Jakšić, Đura - PROZA
Otpora... ako se otporom može zvati: nekoliko mrtvih, poginulih, i desetinu-dvadeset ranjenika, što, s duge borbe malaksali, poslednji put iz pušaka šalju smrt neprijateljima naroda svoga.
Čudna devojka!... S najvećom nežnošću privija rane u boju ranjenika, pruža im melem, a kad ih izleči šalje ih u boj, da poginu... A nad grobom svojih ljubavnika plače...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Glave su odletale kao bundeve, blebećući... Puščana vatra umuknu... Čulo se samo zveketanje hladnoga čelika i jauk ranjenika, koji je nebo prolamao. Borba beše očajna, ali sila beše jača, te joj se ne može odoleti.
— A da neće ostati sakat? — Neće... Evo, vidiš, kako miče prstima... Jelica je sa strahom i trepetom gledala u ranjenika...
Samo je jedno tištalo duše ranjenika. Stanko bi vazda, čim bi oči otvorio, pitao majku ili Jelicu: eda kakvog glasa od pobratima?...
Baba Stoja samo građaše meleme, a Petra, Jelica i čeljad iz kuće Stankove lebdela je oko ranjenika... Međutim, u Mačvi beše mirno. Turci kao da se behu mnogo umorili, kao da im više ne beše do megdana i bojne slave...
Jadna Petra!... Bolna prebolna, zaboravivši svoje bole i svoju nemoć nad posteljom milog ranjenika, napregla beše svu svoju snagu, pa je varala i sebe i druge zdravljem i izdržljivošću svojom...
Leš do leša padao je po poljani pred šancem. Kroz puščanu grmljavinu čula se zapevka ranjenika... Turci stuknuše. Nasta tajac. — Tako ja umem!... — reče Čupić.
Konji i konjanici ležahu kao obaljeni stubovi ili izvaljeni panjevi. Jauk ranjenika i vriska konja nadmašivaše grmljavinu pušaka. To beše pokolj kakvog nije bilo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
napregnut, raspitivao o svojima i trčao i tražio na sve strane prema prozorima, sve to, a povrh svega uzbuđenje onih ranjenika oko njega, do plača uzruja inače uznemirenog Hristića koji je, zbunjen i osramoćen, u zasebnom oficirskom vagonu, ležao
I tako obavijen nekom sramnom maglom i njome odvojen od onih ostalih pravih ranjenika oko njega, što su mu se u onoj njihovoj skromnosti činili neka mala božanstva, on je osećao kako strašno prlja lepotu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neka ne žaloste žene! Petar ga je, međutim, i dalje vodio, pod ruku, kao ranjenika, šapćući: „Ne boj se, apostole, skinuće ti Garsuli te okove, makar ja posle peškire prodavao i, u gaćama, po
Pa, iako je bila zabranjena, teorijski, u manevrima, borba prsa u prsa, bilo je i ranjenika, u toj ratnoj igri. Geometrijski zamišljeni napadi i sudari, na mostovima i pri prelazu reka, bili su tako snažni, da
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Odrpanost vojnika, smrad ranjenika koji nisu odnošeni, već su, po svojoj volji, ostajali kod puka, sav nehat, kojim su ih bacili pred topove.
Matavulj, Simo - USKOK
Kad stigoše na pređašnje počivalište, spustiše mrtvaca i ranjenika, pa u žurbi pokupiše torbe i struke; posječene glave Marko smjesti u torbe.
Četovođa naredi: — De, vas četiri, bez Markiše, nosite ranjenika. Živo! Kad se momci s Jankom uputiše, on sjede kraj Krcuna, zatvori mu oči, pomilova ga i reče: — Ej, sokole, Krcune!
Pošto knez leže, Joke i Milica otidoše u pregradak, a stara osta kraj ranjenika. Ali prije pola noći Milica je zamijeni. Vatra je plamala, te bi svakog trena oružnica odsijevnula.
Radičević, Branko - PESME
“ Pobismo se, stade šara cika, Beše mrtvi, beše ranjenika, Al' bez rane ne bi nijednoga, Svaki ljuto branio je svoga; Stari Stanko i on dopâ muka, Slomila se desnica mu ruka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ja vas moram i nahraniti i napojiti, i prostrijeti vam i pokriti vas, i posijati vam i požnjeti, i ranjenika ponjegovati n ginjenika pokopati. Šta ćeš, na koga ćete se vi nasloniti ako nećete na mene, pa bilo mi pravo, bilo krivo.
ljudi, rodoljuba, članova njihovih porodica, političara antifašista, aktivista koji se prebacuju na druge terene, lakših ranjenika itd. Taj dutački „rep“ drži se čvrsto brigade i sapinje je u pokretu i manevrisanju.
