Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije što zakinuo, opanjkao ga, posmehnuo mu se, ili makar u čemu natrunio.
Gdešto su ga i odalamili za to, pa opet neće da miruje. Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer »brate, ne može se: godine omahnule, svet se iskvario, neće mlađi da te sluša, a ovamo
Samo je malo trom i jednako čmava. Kud se god makne — leći će da spava, a ovamo se Raka ljuti, psuje, praska — čuje se po svem selu.
Šta se on puta uspavao kod svinja, a svinje pravo te u Rakinu njivu pa načine pokor od kukuruza. Jedno jutro seo gazda Raka kraj vatre, pa puri purenjake i pripija pomalo rakije... A duša mu je bila jesti purenjake i pripijati uz njih rakiju.
Gore uvrh njive!... Eno ih, potrči, more! A čekajde, zapamtićete vi ko je Radovan, beli!... — razvikao se gazda Raka, pa polete kao smušen za Pajom.
— Ah, goni u obor!... — dere se gazda Raka, trči kao besan uz kukuruze, a sav se zaduvao. Paja samo klima preko busenja, pa tek i on pokoji put vikne: — Uša!
uša! — Ta makni se sad ću te ovim kocem! — ciknu na nj Raka. — Što se gigaš kao da su ti jaja u nedrima! — Pa i on dostiže i zaokupi nazimad, bacivši se za njima kocem, te umalo
Kad Paja vide da tu već nema šale, rastrese se malo i on, pa zaokupi s jedne, gazda Raka s druge strane, te poteraše nazimad naniže, seoskom oboru.
Psuje gazda Raka, psuje — ama ne ostavlja, što kažu, ni miša u duvaru. Razleže mu se psovka po svem selu. Ljudi, neki na radu, neki kod
Čujte kako kreše!... Jamačno će u opštinu da se sudi s kim!« Gazda Raka, psujući veselom Simi i gde i šta ima, sagna već nazimad u obor, pa nakriči Paji da ide kući i da gleda da opet ne
Kad Paja malo odmače, obazre se dva-tri puta, pa kad vide da je Raka već daleko, iskresa vatre, i opet zadimani, pa onda pođe polagano — sve nogu pred nogu.
— Neka, neka... baš i ja volim, dok ode — pripomože četvrti. Utom se otvoriše vrata i uđe gazda Raka. Onako osorljivo, kao što mu je već običaj, nazva boga, pa hajd' onamo ka kmetovu stolu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsuli se popeo do Engelshofena, sav crven, u boji koja se menjala od crvenila raka do modrine ćurana. Engelshofen ga je dočekao sedeći i nije ustajao.
Teodosije - ŽITIJA
oče, previdi ako i ima koji greh prema Bogu i koja neposlušnost prema tebi od dece tvoje, i učinićeš da tvoja sveta raka osenjivana Duhom Svetim toči miro sada kao i ranije, i njime pomazavši uzveselićeš decu i narod svoj, da skrblju ne
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Jezik je takođe vrlo arhaičan. Ima muklih glasova. Staroslovensko jus se izgovara na razne načine, kao e a, o (reka, raka, roka = ruka).
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Imaće šta kod kuće pripovedati. Naučio je jesti „ostrige”, morskih školjaka, morskog raka, „strahino” i „gorgoncole”, a bez parmezana nikad nije čorbu jeo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Evo, stojimo u krugu, dečaci ratnih godina, preozbiljni i starmali i biramo ko će da bude šugav. En, den, dinu, sava-raka tinu, sava-raka tika taka, elem belem buf, trif traf truf — Ame-rika buf!
En, den, dinu, sava-raka tinu, sava-raka tika taka, elem belem buf, trif traf truf — Ame-rika buf! Na žalost, ovi stihovi su neprevodivi, ali možda ćete u
Matavulj, Simo - USKOK
Ona mu rodi Raka i umrije na prečac. Treća je bila od Martinovića iz Bajica; ta mu je rodila četvoro djece, ali sva pomriješe, pa ona
Prekosutra mi se udaje sestra, pa sam rad osvanuti onamo! — Rođena ti sestra? — Nije, gospodaru, no kći Raka Mrgudova, a ja ću joj biti barjaktar.
na kraju roka, drugi dodade, rekavši: — Podaj joj ovo malo poklona od moje strane i pozdravi dobra starca Mrguda i Raka i sve brastvo, i neka vam je amanet da održite vjeru!
