Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Je li još živ? — Živ je!... U taj mah stiže Surep sa baba-Stojom. — Ovamo, bako, ovamo! Ovde su ranjenici. Baba priđe nosilima. Išla je pogureno, oslanjajući se na štap. — Da je malo videla! — reče.
I prođe dan kao da ga neko ukrade... I spusti se tamna noć, još tamnija i strašnija sa one oblačine i vetra... Ali ranjenici pospaše tako slatko i tako mirno kao da im sve po kući peva od zadovoljstva...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
iznemogao od bolova u stomaku, javljahu mu se, kao pričine, štale, boleštinama zaraženi redovi kuća, lelečući ranjenici i kišovite noći, u kojima je živeo nekad. Nije više bio brižan, jer je bio presvisnuo od besa i očajanja.
Isakovičevi vojnici počeše da uskaču u šanac, sa nožem u zubima, razbijajući glave. Kroz pola sata, dok su oko njega ranjenici padali na zemlju i previjali se od bolova, umirući, Isakovič beše, sa nekoliko vojnika, već izbio na glavnu ulicu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Šta je za vas istorija? Šta je za vas Tašmajdan, šta su za vas podzemne katakombe u kojima su umirali ranjenici, a Karađorđe kovao planove kako da osvoji Beogradsku tvrđavu, šta je za vas ovo mesto na kome je ne znam ni sama koje
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Namah se otvori Kosovo. Grme topovi, more, nebo se prolama, sijevaju sablje, zveče handžari, ječe ranjenici, — sve ogreze u krv. Brane se vojnici, jer nemaju kuda, no koja vajda kad nijednog oklopnika posjeći ne možeš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ni njemu nije lako. U blizini Koceljeva sretosmo dugačku po vorku volovskih kola, na kojima su ležali ranjenici... Bleda lica, potamnelih očiju, gledali su oni bolno nekud daleko, i, zauzeti svojim mukama, nisu nas ni opažali.
ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici. Ta on je bio njihov drug, doskora je bio živ, i zar da ga bace kao stvar pored puta...
Po šumama ima još ranjenika. Snose ih u šatorskim krilima kroz koja kaplje krv. Tu je i zavojište. Zgrčeni, leže ranjenici na zemlji, čekajući na red. Neki umiru. U jednoga se grudi snažno nadimaju, a poluotvorene oči već su potamnele.
Naskoro se pojaviše i ranjenici. Njihova pojava je pokvarila ono svečano i razdragano raspoloženje izazvano našim uspesima...
Priklešteni između Save i neprijateljskih rovova, ranjenici posedali na obalu i tužno gledaju svoju otadžbinu. Neki se i kreću...
Ostali odmiču... kao hteli bi da beže. Ali gde će?... Napred reka, pozadi bajoneti. A mi smo nemoćni, jer su naši ranjenici ispred njihova rova. I sada neprijatelj komanduje... Oni se opet vraćaju, izvukoše onoga mrtvoga. Drugi seda...
Koja vajda!... Naši redovi su sve ređi. Vidimo kako se ranjenici izvlače iz rovova, mrtvi ostaju, a popuna ne stiže. Naša baterija štiti ogroman front po širini i dubini, i ne znamo
Toranj se iz temelja zatrese od razornih haubičkih zrna što padoše oko crkve. Komordžije beže vukući konje, a ranjenici se pribili uz ogradu. — Gađa nas... Vetar jezivo zviznu i mi se pribismo uza zid... Kao da očekujemo smrtnu presudu..
Komordžije se rasprštaše. Jedan konj sa tovarom pade. Oko nas gamižu ranjenici, grubo privezani, pa im iz svežih rana šiklja krv.
Neki još drže stisnute puške. U onom kamenjaru između mrtvih ječe ranjenici. Komandir prati hitno ordonansa da pozove bolničare, ako ih gde ima...
Onda naiđe voz sa ranjenicima iz Beograda. Iz vagona vire umorne ili uvezane glave vojnika. Govore ranjenici da sada na Beograd napadaju Nemci i pokušavaju prelaz velikim snagama.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Austrija je tada bila potučena, do nogu, u Srbiji, i niko više nije bio slat u Srbiju. Ranjenici i bolesnici slati su, što dublje, u Austriju.
U visini, jedna polovina artiljerijskog metka pretvarala se u šrapnel, druga polovina u granatu, na zemlji. Ranjenici teško umiru od puščanog metka. Od artiljerijskog brzo. Žvaću krv i zubi su im, kao i čela, razbijeni.
