Upotreba reči radosti u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

u životu mililo, što mi je srce veselilo, a dušu krepilo; ostaše samo uspomene na prošlost, pune tuge i miline, pune radosti i bola, te sad njima punim tužnu prazninu gorke sadašnjosti. Posle male počivke otac se obrnu meki.

“ Posle se diže i odreši vreću. Meni sinuše oči u neiskazanoj radosti. Ta ni u najrodnijim godinama nisam videla toliko slatkiša, kolača i pečenja, kao baš te nesrećne noći. „Grlice, jedi!.

Haj, moja dobra Maro!“ A ona ga pogleda, al’ kao da ga nije ni poznala, jer ne pokazivaše nikakve znake radosti ili druge kakve uzbuđenosti. Sklopila je nanovo oči i ćutaše kao obično.

je tako kao da mu se već desila neka nesreća; a korak mu beše trom, len, kao u čoveka koji ide nekuda gde se nikakvoj radosti nema nadati, a posle diže sumorno glavu i stade mi pripovedati: — Tako, pre nekoliko godina, išao sam sa mojim

Obradović, Dositej - BASNE

| 104 Ribari Ribari, izvlačeći mrežu iz reke, osete da je vrlo teška, počnu vikati i skakati od radosti, ublažavajući dan i sreću svoju. A kad jedva izvuku mrežu, nađu u njoj namesto ribe velikačak panj i mrežu svu iskidatu.

Ko nikada nije čuvstvovao gorest skorbi, on nije kadar ni pravu sladost radosti čuvstvovati. Ko hoće da je njegova radost slovesna i razumna, a ne samo čuvstvena i skotska, on se mora za mnoge stvari

Radost i skorb dve su sestre, veli naša basna. Sad da vidimo koja je od njih pametnija. U radosti i blagodenstviju čovek zaboravlja sebe i boga. A druga sestra što čini?

Siđite, dakle, da svi skupa ovi radosni praznik praznujemo.” Onda i petao, čineći se pun radosti, vikne: „O slatkih vestiu veselih glasova!

Pokojni Gavril, moldovski mitropolit, gledajući svoje robove Cigane gdi skaču i pevaju kao da ne | znadu što će od radosti činiti, često bi rekao: „Ta bog ih vidio! Ništa ne jedu nego mamaljigu; otkud im ono veselje u srcu?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Sad Teodor pun radosti reče: „Dobro će biti”, pak on napisa pismo ovako: „Pozdravlje tebi, brate Teodore, od mene Crnoga Đorđa i od Jakova

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Advokat u zgodnoj prilici pokaza Mojsilu da je devojka doista primila i nosi njegov poklon. Pupavac vidi i topi se u radosti. Vreme je prolazilo.

Eto, velim, učitelju da ujduriše. — Baš ti hvala, Žiko!... Ih, blago meni! Dajde, dajde! — reče učitelj Grujica, pun radosti što je dobio tako retku ticu jutros na uranku, pa uze jeinu i odnese da je nekud skloni.

Ukaz se otegao s kraja do na kraj svih dve stotine tabaka! Gospodinu ministru udariše suze od radosti. Stade skakati po sali — i s noge na nogu, i u kovitlac, i u propac. Zapljeska radosno rukama i stade uzvikivati?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

A Kruška? I on je canjao sjajne snove. Nije se mogao skrasiti na jednom mestu. Grudi mu nabrekle, a srce igra od radosti. — Zavade se dvojica — šapuće on — a ja tamo te spotaknem ugarke. Povučem stranu jednom, i on dobija...

A malo sam pijno i rakijice... — Ako, ako, Marinko!... Ti si moj, ako!... Marinko razvukao lice, pa se ceri od radosti što ga subaša tako mazi. — Hvala ti! — reče. — Nego, znaš šta, Marinko? — Šta?

— reče Aleksa. — Vidim ja da sve beži od moga doma!... Idi, Simo, idi!... Sima ne umede čak ni sakriti radosti što se otrese tako lako Alekse, nego prosto pobeže. Aleksa saže glavu i osta na mestu kao ukopan!...

Pop će Ivanu reći da je turska ulizica, a Ivan popu da je lopovski jatak. Turčinu zaigra srce od radosti. On vide već živu, ostvarenu sliku s pred očima. I zagrli Marinka. — Alal ti vjera, sokole!

Nađe se čova pa zakla iz puške!... Pričam ja Stojanu, a njemu milo. A tek proti Nikoli!... On nije znao šta radi od radosti!... Znaš šta je kazao? „Taj Stanko”, veli, „nije lopuža!” Ja sam čuo od Deve zašto si ti otišao u hajduke!...

Boga mi!... A sad... sad ću ja drukčije i drugom kazati. Kruški je igralo srce od radosti, ali se on savlada. — Nećemo o tom govoriti!... Nego... Lazar je meni na srcu!...

Čuo sam ja, ali neću kazati od koga... Nego hajd, hajd!... Videćemo i to!... Lazar izide. Srce mu je igralo od radosti... Da je mogao, on bi leteo kroz gole lužnjake. Pa mu se činilo da se i ona ogolela drva smeškaju na njega.

Da je mogao, on bi leteo kroz gole lužnjake. Pa mu se činilo da se i ona ogolela drva smeškaju na njega. U radosti malo te ne zaboravi uvratiti se popi. Bio već i prošao njegovu kuću. Onda se vrati, uđe u avliju, pa zatim u kuću.

” A ono, eto sad! — jeknu očajno Ivan. U Marinku se javi zver. Srce mu zalupa od radosti što mu dođe tako na zgodu. — Eto, i ti se još zanosiš!

9. PROŠEVINA Marinku je igralo srce od radosti. On je čisto video onu odlučnost na licu Ivanovu. Premišljao je samo o tome kako i šta da radi, te da se Ivan više ne

Ja čikam curu da kaže neću! — reče Kruška i potapša Lazara po plećima. Ivan se htede zaplakati od radosti, videći kako Kruška mazi njegovog Lazara. — Dede, sjedite ljudi! — reče Kruška, pokazujući na divan. — Evo i duhana...

! — Otac me je isterao iz kuće. — Isterao?! Baš zato što nisi htela za Lazara, a? — Zato! Stanko skoči od radosti. — Znao sam to!... Ko?... Ama zar ona poći za Lazara?... Da joj daju meda i šećera, ona bi opet okrenula glavu!...

Dučić, Jovan - PESME

Jauk je mora bolan i strašan, i munje u divljoj radosti proždiru nebo... To veče izgleda poslednje od sviju večeri. Mirno, na steni, stoji ogromno raspeće.

Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti. I poče da igra kao plamen, kao zraci, kao senke, kao žito, kao talasi, kao zmije, kao mačke, kao noćne sablasti.

Na oči joj udariše suze radosti i ushićenja. Kad se vraćahu u grad, bio je već pao mrak. Lokve u polju bile su pune zvezda i žaba.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Niko me više ne voli do tebe! — Ćuti, ludo moja, kako te ne voli? Svi te vole! — Jok, jok, znam ja! — Kako znaš, radosti moja, kad ti s nama nisi dosad ni govorila? Ja bih pre umrla nego što bih dala da ti neko rekne okorne reči!

Bože, kad ona dođe! Pop van sebe od radosti. Ikonija da se uguši od suza, pa ne pušta dijete iz ruku. Žènâ puna kuća, pa se samo vajkaju: „Lele mene, kako je

Iskupi se dosta svijeta, pa je kao mladu odvedosmo popovoj kući. Pop od radosti ni govori, ni romori, samo briše oči, i tek postariji ljudi što je po štogod pripitaju, a mlađima se čisto vezao jezik.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Dâ detetu tri krajcare, a ovo odleti zaboravivši kazati: hvala! Lupajući se od radosti i silne brzine petama u leđa, ode da se pohvali drugovima (jer dobiti tri krajcare ujedared — to nije doživeo još niko

krenula u crkvu ni da čuje ni da vidi novog učitelja, nego da čuje svoje unuče Savicu, koji je ove iste godine sa dve radosti već obradovao babu; pre tri meseca je prvi put poneo gaće, i sada evo prvi put čita apostol!

Ala bi se sekirala i kidala ona debela! Ej, moje radosti onda! Da je pitam sad — veli gđa Sida, otvarajući prozore da se promaje soba — da je pitam: koga će to da obrijaju!

— Teši je prija Makra. — E, slatka prijo, ta kako da ne plačem, od radosti!? I obe prije zaplakaše se sad opet od radosti.

— Teši je prija Makra. — E, slatka prijo, ta kako da ne plačem, od radosti!? I obe prije zaplakaše se sad opet od radosti. Svrši se venčanje i svatovi se vratiše, zaobišavši daleko unaokolo, vratiše se još bešnje no što su otišli.

jer se sve klanja od smeha gledajući na decu koja se potrpala zadovoljno u kola, pa se smeju od velikog zadovoljstva i radosti što se »voze«... Dakle: ovo najmanje je Sida, ono veće Makra, ono još veće je Iva, a ovo najveće je Rada...

« A nisam joj ni kaz’o da ću joj kupiti maramu: pa da vi’š njene radosti kad prekosutra uveče nađe novu maramu pod jorganom!... E, ta samo to će mi vrediti sto forinti!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Razgovaraju se. Čekmedžijić se nešto hladan i ponosit pokazuje, a njoj oči od radosti igraju. On jedva čeka da čika-Gavra dođe. Naposletku, evo ih.

Gledićka ga hvali kako lepo peva, a on da iskoči iz kože od radosti. Tako posle ponoći ustanu. Gledić ne pušta ih nikud, tu će prenoćiti.

Sad sve znaš, daj preko pisara prepisati, pa sudu predaj. Tu je i Mica. Kad je sve to čula, skoči sa stolice od radosti. — Pa, ma bila Alka samo na jedan dan, jedan sat zatvorena, zadovoljna sam.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

ga magla stade gušiti, piti mu dušu, što je samo pre nekoliko časova, još to pre podne, trebala da bude gonjena jednoj radosti kakvu ranije nikad nije poznala.

dan retke sreće i on, iskidan prošlim nevoljama, potpuno sam i povučen posle svih patnji, sa potrebom one žive uzbudljive radosti očekivao ga je kao dan početka svoje duševne ravnoteže i svetlosti života, dan umirenja i obnovljenja. A sad šta?

Čak sam se bojao one radosti i sa zebnjom je očekivao. Jest našto se varati? U celoj prirodi osećam nešto potmulo. nabujalo, nadošlo i sočno što

Kad samo pomislim da interesujem žene, ja osećam kako u meni pridolaze novi talasi životne sile i radosti. Jer ja volim sve žene sveta i slast da ih zavodim najslađe mi je pijanstvo života, i jer svaka ima bar nešto što ona

takmičenje, u nemirnom, živom komešanju i napetosti korisne akcije, kad srce drhti da iskoči; u onom divnom elanu radosti, u razdraganosti onoj što i ono učestvuje u punom životu i stvaranju.

U neviđenom delirijumu radosti pijana gomila burno vrišteći zagluši ga. — ...Ceo sistem čovečanskog života... u božanskoj energiji karaktera.....

a ljubav prema ovoj grudi, ljubav prema ovom velikom grobu domovine... Ali nova, mahnita., bezumna, luda eksplozija radosti uguši poslednje njegove reči. — Živeo, živeo, živeo! Onda svi pojuriše, pa šašavo kidisaše na njega i opkoliše ga.

Afrika

Treba videti sa koliko se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se

Domaćin, polurasplakan od radosti što u ovoj pustinji posle ko zna koliko vremena dobija goste, boemski je i pustinjski srdačan.

O lepota i pijanstvo trpljenja i vaskrsnuća! One skaču sa ramena mladića i igraju svoju igru mladosti, radosti vitkih detinjskih udova, lepote te rane ženstvenosti.

I koliko raspusne, prašumski zapanjeno i fatumski raspusne, u svojim pokretima. One nasrću pijane od užasa i radosti, na nage urođenike koji su u krugu oko njih, na moje sluge, i sa prezanjem dodiruju se samo mojih davno izgužvanih i

Zatim čovek pod maskom čini pokret da bi da ih pojede i svi okolni, u užasu i radosti, deru se: — O, o! Mladići odlaze trčeći, nad njinim plećima sijaju žarko na suncu grivne i krune sveštenica.

dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskrajnu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo trpljenja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Sve se bilo uskomešalo. A bilo je oko njega i smeha. Počeli su neki, od radosti, i da se smeju, a taj smeh nije bio kao što je u drugog sveta. Činio se kao da neke gugutke u njima klikću.

