Dučić, Jovan - PESME
MORSKA VRBA Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta, Rasplela je kosu zelenu i dugu, Naliči na nimfu koja je prokleta, Da postane drvo i da šumi tugu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije stala ni na doksatu, na balustradi. Sjurila se niz široke, drvene, stepenice, izgubivši papuče. Bila je prala i rasplela svoju riđu kosu, a obukla toga dana, slučajno, novu haljinu, široku ispod struka, a duboko isečenu na grudima.
A zanovetaš, serce, jer si senatorska kći!“ Žena mu, jetko, dobaci da joj se kleo na večnu ljubav, kad su se uzeli. Rasplela je bila svoju gustu, bujnu, mirisnu kosu, i podigla se – nije htela da zaspi. Đurđe je spusti na meko uzglavlje.
Bila je rasplela kosu. Iza njene glave, kroz otvorene pendžere, video je reku, koja je sad tekla mirno, i ostrvo, čiji su se jablanovi
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Njena pepeljasta kosa (koju je sada rasplela) dobija neki čudan sjaj, njeni pokreti su gipki i slobodni. pa čovek iznenada primećuje da njihova Ruža ima duge noge i
Kostić, Laza - PESME
ti se željom iskušiteljke mašaš očajno propala raja, da padneš opet sa zlatna kraja prazne peteljke: Ta još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na skrhanu maču luba ti vrela: A već se stare mašaš slobode, jabuku tražiš u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić HS MORSKA VRBA Sama vrba stoji nad morem na steni, Rasplela je kosu zelenu i dugu: Naliči na nimfu koju su prokleli Da postane drvo i da šumi tugu.
Skrušena ide k'o pogreb pun misli; Garave svoje kose je rasplela: Pale su vlasi k' tužni talasi, Potopile joj vrat i nedra cela; Crnje neg' nojca, one kriju čari Bele neg' ova mesečina