Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Da ga uhvatimo! Živo da uhvatimo! — šanuše sloški. — Bog i duša, čudna zverka! — Ti, Radošu, pušku na nokat, pa uždi, ako dođe do gusta. Samo gledaj dobro da nas koga ne osakatiš! — Ne brinite se vi!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Za saveznike... Jer kada kucne svete slobode Taj tako željno iščekivani čas,— Ko će uz nas? Radošu, reci ko? Ako ne oni što nam dadoše Đerku, onako divnu gospođu, Oružja, džebane, štamparu, Ako ne oni, neće Arnaut!
— Al’ tebi, Radošu! RADOŠ: Nemoj se posle ni meni čudit, — A mislim da se ne bi mogô Kad bi mi znao mudre razloge U drugom veku što
RADOŠ: Suzu sažaljenja? KNEZ ĐURĐE: Jeste, Radošu! I obeća poslat nam oružja. RADOŠ: Obeća nam — golo obećanje. KNEZ ĐURĐE: I poslao je Pet hiljada plamenih pušaka.
RADOŠ: I to zar dadoše? KNEZ ĐURĐE: I to, Radošu! Al’, braćo... VUKSAN (za sebe): E, baš sam znao Da tako mnogorečiv razgovor Telal tek biva većeg grdila, Što
KNEZ ĐURĐE: Samo ti ćutiš, Radošu?... Šta je to?... RADOŠ: Bolje da ćutim — Neg’ onom stazom da se uputim Na koju ste mi nogom nesrećnom U ovom
KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru! Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom
VL. VAVILA: Oprosti, Radošu! Ali u tvojoj sedoj starosti Priličio bi tiši razgovor — I sâm si mnogo kriv! RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv?
— Gle, šapće opet knezu na uvo; Eno se smeši... Eh, propao si! Upropastio te osmeh jedini, Vojvodo naša — stari Radošu!... (Glasno.) Oprosti, kneže, izdajniku tom! Taj izdajnik je svu krv prolio Za Ivan-begov i za Đurđev dom...