kad se ona prokleta kesica nađe za

” Stanko se našao pored oca. Ja ne znam, ali ima trenutaka kad i radost okameni čoveka. Zanemi kao i u najvećoj nesreći. Tako je nekako bilo i kod Alekse.

— I evo, dok ovo malo raščistimo od Turaka, i oženiću te!... Rad sam videti i tu radost za života... A, gle, ti za nju i ne pitaš!... Pa pogleda Stanka ispod oka.

— Nemoj, babo... Nemoj makar danas, jer mi je ovo prvi veseo dan posle šest godina, pa sam rad da mi ništa ovu radost ne pomuti!... Ostavi sutra... prekosutra... kad hoćeš... Samo danas nemoj!... — Dobro, kad veliš... Hajdemo onda kući.

(Kaba) — zgrada u Meki gde se nalazi uzidan crni kamen, svetinja muslimana ćecap — car ćev (ćef) — dobro raspoloženje, radost, veselje; prohtev ćiler — orman, ostava ćumez — kokošinjac; kućica ubarabariti — ujednačiti ubetežiti se — razboleti

Dučić, Jovan - PESME

I čujem, u meni list za listom pada. STRAH Zašto volim tako sve ono što mine, I radost, i bole? S kakvom željom tamnom Ja lakomo slušam taj glas iz daljine, I pogledam na put koji osta za mnom?

Puna nostalgije beznadežne, duge, Ne sećaj me nikad da bi mogla doći Zadocnela radost iz dubine tuge, Kô ponoćno sunce iz dubine noći. Jer ti ne znaš, bedna!

I koliko mira u reči gde grca Cela jedna duša i san od sveg draži! Sva je moja radost znati bol da skrijem; Sva mudrost, ljubavi dati izgled zlobe; Vrlina, da prezrem suze koje lijem, I pokažem srce kao

A ja ipak ne znam za radost i sreću; Ja se bojim tvoje podmukle Lepote, Da osvetu jednom ne zatraži veću Za svirepa prava što joj drugi ote.

I kad najzad padne zadnja strašna sena, Znaću neumitnog očajanja radost: Da ima sto sreća, ali jedna mladost; Stotinu ljubavi, ali jedna žena.

Oseća se dah, i po mirnim stazama pod mokrim cvećem, provejava čežnja. Čuje se ritam. Sve prožima neka mirna i bolna radost, uznemireno, požudno.

Jer je radost u kosmosu preča nego sreća među ljudima. SVETLOST Taj čovek je čekao u zvezdari da u zodijaku blisne jedna zvezda

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pop hoda kao i prije po selu, ali je rasijan i sve se trudi da sakrije radost. A kad je nasamo, često mu se razvuku usta, gleda na onu stranu gdje misli da mu je žena i dijete, pa ponavlja: „Slava

Ninko otpoče: — Kume moj i oče, srećna da ti je Marija i naše kumstvo! Dabogda svako dobro i radost od nje da dočekaš; da te utješi i podvori pod tvoju starost, da se dičiš i po nosiš njome, kako se narod diči i ponosi

Ali nema više tuge. Razvedrila su se lica i nekaka nespokojna radost ožarila i uvelo popovo lice. Udariše vrućine. Ikonija već kreči popovu kuću i sprema se doček za Maru.

Voliš ti bijelu kavu! U to dođe i pop iz gradine. Njegovo svetiteljsko lice bješe opet uzelo zemaljski oblik, jer ga radost bješe obasjala; usta su mu neprestano razvučena, a na bijelim trepavicama čas pô visi kapljica kojom duša rosi kad joj

Pred zoru se još samo slabo pušaše, a vladika i doktor stigoše u selo. Kad oni uđoše u sobu, na našu radost razabra se pop. Pogleda oko sebe: — Gdje je ikona? Mi mu pokazasmo. — Metnite mi ovdje!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

!! GLAVA DVADESET ČETVRTA U njoj je opisana sveopšta radost dveju porodica, tetka-Makrine i pop-Spirine porodice, kojih su porodica najmlađi članovi Šaca i Jula.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Sad se dva trgovca uzduž i popreko razgovaraše. Ženske iziđoše napolje da pripravljaju ručak. Kakva radost za njih! Gospodar Pera Siridžić bio je običan seoski grk koji je svojim trudom stekao ono što ima; a dosta ima, toliko

Ostavimo ih pri njihovim espapima. Ženske se oko ručka žure. Kakva radost za Savku! Momak joj se dopada. Dođe vreme ručku. Ljubi nije baš do ručka; on bi želeo da što pre sazna na čemu je.

Čika-Gavra je njegovom primeru sledovao. Treći dan Čekmedžijić sa mladom i velikim mamurlukom doće u O., na radost svoje matere, koja već nije ni verovala da će se njen Ljuba ikad oženiti.

Korteši izvojuju da bude Marko Rogozić izabran za vicenotara, podbeležnika plemenitog magistrata. Velja radost u prijatelja mu i u Mice.

Pozovu se prijatelji Alkini, a neprijatelji Micini. Čast velja, a radost velija. Sutradan se o tom po celoj varoši pripoveda kakva je čast bila kod Ćirkovića, i svako tvrdi i dokazuje da

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Iskreno da kažem: ja nisam verovao ni u onu ličnu radost što me čekala, jer se moj grozničavi nemir misli nikad. u meni nije potpuno stišao i oni tamni, zamršeni osećaji i ona

Kuća — bila je njegova jedina, bolna i rajska misao. I jedna bezumna radost zavrisnu u samoj njegovoj krvi od te pomisli.

Hristić se zaplaka ljubeći svoje stare roditelje, i onaj stid poraste još više kad u suznim očima žene opazi ponos i radost što stoji pored ranjenog I živog muža.

nezapamćena noćna borba, oni juriši i onaj krkljanac koji se lepo čuo iz previjališta one noći kad je osetio potajnu radost što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u bateriji, posle čega nikako

Ja obožavam to tvoje brižno i veliko čelo puno bora, to milo tvoje nemirno oko iz koga ja crpem svu snagu i svu radost i milosrđe I vrlinu i sklad.

— Za to što sam proklet, draga. — A da je ono došlo? da li zamišljaš radost moju, sreću neviđenu? U njemu videla bih tebe, osetila dušu tvoju i grlila bih je, grlila, onda bih ja oživela.

Kad sam bio mlad i mali osećao sam neopisano slatko radost iza strašnoga sna. Gone me tako, a ja bežim panično, bežim i gušim se u nemoći, saplićem olovne noge i padam, pa se

A posle — sunce, pa čudni neki elan srca, pa nada i blaga lica oko mene i tice i radost zavlada bezumna. Jest, zaista, java je onda bila raj, a sad, evo, užasniji san sanjam otvorenih očiju.

Afrika

Pijaca riba svih najnežnijih boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i

“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama prema prilikama. Sada su prosto pevali svoju radost što im Fransis Bef, koji je jogunast, ćutljiv i uporan, i koji im, da ga ne bi svaku noć uznemiravali pevanjem i

Okrečena belo, ona se na opšti smeh okupljenih seljaka, koji time izražavaju svoju radost i divljenje, izvija, trese, skače, i približava mi se sasvim da bi mimirala librične scene.

Po nekoliko zajedno, vodeći prigušeni razgovor između sebe, sakupljaju se postepeno igračice; na našu veliku radost sve jedinstveno mlade, lepe i muskulozne. Zamisliti takva tela, ramena, bedra, noge, u Evropi, nemoguće je.

Svi smo se zasluženo odmarali neobično dugo. Onda isplatismo nosače, kojima na njihovu ogromnu radost dadoh još i po sto dvadeset koria bakšiša. Rukovah se sa svima, i oni odoše veselo kućama.

Najbliže selo udaljeno je od Boboa čitavih dvadeset kilometara. Osećam veliku radost da sam, pored svoga novoga prijatelja, u njegovome sportskom Renou koji daje svu snagu što mu dopušta savansko bilje.

Ja se uistinu grdno zabavljam ovim svojim smešnim preduzećem: doći sa kraja sveta, kao, jedino, da bih učinio radost i ispunio želju nekih mladića sa marokanskih planina. Zamišljam na svojim plećima ogromna duga anđelska krila.

Obojica će se isto veče vratiti u planinu ne iskusivši veliku radost varoši o kojoj su toliko sanjali. Koliko sam često i sâm u životu odricao se odjednom svih stvari za kojima sam, bez

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Oćimo da padnimo sviju preko nos. DIMA: Pistevo! (Maja rukom.) Kakos keros! JANjA: O, adelfe, svaku čoveku ima svoga radost, teći ja sum nestreća, sas prokletina na moja glava!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nesreća se za mene privezala. To bi bila moja ženidbina. Greh je na to namamiti drugoga!“ Kao da ga je neka radost bila ispunila, Pavle požuri i pope se u kola. Đurđe ga je podupirao, bekeljeći se očima na kirasira.

Da decu vrate u babinu kuću! Ako baš mora biti, daće im decu, kad pođu u Rosiju, ali dotle, neka budu malo radost, babi, i dedi! Čestnjejšeg Jurata Isakoviča je to, jako, dirnulo.

Još ja, kapetane, imam šaku čvrstu, za britvu! A čvrsta je šaka jedina radost u životu!“ Lice je u tog starca bilo, kad je bilo mirno, lepo.

Bio je potrčao natrag da obuče svoju kurtku. Neka neizmerna radost, nežnost, sažaljenje, šta li, bila ga je obuzela, prema tom stvorenju, koje je stajalo, polugolo, naslonjeno o zid, i

Vest o audijenciji, koju će Isakovič, kod grofa Kajzerlinga imati, izazvala je veliku radost, ne samo u kući bankara Kopše, nego i u Engelbirti.

Ponosi se da je upoznao i njenu gospožu majku. A njemu je i ona mila. Lepa je, porasla, biće radost i ponos svojih roditelja.

U raspoloženju u kom se mešaju radost i žalost, tuga i nada, snovi i praznina. Na traktir je, u letnje večeri, padala crna i tamna senka samostana fratara,

Trifun joj je dao dobru lekciju. Može li Pavle zamisliti, kako to mora biti opojna radost za ženu, da još jednom proživi ono što je doživela u prvoj ljubavi.

Može li Pavle da zamisli, kakva bi opojna radost, to, za ženu, prevarenu, otpuštenu, bilo, još jednom čuti šapat strastan, iskren, kao u prvoj ljubavi?

Ali, eto, sve je to ta ćerka izmenila. Udaje ćerku, poslednju svoju radost u životu. A dolaze, tako, neznanci iz belog sveta, koji, mogu, samo zato što su mladi, da uzmu i poslednju radost,

A dolaze, tako, neznanci iz belog sveta, koji, mogu, samo zato što su mladi, da uzmu i poslednju radost, ostarelom čoveku. Božič je bio utulio kamiše i Isakovič oseti da mu Božič drži, to, dugo, poučitelno slovo, namerno.

Tekla je njegova jedina radost u životu. Valjda će dati Bog da i ona nađe svoju sreću! Obuzet kao nekom groznicom, nekim besnilom, Isakovič ga onda

Teodosije - ŽITIJA

I kada ga primiše s velikom ljubavlju zajedno s blagorodnima njegovim koji su došli s njim, i kada bezmerna radost i veselje i veliko pirovanje behu učinjeni zbog dolaska vazljubljenoga sina k roditeljima, i kada su se veselili mnogo dana,

A bogomudri Sava, rastavši se sa ocem, osećaše ujedno i žalost i radost. Žalost — što je izgubio prijatelja, druga i sapodvižnika, i pokrov pred Bogom u molitvama.

Žalost — što je izgubio prijatelja, druga i sapodvižnika, i pokrov pred Bogom u molitvama. Radost — što se udostoji da vidi oca, kako je do kraja podvig svršio i ukrasio se svakim dobrodeteljima, i što ga je poslao

svetilnik svoj ugašen nemilosrđem pravedno se ne udostojiše da s Hristom ženikom uđu na svadbu i u bračnu ložnicu, u radost i veselje, nego još i drsko uzdajući se u čistotu i post zvahu: „Gospode, Gospode, otvori nam!

