Jakšić, Đura - PROZA
“ Osećala sam kako mu ruka na mome ramenu drkće... Ja sam sva pretrnula, učini mi se kao da ću onog časa pasti. Utome čujem iz kuće gde me tetka zove.
Polja pusta, oprljena; čitav dan putuješ, a sretneš samo ponekoga pastira gde, s praznom torbicom o ramenu, čuva glađu i žeđu iznureno stado... Prođeš kroz selo, nigde psa da na te zalaje, niko te ne pita otkuda si i kuda ćeš.
Alevi ves je malo nakrivio, a duga svilena kićanka bije ga po ramenu. Na njemu bela džoka bez rukava, a tanka košulja crvenom vunicom ispreplatana... E, učo, milina ga je bilo videti!
Milisav iziđe. Lep, visok momak, širokih prsiju, vitka stasa, u licu beo, a oči velike, zagasite; na ramenu mu zagasito gunjče sa crvenom postavom, a bela košulja, pritegnuta šarenim tkanicama, pušta se čak do niže kolena, na
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Valjevo s grobom na ramenu, sa točkom oko vrata Vranje, Kruševac noseći odsečenu glavu, vuku se preko Kosova. Osta na severu, na vešalima,
nama - škripeći sedlima, fišeklijama, opasačima, futrolama, rukavicama, remnicima i čizmama - jašu komandanti, na ramenu sa psećom, ovnujskom, svinjskom glavom, i telećom.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Alal vam vera i vašem dočeku! Vi osvetlaste obraz danas, beli! — uze ih hvaliti Đuko i potapka obojicu po ramenu. — Samo ne znamo, kako kapetan. Da li je njemu bilo po volji? — reći će na to onaj drugi. — Kako nije!
pogoditi. Neka stoji, boga vi, drugi put! — E dobro, dobro... — Znam ja tebe, Dašo — uze ga tapšati kapetan po ramenu. — Nećeš ti biti tako tvrd na pogodbi. A zbilja, kako ti oni ostali dužnici? Kako Stojan Pavlović i Obrad Ješić?
Sutradan opet uranio ćir Trpko, pa pogleda hoće li naići kaka mušterija. Dok eto ti Vitomira, uputio se mehani; o ramenu mu nekaka ga rabiljčina, a za pojasom dve pećanke. Čim ga vide, ćir Trpko stade se smejati, pa povika: — Be, Vitomire!
sekira kojom rade tesari brazleta — grivna bremenica — malo pljosnato duguljasto bure koje se lako može nositi na ramenu bursak — đak bogoslovije Vajda — korist valiti — pogrešiti valiti — nedostajati vancaga — hulja vedrica — drveni
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Otvoriše se zadnja vrata kućna; u kuću stupi Nogić, vodeći Jelicu za ruku. Priđe Milošu, plesnu ga po ramenu i reče Jelici: — Snaho, evo ti sad dva oca! Ljubi obojicu u ruku... 16.
Osetivši glavu njenu na svome ramenu, Stanko zaboravi na sve... Obavi joj ruke oko pasa, pa joj stade ljubiti smeđe kose i plačne oči...
Turci opet odstupiše. Vojvode veselo prohodiše kroz vojsku; oni tapšahu svakog pojedinca po ramenu dovikujući: — Alal ti vera!... Borcima ovladalo neko oduševljenje za bojem.
Dučić, Jovan - PESME
Jer ti si postala u meni, i bila Misao iskonska što najzad odnemlje, Zlatna nit iz stene, i seme iz zemlje, I mah u ramenu još neniklog krila.
A molbu za Carstvo kad Patrijarh reče, Dvorana zablista kao suncem cela: Na ramenu Care drži Arhangela. PAŽ U paža Miloša oči od smaragda, Ruka od albastra i vlasi od lana; Pauni carice presreću
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
formalni štranjgov! — veli i tapka ga zadovoljno po ramenu. — He, he! — smeje se i snebiva Arkadija. — Ali, kako samo, vragu, da ti to padne na pamet, kad ti nisi učio nikakve
Afrika
mora da primećuje to moje uzbuđenje, i u momentu kada prihvatim njegovu ruku da se pozdravim on me i zagrli i potapše po ramenu. Zatim se moja kola udaljuju; Vuije gleda za njima i vrlo dugo ostaje na drumu mašući mi.
Urođenici Uavatara tada uđoše u selo i prođoše između zaspalih koliba do nas. Onome napred visio je veliki balofon o ramenu; neka vrsta klavijature od drvenih pločica, pod kojima rezoniraju kalbasi, a u koje se udara palicama.
— Šta kaže? — pitao sam njegovog brata. Zana je bio više bolesnika, milovao ga lagano po ramenu. Obrnuo je lik, i najpre gledao kao da ne čuje; zatim reče mi ne krijući suze: — Lui ili di ne pa mulil, lui mon flel
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tanka u pasu, a široka u ramenu. Njen rođeni otac, kad bi sa njom imao muke, jer je bila svojeglava, rekao bi: „Nije to žensko. Arnaut je to!
Bio je, kao što su konjanici, tanak u pasu, a bio je širok u ramenu. Imao je dugu ruku, a preko desne ruke, ispod lakta, davno zaraslu ranu, koja je sad bila samo jedna, smežurana,
Kad je sela pritezala je svoje, svilene, štrimfle. Pavle se trže, kad mu ona priđe, pa je potapša po ramenu i poljubi. Ona ga nije poljubila i dočekala ga je hladno, ali se, zadovoljno, osmehnu.
Trčala je lako. Tada bi njeni, beli, riševi, na njenom korzetu, lepršali, kao golubovi, na njenim plećima i ramenu. Dizali su se i spuštali, na njenom vratu.