Njene zelene oči bile su svetle od radosti. Pala je na Pavla – koji je bio zastao u ulazu, da se raspita, jesu li mu bratenci, gore, u sobi.

Petar je ostao ćutljiv, i durljiv, celo to veče. Varvara je imala suze u očima, od radosti, i nije pogled skidala sa Pavla.

Dolazak njegove ćerke u goste – koja mu nije odmah rekla da napušta muža – bio je za kapamadžiju jedna od onih, velikih radosti, koje su, pri kraju života, retke, i poslednje.

Čuo je, kaže, da je Božič pušten iz aresta i da se vratio kući, pa nije hteo da smeta, u toj porodičnoj sreći i radosti.

svoje prve žene, i njenih vrlina, on je ženu bio, ne samo otuđio od sebe, nego i ućutkao, tako, da mu više, ni svoje radosti, ni žalosti, nije poveravala.

Napad na nju, ima Višnjevski, životom, da mu plati. Preizrjadne, prekrasne, preslatke – kaže – čekaju Varvaru, radosti. Posle duge bede i mnogih stradanja, rodiće. A rekla je, da ako rodi muško, da će mu nadenuti ime Pavle.

Sa osećanjem velike radosti, u sebi, Isakovič objaha, još jednu osmicu, u lakom galopu, kroz pljesak, a zatim zaustavi, pred ložom, pred koju je

Petar je, tih dana, od radosti, od veselja, bio kao poludeo. Nije dozvoljavao ženi da mu sina povija. Kaže: „Šta ti znaš, dete senatorsko?

Teodosije - ŽITIJA

I ušavši svi u crkvu svetog Pantelejmona pokloniše se, i grleći ga ljubazno ga sa suzama celivahu, tako da su od radosti zaboravili toliku udaljenost mesta i tolikih dana i noći trudna putovanja, jer dobiše što su želeli.

O, dara što ga nosimo, puna ne radosti već plača, ne veselja već ridanja, kako da te odnesemo? Koje li ćemo uzdarje primiti?

Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i trpeza i svakih svetskih krasota malolepnih

kada je sin prišao ocu da ga celuje, i kada se udostojiše davnašnje želje da jedan drugoga vide — o, neiskazane njihove radosti, što je ne umem opisati!

“ Vidite kolikih se radosti lišiše zbog malog. Vidi i opet koliko je milost draga: „Hodite“ reče, „Blagosloveni Oca mojega, nasledite spremljeno

A kada je ovo čuo dobri hristoljubivi Stefan, neiskazane radosti pun govoraše: „Šta ću vratiti Gospodu za sve što mi dade?

behu zajedno u crkvi na molitvi“, kao što se kaže u Delima apostolskim, „lomeći po domovima hlebove, i primahu hranu u radosti i prostranstvu srca, hvaleći Boga za sve.

I pošto je ovo tako bilo, i pošto je bila svršena božastvena liturgija, u radosti i veselju velikom sedoše za trpezu, jer i dan se već preklonio. I tako odoše na počinak.

i braća su s Božjom pomoću sve dobro upravljala, i sve više napredovahu, jer življahu u Bogu i u velikoj radosti i veselju behu duše njihove u Gospodu. Đavo, koji od početka mrzi dobro, uspeo je da podstakne zavist prema njima.

svojima, što pomišljahu da će teško kada primiti od cara, a sada iznenada čuše da im se ovo daruje, od neiskazane radosti padoše na zemlju, pokloniše se caru, i opravdano, jer se obogatiše svetim više nego mnogim bogatstvom carskih riznica.

I tako svi s carem na svetloj trpezi u radosti i u velikom veselju utehu srca primahu. Potom kralj Vladislav, spremivši carsku bagrenicu i sve što je potrebno za

Kralj i arhiepiskop sa episkopima i igumanima i sa blagorodnima mnogim, svi zajedno, i malo i veliko, u radosti velikoj sa psalmima i pesmama nošahu svetoga, i došavši do manastira koji sam taj kralj Vladislav sazda, u mesto koje

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ova se osećajnost pokazuje u svim događajima ličnog i zajedničkog života. Toplo učešće se vrlo živo pokazuje kako u radosti tako i žalosti i ne samo prema članovima zadruge već i prema čitavom narodu, pa i prema strancima.

Ta su osećanja još življa u žalosti nego u radosti. Ona se saopštavaju i prenose izvanrednom brzinom. Izražavaju se očima punim sjaja ili suza, zlih ili radosnih suza.

Ova narodna umetnost izražava osećanja radosti, blagosti i oduševljenja. Izgleda da su geometrijski oblici ove umetnosti vrlo stari.

Ove su osobine suprotne onima kod ljudi dinarskog tipa, koji i u patnjama i u radosti često puštaju na volju svojim osećanjima: govore, kazuju sve patnje, pevaju i poklikuju, huču i ječe, svete se i žrtvuju.

Prevlađuju smeđi i plavi. I oni imaju svoje radosti u životu i želju za životom. Jer i nesigurnost ima stepene: od veće sigurnosti do ove minimalne, i ljudi se na nju

Zadovoljstvo im čine organske radosti ljudskoga života: da su siti, da im je toplo oko vatre, da se žene i udaju i da dobijaju decu.

Imaju i svoje „velikdanske“ radosti, kada se obuku, naročito žene, i tada su sitiji i odeveniji među njima oni koji se cene i kojima se ukazuje počast.

Kreću se pognutih glava, ćutljivi, čvrsti prema teškoćama, ravnodušni, gnevni bez žestine i pobedioci bez radosti, oni ne pevaju!

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Želim ti drugi put bolju sreću! Kad ugleda svoje prijatelje, Šarov od radosti uze cičati i valjati se. I njemu Miš prorok pregrize uže oko vrata i tako mu dade punu slobodu, koju siroti Šarov nije

— Zar onome nevaljalcu Žući da dadneš onako fine koščice, onome lopovu Žući, koji se od radosti udebljao otkad je nestalo čiča-Trišinog dobrog mačka Toše!

Čiča Trišo je vidio iz mlina završetak te velike borbe, a kad je još prepoznao i svog Tošu, skočio je od radosti kao jarac, bacio uvis brašnavu kapu i povikao: — Ovamo, Tošo, stara hajdučino, da te tvoj čiča zagrli!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Njubi je.) Ovo je za tebe. (Daje joj buket.) VUKICA: Hvala, tetka! AGNIJA: Pa kako je, kako je; jesi li već sita radosti? VUKICA: Oh! Da! (Razgleda buket.) Gle, kako je to lepo cveće! AGNIJA: Sama sam ga birala kod cvećara.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Obuzimalo me je nešto što sam osećao samo na pogrebima, ali i jedna vrsta radosti: oživeću ih! Sedeću nešto duže noću i oni će vaskrsnuti na hartiji onako kako ja budem hteo, ili kako oni budu hteli.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Čamča se malo podnapio, pa čas peva, čas opet iziđe napolje, pa od radosti skače, čas trči po avliji kerećim „trapom”. — Uh, al’ ćemo kod kuće imati šta pripovedati!

— Sofro, dobro je, prodali smo vino; prežimo konje, odma’ ga moramo odneti. Gospodaru Sofri svetle se oči od radosti, smeši se. — Ovo je prvi dan srećan. Brzo konje upregnu, sednu i začas su onde.

Gospodar Sofra, smešeći se, novce diže, pa turi u buđelar. Čamča pun radosti. — Nisam ti kazao da ćemo prodati? Šteta što nismo više poneli. No još nešto.

Svi u kući su veseli, i sam šegrt Milan, samo Pera se pokazuje ravnodušan. Kad je otac došao, a svi od radosti kliču: „Došao je otac!” „Došao je gospodar!”, a Pera na to tek: „Pa onda?” Njemu su još i sada noćašnji kečevi u glavi.

Cveće je posle uvelo. Šamika svrši prava i dođe kući. Ocu suze oči od radosti. Gde god se s kakvim prijateljem sastane, na putu, na pijaci, svakom kaže: „Moj Šamika svršio je škole, — svršio je

Mati i sestra, igra im srce od radosti, sa Šamikom se diče. Gospodične, kad se Šamika šeće, otvaraju žaluzine, ili potajno izviruju.

Što se kupaš u moru? — Falio sam što sam tako pisao, ali fala bogu kad se vidismo zdravi! Radosti nema kraja. Tu se sad sve unese. Šamika je gladan, pa sedne s njima za sto i poruča.

Četvrti dan je purgerbal. Šamika sedne na saonice, ponese bilete pa upravo odveze se u Š. Frajla-Lujzi od radosti srce igra. — Ja sam tako slobodan opet moje podvorenje učiniti. Do tri dana je opet bal. — Izvadi bilete i preda.

Katica se suši, vidi da neće dugo, a u kući, na ovom svetu nema za nju radosti; gotova je polaziti na onaj tajanstveni svet, o kome još niko ne zna ništa, u nadi da će se možda . . .

A Šamiki i jedan dan takve radosti utišava svu dosadašnju bólju. Dođe Juci. Juca digne se sa stolice; njena veličanstvena visina, suva, tanka, suv obraz,

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Osobito ako bi joj se muž iznenada vratio. Osetila je i to da joj preljuba neće donositi neke radosti. Mogla je to učiniti isto tako, ma s kim drugim, sutra opet, a da joj ne izgleda baš naročito nešto važno.

Seti se i braka u kome je bila tako sretna. Rađala je decu, seljakala se, ali ne znajući nikad ni kuda će, ni zašto. Radosti njene i žalosti dolazile su potpuno slučajno, a najmanje po volji njenoj.

Tako je bez neke naročite radosti, ali i žalosti, propustio izaslanstvo što je tražilo barona Berenklau, da mu preda varoš i jedna kola, na koja behu

Nagrnuše, tako, odmah prvih dana proleća, kroz Bavarsku i Austriju, urlajući od radosti i lomeći đumruke putem. Išli su za oficirima pevajući, nestrpljivi na odmorištima, neizdržljivi na noćištima.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Rađanje novog ljudskog bića u takvim zajednicama praćeno je prvenstveno osećanjima radosti i sreće, ali i nekim drugim, negativnim osećanjima, što otkriva ambivalentan odnos ljudi u tradicijskim zajednicama

daj Gospode Bože, da njegovi roditelji dočekaju da i’ odmeni u svakom poslu i teretu, da im bude od svake pomoći, u radosti veselje i sreća, u žalosti uteha i razgovor; i pomozi, Bože, da dočekam i da venčam i opet i njegovo da krstim!

dedu zato što su prema njima dobri, blagi i zato što se s njima slobodno igraju, šale, i od njih se deca „najviše nadaju radosti“.¹¹ Braća i sastre.

Igre obogaćuju, osmišljavaju život dece i bude njihove životne radosti, a istovremeno podstiču i zadovoljavaju potrebe za čulnim, motoričkim i duhovnim zadovoljstvima.

prostornom i vremenskom okviru, prema pravilima obaveznim za sve učesnike, a prati je snažan osećaj napetosti, radosti i zadovoljstva, kao i svest da je ona „nešto drugo“ od običnog života, kaže Huizinga.

zdravic i poslovic vskrыvaet otnošenie k detяm mužskogo pola, kak k veličaйšemu sčastью, samoй bolыšoй cennosti, radosti i istinnomu blagu: Na čunkun unuci da ostaviš! (Prapravnukov tebe!

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za sopstvene duše tamničare, za radosti svojih trovače, za one što viču kad im se plače, kad u nežnosti greznu, što uhode sebe kao tuđina, za puškarnice srca

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

sam sve vreme na to kako je Vera poverovala u naše priče da negde mora da postoji jedan drugi svet, sa više smisla i radosti, tako različit od naše rodne provincije, u kojoj se noću čuju samo urlanje pijanaca i zavijanje pasa u avlijama,

To je dugo očekivani poklon bez radosti. Vi ste ona umorna dama koja polazi na letovanje kao što se odlazi na izdržavanje kazne.

Matavulj, Simo - USKOK

Bješe mu kao topcu koji se spasao na kakvo pusto ostrvce, gdje je slab izgled na skoru pomoć, te, nakon prve radosti, nastaje strah od mračne budućnosti.

— u božji tren pojedoše cijelu, pa odletješe! Tada se ja okretoh k vama. Vaše lice sijaše od radosti! Ja vam viknuh: „Eto sve bjehu na broju, osim pauna!“ A vi odmahnuste samo rukom i rekoste: „Bog s njim. I ne treba nam!

