Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Bilje, travke, lalê! Živi tamo, gore, više Markova Kaleta, među papratom i zdravcem jednako čekajući da nađe „raskovnik“... A to je, vele, travka kojom se otvaraju svi zatvori, naročito gde je blago, zlato zatvoreno.
Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli... Ali nju je teško naći. Jedva se za po nekog pamti da je taj „raskovnik“ našao, imao ga. I zato je posle mnogo bogat bio. Njega samo željka nalazi i čuva pod jezikom.
I zbog toga ljudi nikad ne mogu da naiđu na „raskovnik“, niti ga imaju. I zato i nisu tako bogati, srećni. A ona je htela da bude bogata.
To je ona htela. Zato je pobegla iz sela gde je služila i došla u Kale da traži „raskovnik“. — — — — — — — — — — — — — — — — — — — A mori! — pitaju je žene.
— Groze se žene kad vide ta njena izgrebena, krvava kolena. — A, — odbija ih, — još nisam raskovnik našla. A kad ga nađem, — uverava ih — tad ću da dođem kod vas... da si i ja kupim kuću, zemlju, stoku...
a u kojoj ogradi, željarniku, i ona sama spava; da je možda koja od tih željaka baš sada, dok je ona ovde, ispustila raskovnik, a nje nema tamo da vidi, uzme ga od željke...
s hlebom što su joj do tad dali, odjuri, upravo odgeguca opet tamo, gore, u planinu, kod željkarnika da pazi i traži raskovnik... I taj joj raskovnik došao glave.
I taj joj raskovnik došao glave. Posle nekoliko godina drvari je našli u toj ogradi od kamenja, njenom željkarniku, mrtvu, zgrčenu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁵ U Boljevcu veruju da će žena zatrudneti ako pije vodu sa vodeničnog točka u kojoj su trave oman, raskovnik, račan.¹⁶ Jedan od najčešćih najpoznatijih i najraširenijih svadbenih običaja u našem narodu koji se vrši plodnosti
da nemaju dece zbog vradžbina podmetnutih na svadbi, da bi sa sebe skinuli ove čini, kupaju se u vodi u kojoj se nalazi raskovnik, biljka poznata po tome što može da rasturi, raskuje mađije.
³⁷ Ona ga uništava da joj puž ne bi zaustavio rađanje. Od biljaka se upotrebljavaju se u magiji plodnosti sledeće: raskovnik (koje ima moć da „raskuje“ ili „otvori“ ono što je zatvoreno), trava račan, majčina dušica, žito itd.
) i sredstva (voda, tepsija, jaje, jabuka, raskovnik itd.) imaju istu funkciju: da pomognu začeće bilo „otvaranjem“ materice, bilo podsticanjem plodotvorne moći mladenaca
Žarko Trebješanin, Deana Trakas, Ljubinko Radenković, Ivan Ivić, Mirjana Dupan, Ružica Rosandić i Ivan Kovačević), Raskovnik, 53—54, 1988, s. 73—119. ¹ Brajović, M., „Praznoverice u Jelenku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 115. ² Milićević, M.
10, Novi Sad 1955, s. 34. ¹⁰ Mićović, lj., isto, s. 160. ¹¹ Opačić, S., „Stara narodna vjerovanja na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s. 56. ¹² Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 206. ¹³ Petrović, A., isto, s. 387. ¹⁴ Trifković S.
85. ⁰²² Ivić, Danka, „Basme zapisane između dva rata“, Raskovnik, 50, zima 1987/1988, s. 65. ²³ Stojadinović, Milica Srpkinja, isto, s. 55—56.
147. ² Civjan, Tatjana, „Semantika prostornih i vremenskih pokazatelja“, Raskovnik, 31, 1982, s. 69. ³ Elijade, M., Sveto i profano, Književna zajednica, Novi Sad 1986, s. 153. ⁴ Bandić, D.
102. ⁵⁹ Nikolić, V., „Privremeno raskidanje kumstva u užičkom kraju“, Raskovnik, 47—48, Beograd leto 1987, s. 49—51. ⁶⁰ Opačić, S., „Narodni običaji Srba na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s.
49—51. ⁶⁰ Opačić, S., „Narodni običaji Srba na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s. 55. ⁶¹ Vuksanović, T., Srbi na Kosovu, II, Nova Jugoslavija, Vranje, 1986, s. 227.
311; Lilek, E., isto, s. 369; Čukić, Z. D., „Narodna vjerovanja o tisovom drvetu u Crnoj Gori“, Raskovnik, 29, jesen 1981, s. 38. ¹⁴⁸ Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, LXXIII, Beograd 1958, s. 88.
172. ²⁷ Radunović, M., „Vjerovanja i praznoverice u Metohiji“, Raskovnik, 49, 1987, s. 65; Popović, M. S., „Narodna pedagogija (Foča)“, NV, 7, 1890, s. 218.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zato sad u onim gore nahijama raste paprad. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvata) svaka brava i svaki drugi
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Kako da i ne razumeš? — cvrčak se tiho nasmeja, kao da čita njene misli. — Raskovnik ti je vratio hod i podario nemušti jezik, ali vrapca ne čekaj!
Miljković, Branko - PESME
DOJČIN 99 SLUGA MILUTIN 100 UTVA 101 TAMNI VILAJET 102 RAVIJOJLA 103 KOLO 104 DODOLE 105 RASKOVNIK 106 POHVALE 107 POHVALA BILjU 108 POHVALA SVETU 112 PARALELNA PESMA 114 POHVALA VATRI 116 PATETIKA VATRE 118 DVA
Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
jer, ako bi bio »prazan mesec«, mahune bi ostale prazne ili bi zrno bilo »jako tanko« (ZNŽOJS, 39, 1957, 219). Raskovnik (laѕerpіtіum ѕіler, ѕіler trіlobum).
u bukagije, pa je pustio noću da ide po livadi: pa kao gdje bi se bukagije same od sebe otvorile, ondje mora biti raskovnik« (Vuk, Rječn., ѕ. v.). Po narodnom verovanju u okolini Boljevca, r. može i ženu da »otvori«, tj.
U mitske biljke dolazi i toliko spominjani raskovnik, koji otvara svaku bravu i pronalazi skriveno blago. Ko hoće da ga nađe, treba sam sebe da stavi u okove i da ide
Od životinja možemo dobiti i »zemaljski ključ«, koji ima istu moć kao i raskovnik; tu travku poznaje tica žunja. Kada ona izleti iz gnezda, treba zatvoriti izlaz i podmetnuti crvenu maramu, pa kad žunja