Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Podesilo se nekako te je Aleksin Stanko parnjak Ivanovom Lazaru. Rasli u ljubavi, pa se zapazili; rasli u dobru, pa odrasli ojačani, viti i stasiti. Dika ti je bilo pogledati!...
Podesilo se nekako te je Aleksin Stanko parnjak Ivanovom Lazaru. Rasli u ljubavi, pa se zapazili; rasli u dobru, pa odrasli ojačani, viti i stasiti. Dika ti je bilo pogledati!...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bio sam srećan što se to desilo, iako smo se mama i ja viđali kradom kao ljubavnici, a ispod njenih očiju rasli plavi kolutovi. — Zar ne možeš da se izviniš?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
u dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su izbliza rasli i obuhvatali ga celog. Taj pogled mu ostade jedino, i njegovu boju nikada više nije mogao da zaboravi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁶⁰ Da bi detetu rasli zdravi, jaki i lepi zubi, osim ovih pozitivnih magijskih propisa, ljudi su morali poštovati i izvesne zabrane, tabue.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tako smo, iz jeseni u jesen, uz kuckanje kiše po eternitu, lagano rasli i prodirali naprijed. Sa polomljenih alatki prelazili smo na ratne dopisnice i obična pisma, otkrivali rijetku ljubavnu
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A i mi smo se menjali i rasli. Ja i ti smo opet, svakad bivali zajedno. Ali ja, ah ja, već počeh da se zanosim ambicijama koje, podsticane uspomenom
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sam si naumio poći? A ja ovde pra[h] da gutam razbijajući pamuk? Neće to Nika prpiti! Zajedno smo rasli, zajedno knjigu učili, zajedno na zanatu bili, zajedno ćemo i putovati.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Opet ih je bilo troje, a rasli su kao iz vode. Kad su počeli širiti krila, jedne noći pune mesečevog sjaja, Srebrni galeb je poleteo, i nije se više
— ču jaje kako iz njega neko gunđa i začudi se. Ko bi to mogao biti? Svuda, dokle je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi trava, otkida le se zvezde i latice cveća, a gore u visini plovio Mesec i sam nalik na veliko srebrno jaje.
Zatim se vrati u kuću, ali nikako da se smiri. Zajedno s mrakom sve brže rasli su u njoj nemir i tuga. Iza zavese, visoko u nebu plovio je Mesec. — Gde da ga tražim, Meseče?
— Umiriće se more! — pokuša da uteši dečaka, ali nebo je tamnelo, a talasi rasli. »Dobro je što svetionik gori!« — pomisli. »Po njemu ćemo naći put!
Već su kao jabuke bili krupni, a još su rasli. S vremenom priča o srebrnim orasima pođe po svetu, pa stiže i do cara Zemlje Bisernih Čaplji?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Mesec i po dana obletao je oko toga bresta, gledao kako su se legli, hranili i rasli mali čvorci, i video da će nasigurno odleteti kad porastu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- video „dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su izbliza rasli i obuhvatali ga celog”.
ugledao „dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su izbliza rasli i obuhvatali ga celog”. Odmah zatim bukvalizuje se prenosno (tropično) značenje, tj.
Krakov, Stanislav - KRILA
Neko se na njega penjao, ulazno ogroman težak i strašan. Dva gavrana se pojavila daleko na vidiku. Rasli su. Dolaze. Veliki stari ”fermani” su bežali preplašeno od dimova i ovih pretećih tica. Bora se okretao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pokraj sela protezalo se suvo korito neke rečice, ispunjeno navaljanim kamenjem. Pored obale rasli su visoki jablanovi. Komandir komore bio je kapetan Radoslav. Ratovao je pet godina.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gdi vrbnjaci pre su rasli, Pak tegleći konji pasli, Gazio sam potok plitak, Tud je Dunav izlio se, Vrbnjak barom stvorio se, Ribam dajušč sad
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nailazili smo i na znake pitomine, na gumaste smokve i na male vinograde. Narovi su rasli samoniklo, kao u nas trnje. Mogli smo raskopčati i šinjele. Milan kuvar počeo se već znojiti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, suncokreti nisu ni želeli da se sklanjaju. Pod vrelim okom svoga cara rasli su i jačali, verno sledeći sunčev hod svi, sem jednog nedavno rođenog mališana.
— Ah-hah, hah-ah! smejala se sada čitava ulica, čitav grad, a đubre i prljavština su rasli. Već su do kolena ljudima dopirali, mada su čelične metle i creva puna vode stupala u oštru, odlučujuću bitku.
Da nije nje, onemeo bi od ćutanja, ogluveo od tišine. Tako su i godine prolazile, smenjivala se leta i zime, rasli snegovi i borovi, a orah postajao sve samotiji, sve stariji.
Borovi su se pretvarali da ga ne vide, a i breza prestade da ga ismejava: na njenim nežnim granama rasli su prvi čvorovi. — Je li to znak starosti ili znak zime? — pitala je ptice i vetrove, ali odgovora nije bilo.
San bio, san prošao! Saže stolica glavu i u novi se san zaveze. Druge su breze i drugi borovi na vrhu Snežne planine rasli, kad ču kako miševi pričaju o ratu i požarima.