Zanago, jedva bi čekala da od nas pobjegne, jer je i onako malo radosti imala u našem domu. Pa da ti pravo kažem i sada me srce boli kad o njoj mislim, jer nijesu to godine kad je lasno

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Glas elementarne radosti pred neporecivom lepotom sveta, pred godišnjim dobima koja dolaze odlaze, zbog smešnih i neobičnih zbivanja u

Tolikom zdravlju, tolikoj radosti i dobrodušnosti, mi danas možemo da verujemo samo u dečjoj poeziji. Zato su se navedeni stihovi, prvobitno pisani za

životno iskustvo sam sam ga strpljivo sticao Iz vrlo žilavog prisustva Nerazmrsivih čvorova Od kratkotrajnih radosti I dugotrajnih bolova U toku svog dugog veka.

Petra žive u pesniku kao vapaj, i bude se snagom vapaja: Veliki čobanine, siđi s planine i vrati nam oduzeti san i radosti odavna prežaljene i zaboravljene.

Jedinstvo čoveka, prirode i moralnih zakona, naslućeno u detinjstvu, ostalo je kao trajna mera smisla postojanja. Radosti doživljene u staroj seljačkoj kući nikad se više neće ponoviti, niti će im se neko drugo zadovoljstvo po snazi

na svakom koraku, voli i zastupa, i ume, bolje nego ijedan naš savremeni dečji pisac, da iskaže njegove želje, strepnje, radosti. Pitanje koliko je to iskazivanje za poeziju važno prethodno sam već razmotrio (v.

Iz brojnih zvučnih podudarnosti nastao je svet jedne poezije, ta poezija. Ima neke nepromišljene, goleme radosti u načinu na koji Ršumović upotrebljava te, takve, najzvučnije rime.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ja pojući idem proz mračnu grobnicu U predjele sv̓ jetle vječite radosti Da glas moje lire s glasovima slijem Lika besmrtnoga kod pr̓jestola Višnjeg.

U tim prvim njegovim pesmama razdragane mladosti i životne radosti oseća se malo životno iskustvo, površnost sasvim običnih osećanja, upravo osećaja, naivna mladićka razuzdanost.

Prosto, prirodno, iskreno, on je pevao ono što je uistini osetio, bolove i radosti svoga srca. Intiman ton, neposrednost osećanja, toplota koja sve to zagreva, čini veliku draž ovih intimnih i istinitih

dekoracijama i među prostim ali srdačnim »ljudima staroga kova«, za koje u životu nema problema ali ima životne radosti.

Milićević, Vuk - Bespuće

A on ga je samo gledao, zavaljen u naslonjaču, gledao u njegovo lice puno veselja i obijesne radosti za avanturama i uživanjima i sve mu se to činilo tako prazno i pusto.

— I privinu je čvršće k sebi. Ona mu se ropski pokori, bez volje i bez radosti. — Vi volite ovu u vašoj kući, — kaza ona ponovo, odlazeći, umornim i turobnijim glasom nego prije, bez ikakve

I često puta ona nije znala da li ga voli, prezire ili mrzi, i puštaše da joj suze zamijene misli. Bez ikakve radosti, ona je primila vijest da je dobila mjesto učiteljice u jednom selu u Posavini.

Sremac, Stevan - PROZA

Jedan mu je dopis bio i štampan ceo, a drugi u izvodu. Njegove, bože, radosti! A tek kad je pročitao u »Odgovorima uredništva«: »g. J. M. u *. Što si zaćutao?! Mrdni malo! Javni se, zdravlja ti!

Radičević, Branko - PESME

Vavek njemu čarno oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on visoko: Ta on ima krasna sina, Pa ga gleda pun radosti Pa se seća svi milina Što imade u mladosti.

Sunce jarko, ta koliko reda Tako tebe ja sedati gleda, Gleda tvoje goleme krasote Pun radosti i velje milote, Gleda tamo pa misli nazada, Kako krasno bijaše nekada, Oseti se srpske carevine, Srpske slave,

Hej prijane, šta to kopat poče? „Za nju raku.“ — Ne budali, čoče! Ta u njoj su sve radosti moje, Njena raka jeste srce moje. Za me raku ti kopati poče, Dela kopaj, al' pobrže, čoče!

“ — „Oh nek sam tvoja, pa sretnoj ne treba, Krom tebe, više ni Boga, ni neba!“ To reče ona u tužnoj radosti. Smiluj se, Bože, pa mi joj oprosti!

luče ita Na ta mesta straovita, Kosturnicu obasjava, De mu sreća mrtva spava, Polomljene kaže kosti Od njegovi svi radosti, Zamuknuše tužnim mukom, Što on pobi svojom rukom. Oh, da mu se samo dade Vreme vrnut unazade!

Ne roni više njeg'vo oko suze, Odletio je tuge mutni oblak, Umilno gledi radosti sad nebo, Vesela sunce iz oka mu sija: „Zaš da na stenu ja se ne pužam? Visoko što se njezin strmen diže?

Na kraj je gaja veće došao, Nebeske radosti ga prođe zrak — Iz sene nešto gledaj amo s' blista — Odela njenog to će biti kraj. „Da to je ona, ja se ne varam!

Jer on ima krasna sina, Gledeć koga pun radosti Opominje se milina, Što imade u mladosti. Al' jedanput danak svanu, A on sina nađe ladna: „Pa zar i tu gorku

Oh radosti puste za junaka! Pred njim teče iz kama vodica, Bistra, brate, bistra kâ suzica. Pade junak, napi se vodice, Te još

Oči njemu od radosti gore, Pravo krače stazicom na dvore, Već i njega nesta u drveću — Pomoz', Bože, i podaj mu sreću! Gle od kama ...

umiljate, Misli junak na kićene svate, I na Cvetu i njino venčanje, I na divno s njome živovanje, Te mu srce igra od radosti... Oj mladosti, ubava mladosti! Samo onaj za tebeka znade Koji drago na srcu imade.

Sred radosti, čuda i divote Mal' međ braćom što ne bi greote, U malu se dlaku ne poklala, Al' i nije, bogami, ni šala Taki Misir

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Najređi djedov gost bio je onaj neumorni skitnica, stari samardžija Petrak, ali zato je dočekivan s najviše radosti, vike i prijateljskog gakanja.

Nagleda se moj djed Rade raznovrsnih čuda, i radosti i žalosti, stiže i da krsti, i da vjenča, i da ukopa, naradi se i posusta.

Tamo sam se ja s njom i u radosti i u žalosti, toliko puta sita narazgovarala. Tu mi neće biti žao ni umrijeti. — Pa pustiše li je u štalu?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Pa onda kao lud, besan od neke sreće i radosti trčao je, igrao mahnito, vitlao se i svakog je časa trčkarao čas ka Todi, čas među goste...

a mladoženja stoparcem, on, uviv košulju oko sebe, i pokazujući svakom ono stopara, nije znao šta da radi od silne radosti i tolike sreće. I sve bi dobro bilo, da ga popa utorak ne pozva i naredi mu da preže kola. — Kola, Dimitrijo!

I prigrljenu, potpuno pripijenu uzame, držah te, osećah ti laku trzavicu i toplotu tela... Ah! I mesto radosti, sreće, strasti, mene luda i bedna, obuze beskrajna velika, teška, tuga... Suze mi navreše.

ne đipi, nagnu se nad zemljom i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci od radosti cigaru, zgrabi ponovo motiku i bez fenjera otrča u susret.

— Hajde. Počni! I počnu. Zapevaju pesmu koja se tada najradije pevala. Glasovi im čisti i drhte od radosti. Ruke im lete na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj,

— A glas mu još više drhti. Šta će? Da ga ne bi sasvim odbila, strina uzme i nešto okusi. On tada od silne radosti istrči u kujnu, skače, grli nas, decu, ljubi i diže čak do tavanice. I za njena bolovanja ni kapi pića ne okusi.

što je znala, ona je jutros, kad je došla k nama, bila ponela novu, belu korpu i lepo kosirče, i sva je drhtala od radosti, sreće. Po četiri puta išla bi i vraćala se za jednu stvar...

Beli joj se čista košulja sa crnim čipkama, leluja bela maramica vezana oko vrata, a njeno blago, sad čisto zasuženo od radosti oko gleda, motri pred kim je što nestalo, pa samo se okrene sinu, teči, i ovaj odmah već zna šta treba.

Majka mu od radosti, nije mogla da ga se na gleda. Hvalila se po komšiluku kako joj čak i sudove pere, kuću čisti. A otac, ma da je bio s

Ah, samo jednom da ga oseti, pa da... Ali kako će? Kako će ona njega, Itu, da pogleda, da mu se nasmeje, od radosti da se zaplače kad ga zagrli, kad bi se odmah, ama odmah, isprečio on, pokojnik.

Kostić, Laza - PESME

EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina. Onda on u radosti i u čudu reče carskome sinu: — Kad si ti mene ovako obradovao i ja ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod

Čim oni vidješe Marka, počeše od radosti pijukati, jer su znali da ih je on izbavio od zmije šestokrilke, pa mu rekoše da se sakrije između njih, jer ako ga

od zmije šestokrilke, pa mu rekoše da se sakrije između njih, jer ako ga vidi njihova mati kad dođe, ona će ga od radosti progutati.

— Pa gdje je, gdje je taj? — zapita orletica. — Ma gdje mi je, kažite mi. Ja bih ga, da mi je tu, od radosti i milošte ovaj čas pojela! Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda.

Oklopnik ode kao vjetar i zamalo čas vrati se, predade maramu i nestade ga. Kad dobi maramu, od velike radosti ne znade šta da radi! Tako idući naiđe u neku gustu šumu, pa ga tu i noć uhvati, te naumi da tu prenoći. Tako i učini.

Kad onaj izvadi štap, grada nestade. Ovaj odmah pristade te dade onome vezenu maramu a uze štap, pa od silne radosti zabadaše nekoliko puta i svaki se put gradio grad. Napošljetku svaki ode na svoju stranu.

Ide tako, ide, a kad vidje da je sam samcit uze sviralu da oproba; srce mu stane od radosti igrati, i on opazi daleko jednu vevericu kako igra i sama prema svirci njegovoj.

Kad je carev sip ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže bolje papuču nazuje na desnu nogu i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo onaka kao i

SNAŠINA PESMA Imala mati jedinca sina pa jedva čekala da ga oženi. Kad i to bi, i dovedoše snašu, mati puna radosti leže uveče da spava sa snajom i sa sinom, da ih grli i ljubi obadvoje.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

onaj kampari koji mi je već ionako bio preseo, i izašla napolje, u vrt, a malo kasnije sam počela da skačem kao luda od radosti, mislim, onako bez veze, osećajući nekako da i sam stari Marks, a s njim i veoma ozbiljni Engels, navijaju odnekud

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Nedelja šušne: Trepnuti ne smem: puni mi srce radosti refren. (Zaneto radan daktilo-trohej rasklapa razboj, prazni kolica umornih dana.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ „Šta da ti pričam! — javi se Žuća — Evo se zima sprema. Čitavi svet sam prošao juče, radosti nigde nema. Jesenja tuga iz magle rosi, nevidljiv kosač poljima kosi.

“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo! Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

POVRATAK HODOČASNIKA Pošao sam u taj grad pamtiveka po slike i psaltire radosti obredne i da zapevam u horu pod svodovima zlatnim.

*** Prestaju naša nemanja govori zbor činovnika prestaju naši dugovi međunarodnoj banci o radosti! prestaju naše izdaje obustavljaju se balkanske klanice da l je to moguće?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Pa to ja, u onoj radosti, nisam ni kazala tetki. ADVOKAT: Recite joj! DANICA: Hoću. ADVOKAT: Recite joj sad odmah, ja vas i inače moram

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ali kroz prokletstvo i uzdah, u očima ljudi se ipak nazirao zračak radosti što su bar sačuvali goli život... Osveta je stigla.

I radujemo se njegovome ropcu i poigravamo od radosti gledajući kako razorna zrna sa gromkim treskom izbacuju iz rovova unakažene lešine.

Kretoh još malo i gotovo uskliknuh od radosti. Našao sam gumasto drvo... Sa ovoga mesta silazi se pravo u jarugu gde sam našao komandanta puka.

Izašao narod i kliče oslobodiocima, a žene još i plaču od radosti. U selu se nigde ne zadržavamo. Vojnici samo zastanu da prime ponude koje posle dele među sobom. Već je dan na zahodu.

Sa jednoga brežuljka ugledasmo Dunav i uskliknusmo od radosti, kao da vidimo obetovanu zemlju. Jer tu je granica i kraj naših muka.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Uh, kako ćemo sad? viknu Ljubica. — Ništa... proći ćemo, reče veseo Gojko, koji je bio na desetom nebu od radosti: »izgrdila je ćatu, a mene sama zove u društvo«.