Imali su odstojanja izmerena. Sa tog brdašca malo se naših u šume iza nas vratilo. To veče, ranjenici su odvezeni tako da su noge i ruke visile iz kola, kao kad telad voze na klanicu. Bio sam se grdno prepao.
) Na pola sata pre toga, ja sam još raportirao Janaušeku, pa su mu sad javili da sam ostao mrtav u ruskom rovu. Ranjenici koji su to veče odneti u bolnicu odneli su glas o mojoj smrti daleko, tako da je do moje matere, u Ilanču, dopro.
Pandurović, Sima - PESME
NADANjA 124 VOJNIČKI RASTANAK 126 NA KUMANOVSKOM RAZBOJIŠTU 128 NOĆ SLUTNjE 129 NA POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE 131 RANjENICI IZ 1912 133 CVEĆE OVOG PROLEĆA 136 SAVREMENIK 138 KRAJ LAMPE 141 BEOGRAD U ROPSTVU 143 S
cepte, Kao žuto lišće, kao travke vitke, Kada krupne zvezde počeše da trepte Nad poljima mirnim prohujale bitke. RANjENICI IZ 1912 S prvim žutim lišćem i oni su pali Jeseni ove u dan kakav mokri, Na poljima hladnim koja strašno zali Krv,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
iz zemlje i sa neba, rastapale odlučnost a natapale barut, nebesa su se isticala, sva blatnjava, jaukali su samo ranjenici, svaki čas još ponekog nije bilo među živima, ni slepi Filip, stalno uz njih, nije više pevao, iznakažena telesa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onaj silan broj ranjenika, što smo, ih juče sretali, sve je to „evakuisano“ s Merdara. Usput — opet ranjenici. Čisto da čovek ne veruje, da je toliko uopšte bilo na Merdaru. Moj Lala se umudrio. Ćuti. Ni na konje ne viče.
Put se odavde penje, te sam često silazio s konja i išao pešice. Ranjenici svi odreda, kad ih pitam, pričaju, kako gore „sve izgibe“! „O, moj!“ rekoh ja na jeziku moga Lale; ovde nema šale.
Drumom promiču ranjenici. Teže ranjene nose na nosilima. Neki svraćaju na previjalište, a neki se i ne osvrću. Idu, da su samo što dalje...
Tih, gust i svečani mrak bio je već zagrlio krvavu zemlju, na čijim su grudima izdisali teški ranjenici iz borbe, koja je vođena celoga dana desno od nas, i koju smo mi posmatrali sa Gramade, jer smo bili u rezervi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz moju dušu prošle su sve vode, Krvava polja i umrli krici, Bregovi, klanci, stegovi slobode, Beli krstovi, svetli ranjenici.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kuršumi riju suncem ispečenu zemlju, i bacaju oblačke prašine uvis. Uzaman vapiju i ječe ostavljeni ranjenici. Niko se ne obzire na njih. Na zapaljenoj poljani ima samo ljudi koji sebe spasavaju. — Konjica, konjica...
se duboka voda jezera, a po poljima, praćeni šibom zrna i praskom šrapnela, vukli se poslednji izne mogli begunci — ranjenici. Ono što je ostalo od bataljona iskupilo se do noći. I major je ostao živ i došao je. Sedeo je zabrinut i tužan.
Govorilo se o ljubavi komandanta istočnih armija sa nekom bolničarkom. Ranjenici belog paviljona videli su često u parku nasmejano lice generala sred ustrčalih, uzbuđenih bolničarki.
Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu. Nevidljive bube pevale su. Ranjenici su ječali, urlali ili izdisali. Oko krvave vate po zemlji mileli su mravi. Poljski su miševi cikali od zlobe.
Oni iz rovova kupili se noću. Na zavojištu lekari su okrvavili kecelje i ljutito psovali. Opet dolaze ranjenici. A ni one od noćas nisu još odneli. Pa onda i kod njih blizo doleti po kakva pijana granata.
Stigli su. Kraj okruglih šatora nosila se sticala jedna za drugim. Laki ranjenici dolažahu sami. Crveno i belo meša se pri svetlosti malenih fenjera. Doktori su bili umorni i ljuti.
Oko belih šatora na slaboj svetlosti žurNo se radilo, ječalo i izdisalo, a novi ranjenici neprestano pristizahu i svi oni pričahu o klanju i jurišima.