Ona učini kao da će poći k njemu, ali se predomisli. On se jedva progura i jedva nađe Mrguda i Raka. Onda zađe kroz tišmu, zdraveći se na dohvat s poznanicima.
Radičević, Branko - PESME
Mili Bože, podigni oluju, Sred me srca gromom udri živa! Raka njega krije sad i tama, Šta ću ovde ja na svetu sama! (1844, 14. okt.
Zorica je zabelila, Dvoje dragi na nosila, A sunašca vidi zraka De i ladna prima raka, Devojka je na nosila Tako lepa jošte bila!
Spavaj, brate, tu sanak slađani, Kiti, cveće, grob njemu lađani, Ta sve mu je možda ovog sveta Ugrabila ova raka kleta, Ta od sviju njegovi milina Sada njemu ostala jedina, Sve nestalo, sve ga je izdalo, Ti jedino verno mu
Još bi dugo gledati te teo, Al' kad mi se veće smrći mora, Nek se smrkne izmeđ ovi gora, Tu nek mi se ladna kopa raka, Tu će mene zemlja biti laka.
nosila utroba, Jedna dojka dojila nas oba, Jedna igra veselila, brate, Zašto nije obojicu i jedna Zaronila tavna raka ledna, Zašto nije, o moj mili brate?
Hej prijane, šta to kopat poče? „Za nju raku.“ — Ne budali, čoče! Ta u njoj su sve radosti moje, Njena raka jeste srce moje. Za me raku ti kopati poče, Dela kopaj, al' pobrže, čoče!
Iskopaše duboke se rake, Te mi mrtve primaju junake; Jošte jedna raka stoji tuna, Tu Radivoj leži i Ajkuna, Ajka grli svoga Radivoja. Bože velji, to je volja tvoja...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kažu, kazna je trebalo da bude više primerna... Iskopana raka, a on ubledeo, stoji vezan, bludeći pogledom, ne bi li sačekao nečiju milost.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jutros, od Surčina do Vrčina, Grakće raspadnuta pomrčina — Vrane, ko narikače iznad raka, Crne su jer su pune mraka.
Pandurović, Sima - PESME
Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku!
Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku!
Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku!
Ali on je znao, i morao znati, Da će mu prošlost i budućnost biti, I da neće opšta i večita raka I trag slavnog, plodnog života mu skriti; I da će, i dalje, kao svetla traka, Sijati trag blagi njegovih ideja.
Što dublja nek bude naša mračna raka, Spomenik nad nama što veći i teži, I nêm, verni; jer će pod njime da leži Života nam kratkog uspomena svaka,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ako je i Bogu, mnogo je!“ Anatemate đavola (i njegova imena)! — Đaci u nekakvome manastiru uzmu živijeh raka, pa prilijepivši svakome upaljenu voštanu svjećicu na leđa, puste ih noću po porti da bi poplašili kaluđera koji je
Ja je čela, ja je brus, ja od motike štene. — Pripovijeda se da je odgovorio Hercegovac kad je prviput viđeo raka, pa ga neko zapitao šta je to.
VLAŠIĆI Vlašiće, zvezde, seljaci drže kao sedam brata i: zovu ih: Mika i Mioka, Raka i Raoka, Orisav i Borisav, i sedmi Milisav.
Pa je svojim brkom bode; Progovara rače-bače: — Oj, boga ti, žabo-babo, Doš’o sam ti kćer prositi, A za moga raka brata. Možeš li je odmah dati — I na pleme pogledati?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
nejma ti ništa kazati razve da je kad u sredu i petak jeo (za hiljadu glava ne bi ko pogodio da mu se ne kaže) — raka! Ništa drugo. Ili pasulja sa zejtinom, zašto u Primorju zejtina izobilije.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zebu mu ruke i oseća da su mokre i lepljive. Zna zbog čega, pa potera konja galopom preko pola pokrivenog snegom. ...Raka apsandžija odškrinu vrata, ne može da uđe u apsanu prepunu Prerovaca, pa samo promoli glavu i pozva Aćima da izađe.