Izgledaše kao dete, kad dobije tako retku i neočekivanu igračku, o kojoj dotle nije moglo ni sanjati. Sva se predala radosti, koju ne umede ni prikriti, niti se truđaše za to.

Uveče, posle skromne večere, legoše zajedno na Ljubičin krevet. O, da divne, retke sreće!... Čudne li lepote i radosti: priljubiti se tako uz majčine grudi, sakriti glavu u mraku na tim svenulim prsima, koje su te, nekad jedre i zdrave,

Ni tuge, ni žalosti, ni žudnje, ni patnje i stradanja, ni prekora, ni radosti... ničega, ničega!... Samo večni, duboki, nepromenljivi mir ispisan je na njemu, i samo jedna usna malko...

Posle dva dana dođoše im u pohode Ljubičina mati i sestra. Ljubica ne zna šta će pre od radosti. Vesela je što vidi svoju milu rodbinu, a još veselija što ih u ovakvu stanju može dočekati.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ “Ajde, brate, sestri na večeru, Sestra ima do tri mila sina: Milovana, majke u milosti, Radovana, majke u radosti, Simijanče, što mi knjige znaje, Oće sestra jedno da ti daje, Da zameni tvoju rusu glavu!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

O, gle ruže što se sagle bele od nevinosti, ispod one plave jorgovanske magle. Drhte od radosti, a kad ih dodirnem tako brzo potamne, kao da se prozor smrzo i raskido cvetove nevesele ledene tajne.

Pijem u slavu kola Banaćana. Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice. Gospodo, jednu čašu poskočici druga mog.

Zar da od sve te mistične radosti ostane samo mistika lepozvuke čegrtaljke slikova? Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo, strmoglav, u budućnost.

I duša zagledana, nevesela, pokriva dim, pruge radosti i plesa, što u beskraju igraju nebesa, opet samo teškim, grimiznim plaštom strasnoga tela. 1922.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

pričati svoju tužnu porodičnu istoriju, dok me on prekide, pljesnuvši oduševljeno dlanom o dlan i zaigra po sobi od radosti. — Prekrasno, prekrasno!... Nikad bolje!... Vi ćete tek moći savesno vršiti ovako svetao zadatak.

Odmah idem ministru, a za nekoliko dana možete poći na put! — izgovori viši činovnik van sebe od radosti i odjuri da saopšti svome ministru važno otkriće. Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke.

govornika burni i silni uzvici; a kad se stiša rodoljubiva masa, govornik produži: — Narod moga kraja lije tople suze radosti i klečeći na kolenima zahvaljuje premilostivom Tvorcu, koji milošću svojom otkloni veliku bedu od našeg naroda i dade

— U ćaru? — Razume se! — Ne razumem! — Prosta stvar... Narod je bar nekoliko meseci živeo u radosti i sreći! — To je istina! — rekoh postiđen što tako prostu stvar nisam mogao odmah protumačiti.

Narod ovoga kraja pliva u veselu i radosti zbog dolaska Vašeg na upravu zemaljsku, jer je svaki tvrdo ubeđen da ste Vi sa vašim drugovima jedini u stanju da zemlju

Kroz suze radosti kličemo: Živeli! U ime pet stotina potpisa (potpis jednog trgovca).” Ili izjave, obično ovakve: „Do danas sam bio

” Što je najnesrećnije, pesme je posvetio svojoj verenici, misleći da je time obraduje; ali je sirota devojka, mesto radosti, mnogo propatila i proplakala, jer ni nju nije javno mnjenje poštedelo.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Išćeraše ti našeg ćopu Ivu, zbog one mlade, pa, ka' da nije ništa ni bio. Skače naš Žiko od radosti, pa veli: »Da mi ga je, 'nako, sad viđeti, vol'o bi, n'o što sam živ«. — »A šta bi mu ti radio?« pitam ga ja.

Pera čisto poskoči od radosti, pa poče da proslavlja Justinijana, a profesor se zacenio od smeha, i što se više smeje i glava mu postaje nekako

On je sad želeo da sav svet bude srećan, kao što je i on srećan. Potrčao bi od radosti, da čas pre ugleda svoje drugove, jer zna da će se među njima još više rasejati i razveseliti... »Justinijan!...

Ova me reč otrezni bolje od svakog tuša. Pogledah svud oko sebe i kad se videh u svojoj lepoj sobici, uzviknuh od radosti: — Hvala ti, Bože, kad nisam u XXI veku! BOGOMOLjAC Naše selo računalo se kao najpoštenije mesto u okrugu.

Kad idemo ulicom, svako se u nju zagleda i vidim baš na svačijem licu misao: »Lepa ženica !« A ja se topim od radosti. Pa kako mi je kad pomislim na rastanak!... Prvo mi dođe u pohode pop Cuca.

ponavljaše on u sebi, čudeći se tome svetu ... Što će im to sad, kad se sve svršava? Nema više u svetu ni sreće ni radosti, ničega!... Nastupaju poslednji dani...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

ču li, Pavka, šta ti ja rekoh: ja, u ime božje, odoh u poslanike. PAVKA: Bože, pa dve radosti odjedanput! XXIII DANICA, MLADEN, PREĐAŠNjI DANICA (nailazi na vrata, za njom Mladen).

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« svršuje se dopis, a potpisan: »Žika B. Šljivić — Seljo«. E, njegove radosti toga dana kad su stigle novine u selo i njegov dopis mu pročitan s njegovim celim imenom: Žika Buki Šljivić, pa još

A Sreta ih umiruje i veli im da se bar na današnji dan ne svađaju, nego neka stišaju strasti na ovaj dan opšte radosti. Moli za tišinu i čita dalje: »Iz Rio Žaneira javlja 4.

« veli Sreta između ostaloga u čestitci. »Iako smo telom daleko, duhom smo tu među vama, kao iskreni saučesnici vaše radosti i vašega veselja i narodnjega slavlja.« »Samo složno, složno, braćo i jednomišljenici i načelni prijatelji!

Cigani sviraju; zurlašu iskočiše debele kao prst žile na vratu od silna duvanja, a gočobija da provali bubanj od radosti što je Don Pedro skiknuo; Makevija klisar pali prangije mesto Makse famulusa, koji je i sam postao zamenik u odboru za

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

— — — — — — — — — Kad su svetla utrnula, zaćutali gosti, sudopera zapevala tiho, od radosti. U ŠKRIPCU Jedan dripac Upao u škripac. Drugom jamu kopao, Pa sam u nju propao.

Poumiraše ispisnici i solunci! Od dobre vatre nema radosti veće: Plamenovi igraju, kao glumci U komadu nerazumljive tuđe sreće... Koji li je sat u ovoj noćnoj memli?

Nego šta! Stare su njene kosti, Milion kilometara je prešla, upoznala svaki kutak Srednje Evrope. Sad juri bez radosti, I često joj dođe da sklopi oči, bar na trenutak.

Njisnuo bih od radosti kao osao I dao otkaz na posao, I pretpostavljenima, naoko bliskim, Najzad rekao sve što mislim!

” „Đoko Đorđeviću, moj Dantone! Spora si, al dostižna, zemaljska pravdo Da te nađemo, svi trčimo maratone!” Od radosti, deda se na zemlju skljoka: „Stiže od Semberije moj knez Ivo!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

IGUMAN STEFAN Razumjeh ga, al' plakat ne mogu. Da umijem plakat od radosti, bih plakao slađe nego igda, al' kod mene, kada poje duša, suze mi se smrznu od radosti.

Da umijem plakat od radosti, bih plakao slađe nego igda, al' kod mene, kada poje duša, suze mi se smrznu od radosti. BIJE NEKO U VRATA OD KUINE, DA IH SLOMI; MISLE DA JE LUD. IGUMAN STEFAN Pomoz Bože i Mali božiću!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Brzo ga dovuče k sebi i držeći ga međ kolenima i, ne slušajući njegove neprirodne glasove od straha i radosti, otkri svoja prsa i na svoju jednu dojku silom položi njegovu ruku pridržavajući je, pritiskujući je...

U grlu joj stao plač. Osećala je kako treba da poleti, padne mu oko vrata, zagrli ga i od radosti, zbog tolikih muka što su zbog njega pretrpele, da proplače: — Tato, tato mili!

Pored toga opazi ona kako kupac oči ne odvaja od matere. Mati je ispred njih išla i, tobož od radosti, zbog njihova dolaska, glasom malo drhtavim, ali ipak da se ne primeti, jer sramota je, vikala: — Magdo, Magdo!

Zato se | kao ispravi u sedlu, odupre o uzengije. Ali alat, gotovo trkom izišavši iz ulice i stavši ispred kapije, od radosti zarza.

Da li od jada, bola, ili od sreće i radosti što je i to dočekala, da eto svoju Sofku udaje? Jer to, da je sluškinja odvede i tamo ostavi, za udavaču zna se šta je:

Tetka, kad je vide, iznenadi se. Ali Magda joj mimikom i sa nekoliko turskih reči kaza sve. Tetka od radosti, sreće, nije znala šta će.

— zanoseći se poče Mita — Magdo, Magdice! (Prvi put što je tako oslovi, zbog čega Magdi noge poklecnuše od radosti.) Naša Sofka hoće da nam ide! Eto, hvala milostivom Bogu, dočekasmo i to.

I uzimajući od Magde pušku, besno, sav cepteći od radosti, poče da puca. I na iznenađenje svih, pucnji pušaka ubrzo počeše da se mešaju sa svirkom svirača, koji su odjednom, od

I tamo u kujni, da li od radosti, sreće, ili ko zna zbog čega, briznu u plač. Arsa međutim istrča da širom otvori kapiju I da tamo na njoj dočeka novog

To se odnosilo na mater, koja je, onako uzrujana, izgledala da se zgranula od radosti. Nije znala šta će, jer eto i to dođe. Dođe da sada ,kao svaka | mati, koja dočeka ovo veselje, mora prva oro da povede.

Svirači zasviraše. Todora poče... Ali, da li kao od radosti, ili od zbunjenosti što je sve u nju gledalo, pomete se. Poče da greši.

I Marko, ne mogući više izdržati, a ne znajući šta će od radosti i sreće, skoči i, sa rukama pozadi, priđe Alilu: — Alile, bre, zemlja da igra, tako da sviraš!

Pandurović, Sima - PESME

Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. Dobro mi doš’o, trenute radosti! Znaj, moje srce za zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka ovih, kad mis’o na raku Ne pada ni uz

“ Glumac je neki u dvornici pev’o; Žagor života talasa se svuda, Radosti, bola, a ne zna se kuda. „Da s tobom šetam volela bih više. Al’ ti sa svojom damom ići moraš...

Jedno je dete danas došlo k meni. Ono je bilo željno poljubaca, Ljubavi, ruža, radosti i sreće. Ja joj udelih od svega po malo, I zadovoljan bio sam sa svojim Delom.

Ti si svetlost moje radosti i tuge I molitva čista srca u samoći, Radost mojih snova u bojama duge, Vera moga bića u danu i noći.

I sto tamnih veza u nama se spaja: Veza ranih snova o večnoj lepoti, Veza našom decom, radosti i vaja, I perversne strasti i duše i ploti.

i staro drvo koje, Poznata staza, vijugava, bleda, I draga mesta što žalosna stoje, I uspomene rasute bez reda. Radosti, tuge spomeni se roje Vezani za ta mesta i za moje Biće. U tesnom, zagušnom vagonu Dremaju...

Na kaldrmi moga rođenoga grada Koliko sam čudnih doživeo noći, U društvu fantoma radosti i jâda, Sve u čudnoj vrevi i opet samoći!

tužnom i svečanom redu, Promiču kraj mene dani što su bili: Raskoš prvih snova u zlatu i svili, I mrtvi aprili, I radosti prošle i dragi profili.

Hajde, srce moje! Obići ćemo sve grobove svoje, Humke prvih snova, radosti i jâda, Kolevku detinjstva, mesta draga, sveta Gde i sada, možda, u samoći cveta Uspomena starih koji bledi cvet.

U ljubavi i sreći rânog doba Mislio sam na mržnju ovog sveta, U mladosti — na dane blizu groba, U radosti — na tugu starih lêta.

hladno dostojanstvo Kosmosa, one će, ipak, zadovoljno Vratiti se s puta kroz večno prostranstvo Kolevci svog bola i radosti, voljno, Da osete život bez tupe praznine, Bez očaja puste samoće, gde gine Osećanja čudnog zemno veličanstvo, I da

A sudbina će svoj otkati veo Na prošlost, nade i radosti bile, — Veo dobrote, zaborava, svile — Pokriti njime svet sanjanja ceo, K’o draga tela studen pokrov beo.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Kako ga lijepa djevojka ugleda, ona cikni od radosti i zapljeska rukama. I njemu srce zakuca te kao da bješe okrilatio poleti uz neke široke stepenice, u dvor.

