Jakšić, Đura - PROZA
„U sirotinje nema novaca!“ „Nema ni hrane!...“ odgovarahu nemilostivi bogataši. Poskapaćemo od gladi!“ Oni slegoše ramenima i ćutahu... Naša je kuća poslednja u brežanskom kraju.
Ljudi koji su ga poznavali pitaju ga zašto tako čini, a on samo slegne ramenima pa ćuti. Jednom sam ga i ja, iako sam znao otkuda tolika promena, opet zapitao: „Pobratime, šta je to s tobom?
bog da joj dušu prosti, lepo nas je primila i dočekala; a kad joj je Živko rekao da joj je doveo i snahu, ona sleže ramenima, ali mi ništa nije prebacila, nego onako tiho onim staračkim glasom reče: „Lepo, lepo, deco, kad se vi zavoleste i
Tako on to svakome pripoveda. Ima te mu neko i veruje, a neko mu se i podsmehne... A on, siromah, šta će,... Slegne ramenima, pa misli u sebi: lako se vama smejati!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ Na to mu nisam ništa umeo odgovoriti, do samo slegnem ramenima. Car primeti na meni tu zabunu i brigu, pak posle nekog kratkog ćutanja reče mi sasvim blagim glasom: ,Moj dragi kneže,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kumim te bogom, skini mi!... — Ne znam, bogami, gazda-Rako — stade opet Sima oklevati i slegati ramenima. — Šta ja znam, može biti da ti je to i vlast naturila. — Ama molim te kao brata skini, platiću ti! — Znam, znam...
Što sam se noćas prestravio, nikad nisam! Seljaci slegoše ramenima, pa se zgledaše začuđeno. Neki rekoše: — More, ti si se to opio, pa ti se učinilo! — Ama šta je stoku plašilo?
« — »Ta potvrdio bih neku procenu.« — »Dođi sutra!« oseče se kapetan na nj. Iziđe siromah, žali mi se, ja sležem ramenima. Eto ti ga sutradan rano — moli opet. Opet kapetan odlaže: »Sutra!...« Ele tako ga odbija nekoliko puta.
— Ovo je četvrta, gazda! — Četvrta! Pa vi ste, bogami onda dobro pazarili! — Teee! — učini momče i slegnu ramenima, nasmehnuvši se malo, pa ode dalje kupiti. — Šta veliš, Vide, zaradili su danas dva dukata, a? — upita Milun pisara.
To je dobro plaćeno. De, Srejo, nek je sretno!... De, de, de! I Sreja sleže ramenima pa pristade. — Pa dobro bi bilo da načinimo malo ugovora — reći će Vidak. — Može, može... — odgovori Milun.
Neće tebi Milun krivo učiniti. A i grehota bi bilo. Sreja sleže ramenima i ućuta. Vidak nastavi dalje: 2. »Ja Milun zaista ugodih se sa Sretenom da me kao sluga, od 23. aprila pa do 26.
— reče mu ćir Trpko gotovo ljutito što mu ne veruje. — Ne razgovaram više sos tebe. Velja sleže ramenima, uze jednu žišku na lulu, pa iziđe rekav: — Ako, ako, ćir-Trpko!...
činovnikom, on vam onda sve bira i namešta reči da mu razgovor bude finiji i po knjiški; obično se tad snebiva, sleže ramenima i upija usnama, gradeći bez traga skromnu minu.
— Baš ja bih vas molio da učinite to... a ja ću vam već... eh! Tu Pupavac samo mahnu raširenim rukama i sleže ramenima, ne mogući da iskaže već šta beše zaustio. — U onom »eh!
Tako se to zamutila žestoka parnica da sreska vlast — već nije znala šta će. Kapetan, dobričina neka, tek samo sleže ramenima, pa reče: — Ja ne znam šta ću im! Taj je pop poma'nitao!...
— Eto, ja ću ih poneti ako se bojiš... 'Ajde ti samo! Nikola sleže ramenima i pođe za njim. Udariše sve jarugom, dok izbiše pod Simičinu kuću.
— Pa šta ću ti ja sad? — reče kapetan i sleže ramenima. — Ama molim te, gospodine — utanji opet Simica — ako boga znaš, naredi da mi se potraži...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— E, brate! — reče on tiho, kao da je samom sebi govorio. Jelica prošaputa: — I baš htede da te ubije? On sleže ramenima. — I to zbog mene!
— Je li, Stanko? — Šta? — Baš si namerio u goru? — Ja nemam kud na drugu stranu! — reče Stanko i sleže ramenima. — Ne žališ ništa? — Sve sam prežalio. — A znaš li ko to sve učini? — Znam, Lazar. — I ko još? — Više niko.
— Ima li ih koliko? — Deva veli do dvadeset. — Tu će biti lepa ćara... Šta veliš ti, Surepe? Surep samo sleže ramenima. — Danas ćemo videti koliko nam Stanko vredi! —reče harambaša i pogleda Stanka. Stanko se grozničavo nasmeja.
— Je li, snaho, a kako bi bilo da probudimo batu? — reče Jova. Marica sleže ramenima. — Neka ih, nek spavaju malo — reče Katić — umorni su. — Odoh da mu javim — reče Jova — može se ljutiti.
Ivan samo sleže ramenima, ali mu je duša bila zahvalna Turčinu... I oštro oko Kruškino smotri to... — To baš svedoči da će on biti pravi
— Mahni, molim te! — reče Ivan. — Rekoše da je pucao na Stanka zbog devojke... — Koješta!... i Turčin sleže ramenima... — Bio sam se poplašio. Ja znam, čuo sam od žena da je on bacio oko na onu Sevića curu...
A tvoja je kći stigla za udaju. Šta veliš da mi tu decu sastavimo? — Pa.. eto... — sleže Miloš ramenima. — Sevap bi bilo. A, posle, i oni se rado glede. — Ne branim... — reče Miloš. — Pa kad veliš da dođem?
Turčin je već izlazio iz strpljenja, kad se Marinko vrati. — Šta je? — upita on. Marinko slegaše ramenima: — Dragi aga, ja te nisam slagao! — Pa jesu li tamo? — Sad ih nema nijednog... Ali tamo su!... Oni su prikriveni.
