Jakšić, Đura - PROZA
— Izbavljeni su! — povikaše ostali koji su svoje drugove poznavali. I zaista, jedan od njih uze sirotu ženu na ramena i, skoro obneznanjenu, iznese je s detetom zajedno na suvo, a drugi provali prozor i parče po parče od one sirotinjske
„Tebi je zima, moja mila Grličice?...“ pitaše me on, prebacujući polovinu svoje debele opaklije preko mog golog ramena... Posle sam osetila kako me ljubi... Ah, ta hiljadu poljubaca razblažavaše plamen na mojim drkćućim usnama...
“ Ja odoh da ponudim tetku; dotakoh se rukom njezina ramena: mislila sam da spava, pa je treba probuditi; ali je ona bila budna, otvori oči i gledaše me tiho osmejkujući se:
Kad su se i oni pustili, pobratim, dođe meni, prebaci svoju ruku preko moga ramena, ruka mu je drktala, a beše vrela kao živa vatra. „Pobratime“, reče mi, „čija je ono devojka što je do mene igrala?...
Moj pobratim spusti ruku sa moga ramena, a ja sam primetio da se duboko zamislio. A kad se kolo opet otpočelo igrati, on se nanovo uhvatio do Stane.
Milisav je poduže posmatrao s najvećom čežnjom, pa onda se lagano dotače njenoga ramena... — Jelice, ti zalivaš cveće... Pa kaži mi, Jelice, koje cveće najvoliš?... — Ono, koje i ti... bosijok i ružu.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kuća iz kuće izbačena, drvo iz drveta prognano, zaglibljeni već do ramena kroz razlivena gacamo blata; ni iz nebeskog bleska ni iz čamca niko nam ruku ne pruža; tonu gradovi, planine, tonu
Samo je gradski zatvor (s čijeg bih prozora, kad bih se popeo sebi na ramena, video možda pijacu s malo snega) ostao ono što je i bio: zatvor, jedina čvrsta, jedina stalna tačka, kroz sve
Komandantima ni traga, ni glasa. Kuda su, kad su, kako su nastali? s naših ramena pitaju se pseće, ovnujske, svinjske glave, i teleće.
GOST IZ OBLAKA Skočanjenim rukama prigrćući ćebe oko promrzlih ramena, s nogama u mojim cokulama, neki se bog kraj naše peći rpeje.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bilo je već oko zaranka. Sima preturio dve prazne vreće preko ramena, pa se uputio od kuće Rakine naviše pored škole. Čuje u avliji školskoj dreku i smeh dečji, pa se nadviri da vidi šta
mah učitelj, zdepana neka ljudeskara s postriženim brkovima i boginjavim licem; nekakvu singavu kaputinu preturio preko ramena, a razdrljio se.
Kud ću od bruke sutra?!... Tek se dan i noć deli, a Sima obišao svoju livadu, pa ide kući; gunjac preturio preko ramena i pevuši polagano. Pogleda nešto u trnje kraj puta, kad ima šta videti!
— upita svog pandura, svog ljubimca. — Jesam, gospodine! — odgovori pandur smahnuv levom rukom fes s kićankom do ramena za vrat. — I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola.
Utaja se u kući Davidovoj; umiri se po Krniću sve. Mesečina siri pomalo. Kad eto ti onog seljaka s torbom preko ramena — naiđe na ćupriju onu staru, što je sad valjda na krnićkoj reci.
Dokle Milun skide bubanj, koji mu se beše nabio čak do ramena i zakačio ga nekako ružno ispod vrata onim parčetom još zapete kože, dotle Sreja već daleko odmače i nestade ga nekud
Baš začinila lepotom sve društvo. Advokat gurnu Mojsila prstom i šapnu mu preko ramena: — Vidite onu devojku! Kako vam se dopada? — Lepa! — odgovori Pupavac snebivajući se i upijajući usnama na to.
Istina, u tom kraju slabo ima lovaca: gotovo jedini se Radoš tim poslom i bavi. Nikad ti on ne skida pušku s ramena. A pošao u njivu, a u drva, a u vinograd, a u livadu — svakad će je poneti.
— Ene, ti si, Radojka!... — reče Strahinja, pa ustade i zaturi torbu i gunjac preko ramena. — A kud si ti tako poranio? — upita Radojka polako i snuždeno.
Kmet mlati rukama, trči od jednog do drugog, umiruje ih... Utom se pomoli ozgo putem neki čovek. Zaturio torbu preko ramena, pa hita naniže. — Ko li će ono biti? — učini kmet. Svi se upitaše i pogledaše naviše.
Preturio preko ramena krpu platna, pa mu se spustila niz leđa čak do peta. Priđe polako mučnjaku, poturi ruku te uze malo brašna, zagleda ga
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa kakvi roditelji opaka i deca. I danas mi srce zaigra kad vidim kako se mladež baca kamena s ramena, rve i skače... Nekad je, zaista, to moralo lepo biti, jer se omladina crnobarska samo tim i takvim igrama igrala...
A kad se ubode na jezik... Ali, idi!... Idi!... I uhvati Stanka za ramena, pa ga poče gurati napolje... — Dakle, veliš: Turčin i Marinko? — Njih dva! — Krivi koliko i Lazar? — Još krivlji!...
Osuđujete čoveka, a nećete da ga čujete!... Sram te bio, sedi svešteniče!... Zar se tako od ramena odseca kazna?... Hoćete da me ubijete?... Evo!... Na!...
prokleta deteta! Zar si ti devojka? Zar mi smeš u oči pogledati?... Govori!... Govori!... Pa joj priđe, dokopa je za ramena i stade je drsati i tresti. Jedna crna misao prožeže joj mozak. Kao mahnita, spopade Jelicu za gušu. — Reci!
Onda priđe Aleksi, taknu se njegova ramena, pa tiho reče: — Ustani. Aleksa se diže, dokopa ruku sveštenikovu, pa je stade ljubiti... — Ej... suze!...
Teško, bože, Mladenu, kazati se ne može! Dao bi da mu oseku desnicu do ramena, samo da ne mora kazati ono radi čega je došao!... Ali mu ne biva drugo! On zatrese glavom i procedi kroz zube: — Ta.
— Da nije umrla?!... — privikaše svi preneraženi. — Gore!... — A šta? — Ona neće za Lazara. A Miloš ti je lepo za ramena, pa napolje!... — A što neće? — upita Ivan, a oseti kako je osramoćen. — Reče da neće, a bog bi je znao zašto?...
Popa reče: — Ivane, da nam se zakuneš da ćeš česno i pošteno vršiti kmetovsku dužnost. Pa smače s ramena zobnicu, u kojoj mu behu knjige i krst, skide kapu, metnu epitrahilj na vrat. Svi poskidaše kape.
I sutradan Ivan opremi Lazara u ranu zoru... Pojahao zelenka, za pojasom mu pištolji i jatagan, a oko ramena šara. Dođe pred han, odjaha konja, priveza ga za jedno drvo, pa uđe unutra.
— reče Ivan strašnim glasom. — Sad mi neće pobeći. I pođe. Ali Lazar skoči iz postelje, pa ga uhvati za ramena. — Ne idi!... — N... ne idi!... Ubiće te! — Mene? Jok! — Ne idi!... Mal̓ mene ne ubi!!...
Pa sutra zorom potražiću i gnezdo hajdučko!... Sve, ama sve ću ih satrti, a onom psu svojom ću rukom glavu s ramena skinuti!... I on osećaše groznu mržnju...
Svirke, talambasi i halakanje prolamahu nebo nad Mišarom. Prvi redovi išli su bezbrižno, zaturili šare na ramena kao vrljike... Kara-Đorđe šetaše šancem mirno. Nijedan mu se ribić na licu ne pomeri.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne može biti! Joca iziđe i uze me ispod ruke. On preko ramena naredi još nešto pomoćniku, nazivljujući bolesnike poznatim načinom: „Broj taj i taj”. — A on?
Trže se kad ugleda Arsena na panju, kraj bureta, s mosurom u ruci. Plašljivo priđe k njemu i dotakne mu se ramena: — Zlatane! Arsen otvori zakrvavljene oči. — Ti si pijan, veselniče! Arsenu kao da se objasni njegovo stanje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
da prolazi na kolima, da mora da je neženjen, jer póšu oko vrata nosi baš iroški; jedan mu kraj sve lepeće preko levog ramena k’o barjak na damšifu.
Kazala je da je visok, lep k’o »fire«, a brkove da ima male i malo bradice; kosa lepa, smeđa, pala na ramena onako omladinski, a razdeljena po sredi onako bogoslovski, a kad govori što, a on gleda u zemlju.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Zla kob zbrisa mu juratsku titulu; ne može nikad postati advokatom, a lošiji će drugo sve postići i gledaće ga preko ramena! Za snažan duh velik udarac! Kako da se pod njim ne sruši! Rogozić se tek sad bacio na čitanje, a brzo shvata i pamti.
samurkapa, kratke kordovanske čizme s mamuzama, čakšire tesne u čizme, u paradi opasana sablja, inače visi mu preko ramena popreko o debelom crvenom gajtanu en bandoulière.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda zagazi preko pojasa pa razmanu džinovskim laktovima levo i desno. Tek kad uđe do ramena on se najedanput povi unapred i odmah zatim njegova se crna kosa sa širokim belim vratom izgubi u prljavoj peni talasa.
Afrika
Njene tanke crne ruke, obnažene do ramena, nakićene purpurnim i plavim kolajnama, drže na glavi sudove od džinovskih tikava, kalbasa, žutih kao sunce.
Neobično lepi, neobično lepo izrasli. Žene oblih okruglih ramena. Mnogo prolaznika sasvim golih sa malenom maramicom između nogu.
Ovdašnja tamna Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven. Visoka žuta trava, koja je čas do pojasa čas do ramena, koja je u kišno doba kao šuma.
Deca nose propletene između nogu i oko pasa crvene đerdane. Ljudi ne prabacuju više ništa preko ramena. Sa takvim ljudima stigao sam u prestonicu rase Baulja.
Instrumenti su samo bubnji, ogromni položeni bubnji, obešeni o ramena crnaca, i zvečke. Prostor za igranje je veliki: ipak šef igre bičem razmiče one što igrajući sužavaju krug.