Okolo je vazduh bio pun zadaha krvi i jauka. Jedan Crnac urlao je tako strašno da su napolju ranjenici drhtali od straha. Onda su Crncu naturili na usta masku, stao se gušiti, najzad je zaspao, i kroz san mumlao strašne
Onda su ga preneli u belu baraku. U susednoj sobi je neko svirao u violinu, a po parku su promicali ranjenici. Osetio je radost zbog spokojstva, jer je ovde sve bilo tako mirno i čisto, ali mu je samo bilo čudno što ga niko ne
Čula se neka huka, brujanje. Sirene su plašljivo pištale. — Cepelini, budili se ranjenici. — Aeroplani, tvrdili su drugi. No niko nije čuo eksploziju bombi. Nastala je ponovo nad gradom tišina.
I onda je na silu hteo da ispravi od rana zgrčene ruke i noge. Ranjenici su jaukali. XVII VEČITA RADOST U Ostrvu mu je ruski praporščik izviđač pričao o svojim ranama pod Pšemislom i o
Pojava živih ljudi pričini radost kod putnika. Ali je sve to brzo prošlo. Ranjenici su zaostali, govorili nešto o ranama i borbama i potom odlazili. Sneg je vejao. Vetar je jaukao sa ranjenicima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Drumom od Tešice počeše dolaziti ranjenici.. Lakše ranjeni zastajali su i pričali da Turci biju s visova iz šume, a naši su na otvorenom polju y dolini; da će
ranjeni zastajali su i pričali da Turci biju s visova iz šume, a naši su na otvorenom polju y dolini; da će mnogi naši ranjenici ostati po kukuruzima neizneseni, jer nema bolničara, i ako se naši povuku, Turci će iseći sve ranjenike.
Zatim oficir brzo odjuri drumom put Žitkovca, a Komarov se vrati k nama. Borba oko Tešice jednako je trajala; ranjenici su jednako prolazili.
I dok se ranjenici grče u mukama i umiru po bolnicama često još pod doktorskim nožem, oni što su bili srećni te izađoše čitavi iz današnje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tu sam čuo za pogibiju onoga komandira rovovske baterije. Sa položaja ranjenici neprestano pristižu. Pričaju nam da su Bugari pobili sve naše zaostale ranjenike.
„ „Jaoj!“... „Predavam se, bratko!“ U njihovim rovovima ostali su mrtvi i teško ranjeNi. „Sanitet!“ — jauču ranjenici. Na svima stranama odječe prasak pušaka. „Napred, napred!“... „Ura! Ura!“... „Jaoj, braćo!“ „Ne ostavljajte me!“...
Bila je to neka bugarska četa, koja je žurila u pomoć onima na reci, pa naletela na mene. Pred nama ječe ranjenici. Sad im niko ne može pomoći. A noć je i onako puna krvi i smrt lebdi nad glavama svih nas.
— Neko zakuka. Mi potrčasmo tamo. Bilo je dockan. Top je bio sav razbijen. Izvestili smo komandira. On naredi da se ranjenici odmah nose, a sve ostalo da ostane onako kako je, dok ne dođe komisija.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Otišao je da na njih štedro rasipa svoju veštinu, blagoslovenu veštinu. Da li zato da bi ti njihovi ranjenici što brže prezdravili i s većim besom i mržnjom kidisali na nas, njegovu braću?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ceo dan su prolazili ranjenici, pa me baš pita narednik Stojić: „Da li ostade još ko od naših?“ I sigurno su Nemci u sumrak udarili ponovo, da
Putevi iskvareni, mostovi razvaljeni. Vojnici bez obuće, a odelo pocepano. Iz usputnih varoši beže građani i lakši ranjenici. Na svima stranama plač dece i jauk ranjenika. Most na Moravi bačen je u vazduh.
“ KAJMAKČALAN Paviljon je bio pun do poslednjeg mesta. Teški ranjenici i malarični bolesnici ležali su jedan do drugoga.
i lizola, sa dahom ljudi i zadahom znoja malaričnih bolesnika ispunjavali su i onako mučnu atmosferu četvrtoga paviljona. Ranjenici su stenjali, a malarični, obuzeti visokom temperaturom, buncali su.
Kažu da su tada Drinci izgubili oko devet stotina oficira i vojnika. I to mrtvih. Iz ove noćne borbe ranjenici nisu izlazili. Ko je samo viknuo: „Jaoj!“ — po pet Bugara naletali su na njega bajonetima. Počelo je da se razdanjuje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i razvedri polje, Ivan gleda i gore i dolje, al̓ ne znade ništa kud je gore: polomljeni konji i junaci, no po polju krče ranjenici. Ja kad viđe Crnojević Ivo, on prevrće te leševe mrtve i krvave ogleduje glave, sve tražaše dijete Maksima.