— Znaš ti dobro da je to određeno za naše ranjenike, pa opet si posegao rukom u magacin, a? Je li tebi žao naših ranjenika? — Kako neće biti žao, bog s tobom, — I bi l se ti žrtvovao za njih kada dođe do gustog?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ni ime im se ne zna. A i ko će beležiti, kad to treba što pre sklanjati da se živi ne bi okužili. Po šumama ima još ranjenika. Snose ih u šatorskim krilima kroz koja kaplje krv. Tu je i zavojište. Zgrčeni, leže ranjenici na zemlji, čekajući na red.
Jaukao je ranjenik, koga su četiri pešaka nosila u šatorskom krilu. Po putu se video krvav trag. Sretosmo i grupu ranjenika. Bili su ranjeni ko u glavu ko u ruku. Stavili im privremene zavoje, koji su već počeli da krvave.
Vojnici našli svoje poznanike i u prolazu čuh jednoga ranjenika gde veli: — Vala, ako se ko od onih vrati Franji, neka se pofali... Iz kukuruza iznose mrtvoga vojnika.
Neko je ječao među gomilom leševa i naši vojnici izvukoše ranjenika sa prebijenom nogom, da se videla gola kost zglavka. Sa izmučenog lica su kapale suze i ranjenik je sklapao ruke,
Sa one strane učestaše pucnji pušaka i prasak bombi, pa se sliše sa uzvicima ludi i jaukom ranjenika u zaglušnu huku... A ljudi na onoj strani izgubili su već pojam o sebi, i kao skamenjeni ležali su nepomično, skotureni
Kao da kopaju grobove, ljudi su ćutali i rili zemlju oko topova. S vremena na vreme zastanu i osluškuju jauk ranjenika na onoj obali. Bolni i teški uzvici ili samrtni krici umirućih prekidali su noćnu tišinu.
Vojnici mljašte jabuke sa hlebom, dok se preko puta, na onoj obali, razležu bolni jauci naših ranjenika. Zora se pomalja i sa zebnjom pogledasmo na suprotnu obalu. Vidimo tamo neke nepomične prilike.
Ostali ćute, kao da još ne mogu da dođu k sebi od silnog iznenađenja. I ranije smo slušali priče ranjenika, koji su, pod utiscima teških trenutaka, preuveličavali događaje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ostalima ne pamtim imena. Mene je spasao Šaca Petrović, lekar iz Kikinde, koga sam znao i pre rata. Pri spasavanju ranjenika, pod vatrom, on se bio tako pročuo, da je bio odlikovan velikom srebrnom medaljom za hrabrost.
Lekari su dole radili, sekli, previjali, i danju i noću. Avlija je bila puna ranjenika u blatu. Srbi bi čučali kraj svog zemljaka koji je umirao. Rumuni su plakali i praštali se, kao da na tuđ pogreb idu.
Kroz dva‑tri dana, imao sam da se vratim u puk, i javim Janaušeku. Međutim, toliki je bio tih dana priliv ranjenika na previjalište, da sam ubačen u jedan transport koji se zadržao tek u Brodiju.
Po jednom paragrafu u Austriji, svaka je porodica imala teorijsko pravo da svog bolesnika ili ranjenika premesti u svoje mesto stanovanja. Međutim, u praksi, za tako što je trebalo kao za sve u Austriji, protekcije.
Nosio sam apoteku lekara, preko dana, i učestvovao u dočeku ranjenika. U prizemlju je bilo puno belih ljiljana, a na spratu – štaka, i proteza.
Car Karlo je, docnije, imao običaj u takvim prilikama da uhvati ranjenika za medalju, ili za dugme bluze, pa da pita: „Gde ste to dobili? Jeste li učestvovali u bitkama?“ To isto. Ponova.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čisto ne može da veruje da je on pao. Kao vojnik u boju, koji neprestano prolazi pored ranjenika i smrti, i na sve to gleda naročitim pogledom: to je sve daleko od njegova ja.
Rakić, Milan - PESME
Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari krvnik veša, Nepregledna hrpa ranjenika kisne... Hoće li me naći među njima tvoje Bistre oči, draga?
— Čekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne Nepregledna hrpa ranjenika kisne... SERENADA I ALLEGRO Sa tri svirača u crnome plaštu, Sa šeširom na kom se pero vije, Uzev u pomoć istočnjačku
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Turci ostaviše tri mrtva, a toliko ih ranjenijeh pođe. Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je mogao da ide. Otaševa družina ponese Mišana i Janka. Ovaj potonji bijaše još u životu.