O lepota i pijanstvo trpljenja i vaskrsnuća! One skaču sa ramena mladića i igraju svoju igru mladosti, radosti vitkih detinjskih udova, lepote te rane ženstvenosti.
To je muž najlepše međ njima, neuporedivo lepe i jake afrikanske Karmen, sestre Mejove. Njena ramena, ruke i grudi su nešto od najlepšeg što je priroda mogla stvoriti. Vrlo mlada.
Bio je povijen i imao vrat uvučen u ramena. Lica skoro sublimnog od tragičnosti. Oči ogromne, svetle, raširene od straha, usta od uveta do uveta.
Zamisliti takva tela, ramena, bedra, noge, u Evropi, nemoguće je. Grudi ovako hladne, čvrste, još uvek u pupljenju, prave i kruškaste i teške, a ipak
Gledati sva ta obla ramena, čvrste grudi, trbuhe i noge, obasjane suncem! Igra će trajati vrlo dugo: samo šta je to prema agoniji Sumangurua,
Ovo je potpuno jedna druga rasa. Visoke, atletske, širokih ramena i ratničkih ruku, žene imaju vrat kao tamni stub, a cela lubanja je neobično kupasta kao u egipatskih statua.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pitao se samo, da li će uspeti da provuče svoja ramena, tuda. Ali, sve se može, kad je opasnost smrtna. Vezavši svoje papire, apšit, iz Temišvara, u svoju košulju, a košulju
Božičeva kola, Isakovič je bio stao u kapiju Trandafilovu, naslonjen na svoju sablju, sa svojom abom prebačenom preko ramena, nalevo, pa je mrmljao samom sebi nešto, ljutito.
Bio je srednjeg rasta, ali se držao pravo i svaki čas je ramena ispravljao, ponosito. Ono što je na njegovom licu bilo vrlo ružno, bila su usta, pod brcima.
konjskih glava, Pavle je ugledao Andreasa Valdenzera, kako sedi na tronošcu, sa glavom u šakama, pognut, prelomljen. Ramena su mu se tresla. Čovek je plakao.
olujom, Isakovič je tražio da mu se pripreme čizme, nov žabo, košulja, nova, husarska popona, čije su kićanke padale do ramena, a počeo je da ispituje Agagijanijana, i o tome, kako ide u rosijsko poslanstvo, kud vodi put, gde se mogu najmiti
Stajala je vitka, visoka, prava, tvrda, kao od kamena, u nekom čudnom crnom ćebetu, koje joj je pokrivalo telo, od ramena do članaka. Drhtalo je, kad bi se pomakla. Imala je lepo lice i morala je biti vrlo mlada.
Njoj se čini da ima oko i ispod one krpe, pa je i tim okom vidi. Isakovič se onda obu, brzo, pa je obgrli, oko ramena i povede sa doksata, krijući je, zagrljajem, od sveta, a trudeći se da ni ona svet ne vidi.
U bojama bulki. Njen beo veo, od gaze, oko ramena i vrata, njene gole ruke, njena riđa kosa, sve je to lepršalo, kao da duvaju vetrovi.
kočijama, u kapiju, vide još kako je gospoža Kumra pokrila lice rukama, kako ostade na zidu, a njena, prava, visoka, ramena, kako se, od plača, tresu. Tako je Isakovič, rano ujutru, ostavio, sa dudovima, Rumu.
Usta, u kojima je imao još samo nekoliko zuba, bila su otomboljena. Još uvek je, međutim, dizao ramena, svaki čas, i ispravljao se.
Pavle je mogao da zapazi samo vrtlog sukanja, oko njenih nogu. Njena su ramena, tog dana, bila gola, u letnjoj haljini, a pocrnela od Sunca. Ona ga nije bila opazila i uđe u Aninu kuću.
U njoj, taj čovek, činio se još bleđi, umorniji, još nežnijeg zdravlja, iako je bio širokih ramena, i stasit. Njegove blede, zelene oči gledale su tog dana setno i zamišljeno.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
To se naročito vidi kod odraslih kad uz brdo nose teške terete. Natovare ih na ramena, pognu se, penju se krupnim koracima, sporo, i časovima idu bez odmora i ne zadržavajući se.
iz ove oblasti rasprostro ovde-onde po Makedoniji, ćepare ili ćepe, crna suknena gornja haljina, koja naročito pokriva ramena i leđa i koja je slična haveloku (pelerini). U nekim selima ga zovu zobonče.
Svi delovi ženske nošnje su iste zatvorenocrvene boje. Naročito su karakteristični vezovi na košuljama: ceo rukav od ramena je osobito lepo izvezen šupljikavo, sa geometrijskim šarama, a tako isto i grudi i jaka.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kazat će ti sat kad ćeš slomit vrat! Jednog dana stiže na taj vašar bos i neobrijan skitnica sa džakom preko ramena. Drsko se ugura pored samog čovjeka s mišem i poče da viče: — Ovamo, narode, da čudo vidiš!
Omastio je šapice, brkove, nos, uši i ramena, toliko se trudio. — Ne ide ovako — reče on sav zaduvan. — Sad moram pokušati da pokrenem Tošu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ko je bio taj idiot što je izmislio školu, Slobodane? - propela se na prste i stavila mi šake na ramena. Kako je mesec rastao nad vodom, lavež pasa s druge strane reke postajao je sve jači.
Zgrabio me je za revere kaputića i sada sam znao šta je na dnevnom redu. Uvukao sam glavu u ramena i sledećih nekoliko trenutaka čulo se samo udaranje i Vesnin plač.
Nisam ni prekoračio prag, a Dragana i Jasmina, koje su meni sestre a Vladi i Vesni nisu ništa, pogledale su se preko ramena i rekle: - Tu je! - Jadna tvoja majka!
Zlato bez naročite griže savesti možemo da joj pokupimo! - obuhvatih Rašidu oko ramena, ali se ona saže i moja ruka ostade da visi u vazduhu. - U to o zlatu ne verujem! - reče.
- Ti, bitango! - Timotije se u dva koraka našao pored mene, a onda zgrabivši me za ramena prošištao: nameravam li ja da ubijem svoju majku.
Ponovo prstima dodirnuh šine, a onda pređoh njima preko svoga vrata, spustih ih niz ramena i grudi do butina i kolena, osećajući svuda mlado, nestrpljivo meso.
- Ti, mala ludo! - priđoh joj i zagrlih je s leđa. Ramena su joj se tresla kad sam joj prislonio usne na obraz. - Ti, mala ludo! - ljubio sam je po očima, obrazima, i svuda.
- zagrlio sam je kikoćući se kao idiot... - Zašto sada ne kažeš? - držao sam je za ramena a ona, spustivši glavu, odgovorila je da se baš sve ne izvikuje s krova kuće.
Bio sam prinuđen da potrčim za njom i trčao sam sve dok nisam, zgrabivši je za ramena, izgubiodah. - Ne pravi budalu od sebe, Rašida! Ti nemaš prava da budeš ljubomorna!
- Ne pravi budalu od sebe, Rašida! Ti nemaš prava da budeš ljubomorna! - milovao sam joj ramena ponavljajući to ili nešto drugo, sve dok se njena ramena pod mojim prstima nisu umirila.
Ti nemaš prava da budeš ljubomorna! - milovao sam joj ramena ponavljajući to ili nešto drugo, sve dok se njena ramena pod mojim prstima nisu umirila. - Ti na to, jednostavno, nemaš pravo. Neda je jedna stara priča. - Ma nemoj!
— spustio sam se i legao na stomak, ali nisam dugo ostao u tom položaju. Ataman me je zgrabio za ramena, progunđavši da ćemo još videti šta će da bude.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
sa gospodarom Sofrom, pa će njemu Čamča počast učiniti, kao što je on pred ručak gospodaru Sofri učinio, uzeo ga ispod ramena i, pomoću gospodara Sofre, metnuo ga u karuce, a on do njega, i tako ga u dvorac otprati i preda.
— Ne boj se ništa, to ti je na diku služilo. Svi su na tebe lepo gledali, a nas u „trajdrotu” preko ramena. Donekle se tako razgovaraju, pa onda legnu. Sutra treba rano poći, kočijašima je već zakazano.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad mu je brat govorio štogod, nije mu gledao u oči, već smešeći se, preko ramena. Nikad mu nije odgovarao odmah. Još dok mu je brat bio na službi kod princa Aleksandra Virtemberškog, u Beogradu, bio
Tada se ona ispravljala, stegnula u pasu, visokih, pravih ramena, da izvadi dva krupna bisera iz ušiju. Pri tom njenom pokretu sav bi drhtao.
Krišom upozna njenu kosu, i raspletenu; poljubi je jednom u obraz, zagledan dugo u nju; stiskaše joj tvrda ramena, nesvesno, pomažući joj jednom da se zakopča, mada ga ona nije zvala.
Sa onom strašnom ranom što mu se protezala od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom
Imala je na glavi čitav plast kose, koji je bio povezan belom trakom i visio pozadi kao uvrnut konjski rep. Obnažena ramena sijahu joj se, kao sasušene kosti na suncu, sa udubljenjima naborane kože, punim belog praška.
na njenoj postelji, u svom plavom kaftanu, utegnut svilenim, šarenim pojasom, on joj je svojim žutim rukama stiskao ramena, koja više nisu bila ni onako čvrsta, ni onako lepa, umiljavajući se, svojim žućkastim očima i pljosnatim nosem,
a drugi crn i bradat, naslonjeni jedno o drugo, leđima, pevušili su, sedeći u travi, hvatajući jedan drugog, preko ramena, za grkljan, kikoćući se. Na toj strani kuće, šuma je bila na nekoliko koraka.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
: „kamena s ramena“, „skoka junačkoga“, „halka“, „rvanje“ itd.). Zabavne igre su „one u kojima se težnja za igrom ispoljava tako da su
„Igre su u Crnoj Gori najviše tjelesno vežbanje, npr. gađanje kamenom u kakav nišan, ili bacanje s ramena ko će dalje baciti, skakanje, i slično tome; isto tako gađanje u nišan iz pušaka.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
mala taktika da bi se brzina denfovala, a na lice navukao ravnodušan izraz u trenutku kad se prsti dotaknu devojačkog ramena.
