Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jesi ti glava u ovoj optštini? — Jesam, gazda-Rako... A što pitaš? Zar ti dojako nisi znao da sam ja kmet? — odgovori mu Stevan malo začuđeno. — Pa šta činite vi, ljudi?
Sima se opet razgoropadio, pa viče na drugu stranu: — Hajde, hajde, gazda-Rako, spomogni se! — Moje... moje ja hoću! Neću ja nikom ni ovoliko zajesti! — viče gazda Raka i pokazuje crno za noktom.
moje ja hoću! Neću ja nikom ni ovoliko zajesti! — viče gazda Raka i pokazuje crno za noktom. — Neka, neka, gazda-Rako!... Mogu ja još toliko platiti. Nemoj misliti što sam ja siromah, a ti — gazda Radovan Radišić!...
— viknu gazda Raka, pa poče trčati od oborena do oborena struka i dizati ih vičući: — Nuto! Nuto! — Vala, Rako, baš da ne vidiš u tvom ambaru dvaest vreća, pa makar ti bio dvaest puta gazda Raka! — odupre se Sima u inat.
Utom ti uđe gazda Raka i obazre se svud po mehani, pa mahnu nešto glavom. — E, je li ti stalo srce na meru, gazda-Rako? — upita ga Sima zajedljivo. — Ja, brate, ničije neću, a svoje. ne dam... Što si puštao stoku u štetu?
— Ja, brate, ničije neću, a svoje. ne dam... Što si puštao stoku u štetu? — Neka, neka, gazda-Rako!... Platićeš ti to meni! — reče Sima kao preteći.
Duži kraj okrenut iza vrata naviše, pa još ruke mu upetljane konopcem iznad glave za nj. — Jesi li ti to, gazda-Rako? — upita Sima, a čisto mu raste kapa što ga nađe tako ubrađena. — Ja sam, brate slatki!... Eto vidiš... beda!
Eto, lepo hoće da me obrukaju. Kumim te bogom, skini mi!... — Ne znam, bogami, gazda-Rako — stade opet Sima oklevati i slegati ramenima. — Šta ja znam, može biti da ti je to i vlast naturila.
Kusur ću ti dati čim odem kući — samo se navrati do mojih vratnica... — E, hajde baš, gazda-Rako — ne mogu gde si ti a vere mi da je ko drugi, ne bih ni po koje novce.
Kad mu skide rogu s vrata, reče: — Bolan, gazda-Rako, nije veća ni u mog sivonje — dobro si je mogao nositi! Raka to i ne čuje, nego okupi moliti Simu: — Molim te kao
Bolje da ga ubiješ nego da mu se posmehneš za što. — Nemaj ti brige, gazda-Rako — uverava ga Sima. — Kako bih ja to kazao?... Ti znaš da smo mi uvek... Eto tako, bogami, uvek kao komšije...
Eto tako, bogami, uvek kao komšije... Kud bih ja to kazao?... Ako smo se i sporečkali... ljudi smo! bogami, gazda-Rako, ne brini se ti! Raka udari naviše, sve uz potok kroz trnje da ga ko ne ugleda.
Matavulj, Simo - USKOK
Za njim se uputi brkati Rako Mrgudov, pomlađi od popa, a obojica „pečena čela“ i „dobre puške“, kako se u Crnoj Gori kaže za nebojše, koji su u
Pop Marko reče: — Snijeg ovoga će puta od mora! Eto ga prije noći! Biće ga izjutra u nas do koljena! Rako prihvati: — Daj bože!
— A sve li znaš, jadove, đavo te znavao! — reče Pero Purov. Brkonja Rako nastavi svoj pređašnji govor, kao da nije ni bilo tih dugačkih umetaka: — No se tuže, kneže, na namete i na
Svi namah stadoše i nategoše puške. — Ko si? — ponovi pop i koraknu ka njekoj prilici, koja stojaše uz liticu. Rako, Markiša, Pero i Krcun opkoliše noćnika, koji odgovori na prekid: — Ja sam soldat! Bježim u Crnu Goru, kod vladike!
Bježim u Crnu Goru, kod vladike! Svi spustiše oroze na puškama i puške objesiše o ramena. Rako ga zapita: — Jesi li sâm? — Sâm! — Jesi li pobjegao iz Kotora? — Da. — A kad? — U podne.
Haj’te i vi, snahe, svojim putem i kažite u brastva ko nam uskoči. Rako šapnu popu: — Osim svega, ovo je i za onu našu dogovornu rabotu taman kako treba, baš po božjoj volji! — Daj bože!