Stidi se i da pogleda ćutljive i natuštene radoznalce. — Što si sam, gazda-Aćime? — dočeka ga začuđeno Raka apsandžija. — Šta te briga! Puštaj me unutra. Apsandžija mahnu glavom i propusti ga.
Zašto li ćute? trže glavom Raka. apsandžija, tri puta koraknu, pobode vrhove opanaka uza zid i načulji uši. Ako o političnim stvarima šapuću, traže mu
što se više ne čuje lavež u Prerovu i što je na Adamu ostalo da u njegovoj kući ognjište loži i slavsku sveću pali. Raka apsandžija prisloni glavu uza zid bliže odškrinutim vratima, ljut što ne čuje o čemu Katići šapuću.
Hoće da se nakašlje, neka ne kažu posle da se nisu dogovarali, ali kašalj ostaje u grlu. Apsa je kao nebo, razmišlja Raka, a on kao Bog. Kad umru, ljudi nemaju činova.
Pa da vidim, iako nisi ni reč priznao. Neko koraknu. Raka apsandžija otvori usta. Lice mu se izdužilo kao puna zobnica. Poguri se i neobično kratke ruke zabaci na široka leđa.
opančar, onaj što mu je za dinar ljubio opanke kad je lumpovao, i pretio kapetanu što ne poštuje pravoslavne običaje. Raka apsandžija nije prestajao da ih opominje iza zatvorenih vrata: „Ljudi, kazujte šta imam da poručim vašim domaćicama.
Ni on nije čovek. Jošje gori od Aćima, ne prestaje da ujeda sebe od onog trenugka kad mu je Raka apsandžija cvokoćući rekao: „Moram i svoju rođenu decu da uhapsim i pod katancem da držim. Pomor zavladao po narodu.
Imali su pravo. — Imaš pravo, Đorđe — reče izazivajući Aćima. Raka apsandžija se nakašlja. Otac i sin sudariše se očima. Rogovima mržnje. Rogovima snage i nemoći.
Ni tada, sav raskrvavljen, nije prestajao da viče: „Kukavice! Brankovići! Podrepne muve!“, dok se Raka apsandžija pred vratima prelamao od smeha i uzvikivao za sebe: „Gde se seti podrepnih muva?
Đorđe bacaka noge kao dete kad počinje da hoda, žuri da što pre iziđe u mrak pola, a Raka apsandžija ga hvata za levo rame i šapuće mu, iza leđa, u uvo: Sve sam čuo.
Muklo nariče fenjer i kukaju lampe prignječene mrakom. Pokušava da trči. Raka apsandžija sviklo uvlači ključ u katanac, zadovoljan što mu ruke i u mraku vide. Sad je manji od vrapca, držim ga u šaci.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Kako da mu pomognem da poraste? — Donesi mu plave ribe! — reče suseda sleva. — Ukradi ribarima morskoga raka! Možda će od njegova mesa mali ojačati?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' kad mi se veće smrći mora, Nek' se smrkne izmeđ' ovih gora! Tu nek' mi se hladna kopa raka, Tu će meni zemlja biti laka“...... Zbogom ostaj, krasno Stražilovo!
“ - Zar ni onda, kad se meti stiže, Kosti moje da ne dođu bliže! Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina je i mrtvacu teška.
“ - Zar ni onda, kad se meti stiže, Kosti moje da ne dođu bliže! Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina je i mrtvacu teška.
Popa, Vasko - KORA
oblake Vene nam valjaju mutne Postelje i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ja sam brojao ispatke i pokušavao da im pogodim dalje smjene. Znao sam da mu žena boluje od raka u utrobi i da će uskoro umrijeti.
(Poslije mnogo godina posjetio sam tu istu plavu djevojčicu u bolnici. Život je bio prešao preko nje; umirala je od raka u utrobi. „Izvadili smo iz nje sve što se dalo izvaditi!” rekao mi je u hodniku doktor.
Danas se čovjek više ne boji smrti... — Mislite da je čovječanstvo postalo hrabrije? — Ne, danas se čovjek boji raka. Znao sam jednoga koji je dvadeset godina plaćao mise da bi umro od tuberkuloze. — Pa kako se svršilo? — Umro je.