— Pa je li sve ispreturano?... — Opet oni nisu daleko. Turčin samo sleže ramenima... Sve zaćuta. Svaki je premišljao svoje misli... Nikome ne beše baš lasno na duši. Kruška se ozbiljno zamislio.
— Pa gdje je ona sad? — upita Kruška. Miloš sleže ramenima. — Ja čujem da je kod Alekse — reče Kruška i upilji u nj. Miloš sasvim naivno odgovori: — Može biti.
To da učiniš, jer nemoj, znaš, da ti se ja na grbaču popnem! — Ne branim... — reče Jova i sleže ramenima... Turčin ga više ne može gledati. One mirne reči, ono vedro čelo ljutilo ga je; čak ga je pogled Jovin ljutio!...
— Ko? — Ivan... To ti je tako istina kao što je bog na nebu!... Ja bih glavu smeo založiti!... Kmet samo sleže ramenima. — Pa šta bi mu sad? — Sad ništa, ali moramo biti na oprezu. Ivan će povući ljude za Turčinom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Da vidim: — More, šta ti je danas? On se poče vrteti, pruživši najpre vrat i krećući ramenima; pa posle poče izdizati ruke kao što čini čovek kad ga svrbe leđa, ili ga steže haljina pod pazuhom.
? Ali ja ne viknuh, ne „sruših nebeske svodove”, nego jedva prošaptah, i to — njoj: — Zar već idete? Ona tužno sleže ramenima i poslušno pokaza očima na oca. — I sad odmah sedate na kola, sad odmah putujete? Odmah? — Odmah!
Pitam ja tebe: kaži ti meni, miluješ li ti Anoku? To ti meni kaži! Arsen pože glavu, turi nos u šaku, stade vrteti ramenima levo i desno, i kroz stid a sasvim protegnuto odgovori: — Ja ne znam!
— Kakvo je ovo čudo? — reče Ostoja Purešević. Jal' je nešto preveć mudro, jal' je sasvim ludo! Seljaci slegoše ramenima i, sami ne znajući zašto, dadoše se u nekaku tamnu slutnju. Drugoga dana izišao učitelj u mehanu.
— Izgledaše mi neobično lepa. — Da se vratimo? — pitah ja. — A što? Ona smaknu ramenima. — Vi se bojite ići dalje u pustu šumu? Ona baci pogled na me. Pogled u kome je bilo nečega što ti ne umem kazati.
Ona okrete levokrug i pođe natrag, ne govoreći ništa. — Vama je hladno? — rekoh ja. — Ne! — Rđavo? Ona sleže ramenima. — Da? — Da! — reče ona. — A šta vam je? Ona opet sleže ramenima. Ja se ne usudih pitati je još šta dalje.
— rekoh ja. — Ne! — Rđavo? Ona sleže ramenima. — Da? — Da! — reče ona. — A šta vam je? Ona opet sleže ramenima. Ja se ne usudih pitati je još šta dalje.
Poče se još usiljenije smejati: — Ha, ha, ha! Popesku pogleda mene sležući ramenima. — Cela ne vouѕ concerne raѕ,22 — rekoh mu. Francuski je, osim nas i Tumanova, Ana slabo razumevala.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kamiša, i šeta se po sobi, i zastajkuje svaki čas; razmišljava, gleda u štukator ili kroz prozor, pa, najposle, sleže ramenima, pa reče: — Ta, sad, šta je tu je! Ti k’o mati nisi trebala da dopustiš da dotle dođe.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo posla“. Nije dugo trajalo, eto đuvegije sa provodadžijom i tutorom.
— Nek traži koga hoće; što veći, skuplji. Svilokosić sleže ramenima. — Nek bude volja tvoja, Marko, tebi sam obavezan. Konferencija svršena.
Afrika
ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve prirode.
Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh. Najzad evo pravih sveštenica Noi i Sati, na ramenima mladih fetišera. U tim godinama devojčice kod nas još igraju školice, ovde su one direktorke božanskoga i ljubavi.
Njina starija braća (kod crnaca zovu se braćom svi zaštitnici) nose ih ia ramenima. Da bi ih mogli nositi, oni sami moraju ispunjavati obrede.
Na ramenima su im male sveštenice kao one u Bapleu. Njine sasvim kose oči, plavim obojene u krug, i visoka čela pod teškim metalnim
da ne znaju ko je od njih primio na sebe da izvrši obred fetiša, kao iznenađuju se, i uzvikuju radosno; lupkaju ga po ramenima. To je seljanin, fetišer Bro. Izgledaju svi dosta iskreno oduševljeni ovom valjda svakodnevnom predstavom.
Međutim, dok smo večerali, mladići iz tog sela donesoše na ramenima Noi i Sati, male fetišerke; položiše ih na prag kolibe i nestaše pre no što smo i uspeli da se objasnimo.
Oni su iste starosti, istoga lika, te ih jedva razlikujem. Evo se opet pojavljuje mlada iz kolibe. Sada je nose na ramenima dve prve žene mladoženjine. Sve tri su neobično uzbuđene.
Njina džinovska tela, široka u ramenima, uska u kukovima, zatim snažni, ali mirnih linija, udovi i glava kupastog temena, Dugih očiju i ravnih isturenih usta,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Femka je, nekim čudnim osmehom, posmatrala tog stasitog, visokog, oficira, sa namirisanim brcima, koji je tako širok u ramenima, a tako uzan u pasu. Ali je Isakovič prošao kraj nje, kao da je ona grob, u turskom groblju.
On pokuša da je, svojim ramenima, zakloni, od pogleda, i da joj skine loptu, ispod grla, glavom, kao kad se biče umiljava teletu.
Stajao je, onako krakat, viši skoro glavom, pred Petrom, uhvativši ga za grudi. Svojim širokim ramenima, on je bio zaklonio Petra, toliko, da ostali nisu videli šta se među njima događa. Međutim, nije se ništa događalo.
puk, jašuća lajbgvardija, i izmailovski puk, nosili su – kako Đurđe reče – de facto, rosijski presto, na svojim ramenima. Carica je bila svemogući autokrat, ali je, svojeručno, služila oficire, gardijske, vinom.
