Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Iz pšenice do pojasa, pod vedrinom koja raste, s rukom na ženi gledao leđa potopa! ZAGONETKA Mesto tučka (s dva je kila tri preteglo!
Pa bar da jednom zaspah u nadi, u senci konja, dok pase! Da jednom žito, koje posadih, ugledah kako raste! Pa da bar jednom kraj Ribnice osetih đurđevsku kišu, kako mi kaplje s lista na lice, s lica na njenu sisu!
Vojnici su u mraku zaspali, ugasivši lučeve i sveće: osuđene, već su nas raspeli! A tek raste drvo za raspeće! Već nas gole kundacima gone, već u glavu uperena cev je!
Sve što vidiš na mojoj sisi raste! Kainu rađam Avelja, Avelju Kaina, rađam i boga u oblaku, i štuku u reci, ako treba, i samog đavola rađam, rađam i
Cena glave pada, ko što je padala, cena brašna raste, ko što je rasla. z. Sedim s kamilicom u lončetu i čajniku, sa ugrejanim crepom na stomaku. Ništa se ne čuje.
će hladno vreme snega i dima, kad će ti đavo biti bog, gavran pobratim, a guja posestrima, dok ti urasta krilo, a raste rog.
Šamara ga ribljim repovima! Hoće da ga oduva u Nemačku! Dunav besni, dunav raste, dunav kipi! dunav ključa, kao da pod njim gori! A gore, visoko nad košavom, duva i zviždi vlažan severozapadnjak!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja, merdžani... to su oni korali? Je li, učitelju? — Jest, jest... korali — potvrđuje učitelj. — A gde li to raste? — Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora! — reče Marko, pa pogleda opet po svima.
to su oni korali? Je li, učitelju? — Jest, jest... korali — potvrđuje učitelj. — A gde li to raste? — Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora! — reče Marko, pa pogleda opet po svima. Seljaci gurnuše jedan drugog laktom.
— Jesi li ti to, gazda-Rako? — upita Sima, a čisto mu raste kapa što ga nađe tako ubrađena. — Ja sam, brate slatki!... Eto vidiš... beda!
Učini se Petru da iz vode izlete i pade na nasip. Zatrča se pravo njemu, a sve veće raste, raste, raste... i okreće se isto kao radiš; dojuri već do njega, kad — al̓ opet onaj crni pop pa ište bukagije.
Učini se Petru da iz vode izlete i pade na nasip. Zatrča se pravo njemu, a sve veće raste, raste, raste... i okreće se isto kao radiš; dojuri već do njega, kad — al̓ opet onaj crni pop pa ište bukagije.
Učini se Petru da iz vode izlete i pade na nasip. Zatrča se pravo njemu, a sve veće raste, raste, raste... i okreće se isto kao radiš; dojuri već do njega, kad — al̓ opet onaj crni pop pa ište bukagije. Petar ne da nikako...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čuo je razgovor... Skoči i potrča družini. U susret mu je žurio Jovica. — Šta je to? — upita on. — Družina nam raste, harambašo. — Koje? — Surep, Zeka, Nogić, Krajčin... evo ih, traže te. Njemu zaigra srce. Brzo priđe. — Evo ga!
Dučić, Jovan - PESME
I ta tamna želja negde u dnu grudi Raste, kô poplava kakve mračne sene. I svakoga jutra budna je pre mene; I često zagreje, i često zastudi.
vaše glave, Toplije od gnezda u orla i laste; Vetar otme granu ili vlakno trave, A, kô cvet džinovski, ono ipak raste.
sve ćutanje šumâ, I sve pesme rekâ u jutru kad sviću, I sav strasni miris s rascvetanih huma — Dokle zlatno perje raste mome tiću.
Oseća se kako železno mleko struji i ulazi u detinje telo od metala, i kako dete raste i buja silno. Kakvo čudno odojče!
1943. („Amerikanski Srbobran“, 13. septembra 1943) NA OBALI NERETVE Na škrtoj ovoj grudi i suvoj podini, Gde raste samo trnje i stena rapava, Nema ni mrav da dođe u gladnoj godini, Ovde i ljuta zmija od gladi skapava.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
o libadetu što je vezao njegovoj pokojnoj ženi, o vatri koja je sagorela i njega i nas, o nekakoj pomadi od koje raste kosa, i šta ti ja znam. Često je se smejao tako slatko i kuražno, da sam ja uvek plašljivo pogledao na nju.
Onda poče pop: — Čuješ, kume, i ti, brat-Stanoje! Dijete, kao što vidite, raste, hvala bogu, i napreduje. Još malo pa će sama sebi plesti kose.
Uzeh sliku i odoh napolje...” (1879) REČNIK stranih i manje poznatih reči abonos — drvo koje raste u Indiji, poznato po svojoj tvrdoći i crnoj boji abonos-čibuk — dugačka muštikla ili cev od lule (kamiš) od abonosa
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Čas iz ove, čas iz one kuće ispadne tek iz avlijskih vrata kita; pridruži se gomili, i gomila raste sve veća i veća što bliže crkvi.
čitalac saznati još neke podrobnosti koje se odnose na onaj krupan događaj, i videće kako seoska »fama« postaje i raste. Čim je izašla od gđe nataroševice, uputila se gđa Gabriela brzim korakom gđi Soki grkinji.
— završi Rada ponosito. — E, da?! — A moja familija, a i svi paori, uživaju već, bože, pa im već, već sve raste perje, pa me fale i vele: »Al’ umeš da cifraš!...« Pitajte samo gospodin protu kako mu se dopala molčanska keruvika?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
- Ne li tada berem bilje? U gluho doba, kad gora, voda, sve se smiri... Kad trava oko mene počne da raste i kamenje po gori da puca, a tad se bilje, u to, gluho doba, ono vidi... tad ono od Boga pada.
Ali ono se krije. I svakome se ne dâ da ga vidi. Sve po mrtvičkim mestima1 raste. Teško je da se bile vidi, nađe i uzbere.
Pa kad ocu, materi daju parastos, spomen, oni ujedno i njemu. Iz očajanja. Ne znaju šta da rade. Što više stari, raste, tim gori. Niti živi, niti mre. Dugačak, bled, a bez krvi snaga, nežna mu, nežna... više mrtva.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
prirode sve više podleže onim mračnim i tajanstvenim silama, kako svom onom neuporedljivo snažnom i drhtavom strašću raste, širi se, izbija u punom besu ove neobične, ove lude zvezdane noći kad je pena i krv uzbunjivala oslepljenu maštu do
ona jadna, stara porušena i oljuštena drveta i u dubokoj, teškoj i umornoj rezignaciji gledaju se nemo, dok mlada gora raste nepravilno i kržljavo. Kao sova što drema u trulom drvetu stoje ona i ćute i žale za starim vremenima i onom mladošću.
pištimo i umiremo, dotle on, gord i uzvišen, kao sam, kao bez nas, kao protiv nas, kao nekom svojom unutrašnjom snagom, raste u visinu, širi se i razvija, džinovski i ogroman. Kroz nekoliko godina on će biti velegrad.
— Stanite, stanite! On raste to je istina, ali na mržnji, na strahu, na bolesti za zaradom, na užasu od gladi, na korupciji on raste.
On raste to je istina, ali na mržnji, na strahu, na bolesti za zaradom, na užasu od gladi, na korupciji on raste. — Da, na svemu tome, ali on raste... Beograd. Hoćete li dole u zemlji? Hoćete li zato dokaza?
— Da, na svemu tome, ali on raste... Beograd. Hoćete li dole u zemlji? Hoćete li zato dokaza? E pa idite u narod i videćete ovo: da čudnim i nevidljivim
A Beograd raste. Gle, kako raste Beograd užasno i širi se, sam po sebi, unutrašnjom snagom. A ja? Gde srljam ja? Jurišiću, gde srljaš ti?