Znao sam jednoga koji je dvadeset godina plaćao mise da bi umro od tuberkuloze. — Pa kako se svršilo? — Umro je. Od raka, razumije se. — To je dobra anegdota.
— To je dobra anegdota. Korisno upotrebljiva kako za antireligioznu propagandu tako i za propagandu protiv raka. — Eto vidite, nije ni toliko važno da li će to biti lijek od raka ili lijek od smrti. Izlazi na isto.
— Eto vidite, nije ni toliko važno da li će to biti lijek od raka ili lijek od smrti. Izlazi na isto. U čitavoj toj stvari neće se nimalo operirati mistikom ili bilo kakvim
— A zašto baš sterilizirana? — E, zato! Da se ne bi slučajno desilo da pacijent, mjesto od raka, umre od infekcije! Jer, u internom saobraćajy među bolestima postoji gentlemen's agreement.
Ali je odmah klopnu po nadlanici. Tu vlada savršeno poštovanje rezervacija. Tako, na primjer, ako neko ima da umre od raka, sasvim je isključeno da mu, recimo, padne kap.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tu se kopa raka, večna kuća Đuričina. Svakome se hoće da razgleda tu kuću neobičnu... Dole, u dovoljno izdubljenoj rupi, stoji jedan
Stade da mu se razviđava pred očima, spade ona težina s glave... lepo vidi i razume... »Ovo je raka za mene... Otkuda ona?... Šta će taj kolac tu?... Hoće da me ubiju!... Što ja ovo sedim a svi drugi stoje ?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
SELjANI I VODENI RAK Kad su pošli ljeti da se nekakvi seljani kupaju u jednoj rijeci, jedan od njih ugleda u vodi raka, pa se stane krstiti i od, čuda vikati: — Braćo, zaboga, dođite da vidite nekakvu živinu koja se još nije viđala
Petković, Vladislav Dis - PESME
ponosna, gorda i laka, Gde si verovala i gde se podigla propast tvoja, Ostavila je trag na groblju humka i tvoja raka.
ruku s obarača večna mraka, Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku; Od rođenja spremna stoji, mene čeka moja raka, Da odnese sve što imam u dubinu u duboku.
GODINE Osvojile nebo planine oblaka, Hladan vetar duva i sunce je zašlo. Vreme kobnog straha, nevidljivih raka, Avetinja kolo otadžbinu našlo.
tamnice i mraka, I muka na kocu sa imenom Boga, Pet vekova srama, uz prokletstva mnoga, Pet vekova nada, pet vekova raka — I da opet dođe najezda junaka!
Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda, nema, Ide tako... Sprovod ovaj Njenog dragog grobu sprema. Raka stoji otvorena; Grobar prima... Vrisak, suze; Po sanduku tutnji, pada — Tvoju ljubav zemlja uze.
ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema crna raka.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Sima Popović Rista Todorović kožarski trgovac Živka, njegova žena Dara, kći Raka, sinčić Pera Kalenić Čeda Urošević, zet dr Ninković, sekretar Pera, pisar iz administrativnog Min.
Tebi tvoje ne gine. SAVKA: Ako je samo za tri meseca... ŽIVKA: Ni jedan dan više!... IV PREĐAŠNjI, RAKA, ANKA RAKA (gimnazista, ulazi bez knjiga i bez kape, sav podrpan). ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu).
Tebi tvoje ne gine. SAVKA: Ako je samo za tri meseca... ŽIVKA: Ni jedan dan više!... IV PREĐAŠNjI, RAKA, ANKA RAKA (gimnazista, ulazi bez knjiga i bez kape, sav podrpan). ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu).
ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu). ŽIVKA: Iju, crni sinko, ti si se opet tukao? RAKA: Nisam! ANKA: Jeste, jeste, tukao se! ŽIVKA (tetki): Pogledaj ga, tako ti boga, kakav je, kao da je s vešala pao.
) Nesrečniće jedan, bitango! (Anki.) Donesi vodu da se ispere. (Anka odlazi.) Još kaže nije se tukô! RAKA (uporno): Nisam! ŽIVKA: Nego šta si? RAKA: Pravili smo demonstracije. ŽIVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom?
