Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Žali Šarac tebe gospodara, jer ćete se brzo rastanuti“. Ali Marko vili progovara: „B’jela vilo, grlo te bolelo! Kako bih se sa Šarcem rastao — kad sam prošô zemlju i
Ja kad biše polju pod Žabljaka, đeno su se braća sastanula, đeno će se s jadom rastanuti, no da vidiš jadu započetka: pohitao dijete Maksime na njegovu bez biljege vrancu, i skupio desetinu druga, hoće svojoj
Sad ćeš, ago, izgubiti glavu, danas ćeš se s nama rastanuti“. Kad pogleda aga od Ribnika, al’ ugleda Senkovića Ivu: „Ne bojte se, moja braćo draga!