Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Radunović, M., „Verovanja i praznoverice u Metohiji“, Raskovnik, 49, Beograd jesen 1987. Rajković, Lj., „Timočke zagonetke i poslovice“, Razvitak, 1, Zaječar 1975. Rakić, R. D.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Jovan Grčić i Milan Savić kreću 1885. u Novom Sadu Stražilovo, koje je izlazilo do 1894.97 Đorđe Rajković, uz saradnju Jakova Ignjatovića, u Novom Sadu, od 1885—1886, izdaje Bršljan, koji je bio izraz konzervativne struje među
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
DANIČIĆ 208 GERMAN JOVANOVIĆ 209 MARIJA TRANDAFIL 210 O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA 211 TINA JAKŠIĆKA 213 ĐORĐE RAJKOVIĆ 215 LAZA NANČIĆ 218 NA GROBU JEDNOG SKROMNOG SRBINA 220 Dr.
Što ne ščeka druge dane Da mu nosiš bolje glase?... 1886. ĐORĐE RAJKOVIĆ Ta što je daljina Tako nesavladna! Došô bih ti ruku stisnut’ — Ma da je već hladna.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
znati još i ovo: 1) Ispod četvrte i pete strofe, u dnu lista, ispod crte („u donjem domu primedaba”, kako je pisao B. Rajković), odštampano je kao upozorenje sledeće: Plač Jer. 5. 13. 16. Gl. 5. 17.
Ne mnogo lojalno jer sa velikim zakašnjenjem, Đorđe Rajković je u svome članku Iz moje književne zapisnice, Javor od 14. septembra 1880, 1169—72, izložio Novakovićevu pogrešku iz
u knjižici, jasno kazuju da su za njega stihi, dakle pesma i kant (a prema latinskom cantus), kao što je to još Đ. Rajković pisao, istovetni pojmovi. — O Stevanu Gavriloviću v.
O pesnikovu talentu bilo je i docnije povoljnih mišljenja. Tako je B. Rajković pisao kako je Milovanov „još god. 1810. pevao tako vešto, i tako čistim srpskim jezikom, da bi to i godini 1880-oj na
„Ovako pevati godine 1810, kad naši nerodni pesama nije bilo štampani, pokazuje zaista neobičan dar poezije” (a ovde Rajković govori baš o pesmi Na knjižicu za novoljetni dar; v. Glas istine 1884, 131b, 132a). I Ljub. P.
] jako podseća na Avakumovićevu pesmu Pahšalija novaja”. Vuk je međutim objasnio ko je autor pesme: Đorđe Rajković je (v. njegov članak Uspomena na Jovana Berića, Večernjača, 1881, str.
njegov članak Uspomena na Jovana Berića, Večernjača, 1881, str. 33, 49; preštampano u knjizi: Đorđe Rajković, Izabrani spisi I, Novi Sad, Matica srpska 1950, str.
god. „Nečuveno je i reći: 1810!”, uzvikuje oduševljeni Rajković; „ta ni 1880. ne peva se u nas lepše! da je tu pesmu, ne velim kakav Aberdar ili inače koji stihodelja, no da ju je baš
O J. Beriću Rajković kaže još da „mu je najjača strana satirska poezija. Tu se ogleda veliko Berićevo oštroumlje i, što u ono doba beše
(I ko zna kakve sve, jer „pisao je jednakom lakoćom srpski, nemački, latinski i madžarski”, a B. Rajković je u Večernjači 1881, 139—40, objavio i jednu njegovu na nemačkom pisanu pesmu iz god. 1836.
ili mogle da uđu; takvi su pesnici Vićentije Rakić, Gavrilo Kovačević, Jovan Hadžić-Miloš Svetić, Đorđe Maletić, Đorđe Rajković, Vasilije Subotić, Danilo Stajić i drugi.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Učitelj i sakupljač slavonskih narodnih pesama, Đorđe Rajković (1825–1886), godine 1858. izdaje šaljivo-poučni Jed i med, delo složene zamisli koje ujedinjuje pedagoško-teorijsku
Karadžić: Narodne srpske pripovijetke 1824. Rođen Branko Radičević 1825. Rođen Jovan Sundečić Rođen Đorđe Rajković 1826. Rođen Ljubomir Nenadović 1829. Umro Luka Milovanov Georgijević 1833. Rođen Jovan Jovanović Zmaj Vuk St.
godine objavljene su i sveske od VII do X) 1856. Jovan Sundečić: Niz dragocijenoga bisera... (pesme) 1858. Đorđe Rajković: Jed i med.
Jovan Maksimović: Položenik (priče) 1885. Jovan Maksimović: Božićne priče 1886. Umro Jovan Subotić Umro Đorđe Rajković Pokrenut list Mala Srbadija u Beogradu 1887. Umro Đorđe Natošević 1888.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Gospa Nola ga pomilova po sagnutoj glavi, i namesti razdeljak. — A šta je bilo s kartanjem, Srbo? Slavna zabava! Bata Rajković, u drugoj sobi u apsu ja zbog bezobrazluka a ona zbog boga Zevsa — i kroz zid igramo trange-frange.