Janko izvuče naelak ruke ispod pokrivača i prihvati i odvi jedanak. Oči mu sinuše od radosti. „A, fala mu! Fala i tebi!“ reče i diže blagodarni pogled put djevojke.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Nema zime dok ne padne inje; ni proleća dok sunce ne sine; ni radosti dok ne deliš s kime. — Daj ti meni plačidruga, a pevidruga je lako naći. — Ako mi je brat, ma mi nije drug.

Nema zime dok ne padne inje; Ni proljeća dok sunce ne sine, Ni radosti dok ne deliš s kime. Nema leta bez Đurđeva dana, Niti brata dok ne rodi majka.

A kad čovek stane da greši, anđeo se sneveseli i plače, đavo pak sve podigrava od radosti i prkosi anđelu govoreći: „E, moj je, moj je!

Da bog da da zdravo do stare starosti a u svakoj radosti budu i pri zdravoj pameti i da vazda sjede pod kose sijede, u bogatu selu a trpezi u čelu; gospoda ih poštovala i

Vezir sad poviče na momke: „Obojicu svežite i u surgum odvedite!“ Sad postane u društvu velika graja od radosti od smjeha, jer svaki (muški) skoči...

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Ona ga poznade, i teke ču njegov glas, i ona njega zagrli, te od velike radosti i plača njemu na ruke ispijenu. Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na zemlju

Kad je carev sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže bolje papuču nazuje na desnu nogu, i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo i onaka kao

stvorenje u medveđoj koži; petao, vaška, mačka i lav otrče odmah predanj, i stanu se oko njega umiljavati i cičati od radosti.

d. Knjiga će ova osobito biti za mladež i mušku i žensku, a i stari ljudi i žene čitaće je s velikom radosti kako radi čistoga narodnog jezika tako i radi narodnijeh misli u ovoj struci umotvorine naroda našega.

d. Knjiga će ova osobito biti za mladež i mušku i žensku, a i stari ljudi i žene čitaće je s velikom radosti kako radi čistoga narodnoga jezika tako i radi narodnijeh misli u ovoj struci umotvorine nroda našega.

Kad car vidi da je on, od radosti se zaplače i tako u radosti dođu kući i onde car još za života svoga preda Ćeli carstvo, te Ćela postane car. 3.

Kad car vidi da je on, od radosti se zaplače i tako u radosti dođu kući i onde car još za života svoga preda Ćeli carstvo, te Ćela postane car. 3. GVOZDEN ČOVJEK.

Kad dođe, a otac baš njojzi za dušu daje, pa kad je vidi, Bože! te radosti i toga veselja, što je činio! A onu babu što je nju učila, što je ona i njen muž obdari, to otac trojinom a one ministre,

“ Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina. Onda on u radosti i čudu reče carskome sinu: „Kad si ti mene ovako obradovao, i ja ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene

mu je car još iz malena obećao bio, a na provu dvora careva babicu, koju su zajedno s njom Turci zarobili bili, ali od radosti nije mogao sam sebi vjerovati, niti je i kome za to što kazivao.

jednu na provu od broda, i on pozna svoju jedinu šćer i nje babicu, što su im Turci zarobili, ali ni on od velike radosti nije se mogao uvjeriti, već pozove kapetana dvije ure poslijed podne, da pođe u njegov | dvor da ga iskuša, jeli

“ Kad žena njegova ugleda ministra, povikne od radosti svekru svome i svekrvi: „Jest istina, dragi oče, ovo je ministar oca moga, a moj nesuđeni zaručnik.

Stanković, Borisav - JOVČA

Idi materi. I odmah da ti kroji, odmah, da... VASKA (jedva što pokazuje znake neke radoznalosti i radosti, odlazi i silazi nemarno, umorno).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Mome se dobrom tetku činilo da leti od radosti sve to slušajući; u po sata takovog razgovora, a pritom čašu po čaši ispražnjujući, u veliko je prijateljstvo s Dečancem

O, dan radosti neiskazane i blaženstva neizrečenog! I, zaisto, takova i tolika moja radost budući, morala je kratka biti.

potom premudroga Fenelona u njegovom Telemahu opisanije blaženoga seoskog života čitao, vsegda mi je srce igralo od radosti, misleći, ovako su moj Novaković, ovako Simić, ovako Krička živili! I meni ovako daj, bože, provesti život!

” Učini mi se kao da neko božestvo iz njega govori. Pun radosti pristupim da mu celujem ruku, no on mi reče: „Bogu blagodari koji te je ovde doveo gdi ćeš polučiti sve što želiš.

U Kninskom Polju nisam te radosti imao, jer moj ljubimi protopop Novaković teško bolovaše. Na nekoliko nedelja zovne me iz Plavna sin njegov, pop Lazar, da

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kad bi svoje zlato prekorio što jutrom zebe i kisne, ona bi mu umjela odgovoriti samo suzama radosti i jačim privijanjem na svoje grudi, kao da mu hoćaše reći: „Ta vidiš li da te moja jaka želja i privuče i provede

Ćosić, Dobrica - KORENI

Mora da se pozdravi... — Dobro veče, Simka... snajka! (Nema smisla, zagrcnula se od radosti, ništa joj nisam doneo.) Nisam mogao da vam javim, doneo sam odluku na brzinu, služba, moram odmah da se vratim...

— Samo to? — izlete Aćimu, pa se još više zbuni, i uplaši, i obradova, i još više uplaši od radosti. Sofra se iskrenu, sveća se izduži do tavanice i buknu. Pogleda u Đorđa. Nije smeo u Vukašina.

Pogleda u Đorđa. Nije smeo u Vukašina. Đorđeva usta se zgrčiše pa zategoše u zajedljiv osmeh, skramica radosti prekri zajedljivost, ali zakratko: osmeh šmugnu u gustiš brade i brkova. Da li je samo to? Strogo se zagleda u brata.

Da li će mu, kad zauvek napusti ovu očevu sobu u Prerovu, kuća koju će da kupi za novac otet bratu doneti više radosti i sreće?

Hoću da ubijem za tebe. Ja mogu sve! Ionako sam suvišak na zemlji“, zagušio se od radosti i bacio ruku na njeno koleno. „Ma kakvo ubistvo! Koga da ubiješ?“ uplašeno je odgurnula njegovu ruku.

— Nož lako i duboko zaseče krompir. Zato joj ne možemo... što je istina! Đorđe jeknu od radosti. — Pa što mi ne kažeš! — ustade i nadnese se nad nju. — Što mi odmah nisi rekla? Kaži mi još jedared. Kaži mi opet...

Zato je on ciknuo od radosti kad je video Simku s nabreklim nedrima i rekao sebi „to je moja snaja!“ pa odmah zažalio što sebi nije takvu našao i

Čuje: po kaldrmi neko brzo hoda. Aćim ustrepta: Milunka utrčava u njegovu sobu i viče: „Muško! Unuk!“ Od radosti ne može da ustane. Unuk... Moj unuk, šapuće i plače. Đorđe, pali lampu, sve lampe upali, neka mi svetli kuća!

od vina, sedi sam Đorđe; stavio pesnice na sto a čelo na pesnice, toliko umoran da mu ni san ne prilazi, tužan od radosti što se nešto ipak zauvek svršilo. Spotičući se o stolice, dovuče se Mijat. — Znao sam da si tu, gazda moj!

Obećaj mi... — plače. — Daću ti! Samo me pusti. Beži! Mijat zajauka od radosti. Đorđe čuje samo tihu svirku, čini mu se da je svirač na odžaku njegove kuće, a zna da to Tola sam u mraku svira. ...

“ — „Tako je“, potvrđivao im je on, Aćim, u sebi, pun jeze i radosti što i panduri misle daje sin isti kao otac, iako on to nije. Nije, oduvek je to znao.

Već je sada momčina“, govorili su mu seljaci kad bi videli Adama, a on se ponosio, bio zbunjen i stideo se od radosti. Njima nije mogao da odbije zajam i ne odloži isplatu duga.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Obe su iste boje i veličine, ali jedna iskri od radosti, dok druga plačno žmirka. Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka nebu, uzvikujući: — Gle Plačka i Smejačka!

— Uh, što je šaren svet! — otvori jaje oči i osmehnu se blistajući od radosti, dok je vetar nežno doticao njegovo čelo, a ptice u letu zastajale da mu se dive.

Činilo se da klize u jarkoj, plavoj svetlosti. Dečak je pevušio od radosti, a dani prolazili. Ko zna koliko je vremena prošlo dok nisu ugledali ostrvce u rumenoj svetlosti pred večerja i

Zato je trenutak kad se jave — trenutak opšteg slavlja. S uzvicima radosti pozdravljaju ribari dolazak leptira, deca pružaju ruke, a leptiri lepršaju kao najblistaviji luDi cvetovi dolutali ko

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

sa prozračnom tamom, srpska je vojska nadirala odasvud, sa svih kapija, a razgorevale su se tamne, još nestvarne, radosti, strepnje su se, u trenu, pretvarale u puhor, Uzun Mirko je svemu išao u susret, ustanici su ga grlili, već se znalo,

Sav okrupnjao od snage, Miloš je izgledao Stojanu kao neko koji će umeti da povede novi ustanak. Kao da je trag radosti, zaboravljene, ošinuo vojvodu. Možda je sve ovo bilo samo iskušavanje?

“ Ponegde, još je bilo krvi u smrznutom blatu a nebo, mokro i oporo, spuštalo se nad ljudske glasove prozukle od radosti, umora ili jada.

Nešto od tog praha obložilo je i dečaka: u tame u njemu i van njega naišle su iskre, bića prozračne radosti, lebdele su i osvetljavale.

proziralo od prolećnih svetlosti, Vuk je proveravao reč po reč: znao je da je dobio čudo od pesme, radovao se i, u toj radosti, pogledao guslara.

Ta je osvetljenost možda dolazila i od radosti svemira a prikazivala se samo onima koji su za sobom već ostavili veća iskušavanja patnjom.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Il' oštru kosu, da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Možda se krade, da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il' možda suza ide žalosti, Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše!

Polako kraču. I dok magla tupa Rastanjuje se, i dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume, k'o kad

- „Kud mi vas nesta, vi oči čarne? Ko mi vas ote, vi usta slatka? Gde mi se sakri, ljubavi moja, Radosti moja, tako kratka? Oh, kud se sakri, jer znam da nije Iščezla nije duša tvoja! „Je li u ruži, te tako miriše?

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

krila na kovrima cvijetna proljeća - vid podobni besmrtnog voinstva predstavljahu opširni stanovi na poljima blažene radosti. „Evo, - reče slatkoglasni angel - sad će vreme biti od odiha, što vi kod vas noću nazivate.

Popa, Vasko - KORA

ne zalazi 16 Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi prostireš Na grudima svojim Golubove okupljaš U radosti mojoj bele Cigaretu mojih briga U srcu svome gasiš U grozdu tamjanike Na moje usne čekaš 17 U moru bih spavao U

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Oni će te uputiti kako da iskapiš sve slasti i radosti života. No ako ne želiš da živiš u moru uživanja, a ti otidi u školu kiničara, učenika Antistena.

Beše to prizor koji se ne može zaboraviti. Svetina je plakala od radosti“. Gerardo slušaše pažljivo šta mu pričah. „A mene“, nastavih svoju priču, „obuze osećaj divljenja pred veličanstvenom

“ „Pa recimo, mesto na bolje, na veselije misli. One bi ga prenele iz tmurne sadašnjice u lepši jedan svet. Bez radosti i razonođenja nema, dragi moj gospodine, pravog života, a od matematičkih obrazaca nije se niko ugojio.

“ Iz tih i sličnih turobnih misli prenu se on kad se Hemfre opet pojavi u čekaonici. Hemfre je sav blistao od radosti i zadovoljstva.

“, vikahu oni u isti mah. „Sad imamo sve što treba, pođimo onamo!“ Oni cupkahu od radosti i nestrpljenja. „Ali, deco!“, reče preneraženo stara majka, „to neće ići.

I onda: moje obećanje deci obavezuje me da ga ispunim“. Oluja odobravanja i orkan radosti podiže se u narodu mališana, stara majka se nasmeši; to beše, kao što deca odmah opaziše, pristanak i sankcija njihovom

izlazu, izvanredno obasja Pik Tenerife, dok su njeni donji delovi bili obavijeni vunastim oblacima, htedoh da zacičim od radosti“. Njegove ostarele oči zasvetliše sa mladalačkim žarom.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Eto, pobratime, ništa od one radosti koju smo zamišljali dole. Bog, koji jedini zna sve moje bolove i koga sam molio da me bar ova čaša mimoiđe, taj Bog

Koliko juče saznao sam o svojoj nesreći, koja je skoro sasvim uništila razlog moje radosti i nade za povratak u otadžbinu.

