Krakov, Stanislav - KRILA
Skakalo se preko stena, saplitalo preko šiljatog kamenja, ali se jurilo sve brže. Ranci su pobacani. Sa mazgi su zbacivani tovari i skakalo se na gole samare.
i mi napadamo. I druge su zapovesti pale. Ranci se zabacivali na leđa, sprema je zvonila, čuli se nezadovoljni glasovi vojnika: ”Baš uvek moramo mi prvi”, ali se ipak
Psovali su ljutito, jer im je niz umorna pleća pod suknenim odelom curio znoj, a teški ranci su rezali ramena. Najzad su za kosom popadali od umora. Tu je bilo mesto za rezerve.