I blagodat Božja beše na svima i veselje i neiskazana radost. Uzevši reč, prepodobni reče bratu samodršcu i blagorodnima i svima koji su tu: „Gledajte sada što se zbiva pred

“ Gospode, ne ostavi mene na radost neprijatelju mojemu, molitvama prečiste tvoje Matere i prisnodeve Marije, i svetoga oca našega, tvojega ugodnika

po božastvenoj vlasti, od gora pustinje, od peštera i raselina kamenih dolažahu k njemu u manastir Hilandar, noseći radost zajedno sa žalošću, hoteći da ih on blagoslovi, a ujedno i da mu dadu u Gospodu celiv ia odlasku od njih.

Ali Bog, koji je svojim dolaskom utolio suze Marti i Mariji, i dolaskom svetoga arhiepiskopa žalost sviju ovih u radost izmeni.

toliki dolazak k njemu, te reče svojoj sestri: „Veoma bi nam bilo korisno živeti daleko od svojih, i ne gledati ni radost ni žalost njihovu“. A ona reče: „Kako hoćeš, gospodaru!

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Bila je osobita radost i naročito zadovoljstvo povratiti se sa otetim stadom, i celo je pleme slavilo junaka koji je izvršio ovako opasan i

Ogrešiti se, to je najteže i najdublje osećanje, koje više peče dušu no što je ma kakva radost može razveseliti; nema ispaštanja koje ne bi podneli da olakšaju duši.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Odma’ sam poznô da je stvar dobro ispala. Iz očiju devojke ne poznaje se ni žalost ni radost. — Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod?

Velika radost od armicijaša, zna da Čamča vina ima. Sad armicijaš ponudi Čamču da ostane preko noći, s kolima zajedno, i da društvo

XI Kad kući dođoše, radost velika od sviju. Svi se grle i ljube. Gospođa Sara Čamču tako cmaka, mislio bi da će mu nos odgristi.

sestra ili mati da mu pomognu kravatu nameštati, i premda je u tome majstor bio, ipak njima je to dopustio, jer im time radost čini.

Sluga ponese prtljag, a Šamika ih prati u paradnu sobu. Presvuku se. Šamika izjavljuje im radost što su došli pa poziva sestru Katicu da je pretstavi. Dođe Katica.

ćeif) — dobro raspoloženje, radost, veselje ćurdija (tur.) — kratak krzneni kaput Ulan (polj. ulah, hulan, tur. oglhan) — kopljanik, konjanik, vrsta lake

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati. Opojna neka radost se javi u njemu. Voda, trščak, pesak, nebo, sve je to bilo daleko.

Za puk su te vesti značile radost, jer je pogađao da će biti volova na ražnju, loja, piva i spavanja, bar dva dana. Za Vuka Isakoviča značile su te vesti

Baš kad je, međutim, zadovoljan, na veliku radost Isakovičevu, hteo da ostavi puk, koji stajaše nepomičan i kao skamenjen, okrete se iznenada i namršti se, našto se i

Tiha radost pođe mu opet od petinih žila pa do potiljka, kao jeza, i zato, udariv konja mamuzama, pojaha žurno, klateći se prema vojn

Tako je, po selima, gde su svi znali Vuka Isakoviča, izazvala, najposle, ogromnu radost vest da je Aranđel Isakovič, jedak i pakostan, rešio da telo svoje snahe ne da grčkim popovima, već da ga prenese i

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U prilog ovoj tezi govori to što se trudnici zabranjuje čak i čuđenje ili velika radost, jer se veruje da i to može škoditi detetu.

243) — Ništa nije milije od dece. (M. M., 1973) — Mnogo dece, mnogo sreće. (M. M., 1973) — Deca su radost i žalost. (M. M., 1973) — Detetu podaj a ne obreci nikad, kao ni Turčinu. (Vuk, 1250) — Deca su siromahu živo blago.

2. Deca su sreća, blago, radost, objekt ljubavi, brige, pažnje, kazuju naše narodne poslovice. U njima se uočava, pre svega, jedan visoko afirmativan,

Ipak, među ovim poslovicama nalazi se i jedna koja ukazuje na umereniji i trezveniji stav: „Deca su radost i žalost“. 3.

Kada je u pitanju sreća i radost zbog poroda i velikog broja dece, to se, zapravo, odnosi na radost zbog rođenja muškog deteta. 4.

Kada je u pitanju sreća i radost zbog poroda i velikog broja dece, to se, zapravo, odnosi na radost zbog rođenja muškog deteta. 4.

Prema detetu (porodu) postoji izrazito pozitivan stav, ono se veoma visoko vrednuje. Dete je izuzetna sreća, radost i najveće blago. Muško dete se precenjuje, a žensko se potcenjuje.

U njima dete aktivno koristi mnoge svoje sposobnosti (motoričke, čulne, intelektualne, jezičke), ispoljava emocije (radost, nadu, tugu, srdžbu itd.) i zadovoljava za određenu kulturu važne socijalne motive (npr.

Analiza blagoslova, kletvi, zakletvi, zdravica otkriva da su deca, naročito muška, velika sreća, najviša vrednost, radost i neizmerno blago (Na čukun unuci da ostaviš!; Sjeme mu se zatrlo!; Tako mi Bog djecu sačuvao!

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

toliko voleo, ni ovaj otmeni svet kome sam nekada želeo da pripadam, ni zastave na vetru, više ne pričinjavaju nikakvu radost, baš kao da je neki rasejani scenograf posle predstave zaboravio da skloni stari dekor (sve je iščezlo sem nepotrebnih

i da svoje studente nije vodio u velike evropske gradove u kojima su stvari prijatne za oko i gde je kupovanje prava radost, a obrazovanje po muzejima — zadovoljstvo; da su odlazili čak preko onih reka, pa u planine, da izbliza upoznaju svoj

Matavulj, Simo - USKOK

— reče on i skide kalpak. Mrgud nastavi: — Ti lijepo znaš, sinovče, da je tvoja radost i naša radost, da je tvoja žalost i naša, da, kao što nam se ne bi dosadilo uz tebe se veseliti, tako nam nije

— reče on i skide kalpak. Mrgud nastavi: — Ti lijepo znaš, sinovče, da je tvoja radost i naša radost, da je tvoja žalost i naša, da, kao što nam se ne bi dosadilo uz tebe se veseliti, tako nam nije dojadilo ni uz tebe

Pismo je imalo osam strana. U prvoj trećini bjehu riječi kakve samo osjećanje nanosi: radost, strahovanje, nadanje, pouke, prostodušni savjeti. Zatijem dolažaše izvijest kakav su utisak učinila njegova tri pisma.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

(Prstima kuca karte po redu.) Venčanje zacelo; - mala zabava. Devojki velika radost, i novci u kući. MATI: To je. TETKA (skupi karte): Otkad ja razmećem karte, nisu me nijedanput prevarile. UGLED 5.

ŽENA: Ja te milujem. MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ. ŽENA: Ti si moja sva radost na svetu. MUŽ: Molim te idi gledaj posao; ne tandrči toliko. ŽENA: Zar ti mene ne miluješ? MUŽ: E, ne milujem!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

slobodom, smislom za igru i humor predstavlja raznovrsne životne pojave, dešavanja u prirodi, odnose među ljudima, radost zbog golog prisustva na svetu.

Pesnik ističe da je dugouhi „radost za plemenite i otmene” (donnant plaisir auh nobles & gentils), a plemenite i otmene duhove će, tri veka kasnije, Maks

Iako su se našli u knjizi za lovce, ovi stihovi kao da se obraćaju deci: Ja sam zec, sitne građe, Radost za plemenite i otmene, Na svetu retko zver se nađe Okretnija, brža od mene.

Da iziđu iz detinjstva. Sloboda — ljudska, dakle i dečja — počinje zavirivanjem u zabranjeno. Radost naših prvih otkrića sveta, sreća ranih rasvetljenih tajni, potiču iz zaključanih ormana.

prepoznavati njegov dah u lelujanju žita, osluškivati njegovu reč u svim važnijim situacijama životnim, jer dobrota i radost postojanja, koje je deda Rade oličavao, ne mogu da odu netragom sa sveta: Zar neko može da ukrade i odnese onoga moga

noćno putovanje, ponešto izmijenjeno, a ujutro se budio vedar i lak i svaka stvar izazivala je u njemu tihu svijetlu radost, bio to neki stari sanduk na suncu, orah pun hladovine ravnodušna goveđa glava nagnuta preko ograde.

Tu je bar zaboravljao sve sitne zlobe, koje truju radost i mute vedro lice života. (Priča o velikom čobaninu) Ćopićev tip dobrog čoveka mora zadovoljiti e, što će reći

sveta, isprobao i ovo i ono, argatovao, ratovao i vratio se u pusto bosansko selo da se u njemu nikad ne smiri, na radost i trajnu zahvalnost dece, u kojima je i raspaljivao i utoljavao žeđ za onim što je daleko i tajanstveno.

Drugi nauk dolazi od čoveka, primitivnog, nesrećnog gorštaka, u kome su se združili mudrost, radost i gorčina postojanja.

i moralna načela, i uputstva za svakodnevni život; Priroda ga kažnjava i nagrađuje, a on joj sve predaje, i muku i radost, i život sam, sve do poslednjeg dana, do sahrane na Mihailića brdu.

Pojedinosti su obavijene drskim isparenjima uspomena; milost prisećanja i radost tačnog prikazivanja prožimaju se: Kad neko seosko domaćinstvo pođe naniže i stane da se osipa i propada, to se najpre

(Prijatelji) Zemlja se daje čulima kao iskonska radost i ushit: svaki kamen je beleg njene duge povesti. Jedan od dečakovih rođaka-sanjara ovako govori o tajnama zemlje i sveta

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SMRDIĆ: E, mislite ne znamo mi da je to vaše maslo bilo? ŠERBULIĆ: Samo sam tako rekao da vam učinim radost. GAVRILOVIĆ: Ja znam da ste ga, te kako, molili da vam prošenije i dukate donese. ŽUTILOV: No, to je još najgore.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Pisma iz Švajcarske i prva pisma iz Nemačke odaju vedar duh, mladićko raspoloženje i životnu radost: pisma iz Italije više su posvećena vladici Njegošu, sa kojim se Nenadović na putu susreo; druga pisma iz Nemačke

Ljubavna i životna radost Đulića prenosi se na čitaoca, a ugušeni uzdisaji i isprekidana bolna jecanja Đulića uvelaka ne mogu se čitati a da se

Sevdisanje i veselo staro »živuvanje« starinskih Nišlija, čulna radost života, obilne pesme i provodnje, sve to dopalo se čitaocima.

On voli život prirodan, jedar, svež, nabrekao, sve manifestacije životnoga nagona. Njegova intenzivna »radost života«, njegova ljubav ka prirodi, »samilost«, saosećanje sa ljudima, jako socijalno osećanje, sve to nalazi snažna izraza

« Takav je kada opisuje svoje drage krajinske planine, takav kada opisuje ljubav mladih »žestoke krvi«. Samo, ta »radost života« iz prve mladosti se gasi.

Sremac, Stevan - PROZA

otečestvu našem, da se sada poštari mogu smatrati među prve sinove ove zemlje, a to što si ti moj prijatelj, to je jedna radost moja velika, priko«.

Radičević, Branko - PESME

JADA ZA MOMICE) 259 (PISMO U STIHOVIMA) 261 PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM 262 KAJGANA 263 (RADOST I ŽALOST) 268 (UKOR) 277 (OJ MORAVO, ŠTO BI BEZ SRBINjA) 278 (BERAČICE) 280 (NjENI JADI) 282 DVA KAMENA 284 (TA NAPI

(RADOST I ŽALOST) Dedu, dedu — Da zavedu Lako kolo Naokolo. Drž' se za pas, zlato moje! Ala sjaje oko tvoje, Oko tvoje

“ Da l' je radost, da l' je tuga, Ja ni sam ne znadem, Al' bi meni draže bilo, Da ga ne imadem. Al' kada je veće tuna, Daj da

gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi, Krasote svoje nimalo ne štedi; U tvome srcu sve to radost budi, U moji tužnu neveselost grudi 2.