Iako taj pozdrav nije bio tačan, prema rosijskom egzerciru, njemu bi milo. Potapša, okrenuvši se, Vitkoviča, po ramenu. Oficiri kijevskog, grenadirskog puka, koji behu prisutni, smejali su se isto tako, i podgurkivali, međusobno.
Uzan u struku, a širok u ramenu, taj kaput je imao široke revere. koji su bili uokvireni srebrnim širitom, a spuštali, prema pojavu, dva reda,
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Nekad je imao buva, a možda ih i sad ima. Kad je kod kuće, rado sjedi na čičinom ramenu, a kad se izgubi, ne znamo gdje sjedi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- odmahnuo je glavom za Baronicom rekavši da je njen otac možda i bio baron, pravi baron, misli. Pljesnuvši ga po ramenu, rekoh da ideja nije loša, ali da se ne osećam spremnim za to. - Nije takav posao za mene, Atamane! - Ti, budalo!
Ataman mi je netremice zurio u oči. Zatim se nasmejao, pljesnuo me po ramenu i rekao: - Idi, Idi! - a u tome „idi” bilo je nešto tamno i žuboravo, gotovo nalik na tugu.
„Čim počnu da preživaju, predloži im da raznosiš novine ili mleko!” potapšah po ramenu samoga sebe i nasmeših se na način na koji se smešio jedan ženski živi rahitis koji je pre dve godine, sam Bog zna
— Reci bar meni! Bar mene nemoj da lažeš! — držao mi je šaku na ramenu i tresao me njome tako da sam se osećao kao da mi se svi delovi raspadaju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I Matilda ima kćer od sedamnaest godina. Sasvim je tu familijaran. Gospođa Lujza tapše ga po ramenu pred Svirakom. — Moj stari kavaljer. — „Gumilasti”, i vi već niste „kabinetsštik”.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
šta se u dvorištu dešava, Isakovič je stajao dugo pred velikim ogledalom i gledao širok ožiljak rane, na desnom ramenu, isto tako pažljivo, kao i svoje debele, opuštene obraze.
bakrom i srebrom, što ih je puk nosio kao batine, posle nekoliko dana ubrzanog hoda, razdirale su kožu, na desnom ramenu.
Ananija je koračao hrabro, noseći na ramenu sekiru i kolac, držeći se, kao u nekom pritajenom strahu, baš velikih senki žbunja i rastova.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Često se može viđeti kako se žene s teškijem teretima vuku preko stjenja i planina, a muž ide prazan s puškom o ramenu i čibukom u ruci.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
vremena, sedali bi na neki kamen ili ciglu ili jednostavno u prašinu, pokušavali su da povrate dah sa šugom na ramenu, dok su drugi stajali i skakali oko njih vičući: »Šuga! Šuga! Šuga! Šuga!
i fotografija djeda i babe u narodnim nošnjama, on sedi, ona stoji sa položenom rukom na njegovu ramenu i sa nevericom gleda neku belosvetsku protuvu pokrivenu crnom maramom po glavi: »Pazi, ptica!
Tapšali su ga pokroviteljski po ramenu i bili zabrinuti za njegovo zdravlje, koje obilno poljulja manija gonjenja. Najzad, onoga dana kada dođoše da mu čestitaju
Matavulj, Simo - USKOK
Knez na svome Putalju, s dževerdarem o ramenu, činjaše sredinu povorke, koja, odmičući uz brdo, ležaše a desno, a lijevo, prema krivudanju puta!
Zamijeniše ih knez i snaha mu, udovica Joke. Mrgud, razdragan; kucnu Janka po ramenu: — Viđe li ti, mladi gospodine, kako starac skače i urliče, a?... A šta bi rekao, koliko mi je godina?
a kakvo mu bješe ruho i oružje najbolje pjesma opisuje: „A kakav je od Ostroga bane, Za pasom mu dvije puške male, O ramenu duga breška visi, O bedri mu duga gadarija, Do pola je vukom opšivena, Na vrhu joj od međeda glava, Zinula je ka’no da
Iza lijevog roglja manastirskog naiđe visok čovjek, s puškom o jednom ramenu i s kožnim bisagama preko drugog ramena. Njeko zakuca na Jankovijem vratima, i na pitanje: „Ko je?
Milićević, Vuk - Bespuće
Pa našto onda tražiti gorčine? Ja tražim zadovoljstva. I on se prisili na jedan osmijak i udari ga rukom po ramenu. — Ko zna, reče, možda imaš pravo. Ali Milan sjeđaše s praznim očima i licem bez izraza.
Potapka Gavru Đakovića nekoliko puta po ramenu, nazva ga prijateljem, ali mu ne vrati dobiveni novac. Tako se prekide igranje, i Gavre Đaković nije htio više nikada
Radičević, Branko - PESME
ga jedno Ture mlado, Zaškrguta, dohvati šešanu, Pa udari Miluna hajduka, Udari ga u lijevu ruku, Sakrha mu ruku u ramenu, Vas zadrhta Milun, progovori: „Jao Fato, prihvati mi pušku, Lijeva me iznevjeri ruka, Pomozi mi pušku napuniti.