« a žena će kazati: »Ma, ništa, ništa, samo vi radite!« i poljubiće hladan novembarski vazduh iznad desnog sestrinog ramena, jer ne voli da se ljubi u lice.
Dobio ju je na poklon od kolege, američkog kreatora, Džona Fijendake iz Bostona. Proseda kosa pada mu valovito na ramena. Mada je sam stvarao, prezirao je modu i da se lepo oblači.
To je čudno, pomisli, kako iznad ramena izvesnih žena uvek lebdi neka čarolija! I to uopšte ne zavisi od njihove lepote; postoje lepotice na čijim ramenima
ne zavisi od njihove lepote; postoje lepotice na čijim ramenima umire i najskuplji »Koko Šanel«, dok iznad Azrinih ramena ogrnutih konfekcijom još leluja neka tajna ljupkost, zlatni prah ženstvenosti, i ta misterija ostaće nerešena sve dok
pa čovek iznenada primećuje da njihova Ruža ima duge noge i široka ramena, da je mlada i snažna i da joj se u uglovima očiju pojavljuju dve male iskre, kao kod divlje mačke u zasedi.
Shvati da od njega ne treba očekivati nikakvu zaštitu. Mršava ramena i stakla naočara, bez okvira. Mesna mastiljara, uplašena od rođenja. Šta da potraži pomoć od milicionera?
joj je lagano uvrtao ruku, tako da se i Nina, protiv svoje vole, podiže i učini nekoliko koraka, osvrćući se preko ramena prema dvorani, kao da traži poslednju pomoć.
Matavulj, Simo - USKOK
Bježim u Crnu Goru, kod vladike! Svi spustiše oroze na puškama i puške objesiše o ramena. Rako ga zapita: — Jesi li sâm? — Sâm! — Jesi li pobjegao iz Kotora? — Da. — A kad? — U podne.
Njeko ga zovnu iz kola. Začu se više glasova: — Uskok!... Janko!... Uskok! Knez ga uhvati za ramena i reče: — Da i ti poigraš. Oli, vjere ti, po crnogorski da poskočiš?
Iza lijevog roglja manastirskog naiđe visok čovjek, s puškom o jednom ramenu i s kožnim bisagama preko drugog ramena. Njeko zakuca na Jankovijem vratima, i na pitanje: „Ko je?“ odazva se djetinji glas: — Ja sam, tvoj đak Milun!
Svi počeše nagađati šta je s njim i već se momčad spremaše da idu da ga traže, kad on stiže i zbaci s ramena dugačko drvo. — Ne znam ni sâm kud sam se vrzao! — odgovori knez na pitanja, pošto sjede.
Ne znam kako da počnem!... Karaćeš me! — Molim te, Stane, ne djetinji! — reče drago ljubazno i stavi joj ruke na ramena. On je nju oduvijek pazio, a poslije nesreće koja je zadesi, učinio bi za nju što ne bi za svoje najbliže.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zec protrča plašljivo da se skrije u žitu, njemu preko ramena. Al začuđen stade, kada spazi da mu sada nije ni do kolena.
, šuster – luster , džokej – okej , puter – skuter , čavče – mravče , registar – bistar , Skoplja – koplja , Slankamena – ramena , Siska – diska , Fruške – kruške , farsa – Marsa , klekinje – mekinje , srebra – rebra , Čente – momente , školjka
Milićević, Vuk - Bespuće
Staju, silaze s kola, kočijaš tare sijenom zadahtale konje, dok bura hoće da strga s ramena i da odnese šubu; oni traže put, podupiru zajedno svojim plećima saonice i izvlače ih na cestu, skrivenu nametima.
Radičević, Branko - PESME
Silna posla — o da sreće klete — Čuvajte se da s' ne pretrgnete. Ovo reko, pa napolje brgo, Pegazu se na ramena vrgo, I polete malko unapreda, Pa ti nešto kâ njivu ugleda, A po njojzi neko tumaraše, Tumaraše, vako ziparaše:
Beži đogo kâno div iz gore, Vidi Gojko, stići ga ne more, Pa se puške sa ramena seća, Puška ciknu, a pomože sreća, Arslan pade, zaklaše ga zmije, Zveknuše mu prazne bakračlije.
Opet manu prokleti Turčine, Da mi glavu sa ramena skine; Već pomisli: tužan, nema ništa! — Kad mi zrno kraj uva propišta, Te udari Turčina sred čela I obori sa
Kad se krenu, sevahu mi grudi, A ni ruka ne beše po ćudi, Jer kad vati tog mača plamena, Kô da trza ruku iz ramena.
i paripa, Svak odmila upropice đipa, Nogom bije, a ušima striže, Modar plamen na nozdrve liže, Bi istrgli ruke iz ramena, Da su momčad lošega koljena.
Jeste mlado jošte momče Vuče, Ali gledaj kako Turke tuče, Sad za pušku ne beše vremena, Zato skida glave sa ramena; Al' zadobi četir grdne rane, Ruke duže ne mogu da brane, Al' nit' uče, nit' se junak žali, Ta da braću kako ne
lamparice, Raznese mu bele utrobice; Ljuljnu s' Ture na svome konjicu, Pomože mu Srbin na zemljicu, Maši mu se đogu na ramena, — Tako, Srbe, divna ti imena!
O junaka, oh, sokola pusta, Al' se na nj'ga sada nagna Rusta, Sva mu sablja od krvi crvena I desnica ruka do ramena. Opazio vojvoda Mileta, Opazio Turčina prokleta, Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u ruci seva, Goni
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sava samo pokorno povi pleća i uvuče glavu među ramena. — Ožeži, brate, koliko bolje možeš, posvetila ti se draga ruka!
Valjalo bi tu namaknuti pred oči kakvo mlako jesenje veče u kome šušti prezreo kukuruz, naliježe na ramena jezero zgusnutih zvijezda, a dušu izvlači ojkava pjesma nevidljivih djevojaka.
Sve po četvorica seljaka, ličkih doseljenika, vješali su mu se o ramena da ga smire, a presenećena školska dječurlija opčarano su zijala u izmahnutu toljagu i zalepršane gaće, pa su kroz sva
Meni nema druge. Miloš srdačno prebacuje ruku preko Džakanovih ramena, grli ga i tješi kao da je pred njim nedorastao dječak: — Sajo, bolan, bez tebe nema života ni brigadi ni ovome narodu
Ratnik pojede svoj dio krompira pažljivo, natenane, pljusnu dlan o dlan, zagrli nenu preko uzanih ramena svojom teškom ručerdom i veselo guknu: — E, majčice rođena, sad mi se malo odmakni od ove moje pucaljke, valja meni na
Gleda, a ne poznaje. Pantelija rastuženo opusti ruke, a onda uzdahnu, prekorači rampu i prebaci ruku preko seljakova ramena.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Posle i ramena ti se ispunila; tesne i uske grudi zaokruglile se i izdigle; pâs ti postao vitak i obal... Iz cele tebe izbijala je
Kad se pribrah, sedoh do tebe, podvih moje ruke pod tobom, jednu tvoju klonulu, toplu i punu ruku prebacih preko moga ramena, i privukoh te, posadih u krilo, okrenuh tvoje zažareno i uplakano lice spram mene i naslonih ga na moj obraz...
Ruka mi se dotače njenih toplih grudi, klecnuh, stisnuh je; glava mi klonu više njenog ramena, te moj obraz dodirnu njen, i ne znam ni sâm zašto šapnuh: — Paso! Ona se trže, strese i osvesti.
U tome dođe Jovan. — Radiš li? — oslovi je. Zatim skinu motiku s ramena, zabi je u zemlju, ostavi fenjer i sede na među. — Hodi ovamo, gazda Stojane. — Okrenu se on onome koji iđaše za njim.
Idi. — Eh, ljutiš se ti! — potvrdi on udivljeno i, prebaciv motiku preko ramena, ode. A kad se on izgubi, ona brzo, silom i, kao braneći se od nečega, okrenu se i uze motiku, da opet produži
A svetlost je obasjavala svu: njen vitak stas, široka ramena, lepo razvijeno i zažareno lice s vrelim ustima i crnim, tamnim, dosta upalim i užagrenim očima...
A „muškarci“ zabacili dolame preko ramena, utegnuli se pojasevima do pazuha i s puškom u ruci grabe po četiri koraka u jedan.
Nuška se izvi natraške. Kosa joj dodirnu zemlju, prsa odskočiše, rukavi joj se zavrnuše čak do ramena, padoše dole. A ona, presavijena, držeći tepsiju, koja bleštaše od mesečine, poče: Jovane, prvo gledanje!...
Plače. Puna joj se ramena tresu. Lice joj sakriveno u šamiji i ugrejano, okupano krupnim, sočnim suzama, jasno nežno odudaralo bi od crnine
Zgrčen, upalih ramena, sa suvim, jakim rukama, kosmatim grudima, prosedom kosom, spavao je do nje. Ona se tresla. Izgledao joj je tako, tako..
Kostić, Laza - PESME
« — »Sine!« odzovu se usta njena, a iz belih iz ramena ponikoše bela krila: to je bila — moja vila. — Lepirica kao bela kad bi sobom cvet ponela, da ga visa spase vela od
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i kako je.
Tražim je, pa nikako da nađem. Ona ni da se okrene, već mu onako preko ramena kaže: — Traži, traži, naći ćeš je! Ona je sad već u carevim rukama. On se dosjeti šta je bilo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Niko me neće od moji misli odvratiti. Pređe će reke izgubiti ramena, pređe će prestati žita rađati se i patiti se; pređe luterani i kalvini neće verovati zapadnu crkvu.
DOKTOR: Sad reka podigla levo rame! ŠALjIVAC: Imaju li reke ramena? DOKTOR: Imaju. ŠALjIVAC: Pa kad imaju, zašto ga ne bi mogle podići?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: More ženo, šta je tebi danas? SULTANA: Na bal, ja, koja sam nekada na barone preko ramena gledala, sad s čizmašima da igram? Volim pređe crknuti, nego da se taj pokor učini. Oh, Bože, šta se čini od mene!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
švercovali smo se autobusom, a kada su nas izbacili, tačno na sredini savskog mosta, bacili smo poslednji sitniš preko ramena u vodu zaželivši nešto najlepše na svetu.
