Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Uhvatiše se i poneše, ali ga Stanko bez po muke obori. Svi se čudom začudiše; čak i sami harambaša. Ali se Zavrzan rasrdio. Bilo mu je krivo što se nađe neko bolji od nega. — Oborio si me, priznajem!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ne znam prosto šta da radim! — govori slika iz avlije. — Ostani! — veli slika sa ulice. — Odmah si se rasrdio! — Ne marim za male duše, ja neću ovdje da se s tobom cmakam! Ja hoću rad! Ili me voliš ili ne voliš! Jedno ili drugo!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
On otpeva „Vino pije Dojčin Petar”. Sad svi mole Ljubu da i on peva. Spočetka neće, malo se u sebi rasrdio, jer je spazio da je frajla-Julka, kad je pevala, nekako čudne poglede na Ružičića bacala.
— Al’ ako on ne ushte? — Što ja hoću, to hoće i on; al opet da ne rekne da smo bez njegova znanja stvar svršili. Rasrdio bi se. — E dobro, a vi mu izvolite kazati. — Hoću na svaki način. Samo nije sad kod kuće, otišao je u Peštu na vašar.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
reče: — Čestiti care, kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije. Car joj ovo odobri i potpiše.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Da mi s’ hoće dragi smilovati, Da se hoće sa mnom pomiriti, To bi mene mnogo milo bilo; E se na me rasrdio ljuto, Da je za što, ne bih ni žalila, Već za jednu granu ruzmarina; Zašto sam je u subotu brala, U neđelju drugom
bih ni žalila, Već za jednu granu ruzmarina; Zašto sam je u subotu brala, U neđelju drugom poviđela, Pak se za to rasrdio na me. A Boga mi, moje drugarice! Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago, što je kome drago.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
da se bratu dosadilo njeno kukanje i jaukanje, pa je on prokleo te se pretvorila u ticu, a jednu kažu da se bog na nju rasrdio što je tako mnogo tužila za bratom, koga je on bio uzeo sebi pa je pretvorio u kukavicu da kuka do vijeka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije.” Car joj ovo odobri i potpiše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
reče: — Čestiti care, kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije. Car joj ovo odobri i potpiše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Da znaš kakve paklene muke čekaju te, okorjeli grješniče, ne bi nikada rasrdio boga tvojim drskim bezbožnim djelima! — Znaj! — Oganj pakleni tako je žestok da ovaj naš nije nego njegov osjen!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ma i mora se strogo! — opazi porezni pristav. — Nemate pojma, doktore, kakovi su. I ja sam se danas na jednoga rasrdio; glup k'o ne znam što.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sakloni Bože! Ne zna čovek šta radi, šta govori, šta je pošteno i nepošteno... Neharni moj zet mora da je mnogo Bora rasrdio kad mu se tako pamet prevrnula...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad su bili ispod Vučitrna, gledala ih dva Vojinovića, među sobom mladi govorili: „Što l' se ujak na nas rasrdio, te nas ne šće zvati u svatove? Netko nas je njemu opadnuo, s njega živa meso otpadalo!
A kad Marko saslušao reči, krenu Šarca, ode niz Kosovo, dobra Šarca vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; srdit Marko jezdi niz Kosovo, roni suze niz junačko lice, a
crnu Arapinu: „Gospodine, Arap-prekomorče, čudan junak jezdi niz Kosovo na vitezu konju šarenome; dobra konja vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; oće junak na nas udariti!
na nas udariti; valjade je našao devojku, pa nam ide, nosi svadbarinu, — žao mu je što će dati blago, sa toga se vrlo rasrdio.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
da ne reknem tvoga ti slugu, nego i rođena ti sina, tako dvoreći te, zaglušio i neuljudan stajao, omrazio ga, rasrdio se na njega i napolje bi ga izjurio?
ih propuštati kako poznance, a jedne malo pozaustaljati, da oma ne tumare unutra da bi se gospodin Hristos na me ne rasrdio i palicom me preko leđa izmlatao. Zašto taki pred njega svakojake ljude puštam!