žutim; I spomeno čudnovatu travu Što na svetu svaku otvara bravu; I alinu zlatnu salivenu, Još i krila na ljudskom ramenu; I koješta eto tako drugo Što izmisli, što đegoder ču Ja pomeša u pripoved tu, Pa otego dva-tri dana dugo, Pa kad
Jedno Srpče pomoli se Bogu, Puškom đogi slomi prednju nogu, Opet pali jedno momče čilo, Radivoju salomio krilo: U ramenu slomi mu desnicu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
svoga prvog, dječjeg, raspeća: pored mene je ovaj smjeli, nevezani, koji sve hoće i sve može, njegova je ruka na mom ramenu, a dolje, u toploj dolini, čeka me i misli na mene onaj drugi, dobri, drago gunđalo, koji će do kraja tugovati i
— Kako ga neću braniti kad noćas, negdje tu oko Banje Luke, isto ovako čeči i moj djed Rade s torbom o ramenu — pobunih se ja. Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeričak ne okoristi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Zima, Stano — rekoh tek što da kažem. Ti se još više zgrči. Oproba da li zavežljaj na glavi i motika na ramenu dobro stoje i ode prošaptavši kao za sebe: — Ne znam. Sad nešto rano dođe.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i
Be, tu ti je dolama, džemadan, fermen, toke su, saltane je, za pasom silah, o ramenu šišana: ko je, on je! Kad dođe do onoga vrela sjaše s konja da se napije vode, pa utom mu se gicne da se u ovoj vodi
Da sam znao ko je sa mnom, ne bih se onako ponaš'o — reče vojnik i pade preda nj na koljena. Car ga pokuca po ramenu i reče mu: — Kad te starješine nijesu ništa avancirale, ja ću te avancirati. — Zatim ga proglasi prvim ministrom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
nije da mu ne bi bilo drago, ali nikada onako kao kad sretne nekoga ko mu nešto znači u životu i koga može tresnuti po ramenu i upitati: „Na čemu sada radiš?
— Gde si, bre Anče? — cimnu me gosn Sule, sutradan ujutro na Adi, po ramenu. Šta da mu kažem, gde sam? Šta da mu pričam o Londonu? Ionako mi ne bi verovao! — Bila sam kod tetke u Obrenovcu...
P. 313). „...i mogu ti reći da te varam u ogromnim količinama s jednim O! Čarlijem. Kad se nalazi na mom ramenu, obavezno mi gura njušku u uvo, i to sve, sa jezikom, na časnu reč! Najzad pravi muškarac!
Važno je da smo mi Nemci, a on će da mazne unapređenje i da ga još tapšu po ramenu. Opa! „E, .nećeš bato!“ — mislim u sebi, sećajući se svog matorog kad gura vrata od stana u trenutku dok naplaćivač
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
(Savije pismo i mešne ga u džep.) Ali sad kud ću? Oće skoro da me izda zanat. MITA (stupi lagano i udari ga po ramenu): Aleksa! ALEKSA: Oho, Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Iznad žice vidika još jedan prozor sličan mome otvara se. Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne pevam sam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali sa izvesnim ponosom posmatrao sam one dve zvezdice na ramenu, a vojnici su sa nekim strahopoštovanjem prolazili pored mene. Bilo mi je odmah jasno.
— Onda se grohotom nasmeja i udari me po ramenu, da ja poleteh na vrat svog konja. — Je li, ne bi se ljutio? Izgleda mi da je pomisao na žene olakšavala sve tegobe
To je jedina njegova dužnost. Narednik Milutin, inače učitelj, priđe starcu i dodirnu ga po ramenu: — Čiko, sve će ti se platiti. Idi kod one gospode gore n neka ti oni dadu napismeno. Došao je red i na nas.
— No, no, šalim se, šalim! — i on me prijateljski potapša po ramenu. — A, zbilja, imali smo jednoga koji je odmah izvestio kako je u zoni pešačke vatre, i da ne može da osmatra.
Ali celom dužinom tela osećao sam jedan struk kukuruza i, kao da ležim na nekoj gredi, žuljilo me po kuku i ramenu. A u neko doba osetih kako mi nešto mili niz leđa, pa me zasvrbe.
A ovaj opet nije lud da i tu mrvicu deli s tobom. Potporučnik Aleksandar se zacenio od smeha i lupi me po ramenu. — Po zakonu otpora...
Sigurno je kontuzovan od udara zemle. — I mene nešto bapnu u rame! — veli nišandžija pipajući se po desnom ramenu. — Ja! — veli jetko podnarednik Trailo. — Dobro je što te nije udarilo od pozadi...
Pojurismo... U saobraćajnici zatekosmo nišandžiju drugoga topa gde stoji izbezumljen i bled, odelo mu sve krvavo, a na ramenu mu zalepljena neka masa, siva i krvava kao mozak... — Jesi li ranjen?
Nešto pre deset časova naiđe pešadija u koloni dvojnih redova. Puške im o ramenu sa na bijenim bajonetima i oštra sečiva svetlucaju pri svetlosti. Zagalamiše pešaci kada naiđoše pored baterije.
Milutin me blago dirnu po ramenu i povede u bivak. Pričao mi je nešto, verovatno me tešio. Ali moje misli bile su daleko.
Prilikom uzjahivanja osećam kako su mi le đ a zategnuta, a u desnom ramenu laki bol. Išli smo hodom dok ja ne prikupih dizgine. Onda komandant opet potera galop, pa se zalete u jednu šumu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko upali sveću i ustade. — Šta je? zapita on preplašeno, trčeći po sobi i češući se rukom po jednom ramenu, i ako ga tu nije ni malo svrbelo. — Nađi konja.... trči majci što brže možeš... Ona nek dođe na konju... sve u trku!...
Ljubica donese dve šolje crne kafe, pa sede uz njega i uze da se posluži. Vlajko je pljesnu rukom po ramenu, to mu beše izraz velike nežnosti i milošte, a čaša s vodom drmnu se u Ljubičinoj ruci i poprska sto.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Da se penjem tebi u vrhove, Da ja gledam niz more galije; Sjedi l’ moje drago na galiji, Vije l’ mu se jagluk na ramenu, Kojino sam tri godine vezla, Uvezla sam tri dukata zlata, I četiri svile đuvezlije. 119.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Međutim, nisu ni tih 47 kg bili oni koji su nas do ludila dovodili. Nego onaj mali dodatak u težini, na desnom ramenu, puška manliherka, koja je težila, čini mi se, 3¾ kg.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Nekad viđaše lepu jednu ženu — — Od onda prođe mnogo, cela večnost — Kad dolažaše s urnom na ramenu Da crpe bistru, životvornu tečnost.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri otac. Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu domovinu.