Kad se Jan osvijestio, nađe se na kolima. Prvo što mu k uhu doprije, bi jauk ranjenika i njemačke riječi. Brzo se pribra i sjeti se svega.
pogledom očito kazao e bi želio da se i odmah odmaknu, jer — po prilici — željaše da sam ostane s vidarom, pošto ovaj ranjenika pregleda. Oni svi to lijepo razumješe, ali ipak niko se ne mače, toliko bjehu radoznali da i oni čuju.
Ivana stala čelo nogu mu, a Milica i Stana sa strana; sve tri blijede i zabrinute ne skidahu pogleda s ranjenika dok se vidar ne bi ispravio, a onda njihovi se pogledi steci na lice vidarevo, da s njega pročitaju sudbu ranjenoga.
On je nestrpljivo pogledao put kreveta. I ostali iako pominjahu pričanje, pogledahu također nemirno put ranjenika. Vidjelo se očito da im je glavno što će sad vidar reći, a ovo ostalo uzgredno.
Vidjelo se očito da im je glavno što će sad vidar reći, a ovo ostalo uzgredno. Najzad vrač ostavi ranjenika pa priđe k ognjištu. Svi umukoše i počeše se razmicati da mu mjesta načine u pročelju, kraj Peja.
Trnci podiđoše ženske jer i prije gledale su tu radnju. Neko prihvati ranjenika za ruke, neko za noge; serdar mu položi ruke na glavu. „Sad stisni zube, momče!
U isti mah uzdahnu duboko i zatvori oči. Ona se tada diže i otide nad ranjenika, koga je neko vrijeme posmatrala, pa izvadivši nešto iz kovčega, povrnu se opet k ognjištu. Bješe uzela češalj.
Kad vidje e je doba poslu, on se diže i pođe u kuću. Ostali pođoše za njim. Tu mu pomogoše da ranjenika obrne, a on pošto ga pregleda i privi melem, izađe opet pred kuću i ostali za njim. „Bolje je jutros!
Cura je, međutim, imala pune šake posla. Imala je da gotovi objed, ranjenika da nadgleda, da donosi vodu itd. Sve je to ona činila lako i živo, kao od šale.
Medik ga je za nekoliko pregledao i zapitkivao, pa pošto naredi djevojci da ranjenika napoji razblaženom rakijom, krenu s ostalima opet pred kuću. „Striko, ručak je gotov“, reče mu cura.
“ reče Markiša i ode. I ona trojica, oprostivši se s vidarem otidoše. Do noći ostaše njih dvoje sami kraj ranjenika. Vidar je ispijao lulu za lulom, sjedeći pred kućom. Stana je gotovila večeru.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vojnici ga zbunjeno gledaju, pa, psujući mu žensku decu, priđoše mrtvom vojniku. Pucnjava se proredi. Jauke ranjenika ugušuje kuknjava žena po selu. ...Moja buna je drukčija bila. Nikola klonulo sede u sneg, ne ispuštajući kolac.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se kad je sestru, svu u dronjcima, sreo u odstupanju na kaljavom putu Jankove klisure, među karama, izbeglicama i komorom ranjenika. U naručju njenom, mrtvo najmlađe dete i svećica mala, voštana dogorevala je nad žutim, tankim kao igla njegovim nosićem.
Vratio se čim, osim stražara određenog kod uzetih topova, nije više nikog bilo i na svoja uska pleća natovario ranjenika kome su se noge vukle po izoranoj od granata zemlji i odneo ga na previjalište gde ga je predao bolničarima i gde je
Šta se događa tamo? Mora biti da ima i mrtvih? Ovoliki broj ranjenika, koje sretamo usput, svedoči da ima mnogo i drugih, koji nisu mogli da idu ili koji su ostali na bojištu...
— kaže mi on. — Naši su pukovi pokošeni!... — Ama kako ste to — obraća se zatim jednoj gomili ranjenika — svi u ruku ranjeni? Naš rekvirirani kočijaš, neki Lala iz Aleksandreva, juri kolima kao da idemo u svatove.
