Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I Tekla hoće to da vidi. A svemu je tome kriva ona luda Rakička, u Vukovaru, rođaka njegove žene, koja je prosta, ali bogata, pa će sve njegovoj ćeri ostaviti.
U familiji Despotovič se zna da je Evdokija gotova na sve. Kad nešto naumi, udara glavom o zid. Njena tetka Rakička, u Vukovaru, gde guske gaču na ulici, kaže da je Evdokija ajmana! Učiniće od sebe nešto o čemu će imati da se priča.
Bosonogo, devojče – sa usnama crnim od dudinja. Nju je njena teja, Rakička, u Vukovaru, uspavljivala, još uvek, pričama, o Nastradin hodži, i dečjim bajkama.
Evdokija – koju je Rakička zvala Evđo – obično bi zaspala uz bajku o medvedu i lisici, o gostoljublju i dobrom srcu medveda, a lukavosti prepredene
U velikom stidu – koji je svaka žena, pred muškarcem, pa i najbližim, u to doba, osećala, ili glumila – Rakička je rekla svom bratu da dolazi u njegovu kuću, da Evdokiju uda. Došlo joj je bilo vreme.
u Budim, iz Vukovara, punog gusaka – bila je nevina i nije znala tačno, ni organe svog tela, iako je njena tetka, Rakička, sad, sa priča o medvedu i liji, bila prešla na priče o braku, o porođajima, i zagrljajima, u bajkama, u šumama, gde su