Mehandžija se dobrodušno nasmeja i tapnu me po ramenu, pa će oholo reći: — He, stranče, ti se već uplašio?!... Međer nema naše kuraži daleko!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pst! — učini kmet, i svi se trgoše. Ozdo od potoka prelažaše preko vrzine čovek u varoškom odelu — s puškom o ramenu. Za njim pređe drugi, u kome odmah, po fišeklijama i noževima, poznaše sreskog pandura. Onaj napred beše kapetan.
Ljudi ga opkoliše, stadoše da ga tapkaju po ramenu; neki mu pružaju ruku da se rukuju, a jedni mu pilje u oči i smeju se.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A smrt, bliža napretku no nazatku, Od nedavno promenila je alatku: Oštru kosu ne nosi na ramenu, Autu je dala crnu namenu. Malo je šta tako suludo i naduto I uobraženo kao što je auto.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Objesio pušku o ramenu, pa čepuka, tamo i ovamo, po poljani kao svi ostali; a odovud neki od našijeh, umimogred, pokraj odže mini i tisni mu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pa, bogami, gledao sam gdje se i s gospodarom razgovara podugo; ćaše ga gospodar više puta po ramenu potapšati. A nije htio, čuješ, da leži u ćeliji, no s nama, s nama je i jeo. Pa se zar i u snu onako raspriča i zanese.
Ovaj razumjede, pa (siromah sa diplomatskijeh razloga!) pusti da ga stariji lupi. Otac potapše po ramenu pobjedioca, pa gladeći se po trbuhu, (tijem je vazda izrazivao zadovoljstvo) obeća mu, da će ga s vremenom, on izučiti
Ona pogleda majku i ostale, pa videći e su svi veseli i povlađuju, čisto nasluti šta je, pa prignu glavu k očevu ramenu. „Večeru donosite!“ graknu serdar. „A po večeri pićemo, pjevaćemo, igraćemo, kao kome je veselo srce. Veselo!
Sluga se diže. Serdar sjede do Janka. „Malodec! Malodec!“ reče Pejo i potapša Janka po ramenu, a pri tome gledaše u stranca.
Tamo, amo, a-ja! Ono kad je nečesa mnogo na obir, najteže je izabrati. I tako, sve sjekirom, na ramenu, stigoh, bogami, blizu do Koložuna.“ „Nijesi čoče, tako daleko!“ reče Joka. „Ama jesam. Čudna stvar.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Anđeo stoji čoveku na desnom ramenu, đavo na levom. Kad čovek čini dobro, anđeo se veseli i krilom svojim hladi čoveka po obrazu, a đavo se tada žesti i
Koji je težak vrlo uranio, voke na’ranio, gvožđe naoštrio, objesio devetera sjemena o levom ramenu, a desnom rukom ma’nuo, pa mu rodilo po drvetu, po kamenu, po crnoj zemlji — za najviše na’raniti: i carsku, i
Risnu, na čisti ponedjeljnik obuče se kakav momak u ženske haljine i načini se kao đedova baba, pa noseći na ramenu sedam štapova (sedam nedelja posta) i za sobom vukući komostre (verige), ide po varoši i skače ispred kuća i viče: „Bu!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na ramenu.
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i
otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na ramenu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Raskopčavaj se! TANASKO: Evo moje rane, goskapetane! Rafal ukoso, od pupka prema desnom ramenu! MANOJLO: Šrapnel u trbuhu, lakat razmrskan gelerom! To je moje! Otkud na tebi moje rane?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na veliko njihovo čudo uđe Bakonja. Bakonja, blijed u licu, glibav do koljenja, u ruci mu štit od kiše, a o ramenu šarena torbica. Sjednuvši nazva Isusa, pa snimi kapu, pa tresnu njom o koljeno, te strcnuše kapljice na sve strane...
Za njim se prope Mačak, pak Bakonja, te sva tri jašući na zidu čekahu Lisa, koji se teže uspentra, jer nošaše nješto o ramenu obješeno. Sad izvukoše ljestve, pa ih premetnuše na drugu stranu i nasloniše na grob fra-Felicijana Felicijanovića.
Na svakome toke, koporan s pucima, za pasom čit kubura i nož; svakome o ramenu jali štuc, jali šešana. — Pomozi bog, duovnici!
čuo prve riječi, izbulji oči, pa se lagano diže i primače ka Bakonji, te ga tako žestoko ćuši da mu se glava obrnu ka ramenu. — Magare od magareta! — reče zagušeno fratar. — Ti, da smiš... da se usudiš! — Šta sam vam ja skrivija?
Sjedi fra-Brne poslije doručka na trijemu, zlovoljniji nego obično, kad mu bahnu knez Kušmelj sa torbicom o ramenu i s tojagom u ruci, pa razvuče usne sa kraja trijema: — Valjen Isus, vra-Brne. Zdrav uranija! — Otkuda ti u ovo doba?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
JAVA Na ostrvu Javi šta je moja java Dok mi nebo usijano na ramenu spava I dok okeanska voda čudno plava Pesak sa žala u sebe odronjava.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Stud bockavo mili od šaka što čvrsto drže pušku na kolenima, penje se dolakticom i struji ka ramenu, grebucka duž kičme, a glava je puna sitnog, potmulog cvokota.
I poljske putanje bile su široke i vidljive za oči Prerova. Da je pčela, pa visoko, povrh drveća da odzuji. S vilama na ramenu išla je brzo i teško preko njiva, kroz kukuruze. Aćim je u Palanci: kasno će doći.