Na strani tu je jošte dvoje bilo, Pa s' divno jedno uz drugo uzvilo, A divni beu kô dan pramaletni, U oku radost, ta bili su sretni.

“ XIX Ode bura, stoji duga, Krasno li se nebom vije, Pola radost, pola tuga, On je gleda, suze lije; Duge nesta, on siroma Dole glavu sad opusti, Daje bliže, k njoj bi oma!

Sad je nesta, sad opeta, Al' se ori kroz noć kleta! Kakva radost, ko je, šta je? Ma kroz goru nešto sjaje, Kô da sveće tamo gore, Kô da vidim neke dvore, To je krčma u planini,

njoj nestalo; Puca santa pod nogama, Već se pod njom već prolama, Ništa ona ne oseća, Oh tamo je njena sreća, Njena radost, nje dan beli, Tamo njezin život celi (A najlepša uspomena Iz najlepši nje vremena), Tamo ona gledi samo, Tako i to

Kad njeg'vo suzno oko ona spazi, Nebeska radost koju je istisla, Ah, kad ga ona kode sebe spazi, Kô anđô di on preda njome kleči, U oku suzu, kô što anđô suzi,

PESME II (1851) MILETA I Svud veselje i radost i sreća, Vetrić šuška oko ljupka cveća, Vrelo bistro po šljunku žubori, Tice poju po lisnatoj gori, Pastir pesmu uz

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Na veliku radost nas dječurlije, oni ostadoše čak i treći dan, kad su se već svi gosti bili razišli. Rajski život za nas: niko te ne

— grozi se djed i puše obrvan brigama i staračkom nesanicom. Tih dana, djedu za utjehu, a nama, djeci, na radost, donijeće ti đavo u našu kuću bradatog ikonopisca skitnicu i, zajedno s njim, prosjaka invalida Stanka Veselicu s

Tako sam, na veliku svoju radost, bio uvijek prisutan svjedok u svim Drmogaćinim okršajima sa svakim ko je bio ma kakva vlast u selu.

Opljačkani konjokradica obori glavu, pogleda u svoje mamuze i zamišljeno reče: — Svakom je bog dao neku radost, pa i budali ...E, moj Vaskrsije, ti nas danas baš lijepo razgovori, hvala ti ko bratu.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A Hasanaga je, vidiš, čekao. Nije ti teško da pogodiš zašto. I sad, kada je dočekao radost, vidi šta čini! Znači da je pometen, da ne rasuđuje, da mu je u glavu udarila krv, i da mu treba pomoći.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ljudi se vratiše sa rada, stoka uvede u štale, zatim se presvukoše i dođoše vama na veselje i „radost“. I onda, kreštav, jak, suv glas Ciganke Salče zapeva pod tvojim prozorom kad te drugarice počeše oblačiti.

— Ti si, ti — moja! — Eh! — nehotice, iznenada poleti joj usklik iz dna grudi. I brzo se saginje da sakrije radost i kao krv rumene obraze. — Nemoj, Stojane! Hajde da se radi. — Ne, ne... — muca on.

On diže glavu. — Ja? Ti? — trže se i zaradova. I na njegovom, ne suvom već podbulom licu izbi osmeh, radost; ali se to brzo izgubi. Obuze ga stid.

znaš, brate... prva radost, pa sam ti... „Oj Moravo, moje selo ravno“ — zapeva tako prostrano da se Anici učini da on sad prvi put zato tako

— Ita — reče joj majka brzo. Anicu nešto preseče u polovini. Podiže ruku ustima, kao da spreči krik, radost, šta li? — Ita, Ita, ćerko ...

Kostić, Laza - PESME

Blago Tebi! Šta ću više? U tu mi se želju zbiše sve ostale želje velje, svaka radost, sve veselje. Za me nema te miline; i kad mi se magla skine zaborava i tamnine sa mladosti i davnine, to su samo pusti

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju,

Ali kad ogladnje, radost mu pređe u žalost, jer mu oklopnici ne mogoše nabaviti, pošto to nije u njihovoj sili. Pokaja se gotovo, ali se dosjeti

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Sad idem, da vidim kako su zaključili s tom nagradom, pa ću doći da vam javim. SOFIJA: Ajd, ajd, donesi radost muževima. SVETOZAR: Ja mislim veću ženama. (Odlazi.) MAKSIM (Sofiji): Oo, krasnico!

Je li to lepo i pošteno? Česnim starcima, koji su suze prolivali videvši moju knjigu na sred izdatu, radost kvariti i pokazati da njino dete ne zna ništa. ŠALjIVAC: Pa ništa, gospodine.

STANIJA: Ej, nesrećni svet, i zakon mu postade težak. Kjerko, ja sam se radovala da dočekam radost od moju decu, ama ja vidim, neću ti ispratiti svatove. LjUBA: Zašto, majka?

MILAN: Meni je poznato. Zato sam i došo, da s vami radost delim. LjUBA: Danas mi je najmiliji dan. MILAN: Tome se vrlo radujem. Kad mislite da bude veselje?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Misao jednu gorku hoću da razobručim, Makar u pola glasa. Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda... Samo da unuci u njihovoj senci Krvare zbog istog, nedohvatnog ploda.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

šumora, što tek je nacrt i bleda senka šumljenja koje kroz beton ledeno lecne, zgromi sve: smisao, nadu, ljubav i radost života...

Manastir Rača: porfir-grafika, dobrostiv pogled, radost prostote. Raste, kao hleb, svjetlo sa kika a kroz ono Lj, Lj od Ljepote, večernji psalam vođicu slije u Drinin nadir

jednom plane moćno palidrvce, tajanstven dah će sintaksu da natre, u brsnoj krošnji raspuknuće mašta vedrinu misli, radost stvaralaštva. Iz vode blesne nebesko ostrvce, no slika tvari nečitko je pismo, inventar zbrke, raskola jedinstvo.

Da savest smirim, guknulo bi veče a radost bila i mrtvòrođenče. Jezera suva - nebo izmaknuto. SUBOTA І Zelena, živa, Subota je kristal: uz zverku zver je,

- Ljubavi, ne izdaj, podgaji čin mi, plamen umnih ruža, da radost tvorbe, kružnu i dubòku, razgranam, pljuskom, Suboti po boku.

isključi, da zaspi slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je božur-žurba, što bojom drži ritam nestajanja, a radost svoju ne stiže da sanja. Šta peći sebi, dok još traje služba?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: O, molim, gospodin baron, a da l’ bi mogla moja radost veća biti nego s takvim gospodinom unterhaltovati se, koji je tako učen i belezen. Ja se divim vašem razumu.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni je vrt. Crveni Vrabac hiljade ljeta po zemlji ovoj bezbrižno lijeta i ne zna šta

Kad vaša polja zavije zima, negde je leto, znaj, mislite onda na cvetne dalji, na sunčan južni kraj. Večito radost po svetu jedri, uvek se dani vraćaju vedri.

Voliš li cveće? Jesu li čiste boje? Na kraju, deda, mnogo ti pozdrava šalje, želi ti sreću, radost i tako dalje unuka tvoja, izdanak tvoje krvi Bajina Bašta Osnovna

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

To beše predznak, da će skoro doći Rastanka našeg neželjeni čas, K'o dim, k'o magla da će radost proći, I nebo da će rastaviti nas...

K'o ustrgnut cvetak, što se grobu sprema, On za radost ne zna — al' ni straha nema. POŽARNIČKA PESMA Tiha ponoć zemlju skriva, Sve spokojno sneva san I miline rajske

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

vere povetarac Mramornog mora meri visinu viteza i njegovog doba od poslova svetskih predstoji još izlet na Mitilenu radost iz ruke grčke i post gospojinski Nad Manasijom Čardaci kule gnezda na vlast su došli ljudi lepi novi će život da

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Sunce tek što nije obasjalo kotlinu... Obuzelo me čudno stanje... Dva suprotna osećanja strujala su naizmenično: radost, da neprijatelja nema, i strah, da oni ljudi ne izginu. Mesto me nije držalo. Od uzbuđenja drhtale mi ruke.

Pritiskivala nas teška mora od blizine smrti i potajna radost što smo živi, sve pobrkano sa strahom, da i nas tako nešto ne snađe.

Opet sam pogledao u kućicu i, na svoju veliku radost, primetih da neko promoli glavu. Trčeći stigoh. Jedan me vojnik pozdravi. — Koja je ova komanda? — Četvrti bataljon..

PO ZAKONU OTPORA Došao je narednik Milutin da me smeni. Spremio sam se odmah da se vratim u bateriju. Krijem svoju radost od pešaka, da ih ne bih ožalostio. Napuštajući rovove, sa tugom nekom posmatrao sam ove gotovo žive zakopane ljude.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Čim se Gojko predstavio kao učitelj, na licu ovoga seljaka opazila se živa radost, koju on nije ni sakrivao. Prilazeći učitelju, on prethodno skrenu učiteljičin pogled na sebe, osmehnu se na nju veselo i

otvoriše, i u prvo vreme gledaše isto onako bunovno, polusvesno, kao i do sada; ali odjednom joj zasvetli u očima živa radost, ona skoči veselo, uzviknuši: — Gle, tata !... Otkud ti po ovakom vremenu?!... pa ga poljubi u ruku i ponudi da sedne.

Ko sme ovo uzeti u svoju ruku ?... Pa odjednom kao da saznade šta je to, u očima joj zasja divlja, neopisana radost, ona nekim neobičnim pokretom zgrabi kuticu obema rukama, a oči joj stadoše na ukrasu kao prikovane...

Pisar postaja samo dva-tri trenutka, pribra se od uzbuđenja, ali ga sad obuze radost. On se približi Ljubici, naže se malo k njoj i prošapta joj: — Sutra ću vam doneti brilijantsku granu...

Gojko stajaše na vratima, bled, osećajući neku divlju radost n zadovoljstvo, a ne smejući to ničim pokazati. Čim se otvoriše vrata i na njima se pojavi pisarka, on šmugnu u svoj

— Ne. Što? — Više je okrvavljen od nje. Zaboravio na to u zabuni, pa samo uskoči na konja i ode. Gojku opet zasija radost na licu. Seti se Velje sa zahvalnošću.

A onaj na vrhu, s dugom razdeljenom bradom, sed, dostojanstven... ala je neobičan !... A njega nema !... Uzalud radost!... — Jeste li vi Gojko Savić, učitelj ? zvoni otud sa vrha ozbiljan, krupan glas.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

punim uspavanka, smešićeš se bez prestanka, i klečaćeš predamnom: Ali sa moga lica padaće na tebe mržnjom tamnom radost zuluma, zgarišta i šuma, i gordi, bezbrižni smeh ubica.

Zbaci odelo svoje. U celoj zvezdanoj noći jedina radost nad bolom u telu tvom je golom. Sve nam dopušta tuga. SLAVA . . . . . . . . . . . . . . .

Na mrtvima sam proveo mladost, tvoj mladež na dojci nije radost, koja je nekad bila. Pa i na tebi nije više svila, sa ljudima radiš ceo dan, za ljubav ne čekaš da cveta jorgovan, ne

Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare. Ta vi ste svakom narodu doneli ponos, i spas, i radost. Ta k vama su išli koji su hteli čast na svetu, i mladost. Pa što bi došla tako tajno i pognula svoju glavu?

Bilo kako bilo, beogradski Univerzitet, vratio mi je, od prvog dana, onu životnu radost koju sam bio, na kraju rata, izgubio.

Pa su izgubili radost, koju im ni porodica ne može vratiti više. Oni su osetili mnogo štošta što se naziva „bolesnim“ u poeziji.