A Beograd raste. Gle, kako raste Beograd užasno i širi se, sam po sebi, unutrašnjom snagom. A ja? Gde srljam ja? Jurišiću, gde srljaš ti?
A Beograd raste dok ja padam i tupavim i krv pljujem i osećam kako se sav ovaj moj duševni aparat pun prljave prašine i truleži, kvari,
Beograd raste; raste Beograd; gle kako Beograd užasno raste! Beograd nebo para I svi vrhovi osciliraju. Ah svi, eno, eno svi, bez
Beograd raste; raste Beograd; gle kako Beograd užasno raste! Beograd nebo para I svi vrhovi osciliraju. Ah svi, eno, eno svi, bez razlike,
Beograd raste; raste Beograd; gle kako Beograd užasno raste! Beograd nebo para I svi vrhovi osciliraju. Ah svi, eno, eno svi, bez razlike, vrhovi osciliraju.
Afrika
Ona je izlivena u jednom jedinom mahu i uglačana čvrstim vazduhom i horizontima. To je živa bronza koja raste kao biljka i kao zver već četrnaest godina.
Park, ogroman vodoskok, čitav bazen. Pokazuju mi u urođeničkom kraju jednu drvenu kućicu, oko koje raste pet stabala: čokolada, banana, hleb drvo, kokos i jedno koje nosi divne crvene cvetove.
Svako gigantsko drvo u ovoj prašumi je ogromna građevina koja živi i raste u svojoj arhitektonskoj privlačnosti. Kako se ne uzbuditi onda tim!
I oni buše donju usnu da bi u nju uglavili bradu od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli obavijaju svoja bedra ukrštajući
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
a bio je ispružio noge, pod stolom, tako da su se Pavlu te noge, te čizme, te špore, činile tolike, kao da Engelshofen raste, raste, pod stolom. Dugo je trajalo dok se udostojio da malo ućuti.
ispružio noge, pod stolom, tako da su se Pavlu te noge, te čizme, te špore, činile tolike, kao da Engelshofen raste, raste, pod stolom. Dugo je trajalo dok se udostojio da malo ućuti.
Ti više nikad neće videti mesečinu u Varadinu. Ni kako žito raste, ni u žitu crvenu bulku. Ti će, zauvek, ostati, ovde, na Šlosbergu, živi, u grobu.
Novi će pukovi imati da se u Mirgorodu formiraju. Njihova armija će da raste. A jednog dana, oni će se vratiti u svoju Serviju, koju napustiše, pod prevaru.
Teodosije - ŽITIJA
život, poučavajući se apostolskim rečima: „Ukoliko spoljašnji naš čovek propada“, i „kada sam nemoćan, tada mi još više raste snaga u Bogu“.
Kao svima, i nama Bog želi spasenje: otac moj i ja iz zemlje naroda našeg jeres zloverja odagnasmo, i pravoslavna vera raste i množi se. Jedino nam nedostaje što nemamo svoga arhiepiskopa, da u našoj zemlji osvećuje i uči u Gospodu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kod mnogih ljudi je darovitost vrapčije intenzivnosti. Ali amplituda dara je u vezi i sa kulturom: sa višom kulturom raste izdržljivost, sve je više savesnosti i ojačaju sposobnosti naroda koji ima dara. Izuzetno ima i velike darovitosti.
Veliki se broj Crnogoraca školuje u Srbiji, čak i na beogradskom universitetu. Odlaženje u Ameriku raste, ali se većina vraćaju u otadžbinu. Usled svega ovoga raspadanje je zahvatilo i crnogorska plemena.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ni srca Ruke obe padnu Besposlene padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog dlana trava raste Šta da ti pričam (1954) KOST KOSTI I.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Zbog toga se ne plače, Rašida! Napisaću! - obećao sam, ali je dvojno osećanje, da sam Bog i da sam gad, počinjalo da raste u meni.
Pojma nemaš kako izvesni gadovi vode računa o svakoj crkavici! - opet sam video kako u meni raste mamin lik, kako joj se preko zenica, pa preko čitavog lica preliva strah, dok ja i drug direktor stojimo jedan
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
” Najglavnija je bila stvar što Čamča tako profitira. Gospodaru Sofri i Krečaru čisto džigerica raste, kad vide kako već platno prolazi.
ga, a otac izvadi poljske haljine, pa dâ mu probati; dobro stoje, samo su malo alvatne, ali tako hoće otac, jer dete raste, ali već mati pobrinuće se da se udese. Kćeri i Šamika odu da se pohvale s darom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
osvrne, bez duše, sa ustima poluotvorenim, izdišući, pa da mu nešto kaže, ona oseti, kako sve to što joj čula raspinje, raste uvis, kao nešto bestelesno i toliko krasno, da htede zadivljeno da otvori oči i pogleda šta je.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Često se izvode magijski postupci kada je mlad mesec, odnosno kada počinje da „raste“. Od sedam dana u nedelji, u ljubavnoj magiji koriste se gotovo isključivo utorak, petak i subota, a doba dana je — veče.
Pogodno vreme za uspeh magijskih postupaka za plodnost jeste period kada mesec „raste“, odnosno vreme tzv. mladih dana. Od dana u nedelji najpogodniji za svadbu su „srećni dani“, posebno ponedeljak i nedelja.
⁶⁵ VEROVANjA O POSTELjICI I PUPČANICI Za posteljicu (placenta) koja raste za vreme trudnoće i služi za ishranu ploda, vezana su razna verovanja.
U našem narodu posteljica se negde (na Kosovu) daje psu, da dete bude hitro, ili se baca u reku „da dete bude brzo i da raste kao reka“.
odlaganja krštenja: u staro doba, kaže se, mnogi su držali decu nekrštenu i po više meseci jer se smatralo da dete bolje raste dok je nekršteno.⁵³ U Banatu se veruje da su deca najugroženija od strane demona upravo posle krštenja...
U vranjskom Pomoravlju, na primer, onaj ko prvi ugleda tek iznikli zub, valja da kaže: „Vučina mu raste!“, pa će dete imati zdrave i jake zube kao vuk.
Najčešće se kosa, da bi dete dobro napredovalo, ostavlja na mladu šljivu, zatim u račve kalema koji bujno raste ili u bokor od ruža.
Obredi za fizički napredak deteta vrše se često u vreme mladog meseca, tj. kada on „raste“. Čini („valja se“) za rast deteta.
Uostalom, u narodu se često čuje: „Od batina se raste“. Tabui („ne valja se“) u vezi sa rastom deteta. Ne valja preskakati dete jer neće više rasti, veruje naš narod.
U Crnoj Gori, tek kada se, u trinaest-četrnaest godina, devojčica zadevojči, onda počne puštati kosu da raste, a do tada je šiša.
Za žensko dete ovog uzrasta koje još nije počelo da pušta kosu da slobodno raste, na Kosovu se kaže još i „čora“, „čorče“.
Narod uočava da je za razvoj deteta važna sredina u kojoj ono raste, kao i odnos te sredine prema njemu. Ali s obzirom da poslovica sažima i uopštava ono što je neposredno iskustvo,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Sve ponornice zlatonosne, srebrnjaci gorskog vira, sve duge sedefaste, sav biser što u školjci raste, zvek perpera i talira, sve blago što ga sebar zbira, pregršti i vreće zlata što se staču sebru s nokata, sa motika,
ZA SLUGU JERNEJA Tražim pomilovanje za slugu Jerneja koji otkako raste trava i nebo ogrozdom zvezda rodi uzaludno traži svoja prava.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Naokolo je svuda unedogled ustalasana majska trava, po kojoj tu i tamo raste cveće kome ne znaju ni imena niti svrhe — krošnje na vetru i sanjivo zujanje insekata...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tako je počela masovna proizvodnja knjiga za decu. Što broj ovakvih dela raste, dečja književnost postaje sve dosadnija.