Bila je, međutim, raskošna. Bila je crna, a ličila je sad na franceski frak Kostjurina. Uzana u pasu, tesna u ramenima, krilata niz kuk.
Kad je carica rekla da ustane, Isakovič je stajao pred njom, dugih nogu i ruku, ali lak, otmeno. Bio je tako širok u ramenima, a tako tanak u pasu. Carica ga je, očigledno, posmatrala, zadovoljno.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju beži Beži čudo od čuda Gde su ti oči I ovamo je čudo 10 Crn ti jezik crno podne
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Grčevito gužva u pesnici pisma.) Tu je! LjUBOMIR (osećajući se nelagodno, sleže ramenima). PAVLE (uvek uzbuđen): Tu je, ali ja ne smem, nemam hrabrosti da zavirim!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašida je žvakala bučnije od mamuta i ja je upitah šta će joj njeni reći kada se vrati kući. Ona samo sleže ramenima. Mislila je kako neće ni primetiti da je nema.
- Ne verujem da sam sposoban da napišem takvo pismo! rekoh, setih se Rašide i slegoh ramenima. - U redu, napisaću ga. Na časovima, zatim, razmišljao sam kako da počnem. „Najdraža moja” bio bi odviše vruć početak.
Prilog vremena „prošlovo”, šta je to? - Nju, Slobodane, nju? Slegoh ramenima. Bagricki ponovi pitanje. Nisam znao i on mi ucrta keca.
Kad sam prolazio pored njega, učini mi se da vidim kako mu na ramenima, grudima i svemu ostalom leže i predu one debele mačke.
Puzale su uza zidove njegove sobe, spavale mu na ramenima i trljale mu svoje olinjale hrptenjače uz kolena. Prilog vremena prošlog!
- rekao sam, a ona se nasmejala. - Ti, budalo! Zašto bi tebe tražno? Ti mu nisi ništa! po golim listovima nogu i ramenima videle su joj se modrice, ali ona nije htela da priča šta se desilo kad se vratila kući. - To su porodične stvari!
Kad je ne vidite kako hrani ili vaja svoje šašave zečeve, morate je videti kako obigrava oko nekog s ramenima od dva metra. Više sam voleo da je sa zečevima.
- pogledao sam je pravo u lice, a ona se nasmejala i nije odgovorila ništa, ali sam po modricama na njenim ramenima i leđima mogao biti ubeđen da zna. - Još četiri dana, samo još četiri dana i sve će to već biti iza nas, Rašida!
Oko nas je bio samo pesak i voda, a jedna čaplja stajala je glave podvučene pod krilo. — Neću! — slegao sam ramenima. — I u bikincu si gotovo gola. — Ako ga skinem, onda sam to sasvim! — prošaputala je, a zatim je počela da se smeje.
- Da mu pokažemo, ili da još malo pričekamo? - ponovio sam, a Vesna je oklevajući slegnula ramenima. - Ne znam da li vredi da se čeka!
- Stanika me je posmatrala kao što se posmatra trag puža na najmilijoj ruži. Ako izbace, izbacili su. Slegoh ramenima. Većina pisaca nije imala fakultet. Fokneru to nije smetalo da predaje na fakultetu. A šta ako ti nisi Fokner?
Probudio sam se kao da sam se pekao na roštilju. Kožu na licu, ramenima i stomaku nisam imao hrabrosti da dodirnem. Najgore od svega bilo je što je Greta hrkala ispod svog šašavog oklopa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pod svojim namazanim kosama, povezana vrata, širokih, novih kaiševa od zlatnog pletiva na ramenima i čvrsto stegnutim klobukom, na srcu. Za trenutak beše izgubio svest, i nije znao gde je.
jednom, u svojim plavim, žutim, zelenim, drečećim svilama koje je volela, sa svojim snažnim, krasnim nogama i pravim ramenima i oči joj poplaviše od žalosti, za sobom. Bila je i tad još željna ljubavi.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
na raskršću viče iz glasa da je njegova njiva koju kopa i njegova krava koju napasa, da je glava koju ima na ramenima njegova glava.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« I svi oni rasturali su se od ljubomore, Odri, zaklanjali vas, glumice, ramenima i mantilima, pokretnim krovovima automobila, svim i svačim, od nas gladnih i žednih velikog sveta i devojaka čija kosa
One i dalje dolaze, shvataš? Ptice padaju na starca. Već mu stoje na glavi, na ramenima, na ušnim školjkama dopola izjedenim kljucanjem, na vrhovima njegovih dubokih, uredno vezanih cipela.
I to uopšte ne zavisi od njihove lepote; postoje lepotice na čijim ramenima umire i najskuplji »Koko Šanel«, dok iznad Azrinih ramena ogrnutih konfekcijom još leluja neka tajna ljupkost, zlatni
Jedna dama s druge strane okruglog šanka pogleda ga s blagim čuđenjem. On joj se stidljivo osmehnu i sleže ramenima. —Otišli su da ga zovu... — vrati se Pop. — Daj mi grudvu! —Kad imamo voz? —U šesnaest i četrdeset. —Ima vremena .
Matavulj, Simo - USKOK
Ivanović sleže ramenima, ostali počeše razložiti o toj namjeri, pa opet dođoše na upoređenja pređašnjega stanja s ondašnjim, pređašnjih
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Da šta bi ti hteo, da se zatvorim kao ropkinja, i da vek moj izem? Gledaj, i to mu je protivno! MUŽ (sleže ramenima). ŽENA: Ti kad si hteo da imaš sluškinju, da si tražio devojku prostu, a ne vospitanu. MUŽ: Vidim kako si vospitana.
MUŽ: Vrlo dobro, kao što ste mi obricali. ŽENA: Da ga đavo nosi, koji me je svezao! PROVODADžIJA (sleže ramenima): Stara pesma, to jest. ŽENA: Gdi su karuce, a gdi su one vodenice, vinogradi, ona silna râna? Lažljiva trago!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ (sleže ramenima). ZELENIĆKA: Vidite! dakle, odbacite od sebe sve protivnarodne misli i metnite madžarsku kokardu, da se svet o vašem
Milićević, Vuk - Bespuće
On mu ih dade bez riječi, rekavši da ide malo u Karlovac. Nije ni sam znao zašto ga je slagao. I on sleže ramenima. Svejedno. U tom času zabrujaše zvona sa katedrale Zdravu Mariju i prolamahu vazduh svojim punim i širokim zvukom.