Iako to, katkad, znači konstrukciju. Boja, radost, pa i kompozicija, renesansne su. Oskudne izložbe, međutim, bile su Sezanova i Renoarova, a sad, maja, Engrova.

Ovu čašu Jakšiću, koji je pisao pesme i gladovao u Sumrakovcu. Ja sam daleko od zavičaja i obešenjaka. Svu tu radost, koja će vas, možda, setiti Tagore, mada mene seća više Hamsuna, pobudilo je u meni ovo vino, žuto kao cveće, i moj

Penjemo se na brdo, zaraslo u šume narandža, čempresa, gustih i beskrajnih, kao naši šljivaci. Kakva radost u tuđini susresti, iznenada, jedan ogroman, stari orah.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

U ona teška i zla vremena on je siromašnom i očajnom narodu bio jedina uteha i radost. Narod ga je poštovao kao svetitelja voleo ga i slušao.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

iz sviju krajeva Stradije, u kojima se nebrojeno mnogo potpisa žali što se nije moglo stići da lično iskažu svoju radost zbog srećnog ozdravljenja velikog državnika. Sem toga, glavni lekar državnikov postade odjednom slavan čovek.

Zbog toga dolaze činovnici, sa svojim šefovima na čelu, te mi čestitaju i izražavaju svoju radost zbog srećno izvršene operacije.

— Nisam, ali je vrlo zanimljiva. Molim vas šta je dale bilo? — Nastupila, kao što vam kažem, radost i vesele u celoj zemlji.

Na preveliku sreću i radost sviju, vođi se ništa nije desilo. Ono, ako ćemo pravo, njega najviše i čuvaju, ali tek, tek — ima čovek i sreće.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

« Tu se okrete i pogleda po sobi. Sve, čim je proživeo čitave desetine godina, čim je provodio radost i veselje, bolest i tugu, sve što se saživelo s njim, što je postalo sastavni i nerazdvojni deo njegova života, njegova

Obradovasmo se, i Bog zna kako, ali pritajasmo radost, da ne uvredimo dosadašnjeg kapetana, koga su, siromaha, otpustili iz službe.

! dreknuh ja od čuda i iznenađenja. — Da, gospodine. Živi i živeće još vekovima na sreću srpske prosvete i radost njenih nosilaca.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ČOVEK DA RADI 303 ŠTA JE ŽIVOT 304 VOZ PREDVEČE 305 ŽAGUBICA 307 MOJ NOS 309 PRED ZORU 311 U BRDIMA TEČE REKA 312 RADOST PUTOVANjA 313 LETOVANjE 315 NEPODUDARNOST 317 KAMILE I SUNCE 318 ZAŠTO SE KRIVI TORANj U PIZI 320 ČOVEK I ZVEZDE 321 O

Kad se sretnem sa Dimitrijem, Ne umem radost da prikrijem! On živi o jogurtu i o bureku, I ne boji se da ga ureknu, A nad škrtošću i pohotom Smeje se na sav

I sastaše se, u tajnosti, Mesec, izvor i tužni pas: Nek kiša uskladi slučajnosti, Jer radost čeka svoj tajni čas. IZVOR Na raskršću kiše i vetra, Gde zukva buja i ljutić cveta, Zemlja je zinula,

Svanućem zvezde siđu na veliki tihi put U toj šumu u brdima gde huji visoka reka. RADOST PUTOVANjA Kad jesen zemljom prospe ruj I vetar donese prastari bruj, Odnekud se javi skladan glas: „Kucnuo je čas!

Gledaj, ovako izgleda poseta Ne jedne, nego tri stare dame! Osveta duhovni naš je užitak! (Pregoresmo radost i sreću tela!) Prodaćemo te, i čist dobitak Pošteno podeliti, na tri dela!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

BIJE NEKO U VRATA OD KUINE, DA IH SLOMI; MISLE DA JE LUD. IGUMAN STEFAN Pomoz Bože i Mali božiću! Kad je radost sa svakoje strane, nek uljeze i ta' ludi k nama da nam kuću napuni smijeha! OTVARAJU ĐACI VRATA, KAD EVO VUK MANDUŠIĆ.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

ruku i grleći mu kolena i široke čohane čakšire, i tada još, onako mala, pa je već znala da će to ma- | teri činiti radost i sreću, mazeći se oko oca, počela bi da odriče i da se pravda: — Nije, efendijice, nije, tatice! Nije, živ mi ti!

Kad uđe kod Sofke, ona vide po njegovom neispavanom i usplahirenom licu i radost ali i zaprepašćenje. Ponova oseti od njega sav onaj miris na znoj, neopranost i krpe.

A znalo se da nijedan Ahmetov bajram, veselje, radost njegove kuće i njegova bratstva ne može biti bez njega, kaogod i ovamo kod Marka opet bez Ahmeta, ili koga od njegovih

Sa svakom se starijom ženom zdravila, razgovarala i zastajkivala. A i ove same su je zaustavljale, kao da je to njena radost, slava, što se Sofka udaje. Svaka ju je predusretala: — O, srećno, srećno, baba Simka!

Sofku, još manje da joj bude bar blagodarna što eto njoj, zbog njene udaje i svadbe, ima da zahvali za to svoje veselje i radost.

ovako još čeka, neće se moći izdržati, možda će se pre toga neka od njih već opiti, već zasititi i onda — našta tolika radost, tako dugo čekanje i žudnja...

Pandurović, Sima - PESME

I tada plačem, i radost me divlja Obuzme celu, zato što se patim Zbog tebe. Zbogom.“ Prošla si tiho s gospodinom onim.

Život u snu ne buja U ove čase gluve; Večernji dah leluja Umorne grane suve. Jedina radost tiha I u to tužno doba, Kada se mis’o niha K’o cvet vrh rana groba, To je kad lepa tuga Spomena mojih redom

Ti si svetlost moje radosti i tuge I molitva čista srca u samoći, Radost mojih snova u bojama duge, Vera moga bića u danu i noći.

Danas mi ljudske reči što hoće da ubede, Da vode, — zvuče tonom dosadnih perifraza; Ja ne verujem više u radost ni u bede; Verujem u nâg život što zvuk napuklih vaza Daje, u čulnost svoju i nagon što nam sléde I što nas gone,

Mom duhu, kao i mom telu sada Grub dodir samo stvara radost neku; Osećam nešto teško kao klada U duši, neku odvratnost daleku...

Studeni vetar nemilosno šiba. ZABORAV Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad skrušeno sitna kišica rominja I zasipa maglom ova jesen râna.

Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad skrušeno sitna kišica rominja I zasipa maglom ova jesen râna.

I osećam dušom miris blage ambre I istočnu radost, i ljubav, i strasti Gospodara starih ponosne Alhambre Što ispiše pehar kratke zemne slasti.

I deci svojoj, da im budeš trag Prošlosti što će, možda, da iščili, — Poslednji spomen, i tužan i drag, Na radost, sreću, što su jednom bili.

I dok mukom ćuti moja mala soba, Ja osećam radost snage, radost moći; Osećam da sam, u to mrtvo doba, Čedo moćnih snóva, vidovite noći, I da skidam lance tužnog

I dok mukom ćuti moja mala soba, Ja osećam radost snage, radost moći; Osećam da sam, u to mrtvo doba, Čedo moćnih snóva, vidovite noći, I da skidam lance tužnog dnevnog roba.

I sunca davno željenoga sjaj Još samo teške senke svuda stvâra Predmeta dragih u vedri čas taj, Kad radost naša srca ne otvara. Sumor i tuga, i nemirni maj Dolaze, valjda, za naš davni jad...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

On je isti nalazio veliko uživanje u tim sastancima s djecom, jer je osjećao plemenitu radost predavati svoju umnu tekovinu tim mlađanim umovima.

Onaj drugi stranac, skinuo šešir, pa zinuo od čuda. „Adolf!...“ „Jan!“ Radost i čuđenje ne dade im maha jeziku, te tako ostaše nekoliko trenutaka, gledajući se i držeći se za ruke.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Od Boga vam lijepo zdravlje!... 4 (PRI PRVOJ RAKIJI) Dobra rakija a bolja sreća danas i vazda, da bog da! Rakija radost, ovo nam, braćo, bila najveća mrzost. Nju pili a vazda se veselili!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Za mene će biti osobita radost i sreća, ako Vi nađete da su i ove pripovijetke, prema pjesmama, dostojne naroda Srpskoga.

Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju,

Ko bi sad mogao iskazati radost ovu, koja ih obuze, kad su se poznali, kako li veselje u tome dvoru postade! Odmah mu donesoše svijetlo i novo ođelo,

Odmah mu donesoše svijetlo i novo ođelo, izmiše ga i obukoše. Za toliko dana trajala je radost i veselje ne samo u njihovom dvoru, već po cijelom gradu, pjevalo se i veselilo, i njega za mladog cara okruniše.

Sveti Sava - SABRANA DELA

(Mt. 13, 45). Ugledajte se na mudre devojke koje napuniše svetiljke svoje milošću i spremne iziđoše ženiku svom na radost. (Mt.

13, 27) Bojeći se ovog odgovora, a želeći čuti onaj prekrasni glas: „Dođite, blagosloveni Oca moga, uđite u radost Gospoda svoga“, (Mt. 25, 34) ponizimo se ovde da se tamo uznesemo, (ІІ Kor.

6, 21) pokajmo se ovde da milostivog Boga tamo nađemo. Ako i dođe žalost, „svaku radost imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše stvara trpljenje, a trpljenje

I evo pišem vam da radost vaša bude ispunjena. I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu nema.

doći Gospod i neće zakasniti, i da čuješ ovaj glas: „Dobri i verni rabe, u malom veran, nad mnogim postaviću te; uđi u radost Gospoda svoga“. (Mt.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Čini mi se da sladost rajska dovoljna bi mi bila, takova i tolika budući, kolika je mojemu srcu uteha i radost kad god pominjem srdečnu ljubov i prija|teljstvo moji[h] ljubeznika i ljubeznica, blagodetelja i blagodetelnica.

Posle polze i zabave, koju želim kom god od mojega roda uzrokovati, neiskazano utešenije i neizrečenu radost čuvstvovaću, imajući priliku za spominjati i poznanstvu poslednji[h] rodova predati imena moji[h] prijatelja, ljubeznika i

Počeo sam bio hoditi u školu jošte za života matere moje i pamtim dobro da sam imao veliku radost idući s | bukvarom u ruci u školu.

O, dan radosti neiskazane i blaženstva neizrečenog! I, zaisto, takova i tolika moja radost budući, morala je kratka biti. Mislio bi[h] u sebi, kad jošt’ grčki naučim, ko će biti učeniji od mene!

očima, | u prsima, u grljenju, u ljubljeniju i u svakom naslaždeniju, koje u čistom i svetom bračnom sojuzu uživaju; koju radost i sladost čuvstvujući, ne samo dobrovoljno no i radosno, podnose trude koji sleduju.

Spominjem se, otkad sebe pamtim iz detinjstva, da sam neiskazanu radost imao kad bi mi rekli: „Ići ćemo u Semarton.” S većom sam željom čekao Đurđevdan nego Uskrs.

polju, igrao bi[h] se s jaganjci, penjao bi[h] se na unke; sve detinjski posli, pravda, no u onomu vozrastu, koji je sama radost i veselje, ja sam nahodio u tom taku sladost koja je prevoshodila svako blaženstvo, a kad bi[h] s polja došao, kako bi

se čisto čine da ni za što drugo nisu na ovi svet poslati bili, rodili se i poživili, razve na veliko dobro, sladost, radost i blagodejanije svoga vremena ljudi, ako su oni i na [h]iljade godina pre nas živili, i mi i[h] ne poznajemo razve samo

Mi | čuvstvujemo radost pominjući imena nji[h]ova; uslaždavamo se i ne možemo se nasititi gledajući izobraženija nji[h]ova; čini nam se kao da su

Gramatike se tu štampaju s izjašnjenijem dijalekta horvatskoga; to mi je pomagalo. No sudite kolika je radost moja bila kad nađem u latinskom jeziku veliko podobije s vlaškim, koji je meni iz detinjstva u Banatu kako i naš

Ko bi mogao opisati onu čuvstvitelnu srca radost matera k čadam svojim! Rekao bi da su iz mrtvih voskresnuli. „Ne gubite vremena“, vikne kapetan, „tu se lepše ruča

Na iduće leto imao sam neskazanu radost viditi u Beču ljubimoga gospodina Luzinjana, koji se tada vospraštavaše iz Carigrada za London.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kušmelj pušti njeki glas, nješto između „a“ i „e“, što je odavalo radost, ali što bi dolikovalo i da ga je ko nenadno bupnuo u leđa. Barica iskoči iz kuće.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Odavno je iz njega iščilela radost od njihovog žutog svetlucanja i tankog, čistog zvuka. Prsti su prestali da ih se plaše. I veđe da se razmiču.