Kroz raskošno zelenilo granja i kroz fino svileno tkivo vazduha što je ushićeno treptao, pun svečane radosti i mirisa svežeg lišća i trave, ja sam, milovan onim sasvim blagim duhom prolećnjeg vetra, gledao daleko u planine što

tako, u melanholičnoj povučenosti, sa očima oborenim i stidljivim, sa srcem slabim i plašljivim, bez detinjstva, bez radosti, bez smelosti, neotporni, uplašeni, slabi, ismevani, mi nismo znali protivrečiti, mi nismo znali napadati (uvek smo

nje. Hteli su svetlosti i toplote, osmejka i radosti, hteli su sunca. I ono se javilo. Vetrić jedva čujnom gamom proneo se kroz trave, preko ljiljana, po ledenim poljima, po

A on uzrujan, sav uznemiren onim bezumnim izlivom radosti, gledao je i sam, nem, zaprepašćen, u smrtnoj muci da brzo pronađe, da kaže nešto jako, uzbuđeno, snažno, što bi je

— Radosti moja, ja samo tebe volim, samo tebe! Pa udesi onaj izraz žene što se nalazi pored muža, a na sebi oseća tuđ pogled muš

toliko i tako naivno sanjali dole u mukama, a o čijim gadostima saznadosmo tek pošto prođoše oni prvi dani besmislene radosti i kad je sve bilo dockan da se preduzme i osveti.

U trenutku ja zaboravih sve, sav bol, i mišljah poludeću od radosti. „Dakle raskid, raskid, hvala, kako sam srećan, kako sam srećan“, šaputao sam kroz plač i svom snagom mučio ženu koja

mestima gde su ljudi čistiji, Bogu odaniji i bolji, više ljudi negoli ovde, i gde nema nekog, ma kakvog života i radosti od njega.

Ja sam je izabrao za svoga sina, zdravog, kršnog Rustema. Retko je kad bilo takog veselja i radosti u Albaniji kao u bogatom domu moga prijatelja, odakle smo se, posle venčanja, krenuli našoj kući u Kašare.

Onoga dana kad bude ročište ja ću ga osloboditi, a što se tiče nagrade pogodite se. Mene podiđoše žmarci od radosti kad čuh šta mu moj advokat preporuči. Ali se odmah setih da je vrlo potrebno održati se na visini svoga poziva.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

jezera; i osjećaj tako spremno odgovara misli, da se u nama rađaju, naizmjenično i neprekinutim slijedom, odrazi radosti i tuge, kao smijeh na slijepčevu licu.

Jedan iskočio kotačić ili prebijena opružica tamo gdje je dijete mislilo naći dušu! Neiscrpne su, naprotiv, bile radosti koje mi je podala igra miša.

i s čitavom zemaljskom kuglom, i čitav ljudski rod, s ognjicama svojih žudnja, s ponorima svoga bola i s buktinjama svojih radosti, i naše „beskrajno veliko“ , „bezgranično” — priviđali su mi se kao sićušni atom tvari u noktu malog prsta nekog

sličnim bićima, u nekom višem, svome svijetu, sa vrućicama svojih žudnji i s ponorima svoga bola i s buktinjama svojih radosti, i sa svojim „beskrajno velikim” i „bezgraničnim” — i opet nije nego atom nokta nekog bića još višeg reda; a ovo, sa

unutrašnje glasove, u odjeke naših tamnih unutrašnjih spilja i pećina, u naše strahove i naša nadanja, u naše boli i naše radosti!

se nova rođenja i ispraćaju pokojnici do grobova; u njeno ime odlazi se u smrt s bojnim pokličima i umire s krikom radosti na usnama.

Mama-Jumbu koja ne postoji, nagomila sva sila patnje i strahovanja, zanosa i padova, čuvstvovanja i stravstvovanja, ljudske radosti i bola. Pa i krutih, čisto „fizičkih fakata”, zajedno s njihovim dalekosežnim posljedicama.

U prvi mah pretrnuo sam od radosti: pomislio sam da sam sasvim blizu rješenju mog gorućeg pitanja. Tu sam istinu protegnuo na čitavo područje misli i na

časovi takve neobično jake naelektrisanosti kad treba čvrsto držati među prstima uzicu balona: to su časovi velike radosti. No i ti veoma rijetko i izuzetno nailaze.

U kakvom malom bolnom ljudskom momentu, u ismijanom sirotanskom ganuću, u imendanskoj jeftinoj radosti pod objektivom tuđeg hladnog pogleda, doživio bih opću ljudsku bijedu, svoju i svačiju.

Obligatna gorka žlica moralizma za svakim gutljajem djetinje radosti. Bilo je nečeg pepelnog, ogavno protureformatorskog u toj stalnoj opomeni.

Većinom su bili dosta dobro uščuvani; nisu mi izgledali stari: izgledali su mi mrtvaci. A sve njihove radosti, sve povoljne vijesti i sretni ishodi koje su mi pričali, svodili su se na to (i time kao da su se čisto hvalili), što

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

onoga običnog, podmuklolukavoga pogleda, i na licu joj, prvi put posle dugih godina zasija izraz nevine sreće i radosti. — Ama je l’ to odistine? Je li ti to meni dovodiš snahu, Đuro? — Jeste, majko: snahu i ćerku.

A u crkvi stojimo ovako nas dvoje, i vidim pred sobom majku i sestru kako me veselo glede i smeše se od radosti, a oko nas susedi, prijatelji, kumovi, pa sve veselo i lepo... A gle sad...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Došao do kreveta, spazi djevojku gdje spava u njem, a sva se sja od suvoga zlata. U njemu zadrhta srce od radosti i već se naže da ju poljubi, ali se sjeti tetinijeh riječi.

Kad je carev sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže-bolje papuču nazuje na desnu nogu, i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo onaka kao i

Čim oni vidješe Marka, počeše od radosti pijukati, jer su znali da ih je on izbavio od zmije šestokrilke, pa mu rekoše da se sakrije između njih, jer ako ga

— Pa gdje je, gdje je taj? — zapita orletica. Ma gdje mi je, kažite mi? Ja bih ga, da mi je tu, od radosti i milošte, ovaj čas pojela! Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

bratu Imao sam i ja veselih časova, Nije meni uvek bilo kao sada; Imao sam i ja sate bez bolova, Osmejaka vedrih i radosti, mada To je davno bilo... Na grudi sam ruke Prekrstio svoje.

Na sarani maja bila je i ona; Saranila dane cveća i mladosti I sa njima vence, i svoje radosti, I sve što je bila njena vasiona.

Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me snom što se ne menja: Mrtva snaga velike mladosti Sad mi priča o duhu kamenja. O životu iz sedih

Grozna sumnjo, okove poleta, Kao vatra gorela si snove, Svaku želju što dušu opleta, Svaki osmeh i radosti nove. Uvijena u ogrtač znanja Bedna, ružna i otrovna ti si: Žedna, gladna i željna saznanja, Uvek stara, nikad vedra

A bol širi krila... Ti si divna bila. TIŠINE ORGIJE Pijemo nas nekoliko propalih ludi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi Čeznu za cvet.

ove Osećam ruku kako mirno piše Na moju ljubav, misli i na snove Ime, koje mi na krst crni diše, Na krst što nosi sve radosti nove?

Sad nemam više očiju za dýge. Sad nemam više visokih obmana, Nevinih misli i krinova beli'; Radosti rada, ni velikih dana, Kao ni vere što utehu deli. Sad nemam više visokih obmana.

NEDOVRŠENE REČI PRVA PESMA U ovome svetu, ispod neba ovog, Ja sam tebe sreo jednog toplog dana, Sa tamnom radosti zbog poznanstva novog.

Sad zalazi moj život i vidik obmana, A istina mirno, kobno, kao zvona jek, Oglašava huk pada radosti i rana. Saranio sam ljubav i ponosa vek. Još ostala želja mi što sa mnom putuje, Lepa kao anđeo, k'o poslednji lek.

1907. NOĆ LjUBAVI Jedne večeri, kao posle grada, Mirisala je koža telo moje: Miran, bez sreće i radosti koje Bijah kao van tamnice jada Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cveće oko sna mog što je Očajem skrio njenih nada

u srcu izmirenje i dobrota, I još malo zadovoljstvo, što su novi Moji dani kratki, kratki bez života, Što prestaju i radosti i okovi. Sve se dosad preživelo. Nema više Ni vremena ni potrebe da se strada.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Govorio sam ocu: ”Ja mogu da prekinem kad god hoću ali vredi li se odreći nečega što ne bih menjao za sve rajske radosti.“ Otac je, za razliku od moje majke, često davao oduška svojoj srdžbi i svom preziru.

izvukao vazduh iz jednog njegovog dela i sopstvenim očima opazio da postoji tendencija ka okretanju, pomahnitao sam od radosti.

Bilo je to posebno zadovoljstvo ali nije moglo da se poredi sa delirijumom radosti koje je došlo posle prvog otkrića. Među mojim novim prijateljima bio je bivši gradonačelnik, gospodin Bozen (Bauzin)

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Posle toga, ljudi su govorili da ni stari Baba Patikin ne bi umeo to bolje sročiti i izgovoriti. A majka plakala od radosti; učitelj je klimao glavom, a popa se našao u čudu i obojica se složiše da je seoska škola u Idvoru već suviše mala za

on me upita za ime mog oca, a kad mu rekoh da se zvao Kosta i da je živeo u Idvoru, u Banatu, njegove oči zasjaše od radosti. Prigrli me i jedna velika suza kliznu niz njegov obraz. “Ko će kao bog!“ - reče radosno.

Lukanić takođe su bili tu Stara gospođa me je poljubila i kroz suze primetila da bi i moja majka isto tako plakala od radosti da je ovde i da me vidi kako mi lepo pristaje akademska toga.

Kada su nam se ukazali obrisi stenovite obale Škotske, shvatili smo da je putu skoro krf, ali nije bilo one radosti kakva je bila na iseljeničkom brodu koji me je prvi put doveo u Njujoršku luku i kada smo se približavali obali Long

U isto vreme noge su im lekle gore-dole kao da hoće da iz zemlje ispumpaju sve zemaljske radosti koje se tu nalaze za smrtnog čoveka.

Odgovor na ovo pitanje rađao se celog života i njegovo postupno razjašnjavanje pružilo mi je mnogo radosti u životu. Faradej i Maksvel su mi rekli da je svetlost manifestacija električnih sila.

O radosti i lepoti naših godišnjih doba reći će vam priča ovih izvanrednih transformacija prvobitne energije iz haosa mladih zvezd

reći će vam priča ovih izvanrednih transformacija prvobitne energije iz haosa mladih zvezda, belo usijanih od životne radosti, do starog hladnog kosmosa i umiruće Zemlje.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Silni izlijev radosti mahom baci u zaborav svu muku i nevolju. —Fala, brate! — punom dušom govore mladome sucu, a njega ta riječ potrese do u

Gde je ona sada? U jednome takvome starome kaštelu, na žalu on se rodio. I tokom celoga života taj kaštel u radosti i nevoljama dolazio mu je pred oči.

Iza duge vožnje pokaza se more u sjaju letnjega sunca. Uzdrhta od radosti i uzbuđenja i pozdravi ga kao stara druga. I onoga časa iz njegove detinje duše izbiše utajeni osećaji jasno i sveže kao

Ali, setivši se Prečiste device, prestraši se od tolike zakliktale radosti života i silom svrnu svoje misli na nju. Prišao je svojoj majci čist i vedar.

