Teodosije - ŽITIJA
odbacivši visinu blagorodstva i čast arhimandrita, bogopodobno kao što je moj Hristos našavši od razbojnika gresima ranjenoga doneo u gostionicu, i ovaj položivši toga raslabljenoga u mandiju, donese sa učenikom u crkvu i postavi pred ikonom
Pandurović, Sima - PESME
u tom nemiru prirode i neba I nemir se moje duše jasno zrca; Jer sa svakom bunom osećam da treba Poći s bunom teško ranjenoga srca.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jer, serdar Pejo, čim doznade što se dogodilo u Duzi, dade prenijeti ranjenoga Janka iz Ozrinića u svoju kuću i dozva nadanj čuvenoga vidara iz Crmnice, Iličkovića.
s ranjenika dok se vidar ne bi ispravio, a onda njihovi se pogledi steci na lice vidarevo, da s njega pročitaju sudbu ranjenoga.
Tu rahatno sjede, obliznu se, pa pošto još šapicama protrlja oči, zagleda se u ranjenoga momka. Na dvoru suton se počeo bješe hvatati.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Lakše, lakše, prevalićete me... — Fić, fić, — zvižde zalutali kuršumi i presecaju ječanje ranjenoga na nosilima koja se klate između četiri snažna ramena.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oh, kako će na te glase Crna guja jada moga Upiti se, stegnuti se Oko srca ranjenoga! Pa će možda smrtnim stegom Razdrobiti svu tegotu, — Vi’š, kako su lepi nadi, Što me drže u životu!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Skinite narednika sa žica... i izvucite... onoga ranjenoga. — Onda zastade pognute glave i okrete se meni: — Pođite sa mnom! — Potrebno je da obavestim baterije.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
pastir S procvetalim štapom u ruci Na belcu nebom leti Pobesnelo žedno oružje Sâmo se nasred polja ujeda Iz smrtno ranjenoga gvožđa Reka naše krvi izvire Teče uvis i uvire u sunce Polje se pod nama uspravlja Sustižemo nebeskog konjanika I svoje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nisam hteo da se odvajam od njih, ma šta me snašlo. Zato naredim da na konja stave ranjenoga podnarednika Žiku. Ali konj se od pucnjave uznemirio, te jedva popesmo podnarednika.
Sav izmučen od vatre, upalih obraza i ispucalih usnica, pridiže se s teškom mukom poručnik Antić i mutno pogleda ranjenoga druga pored sebe. — Ti si, druže, prebrinuo. Čvrknulo te i kaži: hvala bogu... A džaba mu bilo ovaj moj život.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tu hajduci Laza ukopaše, od Turaka šićar zadobiše, pa se natrag u goru vratiše, odnesoše ranjenoga Vida — da se Vide u planini vida. Tako svakom onome junaku koj’ ne sluša svoga starijega!