Odjednom mu bi lakše: ljuta radost razli mu se po žilama. U bunilu, sam sebi razrastao, snažan, svu je sobu ispunio; osmehnut, stiskajući pesnice, pođe

oca, gde je nekada ležeći u kukuruzu prežao satima da vidi gola kolena devojaka što su plastile seno, sve je ovo radost u komadićima rasejanim po blatu. Najglavnije je ne biti sentimentalan, samo sentimentalan ne biti, ne, nikako, onda...

Obuze ga čudno vesele. Uze sviralu iz torbe, produva je, poče pesmu, mala mu je i suviše spora za njegovu radost, pa se razigra i zavitla u kolu, dugom, sitnom, bez kraja. Ne obzire se na ženine molbe, prekore i kletve da prestane.

— Aćim ne veruje. Tek posle nekoliko rečenica kapetan mu zbrisa sumnju, i on se uzaludno trudio da sakrije radost što čovek s kojim je popio za izmirenje kod „Orača“ više nije živ. — Znam da je to tvoje delo.

A meni pre tri dana dete, a večeras žena. — Tebi? — Još leži na dnu iskopanoga groba. — Tebi? — ponovi da sakrije radost i iznenađenje. — Nije samo meni. Svima. Pop je promukao od čitanja malog opela jer za veliko nema vremena.

I on je gotov, misli Andra, a jedna nada i radost zbog nje izranjaju na usne, duge i tanke, i zatežu ih u osmeh. Ovako klonulog samo ga je jedanput video iako se dvadeset

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

park u obliku trougla opkoljavaju automobili u sumanutoj žurbi, iz autobusa broj 27 i 28 izlaze putnici i, još slepi za radost, ne primećuju da stupaju u pregršti svetlosti što se, u taj mah, raznose po nebu nad Trgom Republike.

Samo, od tog prepoznavanja osetio je ne strah nego radost. Zagledan u automobile, Vasa Čarapić i ne pamti šta je sve činio posle pogibije Marka Čarapića.

Andrije, trebalo je da osvane sa njihovom pobedom. Vasa je, odnekud, bio siguran da će i biti tako, i neka strahovita radost grčila mu je svaki damar. Kao kad je bio mlad, tako je bio nestrpljiv da poleti, ali je čekao.

bol: udarilo ga je u leđa, u krsta, znao je da ga je stiglo, Čamdžijina pesma bila je obuhvatnija od crne neizmernosti, radost ga je još protresala a neki znoj, brz, hvatao i Vasa nije primećivao da već pada, polako, dok dovikuje, kao u šali,

od tamne tajne i pretamne svetlosti, tu materiju koja, zanavek, ostaje oko knjiga, dodirne je čisto, u srž, kao radost. Ne: u skoku se odvojio od izloga i potrčao. Možda ga je neko i gledao, nije primetio, plakao je.

Zaustavio se slučajno i naslonio se na ogradu od kamena kroz koju je promicalo sleđeno šiblje. Tražio je u sebi radost jer je Beograd, najzad, bio osvojen: radost nije našao, samo zbunjenost i, možda, malko kabastog umora.

Tražio je u sebi radost jer je Beograd, najzad, bio osvojen: radost nije našao, samo zbunjenost i, možda, malko kabastog umora.

ne, ravnodušno, sablja ga je zasecala po obrazu, sekla po vratu, ne, sve ravnodušnije, guslar se smešio, spokojan, ne, radost ga je ispunila, ne.

Onda se, potpuno iznenada, u njoj javila radost. Bila je obična noć i ništa nije unapred upozoravalo da je takva radost moguća.

Onda se, potpuno iznenada, u njoj javila radost. Bila je obična noć i ništa nije unapred upozoravalo da je takva radost moguća.

Onda, ko zna otkuda, možda iz Miloševog daha, možda iz njenog pokreta odjednom je naišla ta radost kao razigrano svetlosno tkanje i sve drugo više nije postojalo.

Slutnja oštrih ivica, nemilosrdna, izrovala je preostalu radost: taj čovek koga voli bio je njen neprijatelj. Kao da je pogodio šta je pomislila, Miloš se nasmešio nežno, vrlo nežno i

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

J. Jovanović 3maj XXXII Ej, pusto more! Ej, pusti vali! Ponosni beljci, srčani ždrali! Vi mi svu radost moju preneste, I opet zato umorni neste! Koji je od vas blaženi đoga Što j odn'o morem dragana moga?

U cvetu mladosti prve ljubljaše Hiponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas ljubavi njine ožive priroda cela, I sinje duboko more, i nebo plavo i vedro.

Puna nostalgije, beznadežne, duge, Ne sećaj me nikad da bi mogla doći Zadocnela radost iz dubine tuge, K'o ponoćno sunce iz dubine noći. Jer ti ne znaš, bedna!

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa!

Sumnje i molbe, gnjev, nemirnu radost Sve sam sad gled'o u tami za sobom; I jednu bujnu, verolomnu mladost, Početu pesmom, završenu grobom!

Al' u dubini plahi se koluti vili; Nevino zadovoljstvo što nam radost čini Izgubili smo! Žeđ ljutu smo utolili; Al' dole, na ustalasanoj površini, Ah, ne mogasmo više ogledati lica...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ubrzo iza nje pristižu trkom glasnici sa juga i javljaju da se onde vodostaj reke naglo penje. Neopisiva radost obuzima sve žitelje, hramovi se širom otvaraju, molitve čitaju, žrtve prinose.

Vijam te čak od Propileja, i jedva te stigoh“. „O, striče Nikijo, koliko iznenađenje i radost što te ovde vidim!“ „To ti je kao volja bogova. Od kada si ovde?“ „Tek što sam stigao“.

“ On se pokloni preda mnom učtivo i prijateljski. „Ukazujete mi osobitu čast svojom posetom i pričinjavate mi veliku radost. Srećan sam što sam vas upoznao. - Šta radi moja mila otadžbina?

“ - Daj mi, done, dobar zalog, a je ću ti izbrojati zlatnike na dlan!“ Prekomerna radost obuze Mardohajevo srce i razagna sve njegove crne slutnje.

„Plodovi moga rada!“, reče mu otac. „Njih sam se u punoj meri nauživao. Radost što su mi je pričinili moji eksperimetni vredi one pare što sam ih za njih potrošio“.

Pogledah Gerikea sa divljenjem i poštovanjem, pa mu rekoh: „Ovako govori pravi pronalazač! Radost nad novim saznanjem veća je i viša no nad stečenom slavom.

Plaha kiša taman je isprala blatnjave ulice starog Pariza na veliku radost varoških vrabaca; oni se veselo kupaju u baricama koje se stvoriše u rupčagama neravne varoške kaldrme, a i ostali

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

posle pobede, a brak što se zaključuje u opštoj saglasnosti liči samo onima što nisu sposobni da osete slast osvojenja, radost da na silu zadobiju, milinu borbe.“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?

Pobratime, uzmi čitaj ovu Bobinu kartu. Ja sam uveren da ti bratski deliš moju radost. A ja ti se zaklinjem da ću sve preboleti, nje radi. Jer, evo, moj put beše trnovit, užasan.

Svaki znak koji mi sad govori o izgledu na povratak u zemlju neprijatan mi je, i na radost ovih oko mene, koju izaziva njihova nada na skoro viđenje sa svojima, gledam ja sad sa izvesne zlobne strane...

žižak novog jednog kandila i on lepo oseti novu neku strašnu glad ispunjenja života i očekivanja, novu jednu sjajnu radost Najvećeg Praznika. A nebo je sve više krvavilo crvenom svetlošću Gneva i rumena su svetlila plamsala.

Voćke su širile svoje mlazeve miomirisa. Svud oko mene kucala je bezumna radost života. Bila je nedelja. I ja sam osećao, ja sam gledao, ja sam lepo video: kako ta nedelja, kako taj svetli i svečani

neka bezgranična moć ljubavi na onom najvećem vrhuncu zanosa prema Bogu, kao beskrajna volja za srećom, kao divlja, žarka radost i težnja za životom, neka želja neodoljiva i pusto nemoguća da poletim, da se vrtoglavom brzinom vinem poput lasta, onih

Za obedom, pred gostima, na ulici, u dućanu, u kolima, svuda, svojim pogledom strašnijim od svega, seče svaku našu radost, zaustavlja svaki naš osmeh,: kameni svaki naš polet.

A ja je volim i dragoceno mi je baš to da samo ja jedini s njom delim onu radost, ushićenje itd. Mrzi me o tome da pričam.

A ova radost kao da se prenese i na nju, jer i njeno lice odade najednom taku sreću, da sam pomislio: kako i ona, samo mi nije jasno

Iz mene je zračila radost, možda, ali to sasvim nije smešno. A i kako ne bi zračila radost iz mene onda kad sam se nalazio samo dvadeset

Iz mene je zračila radost, možda, ali to sasvim nije smešno. A i kako ne bi zračila radost iz mene onda kad sam se nalazio samo dvadeset kilometara do mesta gde su me očekivali sa najvećom radošću.

U grudima mu je zadrhtala radost kad se uverio: da je opšti utisak vrlo dobar (i bez obzira na uvek poluotvorena usta — posledica iz detinjstva

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Odatle i moja nesposobnost da dobro, lijepo, radost, harmoniju shvatim čisto pojmovno, bez primjese predstavnoga, već uvijek i jedino kao predstavu svjetlosti; i obratno,

joj je bila tiha i bliska djetinjoj duši; umjela je da pogodi pravi put k malom srcu i da iz njega izvabi neposrednu radost. Zvao sam je babom. Ponekad je dadilji silazio u posjete muž, okošt, tamnoput seljak iz planine.

Bio je to čovjek od kratkog razgovora i krte geste. Svaki njegov dolazak značio je za babu i veliku radost i izvor žive muke.

Život se kreće u izlomljenoj liniji, u neprekidnom smjenjivanju momenata ugoda — neugoda, u beskonačnoj dijalektici radost — bol.

I on se zvao Ivan, pa je i ta sretna podudarnost u nama rađala djetinjski veliku radost; obojica smo se osjećali time polaskani, i u tome smo gledali nešto više od puke slučajnosti. Postali smo nerazdvojni.

Zato je odlazak „u vinograde“ predstavljao za sve u kući stalnu želju i neistrošenu radost kojoj je podržavala čar njena tegobna i rijetka ostvarljivost.

(Tu smo! Stara vjeroučiteljska mudrost, sjećam se još iz nižih razreda!) Ali na taj način ne postoji ni „radost”, ni „bog”, ni „ljepota“ , ni „doživljaj ljepote“ , ni „iživljavanje“, ni „osjećanje života“, „sveživota”, ni „moji životni

Nema li trunak istine u tome da nam milionski zgoditak na lutriji neće učiniti nipošto jednaku radost u raznim momentima jednog istog dana?

I smjesta se javlja odgovarajuća filozofija: smirenje je najveća sreća, najveće dobro; ono je posljednja mudrost, vrhovna radost; smrt je najviša istina.