Pa vrat... Tolika snaga...“, rukom mu prošla po znojavom potiljku i zadržala je na golom ramenu u iscepanoj košulji. On je ćutao ne pokrećući se. Iz sve snage mu zari prste u rame. „Ala su ti jake ruke!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Od danas ti ćeš biti kišna ptica. Živećeš večno i sećaćeš se večno, a ludi će te mrzeti! Na svome ramenu on oseti lagani dodir viline ruke, a onda poče da se smanjuje, pa s krikom polete uvis.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Nisam u stanju ni da zamislim toliku ogromnu dužinu zida“, reče Glaukos. Pitagora ga potapša po ramenu. „Moraćeš se, sinko, u mojoj školi priviknuti i na daleko zamašnije dužine“.
“ Potapšah ga po ramenu. „To je bogme dobro nameštenje!“ On se nasmeja zadovoljno. „Dobih ga pre dvadeset godina i zadržah ga do današnjeg dana“.
“ Pa dodirnu zatim šakom svoj lakat: „A ne ovde!“ Potapšah ga po ramenu. „Nema sumnje - sposobni ste ljudi. Trgovina je svugde u vašim rukama, i vi ste svi ortaci jedan drugom.
Poče da cupka zadovoljno po sobi, smejaše se iz sveg grla i tapšaše me po ramenu. I ja udarih u smeh. „Ha, Mardohaju! Dobar posao za nas trgovce takav krstaški rat“. „Boljeg nije svet video!
Ove poslednje reči izgovori opat suznim glasom. Onda potapša nastojnika po ramenu, pa završi svoje naređenje rečima: „I sve ostalo što je potrebno“. „Razumem!“, reče nastojnik.
Njegov sused potapša ga po ramenu. „A što si se tako skljokao, dragi Oto?“ „Daj Bože da bude tako kao što naš hrabri komandant govori!
Njutn se slatko nasmeja na moje reči, pa me potapša po ramenu: ,Kad prođeš, Hemfre, pored mog stana, svrati da vidiš da li je moja medicina dobra’.
Odjednom raspoložen, taj hladni čovek sasvim se raskravi. Potapša me prijateljski po ramenu, a ja se ohrabrih da opipam i njegove slabe strane, pa rekoh: „Elem, sve to životinjsko carstvo, koje ste vi, gospodine
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
po zidovima, bila je slabo osvetljena, a dva iskrivljena, zla i zlobna oka stražara pred vratima, sa bajonetom o ramenu, vrebala su ga krvnički kroz četvrtastu rešetku od gvožđa.
A islednik se smešio, trljao male ruke i razdragano i brzo nešto pisao, pa ga tapšao po ramenu i pustio ga da sedne i pije vode,; a on odobravao, sve odobravao i govorio za njim i kazao da poznaje, nego šta, sve
strašnu i neobičnu kašu, od koje zamalo što se ne udavi i znoj ga svega probija, kad ga neko rukom dodirnu po samome ramenu.
Sav pokisao, gaca jedan čovek po blatu, sa lestvicama o ramenu, a tamo dalje rasturene bedne i prljave kućice, i još dalje poljana. Na visokim topolama vide se jata pokislih vrana.
pažnju, to je bila njegova smešna uniforma, njegova pljosnata kapa od šarenoga štofa i njegova brezova metla na levom ramenu osetno spuštenom.
Onda je stao, bio je gotov. Sa metlom na ramenu, oborena pogleda, mlitavim i nesigurnim korakom, spuštao se varoši. Na licu mu se čitao čemer u duši, najveća dubina
je zadobio u poslednjem ratu sa Bugarima na Vlasini, ima ravno dve rane, jer jedan kuršum evo još nosi u svom desnom ramenu kao uspomenu na prvi srpsko-turski rat.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
prolaznika, umanjene ali u pravim bojama, potpune i žive: sestrica u bjelini pronosi nekakvu činiju; seljak s torbom o ramenu eno razgovara s vratarom, možda mu preporučuje nekoga svoga — vratar je najviši do koga njegova preporuka može da dopre.
Za nju kao da stvari nisu sasvim postojale dok ih ona ne bi ustoličila u realnost i potvrdila tapšanjem po ramenu. Ima tako ljudi koji tek dodirom svojih ruku uvode stvari u krug svoga svijeta.
— Hoću, oče. — Kad ćeš opet amo svratiti? — Ne znam... Gledao sam u zemlju. On me potapša dvaput po ramenu. — E, hajde, hajde!... Bilo ti sretno!... Zacviliše tanke zarđale baglamice vratašca.
A možda je baš to ono što ne valja. Teško podnosim tuđu ruku, ma i blagonaklonu, na mom ramenu; ne iz kakve oholosti, daleko od toga; prosto iz neke, gotovo kožne netrpeljivosti na dodir.
Noge su ocjećale onu posebnu proljetnu mlitavost, poznatu skitnicama-pjevačima s gitarom o ramenu i lovcima na proljetne akvarele, koja je u isti mah i umor i želja da nose dalje svoj teret, bez cilja i bez kraja.
— ... Dakle, pripremite se za sutra! — rekao je ustajyći i potapšao me s ovlašnim ohrabrenjem po ramenu. — Nastojte da ne mislite mnogo na operaciju. Uzmite radije knjigu pa čitajte nešto lijepo. Otišao je.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Neki seljak, koga on poznavaše po izgledu, sa zametnutom kosom na ramenu, iđaše sredinom puta, gledajući neodređeno pred sobom.
Napred jahaše kapetan s ostragušom o ramenu i revolverom o bedrima, za njim Stanka sa dva žandarma s obe strane, pa onda još tri žandarma i dva pandura.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i
ERA U CRKVI Uđe Era u crkvu sa torbom o ramenu, pa kako je naučio da u svakoj kući, u koju ode, obesi torbu, tako se i ovde poče okretati tamo-amo, da bi našao mesto.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
oscilovanjem kofa koje su se spuštale i dizale kao dvostruko klatno, savijajući elastičnu obramicu na tačci oslonca na ramenu lepe vodonoše. Iako su kofe bile napunjene do vrha, nijedna kap vode nije se iz njih prolivala.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Torba mu o ramenu visi; zametnuo se zimskim ogrtačem i na nj se naslonio. Oganj se ražgao. Od žestine začas proždire što se u nj baca.