Ali ja sam htela da zaželim nešto još mnogo lepše, samo više nije bilo ničega da se baci preko ramena osim bubuljičavog lingviste, koji je pročitao šta mu pripremamo, pa je zbrisao na vreme.
Iz plakara se, naime, pojavljuje maman živopisno odevena u stare farmerke, duboke ribarske čizme koje joj sežu sve do ramena i, naravski, s obaveznim kačketom na glavi. U jednoj ruci drži kofe za vodu, u drugoj kožu od sintetičkog jelena.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Božanski će stas u vazduhu svanuti i ruke se spustiti na naša ramena da nas priznaju za nove sinove. I naša će se golotinja u reči odenuti ko breza s proleća u lišće.
Posečen bih, i golub mi zastade u grlu, crkvi se s ramena slivala krv. Zvona su zvonila s atlantskih mora, a glavu su moju nosili na jug i sever, s vrha kopalja na vrhove
je deo htenja ne preterujem nema u meni dosta dostojenja šteta za tvoju milost da se izliva preko ovog potiljka preko tih ramena nedostojan sam hrane zemlje i svog lica ne treba da se sluša moj napev ni zaricanja kojima se paštim uskrati mi svoju
gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se mije to se ni u snu ne sanja devojačka ramena pa zvonik i neki praotac kleči dok jure njegovog sina Đorđa čuje se topot sve na istom nišanu to je taj vrat koji
Pa inije rečenica prođe sled oblaka tu i div pristaje na ljudski jezik te stavlja ovcu na ramena otac u sasvim maloj kući osvrće se u kožuhu gde je smok na putevima veliki promet oni koji prolaze nisu gladni
Na to se anđeli sjate i drmaju ovaj soj iz ramena čekajte radi se o sasvim drugoj stvari nadzemaljskoj lepoj rajskoj dozvolite da vam stavimo putir u ruke hoćete
višnje znanje silazi orao s gorskog dvora bolestan i mrk oči ne odvaja od zvezda vode ga dva mladića o čija se ramena oslanja neki vide u njemu božansku ribu koja izlazi na suvo drugima se priviđa u Topoli gde se klanja očevom prahu
1972-3. TO SLOVO 1. Dok ide ispred nas dlan koji nas vodi i gleda miluje našu vlas izlazi iz ramena svetli na polasku u svet i odmah kaže: stoj čovek mora da se seća dok udariš dlanom o dlan svest mu postaje veća
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo ih je do stotinu. Postrojeni po četvorica, išli su lagano i pognute glave. Uzdignutih ramena, kao da očekuju udarac, unezvereno su pogledali oko sebe, gotovi da i pred malim detetom kleknu i mole za milost.
— Gospodin potporučnik — pozdravi Tanasije i nesvesno ustuknu još jedan korak, pa najednom zamuče i uzdiže ramena. To ga je konj njuškao po leđima i, kad namirisa jabuke, dohvati Tasu za košulju i razmahnu levo i desno.
Plotun zdesna... Jedan zalutali kuršum zviznu iznad naših glava, te uvukosmo glave u ramena. Odmah za njim drugi pljasnu u drvo pored nas. — Ovaj kao da nas nišani — rekoh unezvereno Alek-sandru. — Ne boj se.
Da li je moguće... Kosa nam se diže na glavi. Jedan priđe sedištu nišadžije. Ostali se odmakoše. Uvukli smo glave u ramena, stisli pesnice i zube, očekujući da se dogodi nešto strašno što ni u krvavome ratu nije baš tako obična stvar.
Htede nešto da kaže... proguta pljuvačku, zatrepta očima. Kao da pribira snagu, uzdiže ramena, onda pozdravi. Iz njegovih grudi se prolomi krik: — Gospodine potporučniče, moj je brat tamo.
Onda osluškujemo... — Eto ga!... Muskuli se zatežu, ljudi nesvesno uvlače glavu u ramena, zaustavljaju dah... A kada se iznad naših glava prolome eksplozije, onda tek veselo progledaju.
Poleteše u zaklon. Ali jedan se povede i pade pred otvorom. — Rajko, Rajko — povikaše vojnici. Jedan ga dohvati za ramena, ostali ga prihvatiše i spustiše lagano između granata. Ležao je nepomično.
Pri strahovitome tresku mi i nehotice zavukosmo glavu u ramena. Nalazili smo se ispred topovskih cevi naše baterije i zrna su letela gotovo iznad naših glava.
Od poslednjeg osmatranja deset hiljaditih desno. Brzo, brzo... Ali tada ustuknusmo i uzdigosmo ramena. Pred našim očima prolomiše se strahovite eksplozije. — Šrapnel... haubica... au! — Pita komandir kako su pali meci?
Ali stid me od vojnika. Vole pešaci da se podsmehnu artiljercima. Kod onoga drveta zadrhtah — zavukoh glavu među ramena i potrčah što brže mogu. I tada se setih probušenoga kazana.
Puške zapraštaše, čini mi se, nad mojom glavom. Trgoh se i uvukoh glavu u ramena. Srećom, vojnik je napred te i ne opaža moj strah.
Čujemo kako lete naša zrna, njihov fijuk je sve jasniji, ljudi nesvesno uvlače glave u ramena n sa strahom podižu oči. Nešto se uskomeša nad glavama našim, jezivo i mučno — onda oštro ciknu i sruči se svom
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zadovoljno i pakosno osmejkivaše, gledajući to u zbunjena Gojka, koji se odjednom nekako neobično naježi, uvuče glavu u ramena, pa nervozno zvera očima, čas u Ljubicu, kojoj se obrazi odjednom zacrveneše, kao da će sad iz njih krv briznuti.
»Neka ga... nek vidi da i ja nisam baš«... Ona ne dovrši misao : oseti da joj padoše dve teške ruke na ramena, koje počeše stezati...
Pisar se prenu: vidi da ovako neće nikad biti kraja skandalu, pa dohvati ženu za ramena i izgura je napolje. Srećom, Stojan se ranije ukloni u stranu, te se ne ponovi onomadašnji slučaj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
i umorni? — Jezdili su, vojno de! po devojku. — Jel’ kolika, vojno le! ta devojka? — Milom kumu, vojno le! do ramena, Starom svatu, vojno le! do pojasa, A deveru, vojno le! do kolena, S mladoženjom, vojno le! ravno rasla. 65.
“ 170. S one strane Šibenika Šiba trava do rukava, Graorina do ramena, Djetelina do koljena, Po njoj pasu tri pauna, I tri tice paunice, Čuvala i’ l’jepa seka; Na seki je pregačica,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ko je to? Sad će voz da prođe, dole s pruge — viknu mu čuvar. Živko mu pritrča, dohvati ga rukama za ramena i snažno zatrese. — Kakav voz!... Zar nisu poginuli ? Živi ?...
Beše se sagnuo nad bisage pa ih nešto obrće i pretura. Zatim podiže ceo teret, namače ga sebi na ramena i ode napred. A ja gledam iz trnja kako se razmahuju kapci na bisagama po taktu njegova hoda i prestavljam sebi kako on
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Jal’ piši tu odmah: da nećeš da si nam više car, jel’ će ti sada glava s ramena! Nema meda, dete! Nego dela ti nama malecno, onako, malo, znaš, napismeno, znaš, ljudi smo — veli Mića i namignu — pa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KRAPINCA Dobro je poznato kakvu su garderobu Nosili ljudi u Starijem kamenom dobu: Osušenu životinjsku kožu, preko ramena Ripidu od grubo obdelanog kamena, A kada bi veće količine kože prispele, Oni skloni luksuzu šili su i cipele.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kad se šćaše ođest kud da ide, pa obuci one puste toke, šal crveni sveži oko glave, a pani mu perčin niz ramena, dvije puške metni za pojasom, a pripaši mača o pojasu, a u ruke uzmi džeferdara, — krasna lica, visok kao koplje!
CUCAH I BJELICAH. SVI POSJEDAŠE PRED GLAVARE I DRŽE DUGE PUŠKE UZ RAMENA. SERDAR VUKOTA Dobro došli! Što je bilo, ljudi? Krenuli ste nekud kâ na vojsku!
Mrtvu glavu ne diže iz groba ni prekova bistra džeferdara. Zdravo tvoja glava na ramena, ti ćeš pušku drugu nabaviti, a u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
što joj nestalo one gojaznosti i suvišnosti mesa, dok | sve drugo na njoj neprestano je sve lepše i izrazitije bivalo. Ramena i pleća jednako su joj bila jedra, puna i razvijena; gornji deo ruku, mišice, bile su oblije i jedrije, te je zajedno
Poče obigravajući da ga, i to odozgo, sa ramena, svlači. Marko, jednako stojeći, podavajući se, da bi ga Arsa što lakše skinuo, samo ga zapita: — Jesu ustali?
samo je na jednu, najnižu kopču zakopčala, da su joj prsa brektala; kroz rukave tanke košulje blještala su joj obla ramena i jedre, vrele mišice.
Oh, bre, gazdo! I ma da su drugi pomagali, pridržavali Marka za ramena i glavu, koja mu se klimatala, Arsa je ipak toliko klecao i posrtao. Ipak izdrža.
Nausnice ga ogaravile, podbradak se zaoblio, vilice mu postajala četvrtaste. Ona njegova detinja, visoka, suva | ramena sada iz mintana počela da se koščato pomaljaju, kao što su mu se već i kolena izrazitije ocrtavala.
prostor ispod ušiju, otkriven zanesenom kosom u stranu i uvijenom u svilenu šamiju, blješti joj i pokazuje svu jedrinu ramena joj.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— A ženske, opet neke se prte; neke, zar tu se prvom udesile, pa se cmokaju u obraze, u ramena — nikad se rastati. Nevjesta jedna, te zgodna, odigla desno stegno i na nj naslonila torbicu, nabrala obrve, pa premeće
Pred vratima raskorači se, pa stade mahati glavom gotovo s ramena na rame. Plamičak na vrh trske, uzvitlan strujama, liskaše lijevo-desno, kao da podražavaše klisara.
“ Krcun ne dovrši, no vidjevši da se „dijete“ opet stalo protezati, uhvati ga za ramena pa mu sastavi pleći sa ledinom. Tako ga je držao za nekoliko.