Obilje usklađenih vokala i opojnost ijekavštine — tajna su te raspevanosti. Lirska plima najčešće raste u samim završecima ponesenih odeljaka, gde se javlja kao setan zaključak, kao vapaj ili uspomena na „nezaboravna plava
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
6 Broj obrazovanih ljudi otada stalno raste, i tako se stvara povoljno zemljište za razvoj narodne kulture i narodne književnosti.
Na bečkom univerzitetu i mađarskim akademijama školuje se sve veći broj Srba, i broj srpske inteligencije stalno raste.
KNjIŽEVNI UTICAJI U XVIII veku Srbi su bili pod jakim ruskim uticajem; od kraja toga veka oseća se i sve više raste nemački uticaj.
I od toga doba uspeh srpske narodne poezije u zapadnom svetu samo raste. Ohrabren tim neočekivanim uspehom, Karadžić produžuje započeti posao i ne napušta ga do kraja svoga života.
početku, pisao je on 1820, više ludi ljudi negoli pametni, ali u napredak, od dana do dana, sve društvo pametni raste, a ludije se umaljuje, i tako razum i istina s vremenom nadvlađuju.
Ti vrlo ozbiljni pokušaji su primećeni, i njegov književni glas stalno raste. Saradnik mnogih srpskih i hrvatskih časopisa i listova, on piše mnogo i na sve strane.
Milićević, Vuk - Bespuće
pogled meće i ljubav, i molbu, i preklinjanje, pozdravlja ga radosno kao brata ili prijatelja, s uživanjem ga prati kako raste kao i njegovo srce u grudima, kako malo po malo prekriva nebo, kako se primiče, prilazi, spušta.
Radičević, Branko - PESME
Oh ala mi raste kika Kad pušaka stane cika, Kad zagledam turska skota, Pa kad mi se s konja smota, Kad mu glavu pseću zbrijem Pa
Ne kidaj ga, tako t' boga, brate, Drugo cveće tamo cvati za te, Ajd' ti tamo, a ja ću onamo De bez cveća trava raste samo, Bez drveta, bez ikakva žbuna — Dva, tri kroka — eto mene tuna.
Ti ne beše onaj raste silni Koga bura s ukom dole ruši, Veće cvetak skrovan i umilni Koji cveta, vene, pa s' osuši.
Di igrajuće niko nas ne smeta, Di glasne tice same drže stan, Di vire oko vidi žuboreće I lepošarno dino raste cveće. 18.
Visoko što se njezin strmen diže? Na njojzi gore samo raste trava, I samo ona nosi za me lek. Il' odund uzbrat životvorni struk, Il' strmoglavce srušiti se dole.
Beži, beži, kom je mila glava, Nije glava kâ zelena trava; Travu kosiš, trava opet raste, Al' kad padne, glava ne izraste.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nogu pred nogu, naniže, po mjesečini! Kako je drag i pun svaki korak povratka. I kako sve više raste, primiče se i u samom srcu razgara djedova neumorna vatrica. Eno je, bdije, zove i pokazuje nam put.
vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog požara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vuče u nepoznato.
— Drvenjak zlobni, šta li je samo izmislio, psi mu bradu lizali. A Marijana raste i džilita se, mažena od čitave kuće, naročito od moje strine Save.
— izduši Dane i potom splasnu i zaćuta. Više nije nalazio riječi za ovo čudno razigrano stvorenje o kome ide i raste priča kao o curi hajduku, barabar s Lazom Škundrom i Lukom Labusom, a kad tamo pred kuću — nema tu ni cure ni hajduka,
U njemu sve više raste uzbuđenje, penje mu se pod grlo i oči počinju da mu se magle, isto kao i onda kad je u đačkoj klupi pisao svoje prve
prvi put pojavio poslije hvatanja Jazbeca: zamukli ljudi se razmiču da mu načine mjesta, tišina pred njim se rastupljuje i raste, a on korača oduzetim nogama nikud, ni u šta.
Pa da ...Evo, i ja kao da vidim tu istu kuju kako se s mukom otkida od znanog rodnog dvorišta, dok jezero polagacko raste i osvaja dolinu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pružam joj naforu i pitam: da li je ko dolazio? Ali da znate kakvim je glasom pitam! Glasom od koga ona sva raste i ponizno odgovara: — Kumašini, sine. Zaustavljah ih, dok ti dođeš, ali nemaju kad.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A on mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš? — Vala, ništa, tek besposlen, pa slušah kako trava raste. Kad ovo ču carski zet a on mu reče: — Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu?
tikvicu, pa poleti što brže može natrag; dok ovaj tikvicu natoči baba daleko izmakla: ali onaj što čuje kako trava raste, odmah opazi šum babinijeh krila pa dotrča i kaže carskom zetu: — Baba prevarila našeg čoeka, uzela mu punu testiju a
Sad se dogovore da posade najprije mrki luk; ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
PUTNIK: Ne, ne, moj je lek djejstvitelan. U Senegambiji raste jedno drvo koje ima čudnovato svojstvo. Svaka sirječ grana, ako se u znaku telca odseče, ima tu silu da čovek razuman
Lalić, Ivan V. - PISMO
Sve se na jednu čistu svede crtu Obzora, kada slegne se bonaca I more raste ko nokti mrtvaca, U nepokretu; sve se na tišinu Nasušnu svede, u odjeku njenom Na šaptanje u Getsimanskom vrtu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne, ne! Bogami, osvojili ste Beograd! To je fakat. Kud vi prođete, tu trava ne raste! Gledam vas kako se svake subote i nedelje venčavate po varoši, i kako vam svadbe tutnje ulicama ...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Manastir Rača: porfir-grafika, dobrostiv pogled, radost prostote. Raste, kao hleb, svjetlo sa kika a kroz ono Lj, Lj od Ljepote, večernji psalam vođicu slije u Drinin nadir put Panonije.
Laza Kostić: Stvaranje sveta PONEDELjAK І Gomila mrak se, raste kolač tmine. O staklo srca gruni, Sveta harfo, uz blesak Duha, s vode i visine, u oblik sklopi bèzobličja carstvo!
Po haos-polju kvasac goni testo, što bukće, kipi, kula urnebesno. Gomila mrak se, raste kolač tmine. (A svetlost gde je? Pupi li joj loza?
i Kupu brusi, gde će da zablista, kad metež klone, beli labud smisla. Gomila mrak se, raste kolač tmine. II Tumara tmušom nagon bògotvorni, kroz pustoš lista tamine šumarke. Trenuci to su neslovni i slovni.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vidiš li za njim strašnoga brku! Šumom se šulja lukavi Ćoso, mudrijaš teški, nema mu mjere. Na visu raste čarobno proso, uza nj se dječak na nebo vere, dok jedna koza, pogledaj bijede, stabljiku prosa bezbrižno jede.
Ovo je vile vodene kraj. Obali drugoj nad samom vodom jabuka raste sa zlatnim plodom, žari se, blista, dragulji sami, putnika tužnog u propast mami.
Neka naša ljubav raste i cveta, večito ista, bezbrojna leta!“ A deda Triša zakletve sluša i samo gunđa: „Eto, pod mojim krovom, u mlinu
Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska. Žalosno vetar u trsci šumi i zimska tuga raste, a ždrala pita osamljen patak: „Da li ćeš stići laste? Odoše one u tople zemlje, valjda su prešle i Sredozemlje.
na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste. Ovde je glavni čarobnjak slavni, prijatelj đavola, vila, (još malo — dobiće krila!