I seljaci polako pijuckahu rakiju iz ovelikih čaša, ne govoreći ništa, sliježući ramenima od vremena na vrijeme. Mišljahu da usijeku koje drvo još toga jutra; neće valjda Manojlo biti toliki dušmanin da ih
Davno su potonuli ti dani. I Gavre Đaković zastade neko vrijeme zamišljen, uzdiže obrve, sleže ramenima i, osjetivši glad, pođe na ručak. Našao je ručak na stolu, prekrivenom šarenim, kupovnim stolnjakom.
Sremac, Stevan - PROZA
— The — sleže šef ramenima — šta ćeš, tako je to u ovom svetu! — A, mi ćemo se već poneti malo po novinama. Meni muka da odem i da kopam; nisam
njen deo latinskim imenom i rimskim brojem, da čisto čovek ne može da veruje da je ta glava pre tri godine bila na ramenima Risantija, seoskog birova, — slavnog birova, tako grlatog da ga srpska majka već više valjda i neće roditi — i koja je
Radičević, Branko - PESME
“ No slabo vredi ota rečica njima, On samo na nju slegne ramenima, Pa lati konja, te dalje provađa, A željnom mane da sam sve pogađa. Al' zašto ćuti, da l' zborit ne ume?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Žena udovica, popila ona, popio ja, pa šta ćeš, svakakve se tu rabote dese — sleže Pantelija ramenima. — Ko će znati šta se u onome pijanstvu i mraku sve ispodogaćalo.
Ja sam već pomislio da su tu negdje, u šikari. Tetak Aćim prijekorno smače ramenima. — Šta ima da se izražavam. Evo ti tu pjesnika, to je njegov posao.
— Kume Petre, oče rođeni, otkuda ti? Razdragano i svečano grle se i ljube preko spuštene rampe, lupaju se po ramenima, pa se onda poizmaknu da bolje vide jedan drugog, opet se grle, pa kum Petar briše zavodnjene oči, a Pantelija raznježeno
O moj kumiću, jabuko moja, hodider ovamo. Opet se grle, lupaju po ramenima, a onda se zarumenjeni kum Pantelija izmiče za korak od rampe, zateže bluzu, salutira i kaže ozbiljno i službeno: —
Pantelija izbeči oči. — Pa dobro, što si onda toliko zatezao kad svi imate isprave? — Eh, što! — smače ramenima seljak. — Vidim, tu nam je na vlasti naš poznat čovjek, rođeni kum, pa kao velim, da prođemo nešto lakše i jevtinije.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Da znam, živ li si?! — Šta da ti govorim? — šanu Stojan i, gotov na sve, slegnu ramenima. — Šta, šta???... — ubrzao starac i počeo, sav nakostrešen i gužvajući svoj gunj, da se nadnosi jarosno nad njime.
Evo ja, ja te molim! — I dršćući, sagao se pred Stojanom, skinuo kapu, te mu se bela kosa rasula po vratu i ramenima. — Evo na. Ubi ti mene... Ti me ubi! — Grcao je starac, a ruke mu, pleća, glava, celo telo drhtalo je.
Tek sad ga je prvi put sasvim videla. U noći, spram sveće, bio je još oštrija, koščatija lica, sa širokim, upalim ramenima. Samo su mu oči bile crne, vrat dug, jak i valjda od skorog brijanja videle su se mu jače žile. Bio je namršten, ljut.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Ostavljajući kapu na astal): Psuje Maksa, ne šali se. SOFIJA (smeši se i sleže ramenima). JEVREM: Rekao bi čovek čitavu brigadu eksercira, tako se razvikao. SOFIJA: A šta ćete?
MAKSIM: O, sad ćeš mu ukidati, kad si ga jedanput naučila. Sad sluga mora da ima urednu večeru. SOFIJA (sleže ramenima). MAKSIM: Dakako! Kuvaj mu samo lepo, da te posle pripoveda, kako si dobra gospođa.
LjUBA: E, to se on tebi poklonio. STANIJA: Kakav je to poklon naero? Ko se klanja ramenima? VELIMIR (Ljubi): Je l’ poslao Milan novine? LjUBA: Nešto je doneo momak, da vidim je li to.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— kazao je, tajanstveno se smešeći. Slegnem ramenima i otputujem zaboravivši potpuno na paket u torbi. Jao, da ste samo videli Mišelina!
Kuku meni, jadnom i nesrećnom, odsad pa doveka! A onaj bivši novinar, sadašnji portir, samo sleže ramenima i ponavlja: — Šta vam ja mogu, tako mi je naređeno!
Gosti posedeše deset minuta na vrhu ormara (ostalo je sve bilo zakrčeno), slegoše ramenima i zbrisaše, bolje rečeno, ubiše tutanj niz stepenice. Mogu da zamislim kakva će priča krenuti po varoši!
žurkama niko nikog pod milim bogom ne poznaje, to jest poznaju se samo onih nekoliko glavnih koji se stalno opaljuju po ramenima i govore u skraćenicama i šiframa, a piju iz ilegalnih flašijanovića, dok vama ostaje da izigravate čaming i zverate
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Pustila je, jedva usplahirena, da je milujem po kosi i ramenima. Želeo sam ipak da joj metnem glavu u krilo i da tako ostanem do zore.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Uzvodno, kažem kao da smo prave ribe, rano je još za odmor u moru, idemo bistrom kamenu pod okrilje duge, ramenima da podupremo tužne nam bregove. KĆI KNEŽEVA VEZE Što muževi nisu mogli da spasu zar ja da spasavam?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Kroz šest godina, kad me prođe žalost. MIĆA: To znači nikada? DANICA (sleže ramenima). MIĆA (polazeći): Onda... ako je tako... ja vas molim izbrišite me potpuno iz spiska svojih rođaka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda se okrete meni i progovori ravnodušnim glasom: — A, ko mu ga zna! — i slegnu ramenima. Zavalio sam glavu na leđnu torbu, osluškujući neprestano. Pomislih da je to možda običaj u ovom kraju.
