Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gospoža Montenuovo, u raskošnoj, providnoj, spavaćici, došla joj je, smejući se, tužeći se, da nema sna. Predlaže joj da čitaju jednu knjigu lepih,
Začudio se, ne malo, kad se Višnjevski, iako i dalje ljubazan, ispravi, pa mu onako lep, visok, u raskošnoj uniformi, reče, hladno: da ne zaboravi da je na putu njegovom, i njegove familije, u Rosiju, on, Višnjevski, Karpati!
Jer, kao na nekoj morskoj pučini, video bi kako, kroz pet godina, jašu, u novoj, novcatoj, raskošnoj, rosijskoj, uniformi, i on, i oni, u serbsko-vengerskom polku, kod mesta Gros Jegerndorf, i kako oni prelaze u sitan
krinolini, Ana je bila lepša nego ikad, ali nije gubila glavu, iako je taj čovek, utegnut, vitak, visok, lep, u svojoj raskošnoj uniformi, bio, zaista, zanosna pojava muškarca, koji je počeo da stari, ali koji je imao, još uvek, snagu i pogled
Kad vide tog visokog, pravog, lepog, ali postarijeg čoveka, u raskošnoj, ruskoj, uniformi, kako ulazi, Varvara se skameni. On je imao, učini joj se, tog dana, ogromne oči.
Pavle pomisli da mu može biti šezdeset godina. Padale su u oči, njegove, prave, tanke, noge, u raskošnoj, franceskoj čizmi, i belim, kožnim, utegnutim, čakširama.
Ta vitka, pregorela, crnomanjasta žena – koja je ličila na lepu Ciganku – bila je, u svojoj, raskošnoj, zelenoj, krinolini, vrlo ljupka pojava, već rano ujutru, a zanosna uveče, uz faraon i smeh.
Kad je ušao u kuću, vide, na postelji, sedeći, jednu ženu, u raskošnoj crnini, sa šeširom, ogromnim, ukrašenim šeputima i perjem, kakvi su se u to vreme, u Vijeni, nosili – koji su pola
da je Pavle, počev od svoje slave, Svetog Mrate, u Kijevu, bio čičizbeo, gospoži Julijani, dok je obilazila Podolj u raskošnoj trojci i delila poklone Višnjevskove, sirotinji.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (sedi prema njemu u raskošnoj jutarnjoj haljini): Opet si nešto umoran, opet neki oblačak. (Ustaje, zađe mu za leđa i zagrli ga).
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nebesa Bosne. Šarena i kadifena, kojima se plovi, kao na nekoj raskošnoj, turskoj galiji, punoj blaga i razblude. Sa uzaludnošću rođenja i uzaludnošću smrti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I taj san jedan isti: u velikoj, raskošnoj sobi, punoj izukrštane raznobojne svetlosti. Oko nje ostale sobe, takođe nameštene, okićene peškirima i darovima što je
A ona nije znala. Nije na to ni mislila. Samo je mislila o sebi: o svojoj krasnoj mekoj kosi, o svojoj raskošnoj snazi kojom se toliko ponosila, i koju je toliko punila, i opijala svojim do ludila strasnim željama i osećajima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
k'o nam žića sva gorčina nesta, Utrnuše stare i ropyće zlosti, I mi uzbuđeno prignusmo se s mesta, Blagujuć' u njenoj raskošnoj mladosti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U tom dvorištu izgrađivalo se džinovsko stablo, kruna čitave inscenacije, sa svim mogućim nijansama zelenila u raskošnoj krošnji i s prebogatom igrom svjetlosti i sjena.
Petković, Vladislav Dis - PESME
nema misli, ni snova, ni jada — Ja vidim kako sve besane noći, Vukuć ideje, preda mnom se jave: Ja vidim sebe u raskošnoj moći Gde skupljam zrake i obzore plave, I njih odevam, i silinom duha Iz svog srca, razuma i grudi Život im dajem.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
srećom, pa otuda i dolaze svadbeni prizori sa dosta jakom emocionalnom sublimacijom: „I taj san jedan isti: u velikoj, raskošnoj sobi, punoj izukrštane raznobojne svetlosti.