Jedan pogled Zorinih očiju zamrači mi cijelu gimnaziju. Oko srca raste barikada, zarobljen sam, ne mogu da dišem, pa se pera, poput koplja, mašam i, zanesen, prvu pjesmu pišem.
Zurim tako, izgubljen, beznadno, u večernje dalji maslinaste, a ne vidim, oko mene, krugom, kako šapat podrugljivi raste: „Pogledajte, kantar ga ubio, evo nam se Ćopan zaljubio!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Bez pobune, bez kritike. Kao saznanje smrti mrava. U sredini sam fabrike prirode. Osećam kako raste i nadima se važnost sudbine mrava a kako splašnjava važnost sudbine Mene. Akvatični susret u noći na čamcu.
To je čak verovatno. — Kad bi trebalo da se ponova rodim... Mislim na sve to... Zamislite taj dečko koji dođe, koji raste, raste, i koji ostaje dok mi odlazimo. Uskoro samo oni što su kao on biće na ovom jezeru. Nijedan od nas; baš nijedan!
— Kad bi trebalo da se ponova rodim... Mislim na sve to... Zamislite taj dečko koji dođe, koji raste, raste, i koji ostaje dok mi odlazimo. Uskoro samo oni što su kao on biće na ovom jezeru. Nijedan od nas; baš nijedan!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Rekoše knjige: potonje je vreme, eto se pogubi knez, a vaskrsava ubog Lazar, i oba ista: raste im moć da sami sebe poseju ko seme.
u neki panj isklijalo je ono što se spremalo na susret sa suncem lišće je našlo svoju bogazu te pada suvi vodostaj raste i gusne u ponekoj tački u ptici što nepomično stoji u kostima što se usprave na obronku da jednočine u čoveku
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ređaju se novi utisci i narušavaju onaj gotovo ustaljen tok misli, a što bliže komandi, u svima raste osećanje iščekivanja o tom novom životu.
Nego, znaš li ti zašto sam ja došao do tebe?... Imaš li duvana? — E, to „zelje“ ni kod mene ne raste... Milisave! Na ulazu se pomoli zgužvana prilika jednoga vojnika. — Ima li, bre, gdegod duvana?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
poče da im kazuje kako se ulazi u školu, kako se sedi i ponaša u njoj, a napolju se razleže pesma: »Paun pase, trava raste; pajo, paune...« Deca poiskakaše iz klupa kao jarići, pa se okupiše oko prozora, a neki behu poumili i da iziđu napolje.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
86. O narandžo, vojko plemenita! Tanka li si, visoko li rasteš! Dažd nahodi, tebe kor’jen raste, Vjetar puna, grane ti podvija; Svrh tebe se grad Budva viđaše, U Budvu se mlad Jovo ženjaše, Iz kola mu vila
186. Paun pase, trava raste, Gora zeleni; I gora se listom sasta, A ja nemam s kim. 187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada
Za Đurđem je kosu odrezala, Za đeverom lice izgrdila, A za bratom oči izvadila. Kosu reže, kosa opet raste; Lice grdi, a lice izrasta; Ali oči ne mogu izrasti, Niti srce za bratom rođenim. 225.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Plače. Veli, došao je kraj za Austriju. Ni Beč više nije veseo, ni osvetljen, uglja nema, a skupoća raste, ludo. Zna se da je car Karlo cvrcnut, već ujutru. Mi, međutim, igramo vals, kao da smo na Marsu.
Na časne ljude i obešenjake. Skupoća raste. Po ulicama se pojavljuju rite. U trenutku kad je naša pobeda sigurna, i mene obuhvata to gađenje, od pobede,
Ostajem sam u svom stanu, bez novaca, i rasprodajem stvari, da bih imao da platim hranu i kiriju. Skupoća raste. Stidim se, međutim, da priznam svojim poznanicima i poznanicama šta me je snašlo, i sklanjam se u okolinu Beča (u
Iza vensenskih šuma prevrću se avioni. To je u čast Pilsudskom, koji je došao u posetu. Trava je počela da raste. Ogromne terase spuštaju se sve dublje, među jablanove u daljini, pred nebom. U vodama su komadi neba.
glumci bili žive marionete; danas, dakle, imate na pozornici konje, lavove, kulu oklopnjače, koja bombarduje, travu koja raste, i đubrište po kome šetaju kokoši. Dijalog nam je bio neprirodan.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
klupi, sedi jedno đače; u ruci mu zaklopljena knjiga, a ono napamet govori lekciju iz botanike: „Ova korisna biljčica raste po močvarnim predelima. Njen se koren u narodu upotrebljava i kao lek...” Starac diže glavu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na zemlji čisto, jedro žito i pleva. Radi lopata i metla, a oko stožera raste gomila, ruke se sve brže kreću i eno, oko stožera se raširio veliki kup...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tol’ko je ubavo. Procepao si ga, što ga ima reč, kako svinja vreću! A Sreti milo, pa mu sve raste kika i za svoj dopis, a i za ovo zgodno upoređenje kapetana s vrećom. — Rezilak, more — veli ćir Đorđe — što se čini.
— Šta mu ja činim te da me pod moju starost pravi drugom verom i da mi kumuje šokačko ime! A Sretenu čisto raste perje i zadovoljno trlja ruke i skače u trupac kad mu rekoše kako se čiča Milisav žali i ljuti na nj.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” MAMINA DUŽNOST Mamina dužnost je da čarape pre zime isplete, Da nadgleda travu koja raste u dvorištu i na njivi. Ali njena najveća dužnost — s tim se slaže svako dete Jeste da dugo živi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
»žute jegulje«, koja će tu, u mestu, provesti svoju mladost i koja posle izvršene metamorfoze ima samo da se hrani i da raste. Ona je dotle obavila samo jednu polovinu svoje odiseje; druga će polovina doći kad jegulja dostigne doba puberteta.
još za vreme larvinog putovanja preko okeana; to jezgro u toku vremena, dobija koncentrične prstenove čiji broj raste sa starošću jegulje.
Ona od tada i dalje raste, deblja i dostiže mnogo veću veličinu i težinu no one jegulje koje su radi rasplođavanja napustile slatku vodu.
5˚ Količina kiseonika, rastvorenog u okeanskoj vodi, raste sa latitudom. U blizini polarnih oblasti ona je nešto veća od 6 kubnih santimetara na litar vode; u blizini afričkih
Cev, kroz koju silazite, savitljiva je; njena debljina i otpornost postupno raste ka njenom donjem kraju, da bi dala otpora vodenom pritisku koji je takođe postupno sve veći.
Ali, okeanske dubine koje kriju tajnu jegulje nesravnjivo su veće od ovih. Pošto sa dubinom mora raste i jačina, pa dakle i težina cevi, i to ne srazmerno dubini, već mnogo jače zbog sve većeg pritiska što ima da održi,
Rakić, Milan - PESME
I svako veče, kada svet se smiri, U mojoj duši zatreperi seta, I tiho raste, razvija se, širi Ko crni cvet što samo noću cveta.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali što je Sofku najviše uznemiravalo, to je što, otkada ona počela da raste i već se i razvila u ovu svoju čuvenu lepotu, on, otac, sve ređe dolazio. A ona je znala da je to sve zbog nje.
Pandurović, Sima - PESME
TEZA Raskošna dvorana... Svet, muzika, sveće... Blesak i žagor; masa što se kreće Kao val; veselje što raste k’o plima, Radost koja sija na licima svima; I u tome sjajnom hýku mala scena.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ta ne bješe ovišna, kad prvom bih u njih, a na jad njihov, trebah im dva puta u nepune dvije godine. „Raste mladež, a da što će!“ prihvati ponajstari, to toliko da nešto reče.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Porastao kao konoplja. Pun besede kao šipak zrna. Pući će kao nenačet kesten (u vatri). Raste kao vrba. Rumen kao ruža. Sâm kao suvo drvo u planini. Suv kao vejka. Tanka kao konopljika.
