Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ostave Popovića ranjena i jošt dva momka, a drugi zdravi se odbrane. Dođemo u Železnik, vidimo sedam bez glava, a Karađorđe: „Ha, po duši vas,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A tamo? Lazar se smeška na Jelicu; njegov mu je otac prosi ona polazi... Prilaze oltaru... On riknu kao ranjena zver... U njegovoj duši buknu nješto... To beše gnev... On je rastao naglo kao kvasac, i... ispuni ga svega...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao munja, neki crno-crven, garav i krvav vijor pomrači mu svest i dok je ranjena noga sva drhtala u krvi on se ludački zaplaka tresući se onim obamrlim telom: „Jao, jao, šta ja to radim, jao, šta ja
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifun nije ni sanjao koliko je ta njegova bivša golubica ranjena. Veli, gadi joj se i sama pomisao na tog matorog ajgira. Pavle onda pokuša da joj govori o deci koja će ostati bez oca.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad su spaseni. Dva kočijaša su lako ranjena. Birtaš odmah pošalje u prvo selo po lekara i da stvar prijavi. Bežeći, lopovi su naišli na jednu pandursku patrolu na
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
svitaca i panjeva noćne varke, za bezimena, jedva vidljiva, stvora što u plen smera, za šume sveži prapočetak, za ranjena pluća granja, i puni mesec u koji se kao u nišan zabija metak.
Matavulj, Simo - USKOK
No ovoga puta nije bilo velike pogibije, jer mi nemamo nako tri ranjena, a oni dva mrtva i četiri ranjena! Ovoga puta s obje strane nijesu se miješali ni glavari, ni stariji ljudi, nego samo
No ovoga puta nije bilo velike pogibije, jer mi nemamo nako tri ranjena, a oni dva mrtva i četiri ranjena! Ovoga puta s obje strane nijesu se miješali ni glavari, ni stariji ljudi, nego samo mi momčadija!
Radoje bješe kao najbolji Cuca, a bješe još od najboljih prijatelja našega kneza. Jednom u boju knez ga je iznio ranjena, a bješe sila ljudska, ništa manji od kneza! Ima i pjesma o tome!
Radičević, Branko - PESME
Ko je željan da što zadobije, On se, brate, po okolu vije Ili traži po ograšju plena I prevrće mrtva i ranjena; Ali ko je srdašca žešćega, Za Turcima junački se slegâ, Ne zna šta je ni glad niti žeca, Goni Turke, glave im
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kako se braća moja u mrcine stvore i krivi mač iznikne u svakom ocu iz prsa i preseče gnusobu kćer samo što pokriva ranjena ždrela ima li koga još stvarno živa da ga prenesemo u svoje sobe kraj crvenog gumna ispod sunca na gornje čaršave
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ima li mrtvih? — pita potporučnik Aleksa. — Dva mrtva i tri ranjena! — odgovara podnarednik. — Ostavite mrtve, a ranjene previjajte. Sad ću i ja — on se okrete meni.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On stoji kao zapeta puška, pa ako ko drugi pomakne obaraču — on nije kriv... Ona skoči kao ranjena lavica. — Šta, zar tako?... Ti mi sam otvaraš vrata! teraš me iz kuće, je li ?... teraš me! Obarač se omače...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ponekad, kao ptica ranjena, Koja san predsmrtni sneva, Može se videti, skočanjena, Rukavica, obično leva. Uvek me spopadne neka tuga: Gde li
ZIMSKA ŽALOPOJKA ...Huči s Cera, sa Kosmaja, s Medvednika i Maljena, Noć ta pišti kao zverka ranjena i ostavljena. Kratki dani, duge noći, a sivilo Samo sebi nažao je nešto teško učinilo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Slavno mrite, kad mrijet morate! Čest ranjena žeže hrabra prsa, u njima joj nema bolovanja. Porugani oltar jazičestvom na milost će okrenut nebesa!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jadna Vira slutijaše mu pogibiju, pa se dugo molijaše Bogu da joj brata i sada spase. Bog joj usliša molitve, pa joj ranjena brata predade u milostive ruke.
Bjehu vrsnici. Ko ti zna kolika su puta zajedno u bojevima bili i četovali. Jednom ga je Pejo naš ranjena iznio iz Rudina; nosio ga je, ja mnim, na dva puškometa dokle ga je iznio, a bješe sila ljudska, kažu, ništa manji ni
Četa je ponijela prilično šićara, u sve nekoliko stotina dukata, ponijela deset glava, ponijela dva mrtva druga i dva ranjena, pregazila Trebišnjicu i panula na samani Mitrovdan, u Grahovsku planinu, iza Zaslana. Dan bješe vedar.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— A ko to kuka, ko to kuka? — To je seljanka jedna iz Makova, teško ranjena šrapnelom, i tu joj deca, pa joj operišu glavu. Grozni su doktori. Lupaju čekićem po lobanji kao zvekirom u kapiju...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA (trgne se): Šta je, govori šta je? SIMA: Uvažena mi je ostavka! ŽIVKA (cikne kao ranjena): Bog te ubio da te ne ubije, a što je dade? SIMA: Zbog tebe!... ŽIVKA: Šta, zbog mene?
