Bojić, Milutin - PESME
O, zaspi nas, zaspi! More, hučnom rikom brak taj blagoslovi! Sunce, naše sunce, puhor zlatni raspi! (1917) BEZ UZVIKA Ni čudnog ni novog za nas nema više, Sve su zemlje nama i drage i srodne; Sred sjaja, i vrh
Stog beži takva, maglena, prozirna, Da zapamtim te uvek takvu istu, Kao ikonu od zla što spasava. Raspi se u prah kô zvezda svemirna — I da te sanjam blešteću i čistu Što ti ne beše ona Žena prava?
Ne raspi život svoj slučajem stvoren, U dušu moju dubok dubi koren; Stani, jer ne znaš šta u sebi kriješ. IX Jaduju staze