Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
zmija vijem se po čaršavu, podižem glavu, široko otvaram oči, ispružam se, grčim trzam, tražim uvek tvoj žarki, tvoj rajski poljubac. Gde si, mili moj, o gde si? Glava klone i tako drhćem i plačem, gušim se, tonem negde. Stežem tvoje male...
A je li tako? Jesam li ja preobražen zaista, osećam li onu harmoniju, onaj mir, onaj rajski mir „sreće što plače?“ ne osećam, ni izdaleka ne osećam.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I za sve vreme pesničkog rada za njega je bio »srpski jezik — rajski jezik«, kako je pevao u starosti. Narodna pesma na njega je uticala mnogo više no na druge, i, što je glavno, mnogo
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Na veliku radost nas dječurlije, oni ostadoše čak i treći dan, kad su se već svi gosti bili razišli. Rajski život za nas: niko te ne smije tući, gledaš neobična putnika kako iz brade govori, kave se peku, pa je zgodacija za
Kostić, Laza - PESME
ima zrake, zvuke; »ti su zvuci, mili druže, »od slavuja svecke ruže, »reč načelna sviju vera »prvi prozor nerazmera, »rajski krotnik divljeg zvera, — »Armonija sfera«.
ta nad je sve što narod ima mlad, u nadu tom i tvoja nam je sen. Paklenih strasti rajski care ti, razredi strasti golem komešaj u narodu što malom ovom vri: s visine svoje mirne, samotne, navada niskih slomi
Pokojniče dragi! senko il' duše! prijane, pobro, Srbine, druže! Il' grobni nizu! il' rajski visu! uveli cvete! odnet mirisu!
u nas je sve k'o u muža i žene, samo što nije briga i rad, sve su miline, al' nežežene, strast nam se blaži u rajski hlad; starija ona sad je od mene, tamo ću biti dosta joj mlad, gde svih vremena razlike ćute, Ѕanta Marіa della Ѕalute.
Lalić, Ivan V. - PISMO
zagrcnuto piju Vazduh i vodu budućega leta; Poslednja slika: kao retrovizor Pun druma što se odmata u ništa Besane oči rajski nazru prizor Potonje nesanice, utočišta. (5—6.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne. Ali će k'o rajski feniks, sijnuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar, gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Isus — dete širi Svoje ručice, za jatom ih pruža I misli da su to rajski leptiri — A priviđenje dublje k nebu ode... I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata brode Anđelske duše
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Hrisantos znači zlatni cvet; no, ovoga človeka duša takova je blaga, slatka i dobra bila, da je dostojan bio zvati se rajski, nebesni, božji cvet! Moj kamarada pop Antim Atinejac bio je mirski sveštenik, no mladom umre mu supruga.
suditi durak — budala, luda durati — trajati Evripid — grčki pisac tragedijâ egzamen — ispit edemski, edenski — rajski elčijski — poslanički epsilon — e (grčko slovo) eretikos — jeretik, otpadnik od vere esap — račun želajem — željen
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
lišće i drveće, Brati ćemo jagode i cveće; Diveći se planinskome miru, Stići ćemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci, Molićemo s' Bogu“ - „I Božijoj majci.
Tako tići zagrljeni preletaju svet: Bela jedna golubica susrete im let. Divna beše, sjajna beše, rajski beše cvet, Prevari se soko sivi, čarom obuzet.
Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne. Ali će, k'o rajski feniks, sinuti sloboda mila; I ja ću stajati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zamisli, mila moja, jurimo vozom. Ručamo u vagon-restoranu kroz Švajcarsku. Prolaze rajski predeli. Posle ručka ja se zavalio, zapalio cigaretu i pijem francusku kavu. I to pušim na onu ćilibarsku muštiklu.
Zamisli samo, koliko besmrtne osetljivosti u jednoj duši tako uzvišenoj, detinjskoj i čednoj, tako dostojnoj da se rajski odmara usred onoga cveća! I zamisli kakvu sam smrt ja onda zaslužio!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ІІ U srcu mi jedna rečca Od detinjstva moga, Ta je rečca rajski lepa, Ta je rečca: sloga. „Ta se rečca otrcala“ — Vele neki stari; Jest, dabogme, po ustima, Ali ne po stvari.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne čuju se glasi, reči, Struji misô, Kroz koju je rajski tamjan Zamirisô. Prišô bi joj, ali ne smem I ne mogu, — Ta i ja se poizdalje Molim Bogu.
i drveće, Bratićemo jagode i cveće, Diveći se planinskome miru, Stićićemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci, Molićemo s’ Bogu — „I Božijoj majci.
Sad često u snu čujem Dečice moje glas: „Gde god je Srpče koje, Ljubi ga, radi nas!“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Niči, krine, rad’ utehe, I razvijaj rajski cvet. Da mirisom ljupkim krasiš Mog zelenog venca splet. Uz ovu pesmu, Podunavka je donela sledeću belešku: „Ovo je
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sred pravoga raja što svega rajskoga imade sem rajskih ljudi. Rajska travuljina đika ovde do pojasa, rajski vonj trulovine štipa nozdrve, rajske zmije se sunčaju po stenama, rajske čavke, gavrani, vrane, svrake, jejine, ježevi,
po stenama, rajske čavke, gavrani, vrane, svrake, jejine, ježevi, rajske gusenice, mravi, puževi, kornjače, tvorovi rajski i lisice rajske, rajske veverice.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne. Alu će, kô rajski feniks, sinuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će orao beli široko razviti
njoj sumorno zvoni moj slabi i prazan glas; Prošlost je protekla moja kô burna planinska reka, A s njome radosti moje kô rajski jedan čas, Kô zvuk, izgubljen davno.