Drugoga dana, zadovoljni, s darovanim puškama o ramenu, što je znak da ih je gospodar među svoje primio povratiše se kumu.
— Došao sam da te zovem da mi pomožeš prostrijeti mreže. — Hoću odmah, starče moj! — potapkavši ga po ramenu odgovori Antica i pogleda na me, pa se nasmija. Ja se digoh, pa pođoh za njima.
nekoliko gucaja, pa se naglo okrete, te u strahu hvata pogled srpskom vojniku Milivoju, koji nad njim stoji s puškom o ramenu. —Čega se plašiš? —Ubićeš me! —Ne boj se... Pij!
uz tanke noge, uvezanim ispod kukova, opasan crvenim pojasom, i Milivoj , u prostranom svom šinjelu, s puškom o ramenu. Na njegovu preplanulom, otvorenom licu plave oči izgledaju ovlažene, iz njih izbija neka neodređena seta. —Hajd'mo!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sa dugačkom sohom u ruci, prtenom džakuljom o ramenu, u pohabanim crnim čakširama i gunju, sa razdrljenim i čupa– vim sedim prsima, dugovrat sa zametno ispalom jabučicom,
Kad druge večeri po svadbi zateko naš Banjskalija svoju ženu ispred kuće sa srpom na ramenu a nameštenu kao o Bajramu. Šta ćeš to, hanuma?“ — „Idem u to i to selo na žetvu, na mobu.
No ja ustvrdoglavio. Petoga jutra on iziđe i pođe putanjom kroz šumu ka kladencu. O ramenu mu turska brzometka, za redenikom veliki nemački revolver... ...
Krakov, Stanislav - KRILA
U dolini su bile smeštene komore i svuda se dimilo od vojničkih vatri. Život je počinjao. Dva vojnika nosili su na ramenu ubijenu srnu. Topao dah dizao se uvis iznad njinih oznojenih glava.
Petrović, Rastko - AFRIKA
mora da primećuje to moje uzbuđenje, i u momentu kada prihvatim njegovu ruku da se pozdravim on me i zagrli i potapše po ramenu. Zatim se moja kola udaljuju; Vuije gleda za njima i vrlo dugo ostaje na drumu mašući mi.
Urođenici Uavatara tada uđoše u selo i prođoše između zaspalih koliba do nas. Onome napred visio je veliki balofon o ramenu; neka vrsta klavijature od drvenih pločica, pod kojima rezoniraju kalbasi, a u koje se udara palicama.
— Šta kaže? — pitao sam njegovog brata. Zana je bio više bolesnika, milovao ga lagano po ramenu. Obrnuo je lik, i najpre gledao kao da ne čuje; zatim reče mi ne krijući suze: — Lui ili di ne pa mulil, lui mon flel
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A još da više njemu naliči, Na ramenu mu glavu postavi, Ako ćeš roblje da se zaklinje Golemom snagom svoga tirana, A ne da viče strašnom porugom:
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— stade ispred mene kapetan Živojin, komandir jedne čete našega puka. Onako razdragan lupi me šakom po levom ramenu. Meni izleteše svetlaci pred oči. Jauknuo sam od bola, držeći se za levu ruku. — Šta ti je? — viknu i dohvati me.
Misli se trenutno ukrste, onda svaki peva uglas, tapšu se po ramenu i ljube sa Rusima. Sa lica kaplje znoj od alkohola i sunca, iz kojeg suklja toplota, pa jara treperi da nam se čini kao
Pera „Đevrek“!... Pritrčali smo mu. A on, sav uvaljan u prašinu, s teškom mukom se pridiže. „Fikus“ ga lupi po ramenu. — Alal ti vera!... Ti „ižlažiš“... kao grogromovnik Ilija iz... oblaka.
— Pazi dobro! — reče komandir, tapšući ga po ramenu. Kada smo silazili, pitao sam komandira otkuda je malopre znao da će nastupiti eksplozija. — A, to da vam objasnim.
Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O... zdravo druže — Viknu radosno i lupi me po ramenu. — Milosave!... Dede pusti jednu salvu, u počast na-šega gosta. Gore se začu neko trupkanje. — Kakvu salvu?
Srećom ne okide — diraju ga. Onaj obori glavu i smeška se postiđen. Komandir ga potapša po ramenu i reče: — Ti ostani za drugu grupu.
Ulazili su jedan za drugim vojnici popunjujućeg dela brdske baterije sa šlemovima na glavi i puškama o ramenu. Bilo ih je desetorica.
— Ti dolaziš baš onda kad ne treba — reče Luka tapšući ga po ramenu. — Spodbiše me kao kufer! — veli Dragiša otkopčavajući bluzu.
— Doći ću drugi put. Ne skidajući svoj pogled sa mene, progovori: — Kako hoćete! Luka pljesnu Dragišu po ramenu. — E, sad si, pa ti, naišao na majstora. — Molim, čekaj malo...
Zatvorio sam oči. On ugasi lampu i stavi mi ruke na ramena. — Jesi li živ? — i potapša me po ramenu. — Hvala bogu... — I opet ti?... Je li, ima li gore pasa?