Mirni jesenji dani prolažahu u skladu sa njegovim bogoljupstvom, koje se bejaše udvostručilo. Proti naslućene slasti i radosti života, moleći se pred oltarom Majke božije, boraše se svom snagom. Ali on je bio obdaren darom zapažanja.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

na jednom od mesta gde se vide sami temelji njegove poetike, Crnjanski kao potvrdu navodi Miličićeve stihove iz Knjige radosti: „A, Zemlja, neka je srećna, sirota naša sestra, Zemlja.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

(Vasi.) Idi, idi, optrči familiju i objavi da nisam više ministarka; neka Savka, Daca i Soja kliknu od radosti i neka kažu: „E, vala, dosta je Živkinog i bilo!” Tako će da lanu; znam ja njih, a znam i tebe. Idi, idi pa objavi.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

IV Retko je ko među kritičarima sa toliko neskrivene radosti pisao o Nečistoj krvi kao Branko Lazarević. Njegova se kritika pamtila, i on se po njoj pamtio.

zabrane skinute: „I kada pođe, oseti mrak, oseti se kako prvi put u životu ide sama, bez sluge, bez fenjera, od sreće i radosti sva se ispravi, nozdrve joj se raširiše.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ko u toj radosti ne zna da uživa, Srce ga izdalo, S njime nemam zbora, nemam razgovora — Takvića je malo. Odrežimo granu zimzelene

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Ja sam vam samo tela pokazati kako noblesi rade, no ja oću... Ah, ja od radosti opet padam u nesvest, kad pomislim kako će oko mene moje komšinice puziti, kako će me nazivati milostivom gospojom

Ja sam srećan, ti si moja, gledaj me, ja igram od radosti, ti si moja, odi da te poljubim. Ja sam tvoj. EVICA: Šta je tebi, Vaso, ti kanda nisi pri sebi?

Miljković, Branko - PESME

vatra je crna) Glad vari mrak Priroda avaj još nije stvorena Pesmo mani se margina Peva se odozgo nadole (O radosti brzog perja) Nežnost je životinjska lenjost proždiranja Za vreme ljubavi jedan ludak ždere dugu I peva, mladi čuvar zore,

Krakov, Stanislav - KRILA

To im je bilo najveće delo njino... i svojeg ogromnog pijanstva kada je bio na jurišu... i tuđih radosti, i krkljanja ovoga Rusa... i nije razumeo ništa.

Njegov štap je zvonio po neravnim kamenim pločama. Oči Ivonine bile su pune radosti i zbog niskih kamenih zidova, i prljavih fenjera, na drvenim direcima i zbog nagnutih doksata. Sve je pevalo po ulicama.

Žena je ležala na osušenoj travi radosna, i grudi nadraženih mirisom smreke, vriskala je kao srna u radosti, i ujedala pomamljeno. Posle je bila mirna i srećna kao pčela koja se napunila cvetnog praha.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Treba videti sa koliko se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se

Domaćin, polurasplakan od radosti što u ovoj pustinji posle ko zna koliko vremena dobija goste, boemski je i pustinjski srdačan.

O lepota i pijanstvo trpljenja i vaskrsnuća! One skaču sa ramena mladića i igraju svoju igru mladosti, radosti vitkih detinjskih udova, lepote te rane ženstvenosti.

I koliko raspusne, prašumski zapanjeno i fatumski raspusne, u svojim pokretima. One nasrću pijane od užasa i radosti, na nage urođenike koji su u krugu oko njih, na moje sluge, i sa prezanjem dodiruju se samo mojih davno izgužvanih i

Zatim čovek pod maskom čini pokret da bi da ih pojede i svi okolni, u užasu i radosti, deru se: — O, o! Mladići odlaze trčeći, nad njinim plećima sijaju žarko na suncu grivne i krune sveštenica.

dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskrajnu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo trpljenja.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Ili te stara pamet izdade, Te se ne sećaš svoje udaje, Svoje mladosti, svoje radosti — Ta gozbe slavne, svatova divnih?...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Ja ućutim, kad je »punktum,« nek je punktum, a u sebi sam mislio: »Lako je tuđim malom činiti drugome radosti i poklone.« Posle ovoga podviga Komarov se vrati mestu gde je đeneral »otpočivao.

Černjajev kad ga ugleda samo razrogači oči i umalo ne podskoči od radosti. Osvrte se — nigde ni jednog ordonansa. — G. T........., — trčite opet vi.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Molilo bi Boga Da o meni sniva; Što bi osećalo Da ga ljubim jako, A ljubit’ me znalo Bar upolak tako; Što bi u radosti Sa mnom suze lilo, — Hej, koje bi moje Samo moje bilo. Tako ja mom srcu Zborim više puti.

Odletelo nebu, raju, Bogu, svetlosti, Večnoj zori, večnom maju, Večnoj radosti. Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto međ zvezdama Našoj ljubavi.

Da nas vid’te, kakono se Srpski radujemo, Od radosti ni ja, ni on Zborit’ ne umemo. Da ga vid’te kako s’ ljubi S novim svetom belim; Da vidite moju radost, Da je s

A ja što im reći htedoh, To slavujak pevnu prije: Od radosti ništa slađe; Od žalosti ništ’ svetije. XXXVIII Od detinjstva, od jedva-sećanja, U vremenu nevina golublja, Imao

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Upališe mi se leđa... Tako. E, sad je dobro. — On produži: — Ljudi, ja mislim taj čovek veće radosti u životu nije imao nego kad je nas ugledao. Samo što nas ne poljubi.

Vojnici su je dizali. Ruka me je sve više bolela. Od radosti i bolova suze su mi tekle. Oko moje mišice narastali su zavoji. Ogrnuli su me najzad šinjelom.

A ipak, neka teška slutnja pritiskuje i strah nas muči, da nam ne podvale. Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore.

— Znam... vidim. Ružna sam i odvratna samoj sebi. Svi me izbegavaju, klone se... Ja ne znam za radosti — i ona pokri lice rukama. Bilo je besmisleno tešiti je. Ali sam je žalio. — Zašto mislite tako?...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

86 PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV 87 GLIGORIJE TRLAJIĆ 91 RUSKA ZIMA 92 PAVLE SOLARIĆ 100 ZAVIČAJNE RADOSTI 101 JA SAM HTEO JUGOVIĆE...

O zlatoje poleće! Ribolovci ran' ustaju ne boje se hladnosti, mreže svoje sakupljaju, polni jesu radosti; na korabljah oni plove, po bistrini ribu love. O zlatoje proleće!

1799. Gligorije Trlajić PAVLE SOLARIĆ ZAVIČAJNE RADOSTI Vi velite da je umro Peca, slavni svirac? „I već odsad od svirila“, rekoh braći, „čistac!

MUZIKI Blagi, slatki i prečisti, Svjati neba razgovor Ti si, divni raj k’o isti, Smeran tvoj sam pjesnotvor; U radosti krasnom cvetu Raskoši ja pijem slast. Muziko! Teb’, uvek svetu, Hvalit, slavit uzoh vlast.

Jovan Pačić ISPOVED Da sam ubog i siroma’ Bio već od mladosti, Skorb za tužnu da sam o’ma’ Retke menj’o radosti, — To sam pred’o sve zabven’ju.

Letim u snu, igram po vozduhu, Sviram, pevam, klikćem od veselja, Čujem Ljube pjesne mile sluhu: Nemam, plovjašč, u radosti želja. Sni! Od svega toga — šta imate?

Otkad s tobom se oprostih, Odrekoh se sve radosti, Prazan mi je ceo svet, Jer bez tebe nema mene, Ka’no što bez rose vene U livadi mladi cvet.

Zlato i svila pokriva prsi pečalne i bolne, Ispod osmeja skorb brižljivo davi srce; Radosti retke kaplje u gorčini čeznu obilnoj, Kratke veselja čase stoguba napast prati.

Pričaće mi tugu u putnika tog Što mu dušu tišta sa udesa zlog. Pričaće mi mloge radosti i jade. Salomljenu veru, pokošene nade. Teško će mi biti slušat priču tu, u trenuću jednom snoseć sudbu svu.

Sjajna meta na istoku U zemljama boljeg sveta Radivoja tavnom oku Već jedanput već zatrepta, — On radosti suze proli. Al’ još samo brdo jedno Mora preći momče bedno! Nadvladaše njega boli, Ah, pa preći ne bi vredno!...

ZAVIČAJNE RADOSTI (str. 87). Pesma je prvi put objavljena u Letopisu MS za 1834, č. 36, str. 47—50, sa sledećim, očevidno ne Trlajićevim

novembra 1816. iz Beča ovako zahvaljivao Mušickom: „Prebogato pismo vaše od 3/15. novembra primio sam s onakovom radosti s kakom ste ga mi vi poslali. Kopitar mi ga je iz grada donio i celo smo veče ode čitali.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Detinjstva tvoga sjajne prošlosti — Sa pokornošću vašeg pokora, Ljubeći ženi meku ručicu — Preminule te sećô radosti; Al’ ’vako — prosti!... KNEZ ĐURĐE: Staniša! STANIŠA: Brate! KNEZ ĐURĐE: Dosta je sad...

SVI: Bog da je poživi! Živela gospođa! VL. VAVILA: Ostareo sam, I gledao sam mnoge radosti, Ali nijednu što bi ličila Na ovu sada te nam dovede Gospodsko čedo u dvor gospodski.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti. Od dragosti stade ljubiti i grliti baka. — Je l' de, Jabo, da ćeš ti njega nadbosti? Neka je on carski!

Postragijo stara! — ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče! — jauknu od radosti Simeun, udari glavom o oltar, pade, i jedva se diže, pa se izgubi u mraku. Mićan pregleda još jedanput kotao.

To ti je nagrada.“ „O, dobre carevine, krst joj ljubim!“ — lijepo ja od radosti, a žena i djeca zaplakaše. „Brate, kneže, vrati ti ta tri vorinta carevini.

“ — zanesô se ja i lijepo jauknu' od nekakve silne miline, a žena i djeca od velike radosti zajecaše. „Goni, brate, ljubim ti stope tvoje, goni!

Š.), na dvadeset godina teške tamnice u Zenici... David (skače od radosti i udara jazavca po njušci): O-o, jazo! Čuj-de, jazo! 'Oćeš još malo kuruza, jazo? Jazo! Jazo, bolan, što ne govoriš?!

Je li ovo tvoj škrljak? Pisarčić: Jest. David: Pa kako će biti moj? E, moje dijete, da je ovo naš car, ja bi' od radosti zaplakô. Naši carevi, štono vele, biše i preminuše. Nego sam načuknô da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog knjaza.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

je da iskazuje osećanja putem spoljnih zbivanja, mahom posredno, u najstarijim vremenima, izražavajući želje, molbe, radosti i tuge kolektiva, kasnije i individualne emocije.

Jakšić, Đura - PESME

nesreću — Što zlokobnih Dva’est osam stojim leta, Prezirući, smejući se Pakostima bezbožnika; Hladna, nema — Za radosti i za zlosti Nepomična, neosetna, U kojojzi otrov-srce, Umorena ljuta zmija, Na uzglavku — večnom mraku, Na kamenu

Il’ oštru kosu da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Možda se krade da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il’, možda, suza ide žalosti Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . . . . . . . .

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

To je za Mladena bilo mnogo. To negledanje u njega kao deteta, već kao odraslog, predstavnika radnje, ravne njegovoj. Od radosti, stida, jedva bi promucao: — Pa... dedo... čini mi se, imaćemo. — E, pošlji mi po momku. Mladen, sav srećan, slao bi.

— U nedelju pijenje — odgovara joj, a ova ne može da se uzdrži od bola, radosti, izlete iz sobe. Zove babu. Baba, kao uvek, mirna, stroga, ulazi. — E srećno, prijo!... — veli joj i ljube se.

Sve je to pripisivala i smejala se njihovim ludostima. Koliko puta snaha joj, mati, buduća svekrva, od radosti zaboravi se toliko da tamo kod njih, kod snahe, gotovo ceo dan ostane.

Ona, srećna što je svekrva ne grdi, ne psuje, čak eto i mazi je, sve grca, plače od sreće, radosti. Zatim diže se i, kao luda, da nadoknadi sve što je do tada izgubila, radi, rasprema, ne da babi ništa da podigne,

Pili su i prosili njenu zaovu za njegovog brata. Njen svekar, izvan sebe od radosti što mu kći u takvu kuću odlazi, što mu kao on i ona tri trgovca došli, učinili čast, da njega, Mladena, nije bilo onako

Selo je blizu. Odmah iza doline. Kad je muž gledaričin vide, pozna, on od iznenađenja, radosti, pobeže. Posla svoga brata iz obližnje avlije, s kojim se odskora odelio, otkad mu žena postala gledarica i počela

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

da pretraži okolinu, a ja pomislih kako bi bilo najpametnije da malo pridremam dok se mladež pribere od omamljenosti i radosti što smo pronašli ovaj čudesni kutak.

Srce mi je u grlu, od straha li, od ponosa li, od radosti li. Otkako znam za sebe plašili su me saboriškim čudovištima.

Probao sam ja, probao je Dorotej. Posle smo điskali oko blagoslovene sprave, nešto zbog radosti što smo uspeli a nešto zbog žežene vatre prvenca koji smo pomalo neoprezno u odveć velikim gutljajima kušali.