Ni meni nije sasvim strana ta radost od tuđe radosti, to zadovoljstvo u tuđem zadovoljstvu. — „Jest — znala bi nadometnuti Dolores s blagom šalom, — ali samo

Ništa ne moći prepustiti slučaju, vragolastom, ćudljivom, invenciozom, iznenađenjâ punom slučaju. Ne spoznati nikad radost neizvjesnog ishoda, draž kocke, ne moći se nikad prepustiti zapljuskivanju i zanošenju talasa života, predati se struji

bi se čovjek radovao, da bi se radovao u pravom, čistom smislu te riječi, treba da za jedan časak opet postane dijete. Radost je stvar koju odrasli ne poznaju. Oni tom riječju nazivaju nešto sasvim drugo, sasvim različito.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Sveštenik se iznenadi; zasja mu u oku neobična roditeljska radost, ali on, ne izmenivši glasa ni držanja, samo mu pruži ruku, koju Đurica smerno celiva.

Stanka, spremaj se! — Šta ću se spremati, no hajde da idemo — odgovori ona, a u oku joj zasja neobična radost. »To je ono! Počinje se« — pomisli ona, obuzeta velikim uzbuđenjem zbog ovih neobičnih prilika.

Ala beše lepo! ... Činjaše mi se da ništa bolje u svetu nema od njega. Dopadala mi se ona njegova radost i poslušnost uz mene... Od njega strepe svi ljudi, a on me sluša kao malo dete...

zaboraviše sve muke i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se useli beskrajna radost, blaženstvo, sreća...

Pogleda ih svojim nemim staračkim pogledom, i najedared joj prelete radost preko lica, koje se razvuče u veseo osmejak. — Đuro!... Gle moga Đure!... Stanka!... — Dobro jutro, nano! — O, deco.

— odgovori Đurica ravnodušno. Moramo da se odmorimo u zabranu. — Baš dobro! — viknu Simo i radost mu zasija u oku. — Umorni smo kao đavoli, pa da se malo prilegne.

Kad uđoše obojica u sobu, ona se trže iz sna i zasja joj radost u oku, ali se odmah zatim pribra, namršti se i po licu joj se razli velika srdžba. — Gle, zar si tu!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Je li iko cpećniji no njih dvoje kad se sastadoše, ama kad prođe prva radost, zapitaće on ženu gdje je onaj njegov prsten.

Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u

Petković, Vladislav Dis - PESME

Na njoj ono mesto mene samo pleni Gde stanuje ljubav, gde je radost mlada, Prolazna i lepa, k'o cvet dragoceni, Kao presto snova, kao život nada.

Zvala si me sebi. Ja se nisam mak'o; Radost sva u tuzi prigrli me strasno: “Ti si je ljubio kao oganj pak'o, A ona je došla kad je sve već kasno.” I zaneh se potom.

4 Imao sam i ja svoju mladost, Sad je gledam i osećam da su Stari dani bili jedna radost, Jedna ljubav koju život rasu.

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvet; I znamo, radost ne može da se probudi, Opao cvet. SLUTNjA Nebo mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i

Otići će borba. I doći će sni I ljubav i radost pod tvoja okrilja, Moj zavičaj nege, gde mi odmor spi. Još nam duše mogu da drhte od milja, Lepote, što pruža daljina i

I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo vide, K'o daleka brda kroz podneblja plava. Neka čudna radost i novo buđenje!

Sa krinom u ruci čekaćemo tada U odmoru svome, posle teške žetve, Nov, veliki pojas: da još jednom pada Na radost Miljacke, Drave i Neretve.

Jutro, podne, veče, Nebo mutno, vedro, Kiša, sunce, radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog

1905. POGLED I Ideali, čežnje, ambicije, strasti, Nada, osmeh, radost i njeni izvori, I sve što čoveka potkupljuje, miti, Da korača, ide, kreće se i bori.

Tu ćemo gledati da se lepo sniva. Da je svaka radost novina za nas, Da nam brige beže, s njima slutnja živa. U srcu će biti izmirenje, spas I ljubav što prašta i što jade

Draga moja, ja ne umem više Nositi suze što ti radost krije, Al' u noć mesec kad siđe ubavi, Tišinom sreće kad bol zamiriše, Odmori oko: nek se duša slije U pozni šapat

bereš i na grudi svoje mećeš, Kad haljinu svoju držiš s puno pošte, I ti prsti, i te ruke — da l' si znala, Kol'ku radost meni nose i milošte — Da li ti je kadgod na um mis'o pala?

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

krupan Srbin, čiju su pažnju privukli moja šubara i kožuh, iznenada se zaustavio i obratio mi se na srpskom jeziku. Radost u njegovim očima, i topao stisak ruke uverili su me da mi je prišao kao prijatelj. Ispričao mi je da živi u Budimpešti.

moje bojadisanje podruma i suturena u Leksinggon aveniji, pa sam smatrao da se te molitve odnose specijalno na mene. Radost života osećao sam danju na poljima punim svežine u rano proleće, ali uveče sve je bilo pokvareno verskim propovedima g.

Ne znam koliko je teško čuvati veliku tajnu kojuja nikada nisam ni imao. Ali znam kako je teško držati u srcu radost koja se oseća kada se svetlost novog znanja uzdigne iznad nečijeg duhovnog horizonta.

Nisam je video dve godine. Možda ću, mislio sam, naći u mom rodnom Banatu nekog kome ću moći otkriti radost zbog otkrića do koga sam došao zahvaljujući Helmholcu.

”Kako vam se sviđaju profesore?” - upitao me je doktor kada je primetio da su me konji zadivili. “Čista lepota i večna radost,” - odgovorio sam ono što sam mislio. Idućeg dana ždrepci, kočije i oprema bili su moji.

Da bih donekle podelio svoju radost sa gđom Pupin, rekao sam joj da sam rešio da preostali deo leta ne radim ništa, nego da se odmaram.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ali zaludu, radost ne može da joj se u dušu useli, kao da je od nje nešto goni, — a najednom lijepo i ustrne. Prestade pošivati, i s iglom

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

opevao pčele, i setićete se da jedna njegova pesma počinje prvom i završava se drugom od ovih dveju strofa: Uzmi na radost sa mojih dlanova Malčice sunca i malčice meda, Kao što Persefonine naložiše nam pčele.

Ma uzmi na radost divlji poklon moj, Neuglednu ogrlicu suhu Od mrtvih pčela što u sunce pretvoriše med. Mandeljštamove pčele, kao što

I premda se redovno nevestin dolazak u svekrovu i muževljevu kuću opeva kao radost, svejedno, čim nevestu uvedu u odaju namenjenu mladencima sve okupljene žene baš u toj odaji u horu pevaju pravu

S jedne strane je kao tamna slutnja, s druge je oličenje tihe ali teške tuge. Radost u kuće kosovskih Srba dolazi – kako se to kaže u pesmama o nevesti – kao malo sunca pod maramama: Oj ubava, ubava

Da narani svekrovoga konja. Retka je to radost – jer sudbina vekovima nije bila štedra, pa nije ni danas – ali je utoliko dragocenija.

Reči tek potom dolaze. Ali sa dolaskom reči i započinje pravi tvorački čin, muka i radost konkretnoga verbalnog otelotvorenja: reči jesu i nisu „ton“ i „zvuk“, one prihvataju „kompoziciju“ i istovremeno joj se

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pravo kažeš! Desetka herc... velika radost. Boga mi, kćerko... ako je po kartama... XX PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (dolazi sa jednom devojčicom, koja nosi haljinu

Kao što vidite, naše su želje skromne, a vi ste u mogućnosti da ih ispunite, pa zašto ne bi učinili radost svojoj familiji, te da vas se svi sa blagodarnošću sećamo? ŽIVKA: Dobro, dobro. Ono što mogu učiniću.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

” Svuda se, sem interpoliranoga autorovog komentara, jednako čuje Todorin glas, njena zabrinutost koliko i radost. Ali u romanu, premda se taj Todorin govor doista daje, daje se kao da je odvojen od nje i spolja viđen.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Stale oči i kralju i svima. Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na usnama ljubav se osmeva.

»Bosanska Vila« 1889. NOĆ Rujna zora jeste lepa, A danak je radost prava, A večer je tako mila — Noću valja da se spava.

Časovi milja minuše, Radost i sladost proteče, Pa šta ti jadnoj ostavi Tvoj lagan dragan, proleće? Golu te nagu ostavi, I drugu dragu obima,

Božićni je dȁnak kruna sviju dana, Barem u Hrišćana; A u tojzi kruni alem što se sija Radost je dečija. Ko u toj radosti ne zna da uživa, Srce ga izdalo, S njime nemam zbora, nemam razgovora — Takvića je malo.

Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću radost dece tvoje mile.

): „Mi se nismo odmarali — Svađasmo se najsvojskije. Dušmanima svojim dasmo Radost novu pljuskom svakim; Krstili smo jedan drugog Imenima svakojakim.

Iz straha ti radost niče. Nad Milenom zvezda sjaje, Spasena je, spasena je Majka roda tvog! Eh, raduj se, Svetli Kneže!

Seglo nebo, al’ se trže; Šta bi srca, šta bi stene Bez Milene uzor-žene? — Jauk, lelek, vâj. Radost ova spasonosna Nema kraja, međe nema, Radost ova pregolema Svem je Srpstvu dar.

— Jauk, lelek, vâj. Radost ova spasonosna Nema kraja, međe nema, Radost ova pregolema Svem je Srpstvu dar. I gde god je srpskih grudi, Iz njih tamjan Bogu stiže: Nega pali, njega diže

Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo; Topli stisak ovih ruku Srcem, dušom osećamo. U nama se radost budi — Kao da je većem java Što te ruke rukovane, Što taj stisak obećava. Srećni bili, zaručnici!

Krakov, Stanislav - KRILA

KRAJ MRTVACA 69 XIII POLOMLjENA KRILA 72 XIV STUDENT SA PLAVOM BRADOM 77 XV RASTANAK 81 XVI 86 XVII VEČITA RADOST 91 KRILA DOKUMENT KOJI JE KOZA POJELA. ŠTAB BATALjONA. Ađutant, pporučnik Dušan Kapović iz Beograda.

U zraku se boje izgubile, samo je bilo jasno pijanstvo i radost. Grad i brodovi na moru bivali su sve manji. Jedino je bio veliki magični, svetli krug elise.

U menaži je mleko pokipelo. Ipak je sve bilo kao i pre. Ljudi su nosili strah u sebi, pa se ipak nečem radovali. Radost je bila na površini, i do nje se uvek dolazilo. Po jezeru su ludovale ribe.

Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka. — Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi. Žrtve ste i dželati, ubice ste i ubijani, a smejete se. Čemu?

Bolničarke, besramne I ljupke učile su da usta u ljubavi ipak najviše znače. I sve su one donosile ratnicima radost i bolesti. Ove su bile nova radost, jer su spasavale od fronta. Ipak su najviše bile tražene žene iz uglednih kuća.

I sve su one donosile ratnicima radost i bolesti. Ove su bile nova radost, jer su spasavale od fronta. Ipak su najviše bile tražene žene iz uglednih kuća.

Istina docnije su mnogi mrtvi oživeli, a nestali se povratili. Često je to starešinska radost, kad mogu mnoge gubitke da prijave. Ceo dan je tutnjio artiljerijski oganj nad kosom, po padinama, po jarugama, svugde.

A potom otpoče da grmi. Danas se imalo da reši. I zato čudna radost obuze sve ove duše do tle sive kao magla. Na kamenjarima se skupljale male grupice vojnika i gledale u oganj pred sobom.

A to je sve bilo strašno i lepo, i stvaralo je radost nepojmljivu i bolnu. — Čitavog ga izbacila, gledaj, gledaj. I sve oči se uprle da vide kako to gore kroz gusti beli

Oseti dodir jedne male ženske ruke na svojim plećima, i uzdrhta lako celim izmučenim telom. Neka nova radost zapali mu pobledelo lice, i on beše srećan jer je ponova ugledao ženu.