Odmah se iz šume pomoli neki vanredno visok i suh, prosjed čovjek u vlastelinskom odijelu onoga doba. Pro ramena visaše mu dugačka šiba na kremen. Čovjek se taj ustavi sučući šiljatu bradicu, pogleda djecu pa gnijezdo.
Kad djeca uđoše, vidješe u avliji jednu pitomu srnu, koja odmah doskaka ka grofu i prope mu se prednjim nogama na ramena.
“ Zatijem, isti Marko, protegnu se, pa reče: „O, ljudi, što me ramena bole!“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše.
A, Janko, Janko...“ No mu Stana ne dade da dovrši. Ona mu uprije obje ruke u ramena i to taman kad ponovo ćaše da se odigne.
Sklad i snaga njezinih vitkijeh udova, pokazaše se lijepo u toj prilici. Kad odiže sjekiru, spadoše široki rukavi do ramena, a oble joj, bijele mišice iskočiše; a kad udari, ispod košulje, oblici stegana i listova za časak nazriješe se; dojke
O Stani pričahu mediku kako je više od jednoga momka obalila, kako dobro baca kamena s ramena i skače. „Da“, zaključi medik, „vidi se, brate, vidi.
“ reče Markiša zagrlivši je nježno, i gledajući je bratskijem pogledom. I ona njemu stavi ruke na ramena, pa ga gledaše milo. U našem je narodu rodbinski osjećaj snažan i među daljom svojtom.
U to se serdar povrati, noseći građu. On im nazva dobru veče, pa svali s ramena drva. Ženske ustadoše. Milun otrča k njemu. „Što to pišeš, Janko?“ reče Pejo, huknuvši od truda, pa sjede kraj njega.
Žena se s Mukom diže i složi ruke za tkanicu, pa se šćede odmaći, ali je on uhvati za ramena i ugnu polako, pa i on sjede ukraj nje. Oboje mučahu za nekoliko. I njega i nju obuze jedna misao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ pa se onda prevalio na drugu stranu. Pričaj ti to mojoj ponjavi. — Gonio nekakav Turčin Srbina, pa mu spala s ramena ponjava. Kad Turčin vidi da ga ne može stići, stane ga zvati da mu samo nešto kaže.
— Zulumćar kud god hoće, i đe mu se desi, a pravi Turčin samo ono malo što je mimo ramena naviše. 5 Pitali Turčina: — Bojiš li se svete Trojice? — Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti.
Kažu da sve ide sa svojijem pokrovom preko ramena. On se može provući i kroz najmanju rupicu; zato ne pomaže od njega vrata zatvarati kao ni on vještica.
đe ne sakrije: kad pogleda kroz brvna u jednu zgradu, a to mu majka mijesi hleb, a prebacila desnu sisu preko lijevog ramena, a lijevu preko desnoga, te on ostrag sisa. Onda car rekle: „Međer, obila majka rodila obila junaka“.
iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba, usnica, čeljusti, ušiju, iz guše, grkljana, ramena, mišica, lakta, članaka, ruku, prsta, nokata, grbine, krstina, grudi, rebara, slabine, iz srca, iz crne i bele
5. O ŽIVOTINjAMA 1 Miš poseja proju Po ježevu polju; Narasla je proja Mišu do kolena, Žabi do ramena. Miš sazove mobu, Da mu požnje proju, I zakolje mrava — Debeloga brava!
“ (smješeći se, i lijevim palcem iza lijevog ramena pokazujući). Majka na nju namiguje ovako, ovako, (mršteći se i glavom preteći) Ona njojzi odgovara ovako, ovako,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i kako je.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Taa-ko! Dosta, dosta! — reče Brne. — Vrime je leći! Pak ustade i nagnu se put Stipana. Stipan uhvati za ramena od mantije i povuče k sebi, te fratar osta u pantalam’, prsluku i goloruk.
— Dakle, ko je bija s Kenjom? Šta kaže? — zapita Bakonja, gledajući krivca preko ramena. — Bija mu je ćaća i Rore — veli knez. — A zbilja, ko je dakle napisâ taj leporat? — Ovo je prosta kartina!
— Pomozi bog, duovnici! — viknu harambaša, skinuvši kapu, na kojoj bješe kićanka što mu je do ramena dosizala. — Pomoz bog! — nazivlju jedan za drugim, pak stadoše oko svoga glavara.
Dobra noć, Grgo!... Ajdemo, ajdemo! Kad su bili na dnu stuba Srdar ga uhvati za ramena i poče šapatom: — Ludo dite, kako ne pomišljaš samo jednu stvar, kako ne vidiš da ti je stric kratka vika, da ti
Ja sam zaslužija ne višala, nego da me živa peku... Pivalica zaćuta. Brne vidje kako mu se ramena malko tresu i ču kako mu cvokoću zubi. Brne se zgrozi, te jedva reče: — Ti si, dakle, baš veliki grišnik.
Toga tek dana seljaci poznadoše koliko vrijedi fra-Bakonja. Kad se poslije večernje momčad poče bacati kamena s ramena, Bakonja je zadugo bio među gledaocima, pa pošto se izvede načisto koji je najbolji umetač, fratar uze kamen, pa kao iz
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kamen mi pod glavom: jaoj dva kamena. (Znam koji je stamen a trošniji koji.) Plavilo mi neba kaplje niz ramena. Gde sam: još u travi il na nekom spratu? Pesak koji vreme neumorno broji Da li je u meni il peščanom satu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Osećam da ću da rodim.“ Pokrivala mu ramena čergom, lagala, kurva. I rekao joj: „Nećeš da mi podvališ!“ „Zar ne vidiš?
,,Ti si lopov. I dokle ćeš?“ viknuo je Lazar. Svi pogledaše u njega i huknuše. Vasilije prebaci maramu preko ramena, ustade, priđe Lazaru: „Diži se!“ — „Beži!“ povikaše ostali.
— Boj se Ti, apsandžijo, aja se ne bojim! S rukama na leđima, praćen pandurom s puškom preko ramena, natmureno ponosit ide preko pijace, suljajući se po snegu išaranom balegom.
„Jesi čula šta sam ti govorio? Malopre šta sam kazivao. Kaži! Brzo kaži!“ oborio joj je glavu na jastuk i stezao ramena. „Šta si mi govorio? Ne znam. Ništa ne znam!“ „Ne prenemaži se, kaži. Znam ja šta je žensko. Sve ste kurve...
Istina je, pomisli, gledajući je kako plače. — Aja sam otac? Je li? Vide da joj drhte ramena, i u njemu sve drhti, ne treba mu odgovor, i on opet pođe u polje, jer ne može da stoji, da bude u kući, ne može da je
Kaži mi onako, ljudski. — Nemam šta da krijem. Sve mogu da ti kažem. — Ona se odmače; sa ramena joj pade njegova ruka. — Teška ti? — Nije. Kaži, šta si hteo? — Zašto me mrziš? — Ne mrzim te. Spava mi se.
Toliko smo godila mešali noge u ovom grobu i ništa nije niklo. Čik sad nešto da kažeš! Da te čujem! — I ramena mu se tresu. Trenutak je, može je sada... Tu, na krevetu, krv nek se cedi, ženska, pogana, smrdljiva, puna tuđeg mesa.
Kad mu je devojčica koja je bila najglasnija u igri na njegovo pitanje: „Mala, gde ti je kuća?“ odgovorila preko ramena i prezrivo: „Šta si ti, bradonja?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svi prozori bili su prekriveni mraznim čipkama, a sneg je dopirao do ramena. — Šta li je sa Tatagom? — pitala su se deca. — Šta jede?
Popa, Vasko - KORA
zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U dlanovima mojim Zalaze i sviću Jabučice tvoje U grlu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
stručno svu telad koja je bila izložena prodaji i odabra najleše grlo; jedan od robova položi ga popreko svojih ramena i povuče jednom rukom njegove prednje, a drugom rukom njegove stražnje noge na svoje široke grudi.
Jer kad je kupljeno jagnje predao svom trećem robu, a ovaj ga položio preko ramena kao drugi rob svoje tele, on poređa svoje robove u slikovitu jednu grupu.
vezana iznad čela purpurnom pantljikom u vidu dijademe, padala je zlaćanim svojim viticama na nežni potiljak i na snežna ramena, izvajana kao iz mermera.
Sa tih ramena, prikačena o njih zlatnim agrafama, spuštala se, čak do članaka, srebrnasta, zatalasana haljina koja je imala na grudima
Kad izađoh, dočeka me u pretsoblju Adolf da mi uslužno baci ogrtač na ramena i da mi pruži palicu i cilindar. Izvadih iz džepa veliki i teški talir Marije Terezije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nećeš u Solun? — Ne mislim. Šta je kod kuće? On me pogleda ćuteći pa ne skidajući ruke s mojih ramena: — Sve ćeš redom čuti. — A sinoć si imao napad? — Jest, i to je zbog čega sam te zvao. Došao si baš kad treba.
— Dronjo, šta klanjaš? Ne mrdaj, dronjo! On se kruti, uspija usnama, zabacuje ramena nazad, i još se više mršti. — Zašto si na raportu, blesane? I vuče ga snažno za uvo komandant. — Go... go... gos...
lepo i dok jêci zvonke trube bude iz slatkoga sna tople, vatrene devojke što skrivene iza zavesa, u košuljama spalim sa ramena, izviruju da vide komandire na konjima, gega on pozadi bataljona, iskrivljen prepunom kantom, zaduvan, znojav, ali vedar
prave grčevite pokrete glavom kao da im je nešto tesno oko vrata, miču ramenima, mršte se, trepću, gledaju u nos ili ramena, ali ćute i slušaju. — Četrnaesta je bila vesela i slavna godina. Pričaj, Stevane, štogod iz četrnaeste.
Zbacuju se bluze i čakšire i nestaje redom jedna po jedna bela prilika ispod pokrivača koji se podvlače pod ramena i savijaju oko nogu da ne duva.
Ostaci prljave, iscepane na kaiše košulje skrivali su samo ramena unakaženog mrtvaca, jer je ukočena, presavijena u laktu leva ruka, sprečavala da se i ovaj deo košulje skine.
