Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trgovac Georgije Rakosavlevič bio je, u to doba, serbska majka za oficire, koji su se selili u Rosiju i prikradali Budimu, da otputuju do Beča, za
pa ih je bilo i takvih, u Budimu, koji su bili voljni da pomognu one, koji odlaze, iako je to sad bilo opasno. Rakosavlevič je među takvima bio najčestitiji, a neki Trandafilovič – čovek bogat i ugledan – najsrećnije ruke.
Pavle je znao za njih. Ti ljudi su, u Sremu, važili za budimske serbske majke. Rakosavlevič je primio Isakoviča, odmah, u svoju kuću.
A još se toliki spremaju, da pođu. Stalno, tako, lutamo, u nekoj noći, iz koje, nama, izlaza nema. Rakosavlevič je, s početka, tešio svog sunarodnika, ali kad ču da je Pavle pobegao iz lokota – da je dakle dezerter vojeni –
A mati za to niti pita, niti zna. Lako će, kaže, sa konjma Isakovičevim i njegovim putem u Rosiju; sve će on, i Rakosavlevič, to, udesiti lepo. Putovaće Isakoviči kao da u svatove idu. Svršiće se i ta prodaja kuća i grunta koji prodaju.
Dok je sa svojim pobratimom, komersantom budimskim, koji se zvao Georgije Rakosavlevič, bio poštenjaković, i brinuo samo o volovima, sa svojim kompanjonom, gospodinom Trandafilovičem, počeo je bio da se bavi