Tako ja uvek radim. Zato sam sada suv. Pri svetlosti munje, na njegovom ramenu ugledao sam dve zvezdice. — Bravo... Ti guraš, Taso! — „Ki“ mećava, gospodin potporučnik.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jovanu, kad je najveće veselje kod njega bilo, ode u drugu sobu, udesi ji, i onako s mešinom pod pazuvom i prdaljkom na ramenu uđe među rusku gospodu, svoje uzvanice, i počne im svirati, di je sve đuture iznenadio i zadovoljio, i tako mu Rusi
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VLADIKA (za sebe): Savest je ovde ubog nadničar, Što težak tovar greha paklenog Na bone duše slabom ramenu U crne dvore pakla ukosi... JELISAVETA: Meni? Nimalo! Nisam li lane s majkom ručala?
Jakšić, Đura - PESME
Zar na moje staro rame Pada ruka usijana? Je l’ to ljubav, je li šala, Te je tvoja ruka mala Na ramenu sedog starca Zadrhtala, zatreptala? Il’ si došla, zluradice, Da me varkaš, da me jediš?
Nastasijević, Momčilo - PESME
VEČERNjA Klone dan gorama u ruj. Samotna uzdrhti breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti. Zaspala travka, sen iz neznani, samotnu me o čuj.
Klone o klone, sve samlja ona domaku okeana pesma ova lagana. Bona, kad klone dan, prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. ČESMI KRAJ PUTA Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.
Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug. 8 Patniku iz tiha srca to čudno pukne zore cik. I čudno, na ramenu sebi, svetli svoj sagleda lik. 9 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Naročito oko široka mu i kratka vrata. Navek kao od neke siline, vatre, koliju je nosio zabačenu, na ramenu, i uvek išao pognute glave.
da ona plačući, u tom jadu, plaču, čeka da joj on pristupi, uteši je, bar da mu se obisne, zaboravi sve i na njegovom ramenu isplače se sita, sita. Ali on to nije hteo. Stajao i čekao. Ona diže glavu. — Zašto?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne puštaj ga u dućan! — veli momku. Pa okrenuvši se k Radi, potapšavši ga po ramenu, nasmija se: — Idi, bolan, u konobu, popij čašu vina ... Vaso odvedi ga! — Čekajte, gospodaru!
Dijelila se voda na fučije, prama broju kućne čeljadi. Rondari, s puškom na ramenu stražili su pak bez cedulje s glavarovim pečatom ne davahu nikome vode ni za lijek.
Jedno dijete nosilo je visok križ, iza njega koračao je župnik, pjevajući naglas. Četiri čovjeka nosili su, na ramenu drveni, crni lijes. Za njim hodalo je nešto ženskih i sila dječurlije.
— Grijehota što nije nauke dovršio, inteligentan je, — govori ozbiljno i tapše ga po ramenu. Pa, koraknuvši nekoliko puta uzduž po sobi, ustavi se pred Ivom: — Oprostite !
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Onda bi im se pridružio i moj učitelj, tapšao me po ramenu svojom ručerdom, posle čega mi je nekoliko dana trnulo, i podržao bi ih u opštoj smejuriji i sprdačini.
Bila mi je okrenuta leđima. Gledao sam je. Pažljivo sam osmatrao, ne bih li video kakav bilo treptaj na njenom ramenu i vratu da bih po tome mogao naslutiti šta misli, pošto mi se učinilo da je otišla ka prozoru i da se okrenula leđima
Video sam neke mlade vojnike kako Matiju, svoga vršnjaka, tapšu ohrabrujuće po ramenu, kako ga gledaju sa prisnim razumevanjem i srdačnošću. Šta tome da dodam? Kaznio sam ga sedmodnevnom pokorom.
Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici. Grom se kandžama zakačio za kožnu naramenicu na mojem ramenu, raširio svoja moćna krila i tako nas trojica letimo, letimo opijeni ne opažajući da nas lišće i grančice šibaju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nekad je na ovo mesto po stazi, zarasloj davno, S krčagom na ramenu slazila pastirka mlada; I pastir pevaše pesme u veče, tiho i tavno, Goneći vesela stada.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Mi se nasmejasmo. Kepler potapša govornika po ramenu. Ovaj mu se obrati svojetljivo: „I ti si, izgleda, dragi susede i druže, u istom položaju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Izvini, molim te. Kod nas ima starog sveta, i svaki čas nekom nije dobro. Baka moja je izmislila da sevanje u njenom ramenu odumine kad joj ja masiram podlakticu. A otac moj svaki čas napravi neku scenu... Kako je ovde tiho.
Pred ikonom Gospoda Savaota blista veliko kandilo, u koje se, pošto je glava na ramenu reduši, mora dolivati zejtin cele noći. „Hoh je sveta. Danju možete baš i da zaboravite...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Njemu šešir ne pokriva teme kao drugim ljudma, nego potiljak. Aljina mu o jednom ramenu visi; marama nemarljivo vezana. Kad seda, on ne seda kao drugi ljudi, nego se na stolicu truća; kad odi, on ili upravo u
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
mu bradi Zasutoj lipovim cvetom Gromovi s munjama igraju žmurke O vratu mu verige vise I trzaju se u gvozdenom snu Na ramenu petao mu plamti U ruci štap premudri peva Pesmu ukrštenih puteva Levo od njega teče vreme Desno od njega teče vreme On
kolo Kula smrti U njoj gospodarica uplašena Od sebe same POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA On još ne zna Ko je on Nosi na ramenu ćivot Svog svetog kralja Iz groba u grob Hrastovina cvili I na uvo mu tumači Jezik zvezda vodila On sluša mršteći
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Zaustavi! Konj se prope. Bičevi zafijukaše. Top prolete... Oni u porti trče... Zgaziće me!... Osetih bol u ramenu... A onaj trči ogradi... Konj zapinje kao pobesneo... Ali se baterija vuče kao crevo...
se doktor, vodeći konja za uzdu, a Luka je jahao pozadi njega, kao da ga sprovodi Smeje se i Kralj i tapše lekara po ramenu. — Doktore... mnogo si plašljiv... I još se sramotiš pred ovim ljudima. — Vaše Veličanstvo, nama nije mesto ovde.