Potkovao bi i đavola na ledu. Po svili uvodi, a po trnju izvodi. Prosejan i na situ i na rešetu. Raste mu perje. Sva mu je pamet na jeziku — (ko govori šta mu na usta dođe). Sermija joj pamet, a drug zrcalo.
— Odgovori se onome koji pita: gde si ili kako si? Eto, ne mogu dalje od kape! — Odgovori onaj koji se upita: raste li? I gladan bi ga jeo. — Odgovori se u šali, kad ko za kakvo jelo upita: kako je. Iz doma.
— U svakom žitu ima kukolja. — I slatka i gorka dinja na jednoj vreži raste. — Koliko je nizbrdica, toliko je uzbrdica. — Što je više brdo, to je dublja dolja. — Zlo s dobrim susjeduje.
Zato sad u onim gore nahijama raste paprad. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvata) svaka
3 Tapši, tapši tanana I svilena marama — Raste gača pogača. 3. CUPALjKE 1 Hop, cup, na kalup, Četir’ bake, jedan zub — I taj jedan šupalj!
Iz ovoga doma ižljegla u dobri čas!, a u drugi dom uljegla u bolji čas! Da bog da, moja kćerce, da ti kreši i reuši (tj. raste i napreduje) svaka tvoja rabota, kako voda o Božiću, a list i trava o Đurđevu-dne!
(Zvono na živinčetu) 61 — Gvozden ker, prten rep? (Igla i konac) 62 — Gde žujka pase, trava ne raste? (Plamen na ognjištu) 63 — Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje?
(Rak) 147 — Maleno kô makovo zrno, a čitavu vreću podigne? (Buva) 148 — Na po polja sama zemlja raste? (Krtičnjak) 149 — Nasred polja lončić vri, a ni vode ni vatre? (Mravinjak) 150 — Na careviću bez uzla košulja?
(Čovek koji ima vetrenjaču) 283 — Ko ima šest nogu, a ide samo na četiri? (Konjanik) 284 — Koja kosa nikad više ne raste? (Kosa koja se odseče) 285 — Koliko ima čovjeka na svijetu?
(Da umre) 303 — Šta čoveka ćelavim čini? (Kosa) 304 — Što baš onda opada kada raste? (Čovekov život) 305 — Što mi imamo, a bog ne ima? (Sebi ravna) 306 — Što rade svi ljudi zajedno?
(Krompir) 410 — Šta prođe kroz slamku a ne šušnu? (Žito kad raste) 411 — Što ima kapicu, a nije kupljena? (Žir) 412 — Što u ženskim rukama ime gubi? (Lan) 5 413 — Kad je voda tvrda?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
20. Dva dola supodola, među njima zmaj leži, đe zmaj leži, tu trava ne raste. 21. Dva se brata preko plota za brade vuku. 22. Dva stupca u nebo udaraju. 23.
“ a on mu odgovori: „Bog ti pomogao!“ „A šta tu radiš?“ „Vala ništa, tek besposlen, pa slušam kako trava raste.“ Kad ovo ču carski zet a on mu reče: „Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu?
tikvicu, pa poleti što brže može natrag, dok ovaj tikvicu natoči, baba daleko izmakla: ali onaj što čuje kako trava raste, odmah opazi šum babinijeh krila pa dotrči i kaže carskom zetu: „Baba prevarila našeg čoeka, uzela mu punu testiju a
“ Sad se dogovore da posade najprije mrki luk; ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra perja u luka, a ne gledaše šta je u zemlji.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ili napraviš recimo kola! A točkovi još mirišu na hrastove! Izađeš prètkuću, što si uradio tu je, vidi se, raste, znaš čemu služi! Vidiš u čemu si proveo život!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
OTVORI SVU TIŠINU Otvori drhtavu svetiljku Dva oka uplašena ko laste Da otkrivam glas — tu biljku Što iz belog mesa raste I treperi: začuđeno ko vlat Kad vetrovi ga vraćaju i nose.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A vuče me sebi čovečina s podignutom rukom. Ne koračam, suljam se, prikradam i slušam kako strah gusne, raste, pa odjednom buknu u tresak i lomljavu.
Turkinja lako sedi prekrštenih nogu, strogo i redom gleda sve putnike, naginje se da ih bole vidi, kao da raste iz napuhnutih šalvara.
U suton se i kuknjava dale i glasnije čuje. I raste šuplji brest. Aćimu laknu kad ga u grupi seljaka, vezanih jedan za drugog, vod vojnika potera u Palanku.
— Poštujem. Aćim je moje delo. Dokaz da u Srbiji veliki ljudi nose gunjeve. I da narod raste. — Ja sam došao oca da spasavam — tresnu šakom o sto. — A vi ste večeras naročito zajedljivi. — Mraz je napolju.
Da njega kažnjava za grehe, što se noću pretvarao da spava i prežao njen san čekajući da u snu kaže čiji život raste u njoj. Čuo je samo njeno sve teže i sve glasnije disanje. Sve do jesenas ona nije tako disala. Savest je i u snu muči.
Aćim zna, misli Andra, zato se i uspravio i, zadavljen tugom, stoji bez reči, rasplinjava se, širi, raste, ispunjava sobu od netesanog kamena, a ne miče se, on koga svi napuštaju.
Aćim ćuti i gleda pored njega. Ćelija se razmiče. Praznina raste. Njemu je sada ceo svet jedna ispražnjena ćelija. Ona je nekada bila puna ludi.
Vidi samo kolike su mu cevanice! Po stopalu, trebalo je da već iziđe iz škole.“ „Raste dete. U njegovim godinama svoj deci rastu kosti, pa su nekako ružna.
igrao s njim, nikad ga nije pomilovao, Đorđe je to zapazio, i mrzeo ga zbog toga, Nikola je, ne bez zlobe, rekao: „Raste ti sin kao trska iz vode. Ti si u bojnom stroju stajao poslednji, a ovaj će biti čelnik. Nije na tebe rastom.
I Vukašinu je malo stopalo. A Vukašin je viši od njega. Ni Aćim nije nogat. Šta je ovo, kakvo ovo čudo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. Mrak je kao voda tekao njime. Opet je noć i opet je s lampom. Koleno mu je kvrgaVo.
Jeste: sva deca imaju ili kvrgave ili klempave uši. Od ležanja se mlada hrskavica krivi. Kasnije, s godinama, raste i ispravlja se. I čelo im poraste. Kosa se izmiče ka temenu, čelo se produži. Sve je sumnjivo.
On ne može da joj se približi. Gleda je uplašeno i ćuti. Krug suvog cveća obešenog iznad njenog uzglavlja raste, širi se. Suvo smilje, miriše na tamjan i vosak. Samo Adama da otme, Misli. Uze od Milunke lampu i ode u sobu kod Adama.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
i sama starica zabrinu da će dete ostati bogalj, kad na pragu četvrte godine devojčica stade na noge, prohoda i poče da raste. Gotovo prekonoć nestade mrlja i krasta s njenog lica i ono zablista kao mesečeva školjka na dnu mora.
Pogledaj kolika si! — Ti pogledaj! — Odbrusi riba i poče da raste. Bila je već velika kao čamac. Dečak joj skoči na leđa, a riba pojuri.
Dečak za nju nije znao, a nije ni otac koji je kradomice, da sin ne primeti, s tugom posmatrao mališana. »Zašto li ne raste?« — pitao se. »Zašto se ne razvija?« Dečaku je bilo već devet godina, ali je bio sićušniji i manji od šestogodišnjaka.