Tamo se već tri dana biju. Onaj silan broj ranjenika, što smo, ih juče sretali, sve je to „evakuisano“ s Merdara. Usput — opet ranjenici.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U polusnu mi katkad izlaze pred oči nizovi i nizovi usnulih lica, viđenih ko zna gdje i ko zna kada, lica blijedih ranjenika , lica umirućih, lica koja sam viđao po bolnicama, po ratištima, po vojnim poljskim previjalištima, nizovi lica s
Krakov, Stanislav - KRILA
Pucnjava se sve slabije čuje. Najzad je i on došao na red. Ležao je na leđima u slami sred dugog niza ranjenika, i čekao da ga ponesu u operacioni šator. Kraj njega je neko krkljao u ropcu.
Vrata šatora se otvaraju. Bolničari se pomaljaju, i prihvataju opružene ranjene sa slame. Poneše i njega, ranjenika sa juriša. Mali zeleni kamioneti sa crvenim krstom stajali su na još zaleđenom putu.
Bio je najavljen veliki broj novih ranjenika, te su stare rasturili na sve strane. U komande, depoe i Afriku. Miju su i protiv njegove volje odneli za Bizertu.
da se izvini lekaru što je došla samo u lakom kimonu, kroz koji se proziralo njeno golo telo, da obiđe ovog teškog ranjenika. — Ipak je umro, dodala je ubedljivo. Onda su svi pošli. — Da vam ostavimo svetlost, raščupana Ivon pitala je Duška.
Ali je Ivon gledala u ranjenika. — Volim tvoj vrat jer je tako mrk i snažan, i tvoje kukove jer su uski, i mršave članke...
Novine su pisale o generalima, o ulasku u osvojeni grad, o devojčicama i cveću. Novi vozovi ranjenika stizali su, n pravili zabunu po već punim bolnicama.
Iz magle se ukazao transport promrzlih ranjenika. Pojava živih ljudi pričini radost kod putnika. Ali je sve to brzo prošlo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
koliko se suznih očiju zaklopilo pri tvome zalasku, da te nikad više ne vide; koliko će nagrđenih trupova i teških ranjenika, ostavljenih na bojištu sa razdrobljenim kostima u lokvama krvi, orositi tvoja večernja rosa i uviti tama ove noći;
Kad siđoh u varoš, videh duge redove ranjenika gde peške, na kolima i na nosilima prolaze za bolnicu. Odoh u štab. I tu nađoh metež i uzrujanost.
Dok sam ja ovako rezonirao, uz prasku pušaka i zvuke truba počeše se mešati još i drugi glasovi: jauk i stenjanje ranjenika. Drumom od Tešice počeše dolaziti ranjenici..
Mučno će ce što moći da učini iz doline. — To je bio opšti odziv ranjenika o toku borbe. Mene podiđe jeza slušajući ova prosta, neizmajstorisana i kobna izvešća ranjenika, Ona su bolje kazivala
Mene podiđe jeza slušajući ova prosta, neizmajstorisana i kobna izvešća ranjenika, Ona su bolje kazivala pravo stanje stvari, no svi izveštaji što ih dobija Komarov i šalje Černjajevu.
Pitam dr. Vladana, šefa celokupnog saniteta, koliko imamo danas ranjenika. Veli preko 200. Preko 200 ranjenika, vojska kao utučena, dobrovoljci razdraženi, Turci okuraženi, planovi pokvareni,
Pitam dr. Vladana, šefa celokupnog saniteta, koliko imamo danas ranjenika. Veli preko 200. Preko 200 ranjenika, vojska kao utučena, dobrovoljci razdraženi, Turci okuraženi, planovi pokvareni, bitka izgubljena... i zašto sve to?
Štab se već bio vratio. Bugarska družina, što smo je jutros videli, dobro se borila. Ima mnogo ranjenika, među njima je, čini mi se, i Ilja. Kako nam je skup svaki čovek, a kako smo danas lakomisleno stotine izgubili!
Nijednoga teškoga ranjenika ne ostavismo Turcima, a bilo ih je u našoj grupi četiri. Izneli smo čak i jednoga ubijenog Rusa: »da ga Turci mrtvoga
Činilo mi se kao da još jednako čujem jauke i ropce teških ranjenika. Oni živi ljudi po logoru oko mene izgledali su mi kao stanovnici groblja, što su tek noćas ustali iz svojih mračnih
Pravi pakao. Pomislite samo koliko im treba dok evakuišu bolnice. Ta oni imaju iz poslednjih bojeva hiljadama, hiljadama ranjenika. Divno smo ih razlomili. Prosto krasota! — Ali i naših je mnogo izginulo. — Šta ćemo, takav je rat; mora ce ginuti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Ah, bratko... lele, majko... sanitet!“ — čuju se uzvici ranjenika, koji su ostali između naših i njihovih rovova. S naše strane odjekuju još pojedinačni pucnji, te sam naredio da se
Mi sabismo glave iza zaklona. Naš puk pristiže, i nalete na mitraljeski snop. Razleže se jauk i naših i bugarskih ranjenika.