On sleže ramenima i čudno mu je što se ja toliko uzbuđujem. A i da je štogod, šta se to njega tiče. Njegovi psi-stražari spavaju, kurjaci
Konji se klizaju i povode, zastajkuju, onda zapinju, a poslužioci oduprli ramenima o štitove, i na sav glas Viču: — Marrrš... marrrš!... Teraj dešnjaka... Srednji vozar, životinjo jedna, kreći!...
Vojnici su slegali ramenima, jer su i oni čuvali glavu od puščanih metaka, te i ne znaju kako se to zbilo. Najzad naiđe jedan pešadijski
— Čuvajte glavu! — obrati mi pažnju. I tada izbliza ugledah vojnike koji na ramenima nose sanduke municije. Beše ih jedno deset. Lica se naša gotovo dodirnuše i meni se učini kao da su od kamena.
— Šta se buniš!... Šta ti radi gazdarica? — Ah! — priseti se narednik, i sleže sramežljivo ramenima. — Dobro... majka radi u polju. — A ćerka? — i oči Aleksandrove zasijaše. — A... ja!
— Zar opet!... Kuda sad!... Pa dokle ćemo? Komandir samo sleže ramenima, onda se diže, a i mi za njim. Još na samome početku, čelni voz se zaglavi na jednoj podubljoj međi od imanja.
— Crnje i gore mi ništa ne možeš reći, nego ovo, da se vratim natrag. Dušan slegnu ramenima, i kroz smeh progovori: — Dušo moja, kom se žališ? — Pa jest! — mahnu komandir glavom.
Jezivo odjekuju pucnji u mračnoj noći. Kretosmo dalje bez predaha. Stenju vojnici, odupiru ramenima o topove, dok konji brekću pod teškim teretom i jedva izvukoše oruđa na jedan ćuvik. Zastadosmo da ljudi predahnu.
Pogledah ga začuđeno i slegoh ramenima. — Znaš valjda... odsustva su privremeno ukinuta. — Znam... ali u izuzetnim slučajevima — on me značajno pogleda.
Ne može! Komandir iziđe i samo sleže ramenima. Kada se odmakosmo, on mi reče: — Čuo si, svakako. Pokušaj, najzad, sam.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko nije dobio premeštaj, to mu javiše drugovi, koji su se bavili u Beogradu. On sleže ramenima i poče upisivati decu u prvi razred. »Da se trpi!... reče u sebi. Dođe vreme da se opet strada!...
Vlajko skoči, učini nekakav nejasan pokret, pa se odjednom trže, pribra se... Sleže ramenima, kao da se čudi šta to ona bunca, pa se okrete k vratima druge sobe, u kojoj je, u poslednje vreme, sam spavao.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— upitam, a sav treperim od nestrpljenja šta će odgovoriti. Onaj sleže ramenima i raširi ruke u znak čuđenja, pogleda me i procedi kroz zube: — Jest, to je zaista neka zemlja. — Kako se zove?
— Možda — odgovori onaj na isti način. — A šta ti misliš? — upitam. On me pogleda tupo, bezizrazno, sleže ramenima i raširi ruke, kao da bi rekao: „Šta me se tiče!
— E, dede pričaj. Građanin se malo nakašlja, promrda ramenima, pa uze pričati takvim tonom da više izgleda da kukuriče, isto onako kao što smo mi odgovarali u osnovnoj školi i
— Ti! — Ja? — opet ponovi onaj pitanje još ljutitije. — Ti, razume se; koga drugog pitam?! Prvi se prekrsti, sleže ramenima i raširi ruke kao da bi time rekao: „Budiboksnama, šta ovaj pita!
— Bože sačuvaj; valjda sam pao na teme. Nauka i Bekić! — reče ironično i udari u smej, a zatim se prekrsti i sleže ramenima, a rukama uze otresati kao da veli: „Ne daj, bože, nikom takve bruke!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
čuje samo čepanje prstiju, šušti I bruji ona množina sama sobom, a mi se ovamo u oltaru ustumarali, pa se samo ćuškamo ramenima i grabimo mesto pred ogledalom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima. Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela.
Marko obrnu alata tako da svojim ramenima i laktovima poče dodirivati kapiju. I sigurno iz iskustva znajući da lupom, ni nogama ni rukama, ne mogu se njegovi
Isto onako mali, sa već širokim prsima i razvijenim vilicama i podbratkom, ali ramenima i ručnim kostima još detinjim. Osobito mu je bila sniska, do kože ošišana detinja kosa iznad ispupčena čela.
Žene, sasvim oslobođene, počeše Sofku iz početka bojažljivo, posle sasvim slobodno gladiti rukama po plećima, ramenima i njenim razvijenim kukovima, naslađujući se njihnom oblinom... XXII A sama je bila kriva. Znala je da ne treba.
I Sofka ču kako on krklja i valja se, upinje, napreže, da bar glavom, ramenima gurne u vrata, otvori ih i uđe k njoj. Ali ne može. Pada.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bješe uzela češalj. Kako sjede, poče raspletati kosu. Vijenac bujne vrane kose, prosu joj se niz pleći, po ramenima, na grudi. Sjajni bičevi bjehu, uzduž i na razmak, pomalo ulupljeni od uplitanja.
“ „A jesi li zborila glavarima?“ „Jesam, knezu, a on slegnu ramenima; kaže: dug je dug!“ „A koji je to zli rukodavalac, koji se ogriješi o sirotama i o udovici?
„Čemu to sluti?“ „Hm — pa... ništa!“ reče Petar, kao nemarno i smignu ramenima. „Te dalje!“ „Te... — ja, bogami, ne znam šta bi dalje... Očepio me... očepio.
Ljudi dogone kućama tovare drva, a bogme i oni na ramenima velike klade, a žene bremena. Dogoni se u mlin i odgoni hitno.
Stanković, Borisav - JOVČA
Biva li? Kaži de!... VLADIKA (ustupajući kao pod nekim teretom, sleže ramenima, diže se, polazi): Jovčo, sinko. Ne razbiram što govoriš, ali znam, osećam... Radi što znaš... (Zastaje.