Knez se vrati u kuću vičući: — Oro, đeco! Oro! Svi nagrnuše za njim. Milica pripali zublju. Pop Marko, Rako Mrgudov, Krcun Serdarev i Pero Purov odvojiše se da pjevaju. Ostala gomila uvrsta se u polukrug.
?“ Svi se nasmijaše. Sin mu Rako reče: — Prećera, tajko! Ne bi niko rekao ono, što je suviše daleko od istine! — A koliko je daleko, grdove?
) A već kad je došao u Crnu Goru car Mali Šćepan, već tada i ovaj moj brkati Rako bješe staso. Ja sam pratio vladiku na Ćekliće, kad ono iđaše da se sastane s carem.
Drago, pop, Rako, Stevo, Stijepo, ispričaše svaki po njeki primjer, bilo vojne vještine, bilo junaštva. I te pojedinosti zanimahu Janka,
Eto ti koliko nam pomože naše junaštvo! Nastade mučno ćutanje. Najzad Rako Mrgudov zapita Janka: — Gdje su to Rusi bili potučeni?
— Probi mi zrno obje bedre, ali ne slomi kosti, te se izliječih za sedam-osam nedjelja. — A ko te je liječio? — pita Rako. — Oni. U vojnoj bolnici, u Beču. Kad ozdravih, zatvoriše me u tamnicu.
Rakić, Milan - PESME
O, šta me tišti kao gvožđe vrelo? Znao ga nisam, pa zašto bih plak̓o? Znao ga nisam, pa zašto te, rako, Ne smedoh tada pogledati smelo? Ne znam.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A što mi reziliš pljosku, bolan Rako, — reče Jovo. — Zar ona ne može da izvrši taj posao ! — He, dušu li mu, nije to...
He, dušu li mu, nije to lako nadavati. — Znam, Rako, ali opet... niste ni vi sedeli skrštenih ruku. Tu je palo, brate, mnogo više od hiljade, pa tu ima i za nas i za njega,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do
O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?... ŽIVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš. Rako! Rako! ČEDA: Čemu da se radujem?... ŽIVKA: „Naši”! Jesi li čuo šta kaže čovek: „naši”! ČEDA: Ama koj' čovek?
) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?... ŽIVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš. Rako! Rako! ČEDA: Čemu da se radujem?... ŽIVKA: „Naši”! Jesi li čuo šta kaže čovek: „naši”! ČEDA: Ama koj' čovek?
Oho, moj brajko, samo kad se hoće, ima vazdan. (Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam? ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako!
Oho, moj brajko, samo kad se hoće, ima vazdan. (Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam? ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako!
(Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam? ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako! XI PREĐAŠNjI, MOMAK iz MINISTARSTVA MOMAK: Dobar dan, gospođo! ŽIVKA (pretrne): Iju! Dobar dan!
(Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam? ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako! XI PREĐAŠNjI, MOMAK iz MINISTARSTVA MOMAK: Dobar dan, gospođo! ŽIVKA (pretrne): Iju! Dobar dan!
Otkud će momku reći šta će mu cilinder? ŽIVKA: Oh, bože, tako sam se zbunila. Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako! ČEDA (na levim vratima): Daro! Daro!.. XII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (na srednjim vratima): Šta me zoveš?
Otkud će momku reći šta će mu cilinder? ŽIVKA: Oh, bože, tako sam se zbunila. Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako! ČEDA (na levim vratima): Daro! Daro!.. XII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (na srednjim vratima): Šta me zoveš?
(Odvede Ristu.) XIX ČEDA, RAKA ČEDA (udari u sladak smeh, zatim ode prozoru i dovikuje, mašući rukom): Rako! Rako!. RAKA (dolazi spolja): Šta je? O, zete, što si se tako obukao? ČEDA: Kazaću ti, ali da nikome ne kažeš.
(Odvede Ristu.) XIX ČEDA, RAKA ČEDA (udari u sladak smeh, zatim ode prozoru i dovikuje, mašući rukom): Rako! Rako!. RAKA (dolazi spolja): Šta je? O, zete, što si se tako obukao? ČEDA: Kazaću ti, ali da nikome ne kažeš.
Tvoj rođeni muž nalazi se ovoga časa u sobi kod Anke naše i to u rđavoj nameri. DARA: To nije istina! ŽIVKA: Kaži, Rako, gde je naš zet Čeda? RAKA: Nek mi da dinar, pa da joj kažem. ŽIVKA: Napolje, alo nesita! Zar ti je malo?
RAKA: E, a ujka Vasa? ANKA: On je svega osamdeset. A je li, boga ti, Rako, znaš li ti zašto gospođa kupuje tako mnogo današnjih novina, i to sve ovaj isti list? RAKA: Znam, dabome!