Merzer grunu. Naš rovovac desno kao da zaurla. Iz objavnice bugarske dopire jauk ranjenika. Odbijeno puščano zrno jezivo zapara vazduh. Fi-u! Gr-r-ru!... Gr-r-u!
Rovovi se prepliću, slivaju i gube u podzemnim lagumima. Sretosmo vojnike u punoj ratnoj spremi, gde nose jednog ranjenika. Oko njegove glave nalaze se grubi, krvavi zavoji. Sklonismo se malo u stranu.
Ljudi su se skrili u lagume, odakle ih povremeno izvlače mrtve. Ili se pod zemljom razleže jauk ranjenika... Sunce je utonulo u bezdan iza planina. Još samo svetao odblesak zrači u visinama.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sve ne u crno zavi, crn joj obraz i ovoga i onoga svijeta!... (Vujo gunđajući izvodi ranjenika napolje.) KNEZ ĐURĐE: Idi, uklon’ se — Na levom krilu dvora kamenog U trećoj sobi možeš poznati Po sedoj kosi salik
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tvoj luk, Jonatane, nikad nije promašio. Vidim pala tela i krv ranjenika. Tvoj mač, Saule, uvek je mahao. Saul i Jonatan!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tek ujutro obratio sam na to mesto naročitu pažnju. Ponovo se ukazao. Išao je od jednog do drugog ranjenika, to se jasno videlo odozgo iz moje osmatračnice, i stavljao im meleme na rane.
Ne, on kao da tera inat. Po ceo dan trčkara od jednog do drugog ranjenika, izgara od želje da ih spase smrti, da ih zakrpi i ponovo pošalje na nas. Voleo bih kad bi mi dopao šaka.
Bože, kako je bio lep. Uspravan i visok kao bor. Koračao je dostojanstveno. Klekao je kraj jednog ranjenika što je celi dan umirao na vrelini ljutoga kamena, uzalud dozivajući nekog ko bi mu pomogao da se makar skloni u hlad sa
Jedva je iščekao da Nikanor završi svoju besedu, da bi progovorio. Žučljivo, svađalački. „Ovde se govori o dušama ranjenika koje blude po poljima. Pominje se kako ti mladići nisu stigli da ostare. O dušama se brine Tvorac.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Delovi ljudskog tela razbacivani su na sve strane. Od zaglušne huke, rike i lomljave nije se čuo ni jauk ranjenika. Živi su zanemeli od užasa, pribijeni uz zemlju.
A u neposrednoj blizini našoj se krši i lomi, i mi, drhtavim rukama, vezujemo grubi zavoj oko glave ranjenika. — u vojsci su nas naučili kojekakvim tričarijama, niko nam ne pokaza kako se pravi zavoj — ljuti se Luka. — G-r-r-u...
Iz usputnih varoši beže građani i lakši ranjenici. Na svima stranama plač dece i jauk ranjenika. Most na Moravi bačen je u vazduh. Ljudi imaju utisak kao da im je otkinut jedan deo tela. Šumadija je porobljena.
Sustigosmo i kolonu ranjenika, koji su umakli iz bolnice. Stoje na putu, raspituju se za svoje komande. Smatraju da im je komanda njihova, u opštem
Pristizali su žurno francuski i engleski teški topovi. Planine su treštale od eksplozija, jurišnih usklika i jauka ranjenika. Išli smo uzbrdo lagano, a sigurno. Ali osvanuo je četvrti avgust.
— On nam priđe. — Moramo svi tamo. Situacija je teška. Jahali smo žurno. Uz put sretosmo kolonu ranjenika na mazgama i kolima. Selo TurmanMahala kao da je sprženo.
Ogromna kolona krstača kao da je nicala iz zemlje. Duga povorka teških ranjenika promicala je svakodnevno. Jauk se razlegao sa nosila uglavljenih na leđima mazgi.
Ostali vozovi se ras prštaše. Prednji vozar jedne zaprege pade. Jedan podnarednik pojaha na njegovo mesto. Preko ranjenika pređe top. Vozari razmahnuše bičevima. Ranjeni konj se prope i pade među ostalu zapregu. — Skidaj zatvarače!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Držaćemo vezu između štaba odreda i seoskih odbora: prenositi obavještenja, naređenja, tražiti kola za prevoz ranjenika, municije, hrane. — Ih, ih, što se praviš važan! — reče Mačak.