U susednoj sobi je neko svirao u violinu, a po parku su promicali ranjenici. Osetio je radost zbog spokojstva, jer je ovde sve bilo tako mirno i čisto, ali mu je samo bilo čudno što ga niko ne pita gde je ranjen.

— Ipak je lepo ubijati. I velika opojna vizija rata je prošla kroz njega. Samo je tamo bila radost. Veliki beli brod je iščezao, samo se njegov dim još vukao nad vodom. Sa mola se jedan po jedan od tužnih gubio.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Pijaca riba svih najnežnijih boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i

“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama prema prilikama. Sada su prosto pevali svoju radost što im Fransis Bef, koji je jogunast, ćutljiv i uporan, i koji im, da ga ne bi svaku noć uznemiravali pevanjem i

Okrečena belo, ona se na opšti smeh okupljenih seljaka, koji time izražavaju svoju radost i divljenje, izvija, trese, skače, i približava mi se sasvim da bi mimirala librične scene.

Po nekoliko zajedno, vodeći prigušeni razgovor između sebe, sakupljaju se postepeno igračice; na našu veliku radost sve jedinstveno mlade, lepe i muskulozne. Zamisliti takva tela, ramena, bedra, noge, u Evropi, nemoguće je.

Svi smo se zasluženo odmarali neobično dugo. Onda isplatismo nosače, kojima na njihovu ogromnu radost dadoh još i po sto dvadeset koria bakšiša. Rukovah se sa svima, i oni odoše veselo kućama.

Najbliže selo udaljeno je od Boboa čitavih dvadeset kilometara. Osećam veliku radost da sam, pored svoga novoga prijatelja, u njegovome sportskom Renou koji daje svu snagu što mu dopušta savansko bilje.

Ja se uistinu grdno zabavljam ovim svojim smešnim preduzećem: doći sa kraja sveta, kao, jedino, da bih učinio radost i ispunio želju nekih mladića sa marokanskih planina. Zamišljam na svojim plećima ogromna duga anđelska krila.

Obojica će se isto veče vratiti u planinu ne iskusivši veliku radost varoši o kojoj su toliko sanjali. Koliko sam često i sâm u životu odricao se odjednom svih stvari za kojima sam, bez

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Oni ce raduju mojoj dozvoli, a meni je opet milo što sam mogao da im učinim tu radost — i punktum. Ovo je bilo izgovoreno već sasvim srdito.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Nežna je, skromna, mala, Duša joj miris leva, A miris radost budi, A radost pesmu peva. Primi i pesmu ovu, Prikloni k njima lice, — Ta pesma ova mala Sestra je ljubičice.

Nežna je, skromna, mala, Duša joj miris leva, A miris radost budi, A radost pesmu peva. Primi i pesmu ovu, Prikloni k njima lice, — Ta pesma ova mala Sestra je ljubičice.

Da ga vid’te kako s’ ljubi S novim svetom belim; Da vidite moju radost, Da je s vama delim. Da vidite kako širi One ruke male, U očima pozdrav nosi: Raduj mi se, ćale!

Pa čuj šta zvezde poje, Tu radost veliku: Srb ljubeć’ ljubu ljubi Po krstu čeliku. LXXIII U odaji sveća gori Što najbolje zna, Drkće, plamti, nešto

Svakom časku milja Neka kletva preti; Svaka radost naša Ljuto nam se sveti. Oh, blaženi dani, Kad se zanosimo, Zmije, kletve i aveti Jošte ne vidimo!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Bio sam u borbi toliko godina, mogao sam stotinu puta poginuti. Ali nikada nisam osetio takvu radost kao kada sam napustio lađu i stao nogom na čvrstu zemlju. Mi koji smo sa planina, naučili smo na čvrstu stazu.

Za vreme mira čovek se ipak nekako svikao na njih, ali u ratu, kad se iziđe iz rova, žena predstavlja jedinu sreću i radost. E pa, brate, neka im je hvala i za to... — Nja! — upade Luka.

Ona se trže i pogleda me. — Kako?... Zar bi vam to bilo prijatno! — Sasvim. Svaka vaša radost je zadovoljstvo za mene. Ona je nervozno lomila palidrvca i gledala mutnim očima kroz prozor.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

je naša književna tradicija još mogla ponuditi Brankovoj književnoj orijentaciji, i prvenstveno kao umetničku nasladu i radost, jer takav primer i podstrek, i da ovakav prikaz neprekinutog pesničkog razvoja uokviri u celinu jedne slike, koliko

Sav se duh moj u meni pregorko vazmuti, terzajući s', utroba srce mi prevrati. Vrazi moji prokleti mene prevariše, radost moju posljednju navjek zatočiše.

Više nejmam nadežde, razvje moju žalost sam ti, višnji, o Bože, premjeni na radost! 1762.

O zlatoje proleće! Sunce jasno ot nizine milostivo grejući tečet sada do visine hladnost progonjajući, radost ljetnu pokazujet, svjetlost lučšu svim darujet. O zlatoje proleće!

Životnaja v njem igrajut, tim veselost nami dajut. O zlatoje proleće! I u zemlji tvari male, oseteći proleće, sve u radost oni stale, skoro idut u cveće. Jednim slovom: sve životno skazuje se bit radosno. O Zlatoje proleće!

Patka rano pa pa kvikčet i pačiće pogleda, kukuk tako ku ku vičet: svima radost bez sljeda. Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći. O zlatoje proleće!

Kako grlica, drug verni tica, gorko ridaju, na tja pomišljaju, ljubazna. Radost velija, sama Talija ni sestre njene ne mogu mene tešiti.

krasota, medne reči, dobrota, predivna mladost, novosadskim velika damam' jesi prilika, ti, opšta radost. Metni staklo na astal, gledni oči svoje, poznaj da su k'o kristal bez poroka što je.

Mladež ljubi: umiljat je glas tvoga gortana. Zapjevaj nam slatku pjesan, radost onog braka Koga prostor još rastavlja jedne noći mraka, Sve te misli, sve nadežde, predvkušene slasti, Što će dvoje

Ujedinjenije pita moju žalost, Niti serce moje zna za drugu radost, Oko mene sad svi predmeti veseli Sa mnom tuguju. Oni isti ptični glasi umilni S kojima se svaki srećan veseli Nisu

stat, Daj mu pjesne, svirke, društvo, Slast će vzajmno tebi dat; Ali tebe svjatu čtiti Ja naučih nevoljom, Morala je radost biti Gorkom prežde žalosćom.

Sreća mi se, hudom, ah! ne smeje, Ljubov uvek ljubjaščeg me beži; Men’ veselje radost i ne veje: Mome skorb i jad na srcu leži.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Čeka me? — Ali ko — ne kaza? Premda me radost neće čekati — Sahranjena je — nema je, ne! S biserom sitnim i s koralima Na dnu je morskom našla grobnicu.

sprema korito, U mojih grudi vreloj pećini Svaka će kaplja naći utoka, Gde će plamenom hitro šibajuć Iz srca svaku radost goniti S krvavog čela mutnim očima Opominjuć me greha paklenog: — Da sam za žene venecijanske U zanetosti

Bojić, Milutin - PESME

Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ' nedra zemlje i nebeskog svoda. Stojte, galije carske!

Nastasijević, Momčilo - PESME

ODJECI MOLITVA 1 Da utopim se u plavetnilo tvoje, Gospode, žedan ja. I radost moja tebi, darodavče, rumenilom da okadi prostore.

4 Blažen u tebi da zanemim. I od nema mene stena da prozbori gori, gora cveću. I radost naša tebi, darodavče, rumenilom da okadi prostore. TUGA 1 Zasvetle dani, device mru biljke tihano milo.

4 Vedrinu iz tla bola, znaj, siše ovde koren bol. I radost nedozrela, ili vaj, iz patna srca li vine, kô ptiče zla kad ustreli ruka, padne, i krvav ostavi trag.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Eto stoga je bila tolika Mladenova radost u tom hadžijinom zdravljenju, traženju od njega espapa. Ne radi njega, što je to dokazivalo da on već nije kao drugi, da je

kao drugi, da je veći, bolji, pametniji od ostalih svojih vršnjaka i drugova, već što je znao kolika će to biti uteha, radost i kao neka mala sreća za njihovu kuću: za babu, za mater, za stričeve i celu rodbinu.

Pa i dočekivanje praznika, kupovanje odela, radost za to, spremanje, žurba. Ono na licu im ispisano zadovoljstvo u spremanju za praznik koji će kroz koji dan da osvane.

Samo, zanavek je bila nestala iz njenih očiju ona vesela, bezbrižna, jaka, silna radost, ne brinući se šta će biti, jer je bila uverena da će to on, Mladen, biti, i prsa joj, mada su bila bujnija,

Šta ćeš, sudbina takva! Mladen, ljut na to babino pritvorstvo, na tu njenu skrivenu radost, radovanje što, eto, i za njega, Mladena sada... I da bi sve to presekao, diže se sa ručka. — Besna je ona.

Mladen bi ih ostavljao. Samo, da ne bi jače u oči palo to njihovo, cele kuće, oslobođenje, radost zbog nestanka babe, on se kao i pre držao odvojeno. Retko se međ njima zadržavao.

U tome, i zato je valjda i bila onolika materina veselost, radost, što se nadala, sigurna bila da, nestankom babe, neće imati više on čega da se boji, da se ne ženi...

Ćipiko, Ivo - Pauci

I domalo društvo u gradu ne pružaše mu više nikakove naslade, ili, ako bi i osjetio katkada radost divljega veselja, ili pustio maha mladićkoj obijesti i uživanju, — redsvito iza toga, pa i u samome onome času, javljaše

Ivo jedva dočeka da iziđe iz kuće. Godila mu promjena vremena; osjetio se lakšim, pa požurio napolje. Obuzela ga radost što će, eto, popititi i žedna se zemlja napojiti. Čuo je razgovore težaka; veljahu: „Još bi dobra kiša pomogla!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Noć je bila zvezdana, jasna, pun mesec je lagano plovio nebom. Čovek je u takvoj noći morao ispoljiti radost. No ono što se tu događalo bilo je preterivanje bez mere i konca. Starac i grbo su kliktali kao kakve uspaljene ženetine.

Naprotiv, plod su Duha: ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, uzdržljivost. Protiv ovih ne postoji zakon.

kruškovo, drenovo), zar nisi neki trag o sebi u njemu za večnost uklesao, pomen neki, misao, slutnju, tajnu, psovku, radost, žudnju, patnju. Krst je pedu dugačak, pola pede širok.

Toliko podao nisam. Dimitrije Kratkotrajnu vedrinu i radost smenio je muk, a onda se iznenada onde ustobočila zla vola i pizma.

Gorčina je otrovala radost, žuč se razlila po zgrčenim usnama koje se otvaraju samo zato da bi puštale napolje rogobatne, grube, uskisle reči.

Ovde na ovom majušnom komadiću zemlje zastrvenom mekanom zelenom mahovinom ćarlija pitomi mazni vetrić. Sve je sušta radost: radosni su matori hrastovi jer se zaodevaju lišćem, radosne su ptice jer su se po gnezdima rasprsla jaja i iz ljuski

Ilić, Vojislav J. - PESME

Sa njegove glave Šarenê se trave i miriše cveće. I naivna radost, i naslada skupa, Kratkovečnim vencem rogove mu krasi, I veselo jagnje na žrtvenik stupa, A plam puca, gori - i život

To beše predznak, da će skoro doći Rastanka našeg neželjeni čas, Kô dim, kô magla da će radost proći, I nebo da će rastaviti nas...

I sve to zašto? Ja sam znao: Tuga i radost - sve je san. I dok sam slatki sanak snivô, S gordošću ja sam očekivô Rastanka našeg tužni dan.