Krakov, Stanislav - KRILA
Mazga je nemirna, otima se, bije nogom. A rane žigaju i zato se ječi. Kao čitav tovar gvožđa visila je ranjena noga pod korpom na mazgi. Krenulo se u noć. Drhti se od zime i bola. A put je neravan i mazge ćudljive.
U zraku se aparati rastavili. Već se Vosel okićen šrapnelskim dimovima vraćao natrag. Njegova velika tica je drhtala ranjena. I mali Njepor je bežao za njime, jer nije voleo miris sumpora.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A nekaka baba, bog je ubio, ranjena, a jednako krešti za njom: „Udrite je, Turci! Vežite je! Tu kuju! Tu jaranicu hajdučku...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Za sve vreme dok smo prilazili rovovima, i za vreme same smene, trajala je puščana paljba. U mojoj četi ranjena su dva vojnika.
Došlo mi je da zakukam... do neba. Zaželeo sam da me ubiju, jer više nisam mogao. Prenebregao sam život i pomerih se. Ranjena noga vukla se preko oštrog kamenja i ja zavukoh glavu u onaj ograđeni prostor. Bio je pun mrtvih vojnika.
Stisnuo sam zube, jer bi se jaukom odali. Oni su odmicali žurno. Moja se ranjena noga klatila, i kao da mi je neko zabadao noževe u slabine. Opominjao sam ih da lakše idu.
— Gospodine kapetane, stanje je ratno. Novo ima: eksplodirao je drugi top. Tri mrtva, četiri ranjena. — Kako se to desilo?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bega mati s jedinčetom, kosu raspustila rusu, Zapevka do Boga od srca ide ranjena. Ne može braniti veran svoju ljubimicu pastir, Jasnu vrulu ima — nestala su vremena U kojima je Orfej zelenu mamio
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Verovali smo da će nam sačuvati glave. I zbilja od nas trideset samo su dvojica poginula a trojica ranjena, među njima i Lauš.
Obojica su dočekali ovaj ratni pohod sa nadom, Kirča privučen opasnošću kojom je, kao spasenjem, bila obuzeta njegova ranjena duša, Pipac skitačkim svrabom. Makarije Zvao me je danas Lauš. Tražio je moj savet.
kamenja, omanjih, okruglih, uglačanih peščara i gađao bi u ono mesto sve dok se taj lepojko ne bi pojavio skičeći kao ranjena životinja. A možda ni to ne bi pomoglo. Da izručim gnezdo stršljenova? Da mu bacim na glavu splet zmija?
Šantić, Aleksa - PESME
Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana. Kô ranjena tica, što bi nebu htjela, Otima se duša iz olovnih dana, Ali kobni vjetar grabi je sa strana Pa se natrag trgne
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Idealan čovek bio je samo onaj „koji može stići i uteći, na tijesnu mjestu pričekati, za ranjena prihvatiti druga, I na oštru udariti đordu, kome nije žao poginuti“.
je Šarac konjic svezan, na koplju je sura tica orle: širi krila, Marku čini lada, a u kljunu nosi vode ladne, te zalaja ranjena junaka.
je tebi dobra učinio, učinio Kraljeviću Marko: širiš krila, te mu činiš lada, i u kljunu nosiš vode ladne, te zapajaš ranjena junaka?“ Al' besedi sura tica orle: „Muči, vilo, mukom se zamukla! Kako m̓ nije dobra učinio, učinio Kraljeviću Marko?
Ode cura dvoru bijelome, te kazuje bratu Mustaf'-agi: „O moj brate, aga Mustaf'-aga, dobila sam ranjena junaka na Marici, na vodi studenoj; kod njega su tri ćemera blaga, u svakome po trista dukata: jedan hoće mene
Nemoj mi se, brate, prevariti da pogubiš ranjena junaka, donesi ga dvoru bijelome“. Ode Ture na vodu Maricu, a kad viđe ranjena junaka, uze gledat sablju okovanu: manu
Ode Ture na vodu Maricu, a kad viđe ranjena junaka, uze gledat sablju okovanu: manu njome, odsječe mu glavu, skide s njega divno odijelo, pa on ode dvoru bijelome.
Tere junak dovede na busiju Kraljevića. Vsi Turci mi izginohu, neg' jednoga propušćahu, ranjena junaka, koji k caru glas odnosi kak' su sužnja kzgubili!
Pod Tadiju džide podmetnuše, Tadiju su rane osvojile, ranjena ga nose Jankoviću, a vezana Muja odvedoše i dijete Gojena Alila.
U kočije Tadiju metnuše, kod đevojke ranjena Tadiju; cura dere vezene jagluke, te Tadiji krvcu ustavljaše. Otale se svati podigoše, povezane Turke povedoše, i