Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Al’ govori luba Radulova: „O, boga mi, moja jetrvice, ja ne znadem bilja od omraze, a i da znam, ne bih ti kazala: i mene su braća milovala, i
Preklanja se dinjar Banjanine, pred đevojkom crnu zemlju ljubi: „Bogom sestro, lijepa đevojko! Ti ćeš biti ljuba Radulova, tamo su mi dva nejaka brata u tavnici Vlašića Radula, ne bi li ih kako izbavila!
Kad su bili pred bijele dvore, svi svatovi konje odjahaše, a đevojka neće da odjaše. Izišla je majka Radulova, iznijela od zlata siniju, na siniju zmiju opletenu, opletenu od srebra i zlata, na njojzi je alem, dragi kamen; pa
od zlata siniju, na siniju zmiju opletenu, opletenu od srebra i zlata, na njojzi je alem, dragi kamen; pa govori majka Radulova: „Odjaš’ konja, mila snaho moja!
dukata; sedam brata, sedam Perovića hoće dati sedam dževerdara, sedam snaha — sedam vijenaca, snaha moja Cv’jeta Radulova hoće dati v’jence i oboce, majka moja Cuckinju robinju, još ostalo ruho iz sanduka; a moj babo Vučićević Pero hoće dati