SEOSKI (dok se drugi svirači nameštaju pred kujnom, ulazi u kujnu i zaviruje levo i desno, vraća se k svojima sležući ramenima, tiho, začuđeno): Nikoga, bre, nema. Pusto!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A šta je s Lovrićem? Je li mu ko kavu ponija? — zapitaće gvardijan đakona Čimavicu posred graje. Čimavica smignu ramenima pak izađe. Dundaka nagonjahu drugovi da nazdravi svakome fratru, a uz svaku zdravicu da iskapi po čašicu.
Oči Mačkove, Duvalove i Vrtirepove bijahu pune jeda. Bakonja zažmuri, zatrese malo ramenima i poče najprije istiha slagati uz opće pjevanje, pa jače i jače popusti mah svome silnome glasu i još sta njim izvijati
Razumiš li? Bujas potvrdi glavom, slegnu ramenima i izađe. Tada Bakonja briznu u plač, u silni plač. Učini mu se da mu suze izviru iz dubine srca, a ne osjećaše da mu
Kako bješe pazarni dan, prolazilo je mnogo naroda. Njeki su gonili tovare na konjma i magaradi, njeki nošahu o ramenima kokoši i tuke, drugi gonjahu stoku i svak će se obazrijeti na lijepoga konja i konjika.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gde bi sada, pred kraj veka, kad mu je više prošlo nego ostalo, činio sramotu kući i kaljao sebi obraz? Gunj mu je u ramenima pedalj širok, krši prste uzmičući iza njegovih leđa, u senku. — Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže?
dvadeset godina za njega narod glasa, na zborovima viče „živeo“, na ramenima ga nosi čaršijom. U inat gospodi i Obrenovićima, držao je on govore u Skupštini, da su i bečke novine pisale, drhtala
— Pitaj popa — tiše reče Aćim, pomalo se i gadeći bolesnog, jektičavog izgleda kapetana, na čijim je šiljatim ramenima i smešno i jadno Visio plavi mundir. — Smrt oglašuje. Četiri deteta su ostala bez oca.
Gazde se razviču da ne vala, a mi slegnemo ramenima: Daj i ovoga da probamo. Od Morave do Dunava nema brda koje ja nisam čeprknuo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li zaista gluvonema? To ni najradoznaliji nisu mogli da dokuče. Na sva pitanja starica je, osmehujući se, slegala ramenima i nastavljala da živi večito sama kao da je pala s neba. Niko joj ni godine ni pravo ime nije znao. A i čemu bi?
U istom času mali čistač oseti kako se vraća u svoj pravi lik, a na ramenima rastu mu krila. Pećina se, najednom, otvori i on polete. Visoko! Više!
Kad bi ga dečaci zaokupili da priča, samo bi zbunjeno slegao ramenima. A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam Zlatnu krabu...
— zavidljivo su gunđala braća, ipak gutajući ribu koju je najmlađi brat donosio. Srebrni galeb je slegao ramenima. Isto to je činio i na pitanja Vođe jata u kakvim je odnosima sa Mesecom, je li zaista Mesečev brat.
Zatim se trže. Ponovo pogleda otvoren prozor. Na ramenima joj je već nešto raslo... VILINI LEPTIRI Kao galeb zalutao između neba i mora, blista usamljeno ostrvo.
Dečak, posrčući, pođe kući. — Gde ti je tanjir? — sačeka ga majka pred vratima. — Ne znam! — mališan sleže ramenima, ali, otvorivši vrata, zaneme od čuda. Na stolu, sastavljenom od dve grube daske, blistao je njegov tanjir, zlatan.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
A pamćenje mu ne slabi, naprotiv: na tu misao, koja ga sustiže kod bifea „Papuk“, Gospodar Jovan sleže ramenima, epolete sa resama se zatresu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Rekoh vam suštu istinu“. „Ne razumem!“ Faradej sleže ramenima, a ja se nađoh pred neočekivanom zagonetkom. Odjednom se setih nečega i ispričah to Faradeju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Koračajući po sobi tamo-amo trljao sam nogu o nogu i micao ramenima da, trenutno, odagnam preko dva miliona žmaraca što su gmizali pod kožom mojih leđa i dovodili me do ludila.
Šta ti misliš? Student bez prstiju skromno sleže ramenima i nasmeši se. — Ne bih rekao, ne znam ja ne nalazim. Naprotiv, to su dva različita čoveka.
je gledaš, obrćeš, meriš, misliš: deca, bruka, razvod košta, da se ženiš ponova ne ide, nema govora — i onda slegneš ramenima, zažmuriš, pomisliš što je ko dobio neka nosi i ideš svaki dan na rakiju, samo idućeg dana piješ po jednu čašicu više.
Kad neko priča oni se naginju, prave grčevite pokrete glavom kao da im je nešto tesno oko vrata, miču ramenima, mršte se, trepću, gledaju u nos ili ramena, ali ćute i slušaju. — Četrnaesta je bila vesela i slavna godina.
Bio je bled i neraspoložen. — Gde Vam je redov Obrad Dostanić? Zbunjeno slegoh ramenima i odgovorih da ga od juče nisam video.
I kako smo bili tvrdoglavi i jedni i drugi, a puške nam behu o ramenima, mi ih poskidasmo jednovremeno, nesvesno, kao po komandi, i na nesreću i našu i njihovu. Puške planuše i krv se proli.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ja sam slijegao ramenima: dobro! ako to uzimlju za gotov groš, i ako se samim time zadovoljavaju, neka im bude!) I kasnije, u svakom času
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Takva glava beše usađena među širokim i snažnim ramenima, a celo mu telo držahu neobično razvijene i elastične noge. Đurica je veoma cenio svoje telesne osobine i svoju retku
— Alal ti vera, snaho! — viknu Radovan. — Takvu ženu i ja bih slušao. Starče, kažem ti, kupi svatove! Vujo sleže ramenima, pa odgovori: — Činite, naposletku, kako hoćete; ne branim.
i stala bi raspitivati i domišljati se ko li je to bio, ali sad kao da nije ni čula odgovor: samo ga pogleda i sleže ramenima. — S kim si to bio tamo? — zapita ga ona nekim radoznalim i pritvornoveselim glasom. — Znaš... oni naši.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
dođe vrijeme da svi predaju hesap ocu, predadoše dva starija pare i pokazaše ponešto ćara, a najmlađi stade savijati ramenima. — U što si, more, poharčio pare? — zavikaće otac.