Onda smače onaj ostatak košulje s ramena mrtvaca pa se podiže i zamućenim očima pogleda u nas; zatim pođe i posle nekoliko koračaji zastade, okrenu se
dok mu je glava, kao odsečena i kao da se drži samo na koži, padala čas napred, na grudi, čas levo i desno, na ramena, a čas presamićena ostajala tako zabačena na leđima, otvorenih, žednih usta i uvek pomućenih očiju.
Tada se jedan od onih natmurenih ljudi s cigarom u zubima, debeo i važan, dotače nogom njegovog ramena. — Taj tu, opasan zlikovac! — Ej, čuj ti, Petronije Svilaru!
“ Obukao se Jaćim uz pomoć ženinu, pa sve na njemu novo i fino, i kaput je preko ramena prebacio, jer je tako navikao, i zimi ga nije oblačio nego uvek ovako isto ogrtao.
Na njima su dolame, preko ramena i kao krv crvenih košulja, prebačene, a na kalpacima sokolova pera. Teške motke zastava oslonjene im na sjajnim
desnu ruku raširene šake, upirući svoje sokolske oči poglavito na dame, što su ih belim i malim šačicama svojih do ramena golih ruku odozgo živo pozdravljale.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nadalje, garavuši s omota bila je sletjela na ramena rajska ptica, koja je skupa s njom tužila. Još i danas moram da izvršim svjesni napor kako bih iz predstave moje majke
Zgoljna materija. Ali takva, as dreams are made on. A uprav to je ono što je važno. Kad bi me neko prodrmao za ramena i razbudio te mi rekao: „Slušaj, čovječe!
Ali kad dođe određeni sat, sve će to odjednom sa sebe stresti samim jednim trzajem ramena, onako kao što se stresaju pahulje snijega s kabanice.
drvoreda, uvijek s maramicom na očima, a prolaznici su se osvrtali na njegovo neutješno šmrcanje, koje mu je potresalo ramena.
U cjelovu sam brojio do određenog broja. U zagrljaju, sasvim sam prisebno motrio preko njenog ramena zelenu bubicu na grančici oleandra; tad bih pomislio kako me ona u tom času zamišlja očiju zakovrnutih od blaženstva i
dublje i autentičnije ja leži ne u onom ja koje se svija i grči, nego, bar za trunku više, u onom ja koje mu preko ramena radoznalo viri u ranu. Bešćutnost? Nemoralnost? U tome li je dakle naša krivica?
Predahnuli bi kratko u hladovini konobe odvalivši teret s ramena, oslonjeni mrkom rukom o velike badnjeve, u kojima je šaporio mošt neumornim šumorenjem proljetnoga mora.
Uz pretučenu, prezavu biološku jedinku, promigoljit će i poviriti joj preko ramena, isprva bojažljivo pa sve slobodnije, „misleća jedinka”. Najprije će razmišljati, meditirati. Kontemplacija smrti.
Golemi stražnji točkovi bez blatobrana škrgutavo su se obrtali oko osi i čovjek je instinktivno uvlačio glavu u ramena strepeći da ga blistava „šinja” ne dohvati po uhu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« kao munje ređahu mu se misli u glavi, a desna mu ruka, ona što još ne beše jelek na njoj namešten, sama se povijaše iz ramena, i Đurici bi veoma po volji što nikako ne može odeću da namesti, te mu se desno rame i ruka jednako nalazila u poslu.
Obe stajahu naslonjene uz duvar, a po zidu behu izvešani revolveri, fišeklije za pojas i za nošenje preko ramena, noževi, pištolji i još mnoge stvari, kojima Đurica ne znađaše namene.
Zatim uze oružje, te razdeli svoj trojici. Đurici dade ostragušu, revolver i nož, a preko ramena prebaci mu širok kajas sa naređanim mecima.
— Diži se ti, ili ćemo sad dete da koljemo — viknu Đurica, drmnuvši za ramena Đorđevu ženu. Ona skoči, pa zakuka: — Ne, ne ako Boga znaš, samo mi njega ne diraj ; išti šta hoćeš!
Možeš li me gledati ovakoga ? — Vidiš da te gledam — odgovori ona osmehnuvši se. On joj prebaci ruku preko ramena, a ona se ne branjaše; samo još više obori glavu, a u obraze joj udari vrela vatra.
— reče Stanka i sede kraj njega na pod. — Što, Stale ? — odgovori on i prebaci svoju ruku preko njena ramena. — Ne znam, ali ja ovako ne mogu.
tek seti ogromne žrtve, koju mu je Stanka prinela, Đurica se razneži i omekša, pa joj priđe i prebaci joj ruku preko ramena. — Ti si meni sve dobro moje ! A ove varoške... ništa...
— R-r-raskrštam! — viknu Đurica i skoči da obrgli Julu, ali ga noge izdadoše, te se dohvati njenih ramena i održa se na nogama. — Ova je moja... moja... ...Pijanka se produži do pred samu zoru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Najpre su kušali njegovu snagu, je li junak kô što div kaže. Tako iziđu na jednu poljanu i uzmu se bacati kamena s ramena. Divovi ščepaju grdnu kamenčinu i bacaju je kao jaje. A kad ponudiše starca, on pogleda kamen i priđe njemu.
Straža će te uhvatiti i odvesti pred cara, i tvoja glava ode s ramena dolje. On jedva dočeka te riječi, ostavi teta-liju, i začas eto ga pod jabukom.
Ja ću živjeti i dalje, a tvoja će glava s ramena. Teta ostade na istom mjestu i čekaće ga, a on ode. Došao do kreveta, spazi djevojku gdje spava u njem, a sva se sja
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i kako je.
Na dva mu ramena stoje dva arslana, a on niti se tiče niti miče. Otiđi njemu, pa nek ti on kaže šta tu radi, pa ću ti ja kazati.
a mnogi odoše da iz doma donesu, i među ovim posljednjim evo đe ide nekakav odrpan seljak i nosi vreću okrpljenu pro ramena i upita: — Što ste me zvali? — Bogme, — reče knez — da plaćaš vladičine pare od ove godine.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Glava mu je bila slična lavljoj, a dugi uvojci sede kose koji su dopirali skoro do ramena, samo su pojačavali ovu sličnost. I sama crkva bila je kao stvorena za tako upečatljivu pojavu.
“, propraćenim anglo-saksonskim naklonom, što će reći klimanjem glave bez pokretanja ramena. Naklon po običajima kontinentalne Evrope mnogo je složeniji.
“, propraćenim anglo-saksonskim naklonom, što će reći klimanjem glave bez pokretanja ramena. Naklon po običajima kontinentalne Evrope mnogo je složeniji.
Ja sam se naklonio američkim stilom, to jest samo saginjanjem glave, ne pokrećući ramena. Bio je to isti način klanjanja kao i na Univerzitetu u Kembridžu u to vreme.
Imalo se šta i videti! Pogled na ove germanske ratnike, visoke, širokih ramena, velike glave, snažnih grudi, uvek ozbiljne, ulivalo je poštovanje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa, udaljivši se od njega nekoliko koračaja, naglo se okrete i potrča ka šumarku. Milivoj se trgnu, skide s ramena pušku i, potrčavši, opali. Arnaut zamače u šumarak. Milivoj se ustavi, domaćin mahne za njim rukom i vrati se k rečici.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Recimo u ovim stihovima iz pesme „Putovanje“: To Jermenka oko nagih ramena uvija svileni veo Kao da od čaure horizonta otcepljuje plavetnilo U sumrak beo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tada se ona ispravljala, stegnuta u pasu, visokih, pravih ramena, da izvadi dva krupna bisera iz ušiju. Pri tom njenom pokretu sav bi drhtao.
Sa onom strašnom ranom što mu se protezala od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Njih dvadesetak čučnulo unaokolo, prislonilo puške uz ramena, pa puše i ćute. U ovakvim slučajevima oni se mnogo ni za svojima ne žaloste, ali su opet ozbiljni, jer im je pred
Ljudi obrijanih brkova, idu po gradu pod šeširima ili gologlavi kao ludaci. A žene sasvim otvorene, gole do ramena i do iznad kolena. Smeju se, graše i razgovaraju s kim hoćeš. Munareta kao pusta, retko da čuješ mujezina.
Naredio je sinovima da ostanu na mestu i da niko ne sme puške opaliti, a sam sišao na putanju ne skidajući još puške s ramena. Nailazi Met Firaja. I zemlja je u tom trenutku lica imala.
Miljković, Branko - PESME
se iz bačenog kamena i bude zenica neba oslepelog, malo života zbilja poletelog s naših beskrilnih pognutih ramena. O čudna ptica čija namena da bude let zemlje i pesma opustelog neba, koja se čuje al ne shvata.
Krakov, Stanislav - KRILA
Čemu? Kućama porušenim u kojima se pletu pletenice za nečija gojazna ramena? Pobijenoj, iskidanoj deci? Obrazi su mu goreli rumenilom sve jače. Zakašljao se.
Bio je u niskoj sobi na gornjem boju. Devojčetu su i u zoru oči bile crvene od plača. Grk je bio širokih ramena i debelog vrata. Kričala je od bolova.
Iza ograde se zamlata zelena prilika i puška škljocnu. Metak zazvižda visoko. Nekoliko se ramena strese. — Napred, napred... Sa svih strana sela trče ljudi.
Plava Zizi imala je vrh podšišanih kosa oficirsku kapu. Gledala je njegova široka ramena i smejala se. — Volim te jer si bombaš... farman... 120 PHR... ne volim Njepore... pih, mitraljezi.
Nemarno se briše nadlanicom oznojeno čelo pod teškim šlemom, i prebacuje teret ranca sa jednog ramena na drugo. Crna linija grebena je sve bliža. Već je skoro tu pred njima. Opet san vuče za otežale kapke.
— Fić, fić, — zvižde zalutali kuršumi i presecaju ječanje ranjenoga na nosilima koja se klate između četiri snažna ramena. Već čitav sat ga vuku po mraku, a prokleti kuršumi još jednako ih stižu i zvižde. Trza se nesvesno.
je pred čađavom kolibom komandanta puka između borova, niz koje se slivala smola, i žedno mirisao njen opojni miris. Ramena se neprekidno tresla, a usne se ponekad obojile krvlju.