Ilić, Vojislav J. - PESME

“ Moju dušu tuga uze S takve novosti, Ali moje behu suze, Suze radosti. A kada je, pun miline, Sanak minuo, Bled, maglovit, sa visine Dan je sinuo.

No Rahman ne beše srećan. Deleći radosti svima On nije mogao često da radost podeli s njima; Jer spomen na mračnu prošlost njega je mučila često, I on je tražio

1890. U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H. U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje, Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet, Ukrasi gordošću sebe.

neka, I u njoj sumorno zvoni moj slabi i prazan glas; Prošlost je protekla moja kô burna planinska reka, A s njome radosti moje kô rajski jedan čas, Kô zvuk, izgubljen davno.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Putujući i posmatrajući, nećemo izgubiti sami sebe u beskonačnosti, ni naše lične želje, radosti i tuge prenebregnuti. Naš put će nas voditi kroz vasionu i vekove, ali i život zemaljski.

Plamen ih brzo zahvati, gust dim se uskovitla do oblaka, fukara poče da vrišti od radosti. Trube od papirosa gorahu kao suva slama, ali se listovi od pergamenta pokazaše otpornijim.

Možete misliti sa kolikom sam radosti pročitao vest da je Amerikancima pošlo za rukom da, posle desetogodišnjeg rada, izmere tačno i pouzdano snagu Sunčevih

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

/…“) i naglašavanje radosti i veselja koje svako pokazuje na svoj način („zec u gori poigrava/ slavuj dično pocrkava…“), sa refrenskim usklikom „O

O zlatoje proleće! Ribolovci ran' ustaju ne boje se hladnosti, mreže svoje sakupljaju, polni jesu radosti; na koraljah oni plove, po bistrini ribu love. O zlatoje proleće!

Stanković, Borisav - TAŠANA

»Evo, hajde s nama, ako hoćeš«, ponudih ga. A on se čisto prepade. I od radosti sasvim se zaboravi, jer, i ako Turčin, poče da se saginje i malo što me ne poljubi u ruku.

SVI (odobrovoljeni Mironovom razneženošću): Hoćemo, dedo, hoćemo. Kako da nećemo da živimo? HADžI RISTA (od radosti umalo ga ne poljubi u ruku): Hvala, dedo! Tako nam govori. Tako hoćemo da vidimo da si i ti međ nama odobrovoljen.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Još poboljeva, nema radosti od nje. Nije ni lepa devojka. „Miraz će imati, to joj je sve” — govori šor. — „Ako i to ne pojedu doktori.

slutnja, ili bar pitanje, da li će Julica, tako drukčija nego i otac i sestra i poočim, da li će moći biti pravi izvor radosti u kući.

je volela kao matorca, nešto krto i ponosito, nešto srpsko, što će mnogo truda i muke da stane, ali će biti od njega radosti ne samo njenom srcu pomajke, nego i čudnim njenim nemirnim nostalgijama, koje je sad manje sad više jasno, ali neprestano

Ćefleisan, valjda prvi put u životu. Gospa Nola se zgranu, umalo ne viknu, ne zna ni sama da li od začuđenosti ili od radosti. Razgovetno dođoše do nje pesme i reči.

A zatim su se nizale godine koje gospa Noli nisu više donosile radosti. Zet njen proglasi se ateistom. Jedva je skromniji deo palanke naučio reč, a kad je razumeo o čemu se radi, bezmalo da

Nije dobro išao. Frau Roza s trbuhom do zuba, objavila je jednog dana mušterijama da se dućan zatvara zbog porodične radosti. A uveče je pred svojim Jovom, na slabom srpskom jeziku, izvela bilans. — I po drugi put će Roza platiti diferenciju.

U duši te žene živelo je ono što često živi u dušama ružnih žena kojima se uskraćuje sve sem radosti od rada: tuga, srdžba, strah, žeđ zarađivanja.

Istovremeno se i u nastavničkoj kancelariji gimnazije odigravali trenutci opšte radosti, i trenutci profesorskih ambicioznih obračunčića.

Uštedim pet forinti, i pošaljem ih ocu, s mnogo radosti. Moj otac uštedi istih tih pet forinti, pošlje ih meni od srca, doduše i nekako „naučno”: s napomenama i primedbama.

Znate li da sam zasuzio za njom, ja, matori cinik, koji se ne uzrujava lako... Gospodin Tomi su potrebne radosti i gledajte da mu priređujete radosti. — Branko se nasmeja gorko. — Kad bi moj otac umeo da se raduje.

Gospodin Tomi su potrebne radosti i gledajte da mu priređujete radosti. — Branko se nasmeja gorko. — Kad bi moj otac umeo da se raduje.

Davao je Branko privatne časove iz grčkog jezika, i zarađivao nešto preko plate. I to je donosilo radosti. Palanka je visoko cenila mladog sugrađanina, pa je i to donosilo neke radosti.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Zatim otide u sobu i od radosti zaboravi da poočimu na njegovom blagodejaniju blagodari. Dakle, neblagodarnost samo se zato na svetu rađa što je čovek

Dalje, na suze koje od žalosti proističu, i na suze koje u prezjelnoj radosti postanak svoj nalaze. Govori se da čovek od suza nema ništa blagorodnijeg; no i to je poznato da se ničim toliko ne

— Sad, ljubezni moji čitatelji, pošto smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem skoro zaboravljenom Romanu vratiti se.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ono se smejalo ljubavi kao i mržnji, jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje. Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad.

Mojoj radosti, razume se, nije bilo kraja. Odjurio sam kući, te zagrlio i poljubio majku, sestru, a mlađem bratu od uzbuđenja opalio

To sam isto posle dokazivao i našoj kuvarici. A zagrlio sam n poljubio i berberina. Jer, posle prvih manifestacija radosti i uzbuđenja, setio sam se i prve maturantske dužnosti — brijanja.

platna; krune od hartije, odelo od lažnoga zlata, mačevi od drveta; i lažne suze, lažni uzdasi, lažna uzbuđenja i lažne radosti, a sve to da bi se rekla ona velika, ona večita reč.

Petrović, Rastko - PESME

neće više leći trbusi i sni, I kojim kao da vladaju neki drugi zakoni Koji već i nisu zakoni No iznenadne neke radosti i nepodnošljivi bolovi): Kad je za tebe i to nastanjeno fantomama, Koje ne ulivaju nade već obeshrabrenja; Da l' s tobom,

Ali sa toliko pojačanijim osećanjem života, trajanja, mesta, bacam se u pojave koje mi nose velike radosti. Trbuh se bez prestanka napinje, disanje kratko, širenje nozdrva, podrhtavanje butina, potreba da se podskakuje i

Ti voljna patnja dana si mi sveg, Ti daljne radosti bolne, ti steg; Ti brižne ljutnje, ti ljubavi si san, Ti željna miso što uljuška mi dan: Ti bolna žudnja kolko me koštaše

na sve stare susrete, Na zanose koji me nadvladaše; Ako ljubljah, ako mržah, nigde ni jedne osvete, Čas iz radosti, čas iz ponora ruke mi isplivati znaše, Ali sve to dakle tad još izbrisah iz sebe uzaludno: Ovo razranjavljeno biće, u

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kao kap rose blistao je i smešio se. Žena podskoči od radosti, ali se odmah zatim zabrinu: šta jedu takva malena, svetla bića? Kako se brane od hladnoće?

Nežna i tiha postale reka, primiri se i ućuta Belutak. »Pobedila sam!« pomisli reka. »Pobedila!« - od radosti u sebi skoči, u istom se času probudi Belutak pa reče: — Nisi! I nećeš! — Ah, kad te tresnem!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ulazi Stojan. STOJAN (iza sebe Marku, dajući mu dizgine i pušku): Drži konje i čekaj! (Prilazi Koštani. Posrće od radosti.) Košto, brzo! Hajde! KOŠTANA (Trza se): Ti? STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo!

POLICAJA (jednom panduru): Trči i zovi predsednika! PANDUR (odlazi). KOŠTANA (istrči, i izvan sebe od radosti, razdragano, prilazi Mitki): Ti? Hvala! Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo!

Šantić, Aleksa - PESME

zasjedi cure čekale su momke: Nanula se klepet čuo po sokaku, Padale su grude po svakom junaku, Uz drhtavi smijeh i radosti gromke. I ti nekud prođe, u mahalu, sama; Pokrila te zima čistim pahuljama, Pa po tebi trepte kô sjajni leptiri...

1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće? U mome oku, evo, suza sija, I moje rane postaju sve veće.

I tamo u vrtu radosti i poja, Gde su suncu vrela, Mene će moj otac, moj car, i vlast moja, Pitati za dela. A ja, slušajući zorine

Prsi mi davno bol studeni reže... Odbjegla tico mojih zlatnih dana — Radosti, dođi!... Od zorine mreže Savi gnijezdo u jeseni grana Ozeble duše i zapjevaj pjesme Mladosti pune plavih

Polako kraču. I Dok magla tupa Rastanjuje se, i Dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', — I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume kô kad

Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja. U tvoje rasute kose, uz jedan mirisni dah, Večernji purpur je padô Ko crven i sjajan prah.

Malena. No meni velika je bašta, Gdje nad potocima tihim trepte jošte Leptirice sjajne mojih snova, mašta, Radosti i sreće, mira i milošte.

Klicali smo skupa, šalili se krasno, I ljubili nežno i grlili strasno. Na koncu u dečjoj radosti i sjaju Mi se ''sakrivače'' igrasmo po gaju; I skrivanja naša tako vešta biše Da se nigda, draga, ne nađemo više.

O, da ja doć mogu tamo Pa s vrela radosti pit, I lišen svih patnjâ samo Slobodan, blažen bit. Vaj, često u snu spram mene Taj sreće sine kraj, No poput

''Zar, Hajnriče, ustat nećeš? Večnog dana svetlost greje; Svi su mrtvi uskrsnuli, Čas radosti večne bije.'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam jošte svako doba; Od plača se ugasiše Posve moja oka oba.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Otkud bi onda proisticali oni strasni tonovi bola i radosti, onaj vatreni odnos prema ljudima i događajima, prema životu uopšte?

Ako budeš ubijen, zadobićeš raj; ako pobediš, uživaćeš zemaljske radosti; stoga ustani, o Kuntin sine, i odluči se za borbu“.

sa neprijateljem, putem koji je paganca vodio i u jedno i u drugo carstvo: ako umre u raj, ako ostane živ u zemaljske radosti.

Kad to začu Mina od Kostura, od radosti na noge skočio, pa govori Kraljeviću Marku: „Be aferim, crni kaluđere! Evo ima devet godin' dana kako čekam ja takove

pregleda dok je bracu lice ugledala; a kad bracu lice ugledala, ruke šire, u lica se ljube, jedno drugo suzama umiva od radosti i od želje žive. Al’ govore kićeni svatovi: „Gospodaru, Janković-Stojane, a što ćemo mi za naše blago?

Onda car ode u tamnicu i, našavši Akira živa, pun radosti pita ga bi li on mogao svojom mudrosti odoljeti dušmanima. Akir veli da bi, ali se prije mora oporaviti od nevolje

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— dreknu Mačak isakačući iza bukve. I opet prestrašen i iznenađen, Stric mu skoči u susret, zgrabiše se od radosti u pleći, pohrvaše i poguraše, dok se ne spotakoše o Sivca i oba padoše na zemlju.

Zapazi to i Stric, ali se ipak pravio da ništa ne vidi, iako mu je srce tako igralo da od radosti umalo nije sunuo uz bukvu i gore na vrhu raširio krila i poletio čak do Amerike. Tako se njemu bar činilo.

— prepade se Mačak. — Šta je ovo jutros, ljudi moji?! — Ono je Stričev glas! — tiho uskliknu Lunja i sva sinu od radosti. — Tebi se svuda priviđa taj tvoj Stric! — okosi se Mačak. — Otkud Stric gore na nebesima?

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Takvu pohvalu našoj hodatajici večne nam radosti slatku pesmu izgovaramo donoseći k njojzi ovo angelsko pozdravljivanje.. Hor Raduj se vrlo kćerko cara Davida i majko

Vrlo će tvoja molitva prihvatana pred Bogom za ljude biti, nebesne radosti hodatajice. Besednik Mučno već bi Bogorodici što angel ne odstupa od nje no mnogo je s besedom zadržava od posla ipak

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

„Malo li je zar muke i bruke njegove, ta sag da mu vrzujete ta p tendžeru jošte da ponese?!...“ A Manulać sve skače od radosti i smeha držeći tendžeru koju mu je donela i predala Vaska...

I dosad od derta nije spavala, a danas zadugo nije sklopila oka od silne radosti i zadovoljstva. A Mane sedi sa kardašima i veseli se.