Kostić, Laza - PESME
— Još strašnije je, strašnije još je — zbriši je, sudbo, s čitulje božje! MINADIR Što je silan, što je slavan kralj Ramsenit od Misira, take sile nigde nema od Indusa pa do Nila.
Pa što ima silna blaga kralj Ramsenit od Misira, taka blaga nigde nema od Indusa pa do Nila. Pa što mu je ćerka lepa, ponosita Valadila, te lepote nigde
Vajaoče Minadire danju, noću nema mira, danju, noću pohodi ga kralj Ramsenit od Misira. Danju, noću pohodi ga, s njim dolazi Valadila, da i ona vidi de će večni sanak da odsniva.
„Dosta, dosta, dragi babo! Moje srce ne izbira, srce moje samo voli neimara Minadira.” Snuždio se na te reči kralj Ramsenit od Misira, — „zovnite mi toga mladog neimara Minadira.
Visoko mu čelo bledo kô papirus blagog Nila, al' u oku misô tinja i ljubavi sveta zbila. Osmehnu se kralj Ramsenit, osmejak mu brigu vida, kô oblake s neba sunce sa čela mu bore skida. „Neimare Minadire!
dok nališe samrtnikom sveta ulja i mirisa, izdahnô je već i stari kralj Ramsenit od Misira. Poviše im belo telo u pokrove od papira, a po njima napisaše od ljubavi šta sve biva!