— Gle, pa naš dečak raste! — uskliknu, a dečak od sreće zaneme: kraba ga, znači, nije prevarila... Ubrzo postade najviši dečak u razredu, jači
i oblaci i vetrovi ne prestaju da pričaju kako gomila peska izbačena iz jednog dubokog bunara u pustari ne prestaje da raste... MALI SVIRAČI Na samoj obali mora rastao je visoki, moćni bor.
Ali još nije bio zadovoljan. Činilo mu se da mu broj brodova sporo raste, sve dok mu ne pade na pamet: »Gle, za jedan potonuli stari brod mogao bih dobiti dva nova!
Šta se tu može! Takva im je sudbina! Zatiskivao je uši da ne čuje naricanje udovica i s radošću posmatrao sina kako raste. »Da se to nije sunčana zraka u dečaka pretvorila?« — pitao se posmatrajući dečakov lagani hod.
»O kakvom domu princ priča?« On odlučno pođe ka princu, ali u istom času crvena žaba na prinčevom dlanu poče da raste i da se penje uvis podižući i princa. Dok bi ptica krilom mahnula, nestade ih. Više ih niko nije video.
Pogledajte koliki ste! — Šta kažeš? — nasmeja se rumeni. — Pogledaj malo bolje! leptir se podiže uvis i poče da raste i da se menja, sve dok mu se telo ne pretvori u glatku, belu dasku, a krila u jedra čudesnog sjaja.
Što ponese sa sobom čudesne zdele ukrašene izrezbarenim lišćem i cvećem? Što slava sela poče da raste? Kada je i kako u selu nastala prva rezbarija, više se niko nije sećao. Je li im je vila na dar dala?
— Šta li je to s našim dečakom? — zabrinu se majka. — Niti se deblja, niti raste, kao da se ekserima hrani... — majka oseti zebnju u srcu, ali već sutradan zaboravi na nu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najgori od svih zuluma, zulum očaja, hara među ljudima a u Vasi, možda i stoga što je više sa drvećem nego sa ljudima, raste san o Baš-Čeliku koji nestaje.
Kako je ustanak napredovao, tako je Dobrača osećao kako raste prostor i njegove slobode i zato je postajao sve stroži prema sebi a sve blaži prema drugima.
Nije mogla da mu kaže ono što je jasno ocećala: da smrt već raste u njoj, halapljivi plod čistog poraza. Iz lađe u kojoj je i ona polazila, preko vode, u izgnanstvo, Ljubica je gledala,
Dok je posmatrao kako ta zgrada raste, i te kako je bio uzbuđen, mada to nikako nije smelo da se vidi. Osećao je da se baš tom gradnjom opredmećuje jedna
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
za mutnim dalekim, Čeznući tako u tišini jâdâ I opet čita... Bol k'o more raste U mrtvoj noći... dok san žudni, mili, Krilom je, mekim k'o paperje laste, Oseni tužnu, umornu, na svili.
I svaki sijač k'o da viši biva, Raste, i svaki pod krstom se diže Nebu... I na me, usred ovih njiva, K'o razdrobljene zvijezde, sve stiže I pada sjeme iz
Pa ipak, Rode, mi smo tu - i na sve spremni Volja nam naša raste s brojem nevolja tvojih! I takvi, mi smo jači neg' nebo i šar zemni! Veruj u snagu, Rode, dobrih sinova svojih! M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu saopšti ovo svoje stručno mišljenje: „Kod Antikire raste lekovita jedna biljka; njen koren, razdrobljen i metnut u nos, izaziva jako kijanje, pa tim osvežava i leči svaki
“ On podiže glavu u vis. Kroz granje drveta video je plavetnilo neba. U njegovoj uobrazilji poče drvo da raste sve više i više, čak do samog neba.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
onda umeo samo da gleda, da se miče i da traži, postao razborit i svestan, osećam: da se u meni nešto novo rađa, budi, raste, kao da stičem novu jednu dušu. I tek sad shvatam šta to znači produžiti dušu, nadživeti se.
Oni dakle žive i pored svih nesreća i samo nas prostor i vreme dele. A ona raste, napreduje, rascvetava se, postaje svesna i razumna, ona je na putu da postane ono što sam danas ja.
A čim to imate, znači stvar nije privremena. Jer, ili simpatije nestaje, ili ona sve više raste. Ako raste, ona vas za tu, da je tako nazovemo, nevenčanu parničnu stranu, i vezuje: što više simpatije, čvršća veza,
A čim to imate, znači stvar nije privremena. Jer, ili simpatije nestaje, ili ona sve više raste. Ako raste, ona vas za tu, da je tako nazovemo, nevenčanu parničnu stranu, i vezuje: što više simpatije, čvršća veza, čvršće
Iz dana u dan, iz časa u čas, za sve to vreme, osećao sam ja i uviđao jedno: da ugled ove ličnosti neiskazano raste u mojim očima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad bi dadilja vrteći nada mnom glavom uskliknula: „Ih! ovo vam dijete čuje kako trava raste!“, sav bih se iznutra ozario od zadovoljstva, poput padavičavog lazarončića koji se među bucmastim drugovima blaženo
prorastu tkivo svijesnog života kao golem tumor, i rana se na površini svijesnoga sablasno širi, naočigled raste i raste jezivo nečujno, kao rupa na dudovom listu pod ustima svilene bube. Ne, ne mogu više da gledam lica spavajućih.
prorastu tkivo svijesnog života kao golem tumor, i rana se na površini svijesnoga sablasno širi, naočigled raste i raste jezivo nečujno, kao rupa na dudovom listu pod ustima svilene bube. Ne, ne mogu više da gledam lica spavajućih.
Zamišljao sam kako u noći leži pored nje — ona spava a on bdije — i u njoj nezaustavivo nešto raste, raste. (A dokle će, mili bože, tako to da raste? i kako će to da svrši? i što će biti poslije?
Zamišljao sam kako u noći leži pored nje — ona spava a on bdije — i u njoj nezaustavivo nešto raste, raste. (A dokle će, mili bože, tako to da raste? i kako će to da svrši? i što će biti poslije?
(A dokle će, mili bože, tako to da raste? i kako će to da svrši? i što će biti poslije?) To sam saznanje nosio uvijek budno u svijesti, i ma šta on radio, ma
mračnu vežu, obazreo se oko sebe, pa turio ruku pod košulju i opipao: činilo mu se da mukla nabuhlina iz dana u dan raste. Katkad bi kljucanje utihnulo, pritajilo se; i za dulje vrijeme, za nekoliko sati, za čitavo jutro.
Između dva ljudska stvora povezana krivicom ona raste i radi dok su god oni živi, i sama živa stvar. Tek smrću krvnika ili žrtve ona je završena, zapečaćena.
No uskoro se smiruje: težina pomalo raste. Sad se sprijateljio s leškarenjem; uzbuđenost i nemir prometnuli su se u lijenost i naviku.
Jenjava grč htijenja, mekšaju obrisi nasušnoga. Mjerilo za bijede svakidašnjice u našim rukama naočigled raste. Blistavilo pejzaža postaje protuteža tamnim unutrašnjim motanjima, smirena dubina perspektive naknada za doživljeno
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A šta to može biti, reci der mi! »Vi’š... tvrdoglava kao pseto — pomisli on, a srdžba mu sve više raste. — Sad ću ja njoj kazati, pa će biti manja od trunke«. — Ti znaš kako prolaze oni, koji rade protiv moje volje...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
uz brazdu bilo je tako lepog cveća da se Petar začudio, pa zapita devojku: — Kakva je to zemlja gde ne može trava da raste? Devojka mu odgovori: — To je žalosno polje. Petar je opet zapita: — A kakvo je to cveće tamo?