Drug je preči na putu od oca. Vezirović sleže ramenima, te otovariše. Kiridžije odvedoše konje da pasu, a vezirović otklanja akšam, te večera.
A peti: — A ja tri meke stvari: prsi, mišicu i pleći Šesti se češao po glavi i sve uvijao nešto ramenima, pa reče: — Eto, mene ne ostade ništa, već da bih pošao u donje selo na konak, pa da i ja probiram.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana. Po doseljenju u grad započeo sam četvorogodišnje školovanje u takozvanoj pripremnoj osnovnoj školi,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Meni je draža ova američka vulgarna demokratija”. Bilharc tako sleže ramenima, kao da me sažaljeva. Tako se između Bilharca i mene širio sve veći jaz.
Moja majka je bila razočarana. A upravo tada smo ugledali dve seljanke koje su nosile na ramenima vodu u sjajnim bakarnim kofama, koje su visile na krajevima obramice, motke koja je zgodno nalegala na rame vodonoša i
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
SVI (odmeravaju Kalenića). SAVKA: Ja ne znam da je gospodin iz naše familije. DACA: Ni ja! NEKOLIKO NjIH (sležući ramenima): Ni ja. KALENIĆ: Ja sam, znate, rod, po ženskoj liniji. SOJA: Pa eto, ja sam ženska linija, ali vas ne poznajem.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako. Ali zbog toga što to mora da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem slobodno ruku da držim, ne smem slobodno da
Petrović, Rastko - AFRIKA
ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve prirode.
Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh. Najzad evo pravih sveštenica Noi i Sati, na ramenima mladih fetišera. U tim godinama devojčice kod nas još igraju školice, ovde su one direktorke božanskoga i ljubavi.
Njina starija braća (kod crnaca zovu se braćom svi zaštitnici) nose ih ia ramenima. Da bi ih mogli nositi, oni sami moraju ispunjavati obrede.
Na ramenima su im male sveštenice kao one u Bapleu. Njine sasvim kose oči, plavim obojene u krug, i visoka čela pod teškim metalnim
da ne znaju ko je od njih primio na sebe da izvrši obred fetiša, kao iznenađuju se, i uzvikuju radosno; lupkaju ga po ramenima. To je seljanin, fetišer Bro. Izgledaju svi dosta iskreno oduševljeni ovom valjda svakodnevnom predstavom.
Međutim, dok smo večerali, mladići iz tog sela donesoše na ramenima Noi i Sati, male fetišerke; položiše ih na prag kolibe i nestaše pre no što smo i uspeli da se objasnimo.
Oni su iste starosti, istoga lika, te ih jedva razlikujem. Evo se opet pojavljuje mlada iz kolibe. Sada je nose na ramenima dve prve žene mladoženjine. Sve tri su neobično uzbuđene.
Njina džinovska tela, široka u ramenima, uska u kukovima, zatim snažni, ali mirnih linija, udovi i glava kupastog temena, Dugih očiju i ravnih isturenih usta,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Mь seй časъ razmotrimъ — reče Komarov i obode konja, a vojnik pogleda za nama pitajućim pogledom, sleže ramenima, iskrivi glavu na jednu stranu, podiže obrve i reče: da bog da se u zdravlju vratili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
dođi, majčin sine, d-a mi se pre’staviš — i kapetan „Fikus“ se svom težinom navali na dežurnog. Ovaj samo sleže ramenima i iziđe iz paviljona. — Dede... p-esmu! Flaša konjaka prelazi iz ruke u ruku.
Do ovoga mesta se donosi pešadijska i artiljerijska municija konjima, hleb i ostale namirnice. a odatle vojnici na ramenima raznose levo i desno. Išli smo lagano uskom saobraćajnicom, koja je bila paralelna sa glavnim rovom.
— Zar ne uviđate šta bi meni u ovom času pričinjavalo zadovoljstvo? Ona saže glavu i samo uzdiže ramenima. Videle su se obline njenoga vrata. Pramen kose, kao svilica zrelog kukuruza, spusti se niz njeno lice.
mene nema. Priča mi on: — Znaš li, Arleta je prebledela, Poleta se značajno nasmejala, a ja sam slegao ramenima. Ispao sam lažov. Počeo sam da izvrdavam, kako si verovatno izišao da nađeš nas... A-ja!...
— Koliko ti je godina? — Sedamnaest. — Je li bilo borbe oko ovoga sela? On sleže ramenima i jedva promuca: — Ne znam... Oni koji su ratovali, izginuli su. — Zar ti nije niko pričao? — Jok...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Šta misliš, gospodine Vićo, šta nosi ova depeša? VIĆA (sleže ramenima). JEROTIJE: Nosi klasu, gospodine Vićo, klasu! VIĆA: Vama, gospodine kapetane! JEROTIJE: Pa meni, dabome!
A šta je to sumnjivo lice? 'Ajd' kaži, Taso, šta je to sumnjivo lice? (Tasa sleže ramenima i gleda u ukazna lica.) Ne znaš, dabome!
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, tri puta bi, za dobro vaše, da osedi ova glava, i triput na ramenima da je nema, i opet bude tu! Zar znate vi, zar ja, zar iko živ, van Onoga ozgore!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Kad se prvi put ide na kopanje, na motike kod ušiju zavežu crven vunen konac« i nose ih »u rukama, a ne na ramenima« (SEZ, 70, 543). »Pri ogrtanju kukuruza kopači ostave u sredini po jedan struk neprestrižen i neokopan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veli. — Da još jednom dođemo, ostade sva zemlja za vas! — Tako je po tarifi, po zakonu! — sleže bilježnik ramenima. — Znam ja, čast vama! ... Baš to je zlo što je po zakonu! Svugdje vele: po zakonu. A zakon nas, evo, guli doboga ! ..
