Afrika
Rasteruje metlicom mušice sa svoje ranjave ruke. On je izgubio već jedno uvo, i sad mu otpadaju prsti sa ruke. Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iako su vojnici postupali po njegovom naređenju, ipak, posle nekoliko dana marša, primećeno je kako su grudi nekih konja ranjave. Bilo je nemoguće upućivati konje u bolnicu, a teško ih je lečiti na maršu. I komandir se naljutio.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i opet mili kolona po jedan i gazi po mekom i sitnom pesku; noge upadaju, mali kamičci žulje i vređaju ranjave tabane, i sve je teže vući kosture.
Mi ih kidamo rukama, koje se ranjave i ne obaziremo se na krv što nam teče iz dubokih ogrebotina. Idući osluškujemo. Sviće, i mi bacamo pogled na lica
Krakov, Stanislav - KRILA
Znali su da će jednog dana kroz zrak i žice strujati vesti o njima... te su vesti bile crvene, ranjave... njini koraci su bili teški i nisu zvonici kao pretnja iako je daleko napred muzika treštala naletne, pobedne marševe.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Rasteruje metlicom mušice sa svoje ranjave ruke. On je izgubio već jedno uvo, i sad mu otpadaju prsti sa ruke. Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce.
Bojić, Milutin - PESME
Ja sad slušam vetre sa Nilovih strana I suncem pečene pojmim piramide. Živote, živote, na me pada slana! Ranjave mi noge od trčanja bride: Jurila sam kao da sam s uma sišla I tražila žene koje još se stide.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Još dva puta se prevrnu i u podnožju se jedva pridiže. Tako, preturajući ih, prevedosmo naše konje. Noge su im bile ranjave. Usled prevrtanja puklo je sedlo na konju poručnika Protića. Protić se podbočio rukama i posmatra tužno.
Oni sada prvi put vide maslinu, koja ih podseća na vrbu... Sunce nas još više zamara. Telo omlitavelo, noge su ranjave. Vojnici se vuku između italijanskih stražara kao da su osuđenici.
Onda se s naporom dižu i teškom mukom oslanjaju na ranjave noge. Okruženi ovako plavetnilom mora i gledajući rumene i snažne mornare u čistim odelima, naši su se gotovo stidljivo
Petrović, Rastko - PESME
U mukloj tad divljini, mržnji, provođah grozne dane, Kroz telo grize otrov, psovka i ljubav oblaporna; I ranjave suze jecah u čas kad zora polju svane, A dušu da l glođe bes ili nežnost neumorna?