Psovali su ljutito, jer im je niz umorna pleća pod suknenim odelom curio znoj, a teški ranci su rezali ramena. Najzad su za kosom popadali od umora. Tu je bilo mesto za rezerve.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njene tanke crne ruke, obnažene do ramena, nakićene purpurnim i plavim kolajnama, drže na glavi sudove od džinovskih tikava, kalbasa, žutih kao sunce.
Neobično lepi, neobično lepo izrasli. Žene oblih okruglih ramena. Mnogo prolaznika sasvim golih sa malenom maramicom između nogu.
Ovdašnja tamna Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven. Visoka žuta trava, koja je čas do pojasa čas do ramena, koja je u kišno doba kao šuma.
Deca nose propletene između nogu i oko pasa crvene đerdane. Ljudi ne prabacuju više ništa preko ramena. Sa takvim ljudima stigao sam u prestonicu rase Baulja.
Instrumenti su samo bubnji, ogromni položeni bubnji, obešeni o ramena crnaca, i zvečke. Prostor za igranje je veliki: ipak šef igre bičem razmiče one što igrajući sužavaju krug.
O lepota i pijanstvo trpljenja i vaskrsnuća! One skaču sa ramena mladića i igraju svoju igru mladosti, radosti vitkih detinjskih udova, lepote te rane ženstvenosti.
To je muž najlepše međ njima, neuporedivo lepe i jake afrikanske Karmen, sestre Mejove. Njena ramena, ruke i grudi su nešto od najlepšeg što je priroda mogla stvoriti. Vrlo mlada.
Bio je povijen i imao vrat uvučen u ramena. Lica skoro sublimnog od tragičnosti. Oči ogromne, svetle, raširene od straha, usta od uveta do uveta.
Zamisliti takva tela, ramena, bedra, noge, u Evropi, nemoguće je. Grudi ovako hladne, čvrste, još uvek u pupljenju, prave i kruškaste i teške, a ipak
Gledati sva ta obla ramena, čvrste grudi, trbuhe i noge, obasjane suncem! Igra će trajati vrlo dugo: samo šta je to prema agoniji Sumangurua,
Ovo je potpuno jedna druga rasa. Visoke, atletske, širokih ramena i ratničkih ruku, žene imaju vrat kao tamni stub, a cela lubanja je neobično kupasta kao u egipatskih statua.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Mladić je još. (Briše suze.) Uzorit mladić, dičan, ugledan! Oko mu crno kô u sokola, A duga kosa sve do ramena Zagasit prisen daje obrazu, Te mu se lice sija snežinom, Baš kao labud kada putuje, Sa belim krilom oblak cepajuć;
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naslonim se na ramena dva vojnika, što su živo pucali iz svojih prednjača, i pogledam preko bedema u poljanu pred šancima.
A ovom jadniku neko osekao glavu. Uh, kako je vrat utekao među ramena, a iznutra zija grdna rupa... Evo opet jedne krvave gomile, naređali se kao snoplje. A gle tamo pobijenih konja!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali se otuda nije niko pojavljivao. Sa naše strane nije planula nijedna puška. Ljudi su prislonili puške na ramena, prsti su bili na orozu. Videlo se samo nepomično kamenje. „Osmatraj, osmatraj!“ — čulo se kako šapuću desetari.
„Fikus“ zabacio ruke na leđa, klati se i gleda preko ramena Peru. — Hajde da spavate! — vukao ga je njegov vodnik Brana. — Dosta je bilo. Čuće upravnik. — A... Š’a?...
On sjaha s konja i polete „Fikusu“ u zagrljaj. Onda su se pogledali, držeći jedan drugoga za ramena. Opet se poljubiše. Sergije Nikolajevič dade rukom znak i bataljon krete, a njih dvojica, držeći se za ruke, pođoše za
Pera „Đevrek“ vodi kolo, razmahuje maramom, podvrisne, i onda zavuče glavu u ramena, zaleti se i odbije o trbuh „Fikusa“. Potom zabaci glavu unazad i s noge na nogu... — Kupamo se u zno-ju lica svog!
Gruja se ipak ispravi i poče da okreće glavu kao da nešto traži. Onda skupi očne kapke i glavu zavuče u ramena. — Lakše! — progovori bolnim glasom. Ja sam mu pridržavao glavu i milovao ga po kosi. Sa naporom sam zadržavao suze.
Po dnu rova, bila je rasuta slama koja je bila dosta ugažena. — Ovde je naš glavni rov — komandir me dohvati za ramena. - Kad ste u rovu, pazite da ste uvek između otvora, jer oni otuda motre. — A gde su vojnici?
— Koliko vas je? — pitao je šapatom. — Četvorica. — Vi stanite ovde. — Dragan me dohvati za ramena i privede blizu puškarnice. Osetio sam na obrazu kundak od puške, koja je već bila isturena kroz otvor.
— Ah, stani, grofe!.. Sad se setih. — Kosta izvadi iz usta cigaretu i nasloni se rukama o kolena, izdižući pri tome ramena. Grofe, vi ste mitraljezac. — Tako „rekuć“, barone. — Molim... Grofe, koliko vam mitraljez puca u jednoj minuti?
Naiđe Dragan, obrijan i svež, sa ubrusom preko ramena. — Šta, vi se kupali? — Znate kako je... mogu me raniti, pa ne bih želeo da odem prljav u bolnicu.
Bora pođe. Pri hodu se klatio. — S’ušaj... Nemo’ da „opovrljavaš“ vlas’... Znaš... Inače — on pokaza palcem preko ramena na vojnike. — Nišanska tačka... Vojnici sada i bez naređenja upraviše puške na odelo. — Dobro!
Trebalo je sa njima postupati lepo. Naredio je da se skuvaju kave. Bora prebaci veterinaru ruku preko ramena. — Doktore, da p-pevaš... pevaš... onu, znaš... „Oj spomenče“... i kad umrem... — On je mlitavo kretao šakom — znaš...
— I tući će se sve dotle dok svetom ne ovlada jedna ideja — dodaje Vojin i pokazuje palcem negde preko svoga ramena. — Ne! — kaže kratko Luka. — Ratovi će prestati onda kada u prvim redovima boraca budu oni koji objavljuju rat...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ona voli inorodnim, roda se svog stidi, I, da može, svukla bi se, sva joj koža bridi. Kad prolazi, s ramena nas krivovrato gledi Kad pozdravlja, samo zato da koga uvredi.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Pa ako i tad razum sanjivi Ne htedne javu priznat miliju: Ti žara kakvog vrelom iskricom Po nagoj koži nežnog ramena Potraži mesta svoje milosti, Po kojima si vrele poljupce Načinom strasti sina razmetnog U časovima bujne pohote
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jednog dana prebaci Simeun štuc pre'o ramena, pa će pokojnom Parteniji: — Sveti moj oče, ti čuvaj ovu našu svetu ćabu, a ja odo' u eškiju.
kabanicu, pa dobro natuko' škrljačinu, pripasa' sablju, a štuc i ostragušu prebaci' preko sebe, pa se vrgo' đogi na ramena.
Bojić, Milutin - PESME
moćno čini mu se kao Neka izmoždena i prodana žena, Uvela bludnica, s koje sjaj je slao, A ona raskošno otkriva ramena. Sve maštave tajne, sve mirnoće mraka, Sve glasove čudne, što pevaju život, Poznao je davno.
Raščupane kose, razdrtih ramena, Bićeš svakodnevna slika sitnih žena. Oproštaj će doći kô presuda grozna. (1917) XXXIX Zašto kad me tvoja reč
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas. Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov uski sa šupljinom po sredi vrat, i šire, ispupčenije vidi temenjača.
Svakog časa ona, odupirući se rukama o kapiju, isturajući ramena, prsa, saginjući se nad ocem, izviruje otuda i gleda ulicom dole-gore.
Ćutala je. Zaklopila se nad razbojem sa rukama na čelu. Ramena i vrat joj videlo se kako se tresu. I sa strane, ispod pazuha, videlo se kako joj se prsa tresu i odozgo sa lica idu,
Ćipiko, Ivo - Pauci
U hodu stizaše ga isprva još pogdjekoji zadocnjeli težak s teškom motikom preko ramena. On bi izmijenio s njime pokoju riječ, dok bi došli do njegove ograde.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kako je lično svojim očima video životinju s dugom surlom toliko veliku da nadvišuje dva čoveka kad se jedan popne na ramena onom drugom, da je u Konstantinopolju video potpuno crne lude, crne, kaže, kao ugarak, i da su takvi rođeni, i da su im
Izazivao je vratimljske momke na nadmetanje. Bacao je s najjačim od njih kamena s ramena, trkao se s najbrzonogijim, preskakao jaz kod Mijatovića vodenice sa najkrakatijim, pa se čak i sa nekim dečkićima,
Šta mi imamo jedan s drugim? Moja monaška halja je za njega pretesna. Njegov kalpak bi meni padao na ramena. Ja bih možda i poželeo da budem kao on, ali on nikada ne bi pristao da bude kao ja.
Kada se uveče vraćam kući s plenom, nehajno prebačenim preko ramena, osećam se ispunjen od dna do vrha gordošću. Ja sam jak i moćan, šapućem sebi.
Kako bezazlene okice dobijaju onu sanjalačku senku, kako njena šiljata ramena odjednom postaju obla a dva jedva naznačena čvorića na grudima bujaju do raskošnih Jeleninih dojki, duge pikljave
Neka se smrzne kad je lud — mrmljali su kaluđeri, uvlačeći zimogrožljivo glave u ramena. Sneg će padati ceo dan i celu noć zasuće staze. Sad je do članaka, u podne će biti do kolena, pred veče do pojasa.
puštam da mi se jedva primetna matica razdvaja na vratu i potiljku, da pola ide preko levog a pola preko desnog ramena.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ala je divan ovaj osećaj lakoće! Kao da su mi sa težinom i suvišne godine spale sa ramena. One prekobrojne godine u kojima se počinje osećati teret tela.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Okreće se od njega gledajući ga preko ramena): Ti? Ti? SAROŠ (uplašeno): Što me gledaš tako? TAŠANA (jednako preko ramena): Gledam te!