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sve bi se to skršilo na mojim jadnim pogrbljenim ramenima, dok bi sve drugo ostalo isto — ona bi i dale obilazila oko svog nepreduzimljivog petlića, raspaljena željom, u nadi da
to ide sa mojim kažnjavanjem, da li klečim, da li sam skrušen i ponizan, udaram li sebe dovoljno snažno po golim prsima, ramenima i leđima žitkim brezovim prućem, puca li mi koža od udaraca ili sam prema svom grešnom telu blag i popustljiv.
koje je svuda; u onoj kaljuzi napolju, u tupom bolu što mi gamiže uz kičmu i zavezuje se u hiljade zrakastih čvorića u ramenima.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako. Ali zbog toga što to mora da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem ruku slobodno da držim, ne smem slobodno da
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedan sat su probavili doktor i inženjer na groblju, i sišli su međ svet sležući ramenima: „Ne gori.” Gospojinska i Vaznesenska crkva oživele.
— Što kosa može da bude ukras!... Ako je pustiš, po kaluđerski, pa ti po ramenima padne, bogami će biti greha zbog tebe. — Jeste, što kažeš, biće greha možda zbog mene, a i od mene.
Na šta će to da izađe, ne znam. A rek'o bi, dobar čovek. — Žena odmrdnu ramenima nekoliko puta, i zamisli se. Nije u taj mah mislila na činovnika, nego na krompirište: da ga komšija nekako ne smota.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
jer je ovu sobu osvetljavao mali prozor četvrtastog oblika, koliko da čovek promoli glavu i da ga zakloni svojim ramenima. — Tungatjeta! — oslovi nekog Đuro.
— Kako se zvala pokojnica? Ljudi slegoše ramenima. Ona dva vojnika odmicala su žurno noseći dete, koje je kroz vrisak dozivalo: — Mamo... Mamo...
Svi su slegali ramenima. — Ja i ne znam ko to naredi da komisija zasedava tamo, kod ovolikih kuća u gradu! — objašnjava mi jedan kapetan.
A kad je podloga rđava, onda ne valjaju ni bubrezi, ni jetra... — Pa čime ih lečite? Medicinar sleže ramenima, i nasmeja se bolno jednim krajem usana.
— Je li ovo selo Strupino? — Ne. Ovo je Bidža-Mahala. — A selo Strupino? On ravnodušno sleže ramenima, stavi nož u usta, pa poče da vuče zategnutu jagnjeću kožu.
Zato će morati da me sutra upute u bolnicu. Pridigao sam se dok vojnik namesti postelju. Imao sam utisak kao da na ramenima nosim neki neizdržljiv teret, te sam se poveo. Ali glavno je da ono klube ne treperi više nad glavom...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— kaže baka. — Na ljutu boljku — ljutu travku! — uverava ih vidar, a dečak ravnodušno sleže ramenima, u svoju čarobnu kutiju zuri, uši mu kao lokvanji rastu, a oči osvojile lice. Jedino se one od čitavog dečaka vide.
Ali, na njegovo pitanje o Neznancu u crnom ogrtaču ljudi su slegali ramenima. Uzalud je išao od sela do sela, od grada do grada, dok ga jedan starac ne upita: — Šta će ti Neznanac u crnom
Ali, ljudi su s nelagodnošću sklanjali pogled, slegali ramenima i odlazili bez odgovora. Dečak je samo svojoj majci bio pametan i lep.
— Hvala ti, kćeri! — reče bakica i upita je čime bi joj se mogla odužiti. Ali, Lepotica sleže ramenima: sve ona ima! I porodicu i dom, šta bi još mogla da poželi? — Nikad se ne zna!
Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima. Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove? Carstvo smrti? Pa, niko se odande nije vratio da put kaže!
Zatim su jedna za drugom postajale neveste, pa mlade majke. Zlatokosa je prezrivo slegala ramenima: — Neka ih! Obične devojke, pa obična i sudbina. Raskošnija od sunca blještala je, šuštala kao vodopad devojčina kosa.
— Ne treba meni tvoje carstvo! I, imam ja svoga princa... — zagrli Princeza dečaka, a tigar sleže ramenima. Na ljubav nikoga ne možeš naterati, ničim je ne možeš iznuditi... — Idite!
Ako zakasni, Zlatokosa koja čuva treću stražu ponovo će se pretvoriti u belu zmiju i glave mu na ramenima nema! Ako, pak, prerano stigne, opet će na zmiju naleteti.
Na pitanja o Zaboravljenom Gradu, Zamku i Ključu — ljudi su samo slegali ramenima. — Koješta pita momak! — govorili su. — Nema takvoga Grada! Niko za njega nije čuo! Niko ga nije video!
— reče mladić. — Tražim ključ. Ljudi koji su preko Peščare došli da ga vide smrknuto su slegali ramenima. Poremetio se momak u svetu, to je! Ko je još našao vodu u Peščari? O kakvom on to ključu govori?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Protiv tako jakih razloga Jovanče nije mogao ničim istupiti. Zato on samo sleže ramenima i pristade: — Pa dobro, idi. Nego... a šta se ono priča o drekavcu u ovoj jaruzi?
Jovanče pretrnu, i oštro pogleda djevojčicu. — Otkud ti to znaš? Lunja samo sleže ramenima i odgovori neodređeno: — Pa tako... Hoda neko, šulja se. Tu je negdje. Stric se uplašeno obazrije. — Gdje, gdje?
Na staroj bukvi bijelile su se brazgotine od gelera. Lazar Mačak prezrivo sleže ramenima. — Eh, baš je i ovaj rat neka budalaština.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir. — Ne li te pita, a ti si sal ćutiš! Zamfir sleže ramenima, pušta guste dimove i gleda u stranu kroz pendžer. — Koja mi fajda, čestiti pašo, i da si zborim?
u naš varoš nem’ ga, ete, jošte jedan potakav!... Pratija sam čoveka da ga nituje... Zona izdiže obrve i slegnu ramenima kao da hoće da kaže da se ne može setiti. — Što, jošte ne može da se setiš?! — Jok... — Ama će bidne dever!