No Rahman ne beše srećan. Deleći radosti svima On nije mogao često da radost podeli s njima; Jer spomen na mračnu prošlost njega je mučila često, I on je tražio tada ugodno i mirno mesto, Da duši

U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje, Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet, Ukrasi gordošću sebe. Za radost i bole tvoje Da ne zna ovaj hladni i burni ovaj svet. Ne dopuštaj - o druže nežni!

u hramu duše mlade Da tvoje idole pozna lukavi ljudski gled; Jer će ti on u bezumlju da slatke oskrvni nade I prevratiće radost u gorki samo jed Otrovom lukavih reči.

Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni. Pred tom večnom tajnom mi stojimo nemo, Kô saiski mudrac pred Istine likom; Veo s lica njenog dići ne umemo, Jer

3. Šta se mene tiče Ladino veselje, ili čija radost ili čije želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa sumnjom svojom da međ goste uđem?

Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa sumnjom svojom da međ goste uđem? Zar da bunim radost što im tako liči, I sa kojom štedro proleće se diči? 4.

Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa mračnim čelom da među njih uđem? Zar da kvarim radost, što im tako liči, I sa kojom štedro proleće se diči? 10. Ja neću da pevam...

U cvetu mladosti prve ljubljaše Iponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas ljubavi njine ožive priroda cela, I sinje, duboko more, i nebo, plavo i vedro.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Odjedanput umuknu sve. Strah i grozne slutnje obuzeše srca svih učesnika kongresa, ali se brzo pretvoriše u radost i veselje, kada se na vratima sale ukazaše francuski vojnici.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

proleću, često uz primenu onomatopeja („…patka rano pa pa kvičet/ i pačiće pogleda/kukut tako ku ku vičet/svima radost bez sljeda/… guska gačet, guščad vodit/ gusak smjehi ga ga nosit.

Ljubav prema njima i potreba da im se priušti radost Milovanova je privela pomisli da deci napiše knjižicu pesama“. Glas pesnika se pita koji bi poklon bio najprikladniji

O zlatoje proleće! Sunce jasno ot nizine milostivo grejući tečet sada do visine hladnost proganjajući, radost ljetnu pokazujet, svjetlost lušču svim darujet. O zlatoje proleće!

Životnaja v njem igrajut, tim veselost nami dajut. O zlatoje proleće! I u zemlji tvari male, oseteći proleće, sve u radost one stale, skoro idut u cveće. Jednim slovom: sve životno skazuje se bit radosno. O zlatoje proleće!

Patka rano pa pa kvičet i pačiće pogleda, kukut tako ku ku vičet: svima radost bez sljeda. Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći. O zlatoje proleće!

Let, let, tičice male! Let, let, let! Radost nek vam svuda sija, Svuda gde god smerno klija Mirisavi cvet, Let, let, let! Let, let, tičice male! Let, let, let!

Rođena Danica Bandić Petar Despotović: roman Zanat je zlatan Milan Đ. Milićević: Đačka radost (proza) 1872. Stevan V. Popović: Venac pesama (antologija) Stevan V. Popović: Slike i prilike Stevan V.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

su Rajnhart i njegova žena jedan primeran par, preporučivao njihov primer vernima, i tvrdio da su u njemu samome uteha i radost. Mladi župnik je bio omiljena ličnost među pravoslavnima. Vrlo obrazovan, širokogrud, veseo, pomalo i darovit čovek.

Nikakvu radost mi ne da Bog, ne dadu ni ljudi. — Sedi tako gospa Nola na salašu, podnimljena nad stolom punom prljavih hartija, računa i

kad sam došla dotle da o tome s vama razgovaram, da vas spremam za velike škole, iz kojih ćete mi doći gotovi ljudi, radost moja velika u starim godinama...

Miša bokter ne može od rakije, mladići ne mogu od vina. Svi polegaše; a u mene ušla i neka radost i neka tuga, pa samo suze gutam.

Nezdrava stvar, veruj... Ja radim, gledam da nešto uradim, i to mi je sav zadatak i radost. Prvenstvo, ja sam za to lenj, kao i moja Tisa... Ko zna ko će nekada u životu biti prvi iz našeg razreda!

tuđu štampu, da sam u saradnju zvat posle preporuke jednog prijatelja, i da mi ta publikacija nije činila naročitu radost... Još ću ti više istine i ispovesti kazati.

gospa Leposava sad briznu u plač. — I plačem i radujem se. Ta deca, to je radost moja, gospa Danice. Kad njih vidim, nema više zašto da plačem.

Iskočila vatra, sine. I iskočila radost za Adama. Pošto je Pavla ispratio na voz, Branko se vratio frau Rozi da malo posedi s njom.

I to je neka radost. Božić, onaj ugovoreni Božić, kad je stigao do svoga 25-og decembra, nije mogao da ostvari baš ništa radosno.

Polucipele na tri dugmeta. Mala čipkana kapica na glavi. Primila je toga dana dve injekcije, da izdrži radost, i da savlada sve veću potrebu ležanja. Te noći je stigao Pavle sa ženom. Jedan fijaker je vozio same kofere.

Treba rezignirati, smiriti se... Tu su knjige, stari moji prijatelji, radost moja do kraja života.” Počeo je, naravno, naopačke: da izbegava Janu, da ga ne bi oslovljavala; i sve je više čitao.

Završava se testament rečenicom: „Ako sam u nečemu ostao do kraja života savestan i prav, neka Bog dade radost mojoj ženi.” Sedam meseci posle Harisijadesove smrti rodila je Jelena Harisijades sina, maloga Grka.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

dobro jutro; ja se preporučujem u milost vašeg izvezenog prusluka; bog da sodrži krasnu vašu ćurdiju mlogo godina na radost vaše familije i proče — ne znam drugo kazati nego da je to plan za onog filozofa koji želi po načinu vašem novu

i ja, koji od petnajste moje godine jednako pišem, i papiroprodavateljma, knjige izdavajući, prodaju činim, ne bi tu radost imao da i mene bar jedanput u životu mome mi nazovem.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad. Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Na veliku radost našu, među ranjenicima nađosmo i našeg potporučnika Vojina sa povezanom glavom, u šinjelu na kojem se još poznaju

Stigoše i ostali. Kažu da je konj narednika Nešića pao i odnela ih voda. Sjahasmo, pa potrčasmo i mi niz reku, i na radost našu, videsmo ga s konjem na suprotnoj obali. Sav je mokar, i stoji zbunjen.

Milo im i na licima njihovim se ogleda detinjska radost. Kao da je pojam discipline u tesnoj vezi s novim odelom. Ali osećanje reda je nesumnjivo.

Nazad ipak ne mogu. Onda napred! Uskoro sam naišao na jednu raskrsnicu. Skretoh levim putem, koji je, na radost moju, bio upravljen u pravcu Katunca. Konj je brektao.

Ali negde levo bubnjalo je dan i noć od artiljerijske vatre. U našu radost zbog pobede na ovom delu fronta uvlačila se neka zlokobna slutnja. To stanje trajalo je čitavih šest dana neprekidno.

Petrović, Rastko - PESME

Osetiću tad smrtnu radost ponovnog mučenja, No neću maći stopalu više u dizanju Ni uterati međ sunca puls svojih grčenja.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

»Visoko, sve više, u plavu zenicu Sunca i ko zna kuda još — idem!« — kliknu Kapljica, ali ne oseti radost u sebi. Njen Cvet u pustinji cveta samo jednom u sto godina! — Vratiću se, vratiti! — viknu Kapljica.

OGLEDALO Koračala mlada žena ulicom, a za njom se i veliko i malo osvrtalo. Takav je sjaj i takva radost iz nje izbijala da se činilo — sunčana se zraka u Lepoticu pretvorila. Ne ide, već treperi.

Nije mu bio ni važan: Micko je dolazio, nakratko, doduše, ali kakvi su to dolasci bili! Kakva radost! Kakva svetlost! Poče dečak da zaboravlja strah od samoće. Postade neoprezan. — Micko, Micko!

— Biće od tebe čudo! — šapnu, a orahovim deblom zastruja radost. Skriven od svih, drvodelja se dade na posao. »Šta li to delje?« — pitala se žena.

Konačno, naslikani leptiri i cveće zabava su i radost oku, mada ne onako veličanstvena i sjajna kakav je Caričin svetli lik.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Sve bre, sve zovi ovamo na radost i veselje! TREĆI ČIN PRVA SLIKA Gostinska soba Hadži-Tomine kuće. Na sredi sobe, na dušecima, leži Stojan, opkoljen,

Šantić, Aleksa - PESME

Korača i nosi i radost i jade U turobnoj tami svojih poznih dneva; I još dva-tri kroka, pa pod bregom stade, Gde spomenik s orlom

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Bog je puštao moriju i uništavao čitave porodice, bog je dopuštao užasne zločine, bog je radost iznenada pretvarao u žalost, bog je izlagao ljude nebrojenim patnjama. Zašto?

je borba bez odmora, bez predaha, i u njoj ludi mogu osećati samo gnev zbog nasilja, žudnju za osvetom, težnju za pobedom, radost pobednika, mržnju prema kukavičluku i izdajstvu. drugim osećanjima nema mesta.

„Ali kad se s Milijom sastanem“, — veli Vuk — „onda mi se tek radost okrene na novu tegobu i muku: ne samo što on, kao i ostali gotovo svi pevači (koji su samo pevači), nije znao pesme

ili Manojlo Paleolog) davori (davor’) — uzvik koji najobičnije pokazuje žalost, a uz to često i prekor, ređe pretnju, radost, čuđenje davorije — svirka, pesma dažd — kiša daidža — ujak daja, dajko — dem.

u Jerusalimu) ćar — korist, dobit, trgovina, zarada ćardžija — trgovac ćeiv, ćeif — zadovoljstvo, dobro raspoloženje, radost ćemer — zlatni pojas: pojas u kome se drži ušiven novac; niska novaca zlatnih ili srebrnih ćemerli (londža) — na svod

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Kolika li je onda njezina radost bila kad je ujutru, od ivice šume, čula Nikoličin glas. Poskočila je uvis, pretrgla uzicu i kao sumanuta jurnula kroz

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

PEVAČ U3 STRUNE Ti si moj život, moja hrana i odelo, moj pokrov i pristanak, moja slava i radost! Moje blago, srebro i zlato, ti si svako moje dobru pouzdanje i nadanje večnoga tamo veselja.

od greha, podizanje palim, lekarstvo nemoćnim, nadanje k boljim, k nenadanju pouzdanja, pomoć obeđenim, i zazlenim, radost kajućim se od greha, pribeg gonjenim, oslobođen zakon, zaklon od dušmana, mreža vlačena — ne smrti, nego k boljem

Vnimaj! Veliki pastir živu hranu ljudma razdaje! Vnimaj! Koji je smrt umorio, svet nadborio, beskonačnu radost i carstvo večno nam, nevaljalim obriče!

i ne vide ih krome on sam što ih vide pri svome smrtnome koncu, te š njima ujedno i otputova gore k Bogu u onu večitu radost. A telo mu ne zakopaše u zemlju, ama sazidaše mu u crkvi grobnicu, metnuše ga u nju i pokriše odzgor kamenitom pločom.

Gavril Znam te kakve si nature devojko, al' ja evo tebi lažljivih mazlica ne donosim, nego pravu ti radost iskazujem što je za te bolje, nedoznano ti rođenje bez devojačkog pomerena kvara.

Gavril Gospoda spasa ćeš ti roditi, jednoga od živonačelne trojice, te svemu ćeš svetu neizgovornu radost dobaviti koju no nikad ni angelski a kamoli čovečaski porod nije mogao to skonatoriti sa svojim istraživanjem kojim.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Gospodnjem i da je išlo stazom dobrodetelji — koja, kao što se zna, nije nikad primamljiva, ni lepo utrvena — i bilo radost i uteha roditelja svojih, kao što se to moglo kazati za Manulaća.

A tako isto mu nisu verovale ni za ono da će prodati čifluk.) Ta noć je, dakle, mirno prošla, ali je Tašanina radost ipak kratkog veka bila. jer sutra na podne, kad je stari Zamfir došao iz čaršije, bio je ljut kao ris. Čuo je sve.