Ti? SAROŠ (uplašeno): Što me gledaš tako? TAŠANA (jednako preko ramena): Gledam te! I što je najgore po tebe — ne ljutiš me čak!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mali Kostica bio je još i nekako skresan: brada mu skresana da je skoro i nema, ramena mu skresana kao da je riba trebao biti.
Krivog ramena, valjda i od boja, uvek usplahirena od muklog trpljenja i straha, suva i siva, skroz nedruževna, ostala je samo još trag
I bilo je nekako i smešno i malo neprijatno kad učitelj dohvati Miju blago za ramena i prevede ga preko praga. Zašto je Mija ostao u tuđem razredu posle zvona, niko nije znao, pa verovatno ni on sam.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Istina, ja dobro znam kakvo breme na uska moja ramena polažem. Znam kakav je teret magarca jednog dostatočno opisati, i ako jednakost karaktera nešto malo i odlakšanja
i mužestvena, i budući da je vrat pokratak imao, to se činjaše da njegova od čitave stope sostojeća se glava između ramena kao usađena stoji.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
groba u grob Hrastovina cvili I na uvo mu tumači Jezik zvezda vodila On sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog ramena na drugo I levom rukom se krsti On budući kralj golaća CRNI BORBE Glava me već s koca gleda Ionako me nema i nema
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Bio je krupan; koščat, uznetih ramena i unapred opuštenih dugačkih ruku, te je izgledalo kao da je dosada išao na četiri noge i maločas se propeo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dajte mi dva kilograma šećera! — Nemam — i trgovac uzdiže samo ramena. — A kafe? — Nestalo — odgovori preko ramena trgovac, okrete leđa i pođe za šegrtom, koji je sklanjao neki džak u
— Dajte mi dva kilograma šećera! — Nemam — i trgovac uzdiže samo ramena. — A kafe? — Nestalo — odgovori preko ramena trgovac, okrete leđa i pođe za šegrtom, koji je sklanjao neki džak u zadnje odeljenje. Luki zaigraše muskuli na vilicama.
— A, nema, druže, više: „Drž desno!“ — dira ih jedan pešak, koji je ponosno zabacio pušku preko ramena. Iz daljine zapažamo kako kolona skreće nalevo i već prvi zamiču uzbrdo. Mi se primičemo lagano. Zatim zastajemo.
Kolona se rasula po putu. Vojnici koračaju lagano, zamišljeni i tužni. Glave su uvezali bašlikama ili maramama, preko ramena nabacali torbe, a puške prebacili poprečke preko leđa.
Ljudi uzdignu ramena, pokrenu ih levo i desno, onda nategnu i pogureni produžavaju dale. Neki pokušavaju prečicama, ali iznureni zastaju i
Uza sve to, prebacio je Milan kuvar preko ramena još dva ćebeta i šatorsko krilo. I uvek je na čelu puka. — Eh, lako je njemu, taj se užirio i utovio u komandantovoj
Novih i sjajnih, još neupotrebljavanih. Stavismo novac u ćebe, jedan vojnik dohvati krajeve i kao vreću prebaci preko ramena. Otišli smo kod plasta sena i tu je nastala pogodba. — Ovi ili nemaju pojma o vrednosti novca, ili nas ucenjuju...
— Pobratime, zamisli sad... — Dodirnu Dušan Luku po ramenu. — Marš! — odgovori mu preko ramena Luka, sav ustreptao, i valjda zanesen jedinom mišlju da se samo dohvati onih stepenica. Pođosmo jedan za drugim.
— Avrio! — dobacih, ne bi li im stavio do znanja da idu. One su razumele. Pogledaše nas samo preko ramena i odoše. Baš dobro, pomislih. Obazreo sam se da vidim ima li još koja slobodna.
Vazduh se ustalasa. Nad našim glavama nešto zaošinu i tresnu pozadi nas. Mi uvukosmo glave u ramena. Sunce kao da potamne. Naši se nervi rastržu između osmatranja i iščekivanja neprijateljskih granata. Odvikli smo se već.
3a sve to vreme stajao sam oslonjen o zid, oborene glave. Komandir mi prebaci ruku preko ramena i blago me oslovi: Hajde!... Sve je gotovo i nemoj da se sekiraš. Nisam smeo u oči da ga pogledam.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zakoračivši, ugleda Vedran svoju senku i začudi se: proširila mu se ramena, smanjila glava. Zaradova se dečak, potrča. A put sve strmiji, kao da planina beži u nebo.
3adrhta Vedran, jadu doseti: izvor da ga potopi vode poslao, voda mu do ramena stigla. Zar je on znao da deca izvora imaju oči? A imaju!
3vezde godine ne broje: tek što prebaci Lepotica šal preko ramena — deset godina minu. Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao, mužu sedina čelo pokrila.
»A ti?« — pitao je očima. »Šta ja?« — Lepotica samoj sebi sleganjem ramena odgovori, kad su sahrane učestale tako da joj se činilo kako nema više ni venčanja, ni rođenja ni krštenja.
Sad su mu već do pojasa dopirale. Jedna mu skoro do ramena dođe, zvezdo nebeska, na koga li ga podseti? Sva je kao svitac treperila prilazeći mu. — Oj, Dugo sam te čekala!
3atim otpoče da raste, ali tako neprimetno da dečak i ne zapazi kako mu doraste do kolena i ramena, pa i preko ramena. — Leteo bih! — Pa, leti! — skide dečak prašinu s konjanika i zlatnog orla. — Ne zakeraj!
3atim otpoče da raste, ali tako neprimetno da dečak i ne zapazi kako mu doraste do kolena i ramena, pa i preko ramena. — Leteo bih! — Pa, leti! — skide dečak prašinu s konjanika i zlatnog orla. — Ne zakeraj!
Šantić, Aleksa - PESME
Stari drum se praši. 1918. KOLEBANjE Niz litice huma nasmijana, blaga, Rana večer slazi svrh vode i trska. Sa ramena njenog, iz puna krčaga, Preliva se grimiz i po kršu prska — Raspe se rijekom na ševare gole, I zapali lišće breze i
Pogledaj! Ko je muško nosi kosu Preko ramena, a struka mu bedra Resama bije. Ženske, s njima što su, Grablje i vile drže; neke vedra I nejač malu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
gledao u Srijemu u krčmi manastira Krušedola gdje je Marko namolovan kako jednom rukom matoroga vola drži za rep preko ramena i nosi na leđima idući upravo...
mogao da predstavlja osvetničke i oslobodilačke narodne težnje, da je — recimo — miran, tih, poslušan, uvučene glave u ramena, bojažljiv? Razume se da ne bi mogao.
Pod raskošnim ruhom i oružjem, smeđih do ramena brka, „neobičan junak pogledati“, sin proslavljenog Janka od Kotara, on niče svuda kao iz zemlje i širi strah i trepet.
preobraća u opšti prkos koji se sliva u drsku poruku paši: „Ne damo ti ništa do kamena, da s njim biješ u oba ramena“.
kralja Vukašina): Što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta
Zemljama ću drume zaprašiti, a vodama zamutit brodove. Smrzlo mi se srce u njedarca, a umrle ruke do ramena, zamrznuo jezik u vilice. Toke razbi, srce mu raseče. Turski konji noge iskidaše šetajući jutrom i večerom.
vidiš čuda velikoga: što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta
Uze Marko knjige starostavne, pa opremi sebe i Šarina, Šarinu se na ramena baci, otidoše u Kosovo ravno. Kad su bili kraljevu šatoru, reče tade Vukašine kralje: ,,Blago mene do boga miloga!
Dovati se Šarcu na ramena, pak potrča kroz Miroč planinu. Vila leti po vr'u planine, Šarac jezdi po sredi planine: nigde vile čuti ni videti.
Toplica Milane, a treće je Kosančić Ivane; bacio ih na dno u tavnicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.
me Vuča dženerale i još moja oba pobratima; bacio nas na dno u tavanicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.
tuluminu vina, objesi je o unkaš Šarinu, s desne strane tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; pa se Šarcu na ramena baci, okrenu ga od Prilipa grada, ode pravo stojnu Biogradu.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
od Kraljevića Marka A možda im je bacanje koplja Trening za vezivanje snoplja U okolini Slankamena Bacaju kamena s ramena Ta ljubav teška Možda je istorijska greška A možda je nekoliko gamena Uvelo modu bacanja kamena U okolini Siska
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
A osim toga, kad je već pao s drveta, trebalo bi da ga bole noge i tur, a gle — njega bole ramena! Šta je sad to? Začuđeni Stric zagleda se u svog magarca i progunđa: — Što zuriš u mene, budalo?!
da odgovori, jer kako god gukneš, ne gine ti jedna žestoka porcija, zato bi se ućutao kao kornjača, glave uvučene meću ramena, praveći se da nikad nije umio ni riječ da proslovi. — Aha pa ti, bratac nemušti, nećeš ni da odgovoriš!
— Ranjen je, ranjen! Daj ga ovamo da mu pogledamo ranu! — zabrza Jovanče, uplašen i zbunjen, i prihvati dječaka za ramena, ali se Stric ljutito otrese: — Ostavi me na miru. Ovako mi je sasvim dobro.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Anhizea te kad se je bila zapalila Trojada grad, i vatra ga je bila opkolila, on usuka se kroz vatru, te ga lati na ramena svoja i išika ga na stranu iz paleža.
I taki pljusnu krv teći iz ramena obraza Teodorova. OČI SLEPOGA DIDIMA Didim, učitelj svetoga Jeronima, bijaše slep. Ama iz pisma je vrlo bio mudar i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Cele nedelje rade u kući, u nedelju u svilenim fustanima u kolo, a u ponedeljak zavrgnu motike preko ramena, pevajući ,,Zelen zekir, drago moje“, idu u polje, u njivu ili u vinograd... Sve su to bile lepe prilike za Manču.
prema njoj, a u nju uđe još veći strah, i ona ne zna šta da radi ni kako da stane: odmah prebacuje kurjučić s leđa preko ramena, napred na prsa, i zavrće jezik, a ne zna ni sama zašto to radi, kao što opet i ne zna kako silno steže svojom
— Mori, koj ne pita briči li se vladika. Ja si s domaćicu zborim! — veli im doka preko ramena, pa nastavlja dalje mirnim tonom. — Ta ako iskate priliku za vaše Zone, e, ja si imam jednu priliku...