Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda ih raspusti, no da budu gotovi svaki put, kad ih pozove; raspusti zato, da Turci decu ne porobe (potrebe). Onda čuvši da svi
Onda ih raspusti, no da budu gotovi svaki put, kad ih pozove; raspusti zato, da Turci decu ne porobe (potrebe). Onda čuvši da svi ustaju, potera sve, i koji nije hteo, njemu Turčina obesi na
On mu je kazao: „Brate Petre, idi s duše, vodi te momke i raspusti, neka ide svaki svojoj kući, jerbo ja ne mogu to trpiti da vi narod uznemirujete vašim konacima” i proče.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je miran. Nadao se da će prekosutra, pre mraka, stići do Varadina, gde je imao da raspusti pojedine delove puka, pre no što ode da se stavi na raspoloženje baronu Engelshofenu, komandangu Temišvara, kako mu
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
He, bratiću, sila je vlas’!... reče čiča i nekako lukavo zasvetli očima. Gojko se nasmeši zadovoljno, pobedonosno. Raspusti decu, pa se i sam uputi kroz selo, pravo ka brezovačkoj školi.
Obrte se oko sebe, kao da nešto traži, zatim korači i uputi se za decom k svome stanu. A Gojko brzo raspusti decu i ode žurno u Brezovac. »Bar ću dobro navići na ovaj put«, pomisli on, idući kroz potes.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Najzad se unapred odobriše svi izdaci koje će vlada učiniti preko budžeta, i onda se skupština raspusti, i poslanici, umorni od državnog posla, odoše kućama da se odmore, a članovi kabineta, pošto srećno prebrodiše sve
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zveče tu, u bescenje, Tikve žute, jesenje, Ko glavni trg Krušedola Kad se raspusti škola. Gle vetra, lude mašine Za podizanje prašine.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kosa je bila crna, meka, teška, tako da ju je uvek osećala kako joj, kad je raspusti po vratu i plećima, lako i senovito leži.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zora sinu već, a on je stojao budan; I s nova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san; - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni celi grad što tajni zborahu glasi, I on je
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ako nežno, kad t’ oseti, na tebe pogledi, Raspusti se, da ju krug tvoj mali ne uvredi, Jer je ona nežna, same od nežnosti ruža, Koju vređa i obara i najmanja stuža.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I zora sinu već, a on je stojao budan; I snova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni, celi grad, što tajni zborahu glasi, i on je