Stiže trgovca, dohvati ga snažno za vrat i uvuče u radnju. Zatim, lupkajući ga korbačem po ramenu govorio je naglašavajući svaku reč: — Ja sam, prijatelju, došao ovde da kupim, a ne da se šegačim.
Đuro se obrati Gruji: — A grdni, vi pobjegoste. E, svetoga mi Petra, dok je Đuru na ramenu glava, neće oni zakoračit u ovu zemlju. Gruja se samo bolno nasmeja i tužno klimnu glavom. — A što, jadan!...
— i potapšao ga po ramenu. Ono malo robe po dućanima rasprodano je. Radnje su zatvorene. Kafane prepune. Uskim ulicama teško se prolazi od
Ipak, ipak, zemlja je čvrsta... — Pobratime, zamisli sad... — Dodirnu Dušan Luku po ramenu. — Marš! — odgovori mu preko ramena Luka, sav ustreptao, i valjda zanesen jedinom mišlju da se samo dohvati onih
U tom času, Tanasije je ulazio u bateriju sa pečenim jagnjetom na ramenu. U skoroj prošlosti, još se pamti, planine su bile besputne. Veličanstveni mir i tišina vladali su svuda unaokolo.
Petrović, Rastko - PESME
- vrlo usrdno, kao da se kaje za svoju sumnjičavost; što pak laganija, jedva dotičući ga se, leži mu tvoja ruka na ramenu, on je još uvek uzbuđen i bolan, ali ga beskrajna nežnost obuzima prema tvom prijateljstvu - ne oseća se više
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
izrikom kaže: Nisam sluga, niti dvorim koga, no u Stambol cara čestitoga, a kod njega ne mislim drugoga dok je moja na ramenu glava.
majko, bolje mi je poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu straga po ramenu i po desnoj ruci, a zažmurih oči obadvije, da ne viđu kad ću poginuti.
U tucačkim haljinama, sa drenovom batinom na ramenu i iskrpljenom torbom o batini, svestan da će se rđavo provesti svaki onaj koji se „sretne il' sustigne s njime“, On
Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
strane, u džepove sve žute dukate, tu će biti šićar za hajduke; ako l' bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane, tu će biti muka za hajduke.
Ne mislim se sa Šarcem rastati Dok je moje na ramenu glave“. Al’ mu b’jela odgovara vila: „Pobratime, Kraljeviću Marko, tebe nitko Šarca otet neće, nit’ ti možeš umrijeti,
se rane ne vidaju: lijeva je noga salomljena, salomljena nadvoje, natroje, a desna je ruka osječena, osječena ruka po ramenu, a po srcu sablje dovatile, ispale su crne džigerice“.
bježat ne šćede, već povrati bijesna đogata, a poteže sablju Džafer-bega, pak dočeka Husejina slugu, udari ga po desnom ramenu, razdvoji ga na sedlu bojnome, bojno sedlo na konju doratu, a dorata na zemljici crnoj, i još zemlje malo zavatio!
drumu u busiju, oko njega dva nejaka sina; al̓ eto ti jeke niz planinu, pomoli se trideset delija; svaki nosi džidu na ramenu i na džidi od hajduka glavu, a pred njima Mehmed Arapine Radivoja vodi savezana, i on ćera tri tovara blaga, pravo ide
No ču l', sine, Grujica dijete! Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
strane, u džepove sve žute dukate, tu će biti šićar za hajduke; ako l' bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane, tu će biti muka za hajduke“.
Kad to začu Novaković Grujo, jednak svlači svilu i kadivu, a oblači bugarske haljine, pa ponese budak na ramenu, učini se golema sirota, pravo ode u Sofiju grada — da uvodi Grkove svatove.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jurio je drumom kao da ga vija roj pčela, bijesno pseto ili kakav Gligorije crkvenjak s toljagom na ramenu. — Stoj! — ispade preda nj dugački Stric, a zahuktali Đoko, prije nego se mogao zaustaviti, još dvaput optrča oko
svim i svačim, počevši od ljestava djeda Alekse pa do kuke za čupanje sijena koju je jedna bakica ponosno nosila na ramenu. Izdaleka posmatrano, sve je to ličilo na nekakvu starinsku povorku Turaka i hajduka o kojoj pjesma pjeva: ...
hajduka, na koga su morali vući top, garav turski top i on bi uzdahnuo: — Ovako bi i on prolazio: opasan i s puškom o ramenu.
Pred avlijom stoji moj burazer Nikoletina u vojničkom odijelu, s puškom o ramenu. Razgovara nešto sa stricem. Mjesečina kao dan, dobro ga vidim. — Jesi li mu se javio? — upita Jovanče.
iskupljati pored svog starog logora, pretvorenog u radionicu, zajedno sa Stricem pojavi se i njegov djed s jagnjetom na ramenu. — Ehej, šta ti je to? — graknu poljar Lijan. — Kako šta!— radosno povika čiča.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ramenik svetoga Dimitrija krvav (što su u ono dobi adet imali gospoda te su nosili nešto kano đakonski orar, kad na ramenu, kad se opet prepojasivali šnjime unakrst ka i đakon pred pričeštenje na leturgiji, — i to se je zvao poramnik, ako nije
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
imao hladnu, studenu vodu, u blizini pevali slavuji, a tuda često prolazile na rad bosonoge devojčice s motikom na ramenu, te je to Mana utoliko češće vuklo u polje i zelenilo, i pravilo mu — kraj onih prirodnih lepota — teferič još
„noseno zlato“... biva li?... — Mori, ćuti si, nesrećo kujundžijska! — prekide ga ženica i pljesnu po ramenu. — Kako pa to zboriš!... Zašto, inćariš, inćaru nijedan!... Sve si ti toj napravija!