(Anki.) Donesi vodu da se ispere. (Anka odlazi.) Još kaže nije se tukô! RAKA (uporno): Nisam! ŽIVKA: Nego šta si? RAKA: Pravili smo demonstracije. ŽIVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom? RAKA: Protiv vlade.
ŽIVKA: Nego šta si? RAKA: Pravili smo demonstracije. ŽIVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom? RAKA: Protiv vlade. SAVKA: A šta ti imaš sa vladom, pobogu, sinko? RAKA: Nemam ništa, ali sam i ja vikô: dole vlada!
ŽIVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom? RAKA: Protiv vlade. SAVKA: A šta ti imaš sa vladom, pobogu, sinko? RAKA: Nemam ništa, ali sam i ja vikô: dole vlada! ŽIVKA: Eto ti, eto ti, pa ne crkni sad od muke! Ama.
ŽIVKA: Eto ti, eto ti, pa ne crkni sad od muke! Ama. šta si ti imao da se mešaš u demonstracije? RAKA: Pa nije samo ja, ceo svet.
Eto kako će i glavu da izgubi jednoga dana. ANKA (dolazi s lavorom i bokalom): 'Ajde ovamo u kujnu da te umijem. RAKA: Šta će mi da se umijem? ŽIVKA: Vuci se tamo, operi tu ruku. Zar ne vidiš da izgledaš kao šinterski šegrt?
SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka! (Vraća se i, pošto je završila krojenje, umotava pantalone.) VI ŽIVKA, RAKA RAKA (izlazi iz sobe, umiven, i upućuje se spoljnim vratima). ŽIVKA: Ehe, gde si nagao? RAKA: Tamo!
SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka! (Vraća se i, pošto je završila krojenje, umotava pantalone.) VI ŽIVKA, RAKA RAKA (izlazi iz sobe, umiven, i upućuje se spoljnim vratima). ŽIVKA: Ehe, gde si nagao? RAKA: Tamo!
Krakov, Stanislav - KRILA
Čeprkao je pod kamenom u vodi, i sigurno je hteo izvaditi raka, kada se odjednom iza stene teški kundak spusti, i nešto tupo puče.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vlast i sila malo traju. Raj nam šta je? Đe li vječnost? Sva iščeznu s našim tjelom: Smrt i raka — opšte mjesto. Trud' se, knjižni, kolik' hoćeš, Puni glavu (a praznoćom!): Ljudska znanja sva su neznan.
Bojić, Milutin - PESME
stoleća, kô pena Što prolazi morem i umre bez znaka, I doći će nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Smederažu kod Takova, kad se kopa raka, »prvi busen što se iskopa ostavi se na stranu; njega će u grobu staviti mrtvacu ispod glave« (SEZ, 84, 1972, 174).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Za blagom uđoše njih dvoje. Rade prikupi suva raka i naloži vatru. — Čuješ, Mašo, — veli Rade — ne bih ja za tobom pristao kao pop Vrane, kad me ne bi htjela; i još se
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Živeo je nekadašnji lepotan zapušteno i nedostojno. Dva puta je sa uspehom bio operisan od raka. „Pa šta! Ako je rak, nije lav.” Srba je takođe već na groblju, ali na onom, kraj salaša.
Ali je opština ipak, samo kao probala reći: da se ta napuštena raka mora prekopati. Tek pošto nestade Josifa, a Leksa, poslednji izdanak porodice, sasvim zadivlja, opština kao dohvati
— evo, neka legne u ovaj klavir, ima mesta za troje i četvoro, i podržaće fino ovo drvo duže nego zidovi opštinskih raka...
Papudžija Raka otišao u policiju da prijavi svoj stan pod novim imenom, i mrtvo zaboravio da stanuje u „Tacitovoj” ulici.
Petrović, Rastko - PESME
Snim: bogumile gone usana žeđju puklih ko raka I nezasitljivih bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu se životu smetalo da teče, da veličanstveno sviće jutro, a
Šantić, Aleksa - PESME
Što tako hladno iznad luga Sunčana svetli traka? Što li je zemlja sva kô tuga, I pusta, kô grobna raka? Što me i sama tuga cepa, I što sam mračan kô sene? Zašto si, reci, moja lepa, Ti ostavila mene?