A on mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš? — Vala, ništa, tek besposlen, pa slušah kako trava raste. Kad ovo ču carski zet, a on mu reče: — Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu?
Ali onaj što čuje kako trava raste odmah opazi šum babinijeh krila, pa dotrči i kaže carskom zetu: — Baba prevarila našeg čoeka, uzela mu punu testiju a
Sad se dogovore da posade najprije mrki luk. Ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji.
— Pa on njemu kaže. Čim je zaspô, a tu se stvorila šuma, pa žito i kukuruzi, pa ritovi i ledine, i sve tako raste i sve ima svoje misto i sve piva, a nigdi čovika viditi.
— Kako to, sine? — onaj još ne razumi. — Ta tako lipo! Eto, čovik ima pameti da vidi kako mu lipo žito đika i dite raste, al̓ ima pamet i da vidi da će umriti. — E pa dobro, al̓ šta ćemo onda raditi? — sad se opet poplašio otac.
A on raspolovi, biva: polovina je voda. Ja opet ozdo rukom pokažem kako iz zemlje raste svakojako bilje, a on opet rukom ozgor, pokazuje kako kiša pada i da bez kiše ne može rasti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
RASPADANjE Sad nemam više one stare plime Za bol i ljubav; niti danas raste Cveće slobode i osećaj zime, Kao ni želja za jesen i laste. Sad nemam više one stare plime.
Nisam spustio u borbu talasa. SPOMENIK Sa očiju mojih san lagano ide, I duša se budi. I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo vide, K'o daleka brda kroz podneblja plava. Neka čudna radost i novo buđenje!
I dok naše majke suzama se guše, Bregalnicom raste groblje novo, sveže; To umiru hrabre, plemenite duše, I Kajafin žig se nad Sofijom reže.
1912. TAJNA Taj osećaj straha, što u meni raste, Kako me je naš'o baš u ove dane, Kad krovovi trošni dočekuju laste I kad zumbul gleda gde listaju grane.
Taj osećaj straha, što u meni raste, K'o s proleća vode, k'o crni oblaci, Da l' krije u sebi smrt što me polazi? Il to prošlost moja — moje duše zraci
Lagano, sporo, bude se gore, Svud život cveća veselo raste, Zemlja se brzo sadi i ore, Nada se diže k'o nebom laste; Lagano, sporo bude se gore.
rake, Da stojim, gledam, s očima bez sjaja, Gde neumorno, iz pobede svake, Iz toplog srca moga naraštaja Mogila raste put poplave jake.
Mogila raste sve šira i veća Na vlažnoj zemlji pogaženih njiva: To moj naraštaj, moja mrtva sreća, Silazi u nju i u žurbi skriva Prepuk
Mogila raste i nikada soko Dići se neće sa hladnog trzanja, S junaka, koje ne poznaje oko, S pira topova, s presvislog rzanja, S
Kod vas je proleće. Došle su vam laste. Oživele vode, đurđevak i ruže. I miriše zemlja koja stalno raste U grob i tišinu, moj daleki druže. Jedno tvoje veče. ideš kući sporo Ulicama straha, i duša ti jeca.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I onda, na svoj stari, poslovički način, završi primedbom: ”stablo kukuruza raste samo dotle dok ne izbiju klipovi, a posle toga sav sok prelazi na njih.
razgraničenjem nauke i njenih primena, ukazujući da će tehničko obrazovanje bez originalnih istraživanja “Izgubiti moć da raste i da se razmnožava upravo tako kao što potok presuši kada izvor usahne.
Ovo se zbilo mnogo pre nego se čulo o Morzeu. Henrijeva slava među naučnicima bila je velika i obećavala je da dalje raste, ako nastavi da se bavi istraživanjima. Još uvek je bio u punoj snazi, tekje bio napunio četrdeset godina.
Kvalitet nastavnika sada opada, a kvalitet naučnika - istraživača u industriji raste. Sve u svemu, u celini, naša zemlja je u dobitku.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U vratima stoje žene, čekaju, a druge s prozorčića ispružiše vratove između krnjastih lonaca u kojima cvijeće raste, i iskriviše vratove gledajući za njima. Poznanici i prijatelji, javljajući im se, nekako se čudno osmehuju.
svijetle se u mjesečini, a gudure su u tami; vrh mu je sur, oduvijek go, samo što između procijepa sa oštroga stijenja raste gdjekoji žbun, pognut od udara vjetra, a zakržljao od morske posolice, ispod čijeg lišća, pri zemlji, krije se oštra,
Kroz pukotine posrnula zida nazire se more i čujem da se maestral javlja, a u zidu raste divlja smokva, — bog zna otkud je amo donesena, —i veselo pruža svoje lišće u svjetlost povrh zidina.
Žižica ispod oka gleda na okićene prozore, gazi po očišćenu putu gdje litija stupa, pa mu srce raste, veseli se što ga je mali puk poslušao i sve to učššo na čast svome starome začetniku.
Lako im je: letnja noć je topla i vedra, kresi preletahu ispred njih i svetle po šikari što ivicom puta raste, a došavši u dolac, dočeka ih sveži vazduh, hladi ih i okrepljuje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
da se javi dok stope se dečje tope kroz polja široka kao prvi sneg i stonoga lovi senke pale preko zida i trava raste do iznad njenog čela trava zaborava ili uspomena nije važno (3) nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek
Sa svakom velikom nesrećom osama oko nas raste. • Na samom kraju veka, ne samo Kosovo nego i mnogi od naših najznačajnijih nacionalnih i kulturnih prostora – da li
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se Mladen nije formirao u senci očevog ili majčinog autoriteta, nego babinog, a posle očeve smrti taj autoritet naglo raste uporedo s preuzetom odgovornošću.
U stvari, istančaniji odziv na promene u prirodi kod likova raste uporedo s njihovom egzistencijalnom potresenošću i samosaznanjem o uzaludnosti sopstvenih (ljudskih) poduhvata.
„Na taj se način, mimogred rečeno, postiže još jedan učinak: sa učestalošću ponavljanja uporedo raste, odnosno zajedno s njom opada gustina tekstovnoga tkanja.
osvrne, bez duše, sa ustima poluotvorenim, izdišući, pa da mu nešto kaže, ona oseti, kako sve to što joj čula raspinje, raste uvis, kao nešto bestelesno i toliko krasno, da htede zadivljeno da otvori oči i pogleda šta je.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Prorešetô sve kukolje koji nas propaste, P’ onda sretô sve divote — da ti kosa raste. Ja ti pružam evo danas ovaj bokor želja Sve u ime tvojih starih, dobrih prijatelja. »Starmali« 1880. 2.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
znaš šta je priroda, Ne znaš šta je jestestvo, Tiho veličestvo, Gdi fauni ode, Gdi se smeju rode, Gdi travčica raste, I proleću laste, Tam je uslaždenije, Tam je voshištenije. SARA: dakle, da dođemo k devojki.
Miljković, Branko - PESME
je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute Santa Marіa della Salute DIS O moje sunčano poreklo ta potonula krv Neka
II Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti gde su prizori, s one strane krvi gde voće otrovno raste, siđoh, tamo gde uskoro noć će pokrasti sazvežđe suza koje će u oku mi zriti. O, u slepoočnice se svoje nastaniti.
Grade Nema osuđenih noćas svi sanjaju U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade Nema, ali nema ni straha od zmije Pred vratima iza kojih prostor gnjije.
U raspevanom plamenu ko da ga otkrije Trava raste iz njegovog imena i spas Jedini je budan a samo je glas Čuli su ga al ga niko vido nije.
snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko
Uspomeno zlatni praže zaborava! Iz presađenog otrova dan raste i sprema Početak lepote, a lepote još nema: U prekomernosti i izobilju se gubi.
Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno. Jesi li živi stub grada il mrtva Beli bedem dojiš prevaru sve veću?
to je cvet koji priznaje pravo oku i uhu da prisvoje istinu. To je cvet uha, bučni cvet, cvet što raste pa nakovnju i na radnikovom dlanu. To je cvet govora, cvet reči manje očiglednih, manje nepravednih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ona je izlivena u jednom jedinom mahu i uglačana čvrstim vazduhom i horizontima. To je živa bronza koja raste kao biljka i kao zver već četrnaest godina.
Park, ogroman vodoskok, čitav bazen. Pokazuju mi u urođeničkom kraju jednu drvenu kućicu, oko koje raste pet stabala: čokolada, banana, hleb drvo, kokos i jedno koje nosi divne crvene cvetove.
Svako gigantsko drvo u ovoj prašumi je ogromna građevina koja živi i raste u svojoj arhitektonskoj privlačnosti. Kako se ne uzbuditi onda tim!
I oni buše donju usnu da bi u nju uglavili bradu od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli obavijaju svoja bedra ukrštajući
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!... A vidite njega... Pogan starčić raste. Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon.
Kapetan uze flašu i okrete se prema svetlosti lampe. — Ovo neko naročito belo vino? — Raste u ovom bunaru, ispod prozora — dodaje Kosta. — A, rešili smo da više vino ne pijemo — veli veterinar Sveta.
Moj mladi kolega obrati mi se: — Vidite šta raste kraj druma: Verbaѕcum flocoѕum. Sve one vizije daleko su od njega.
Gentіana verna... Gentіana... Narod je naziva: zaspanka. Nežna biljka koja ima zatvorenoplav cvet... Raste samoniklo ovde, među mrtvima, kada se već ljudi nisu setili da im okite grobove...
Samohrane majke, utešite se!... Na Kajmakčalanu, zaklonjena onim kamenjem što je nekad štitilo vaše sinove, raste sada mirno... Gentіana verna. STEVAN JAKOVLjEVIĆ HRONOLOGIJA 1890. Rođen je 7. decembra u Knjaževcu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
On reče. Usta Miloš, duha Hrabrošću, duše krasotom, dika Sveg serpskog roda; prsi mu s' volnuju, U duhu raste namera gigantska. Junak ne trpi podlu ljagu. Odlazi. Ždral nam ga verni čeka.
Koga su bozi uzvisiti radi, tom meću pred noge Silnih prepjatstvija tmu. Raste pobedivši tu. Slave se hram iz prepona diže. Sile zruživše s, Tela i duše iz tih stepene prave ko hramu. 3.
Šešir se beli, Marama žuti, A dugmeta na prusluku Nema ni jednog. Brk mi se crni, Brada mi raste, Britva mi se zatupila, Neće da brije. Kiša me lema, Vetar me praši, Deca viču: „Bež’, eto ga, Sad će t’ ujesti!
Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori? Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava. Kosovo, crno polje, ti Srba druže neverni, Komu cvetom cvetaš, kom’ li se resiš tako?
” Ne sluša roditelj molbe ni sovjeta mlađana sina; K planini već je okrenuo lice i Turcima speši. Smutnja u narodu raste, i briga se diže i jauk. Mole i zaklinju, pomoći traže od Đorđa i majke.
(u kojem se veliča Gajeva Danica, „kad mi kotarčicu punu mirisnog i raznovidnog hrvatskog cveća, koje na našoj gori raste, u krilo prosipa”), izveštaj se završava ovako: „Po svršetku slova ovog uzvisio je mili paroh naš Čokerljan glas svoj,
Bojić, Milutin - PESME
Zar ne osećate iz modrih dubina Da pobožnost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra čudna pantomina? To velika duša pokojnikā luta. Stojte, galije carske!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
sok koji se nacedi na Ivanjdan pre sunca (ZNŽOJS, 10, 53). »Koje cveće najhubavo raste? — Najhubavo cveće bršljanovo, Jer se vije uz borje zeleno, Kao momče uz lepo devojče« (nar.
i Fehrle, o. s., 144°). V. se, najzad, na Đurđevdan opasuje i vedrica za mleko (»da mleko u vedrici raste, navire kao v.«, Karadžić, 3, 1901, 122; SEZ, 32, 1925, 109; upor. PIіn.
« (GZM, 6, 1894, 269; 656); ponekad se češljaju sedeći na konopcu, koji je uoči Đurđevdana prenoćio na v. (»da mi raste kosa kao v., a bude duga kao konopac«, ŽSS, 118). Negde devojke ostavljaju zejtin da na v.
Sofrić, 80). DAFINA Oelbaum, wіlder (elaeagnuѕ anguѕtіfolіa). Dafina. U jednoj mitološkoj pesmi »plemenita« d. raste sred raja: grane su joj od zlata, a lišće od srebra; pod njom je postelja posuta svakovrsnim cvećem, najviše bosiljkom i
Vuk, Pjesme, 2, 3, 116). J. koja raste nasred raja, a svoje grane nadnosi nad paklom spomenuta je malo ranije. Za zmije kažu da imaju nekakvu zlatnu j.
Na j. izvodi se živi oganj (S. Trojanović, Vatra, 77). U pripoveci »Noćilo, Ponoćilo i Zorilo« (upor. Sofrić, 124) raste j. u donjem svetu. Voda u kojoj je iskuvana j.
v.). To što Vuk govori o Sremu, zabeleženo je i u okolini Smedereva. Tu, kod sela Petrijeva, ima mesto Jasenak, gde raste vrlo mnogo ove biljke. Uoči Đurđevdana i Spasovdana dovode ovde bolesnike, često iz velike daljine.
Kad što raste, npr. potkožni čir, pije se tej od k. semena (ZNŽOJS, 11, 266). Puhor od k. koja je sagorena na živoj vatri daje se
Kad k. bujno raste, biće rodna godina (ZNŽOJS, 16, 154). K. se pokatkad upotrebljuje kao Lebenѕrute ‹= šibljika života›, i uopšte kao
Kao opšta načela važi ovo. Sve što se seje treba sejati u punom mesecu (SEZ, 32, 13). Seme kome rod raste nad zemljom, treba sejati prepodne, a kome raste pod zemljom, posle podne (ZNŽOJS, 16, 266).
Seme kome rod raste nad zemljom, treba sejati prepodne, a kome raste pod zemljom, posle podne (ZNŽOJS, 16, 266). Srećni dani za sejanje su ponedeonik (SEZ, 40, 331), sreda (ZNŽOJS, 16, 266;
T. je vilinsko drvo. Oko njega se skupljaju i na njemu se zadržavaju vile, a tis »raste samo na čistom mestu« (SEZ, 32, 377; narodna pesma, BV, 16, 277). Poštovanje prema t. ima ponekad značaj kulta.
Ćipiko, Ivo - Pauci
ide za njim; preskaču s kuka na kuk, a ustaviše se pod glavicom od samih visokih stijena i litica između kojih raste visoka trava. — Ti ne znaš gdje si? — veli Rade smijući se. —Zagrijala se, a? Čekaj, sada ćeš se ohladiti.
I zemlja i vazduh i sve što žive i raste sljubilo se u zajednički životni dah, sve je srkalo odasvuda jutarnju hranu... Ivo se prisloni uz maslinovo stablo i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledam ove ljude kako se prestravljeno i panično s njom suočavaju. Vidim njihov strah kako raste iz trenutka u trenutak, čak i kad im u smrtnom času izraz na licu pokaže nešto od one detinje molećivost, onu tužnu
prišla da ga poljubi u ruku i u grudi, on je preleteo očima preko njenog stasa, ne bi li, valjda, spazio kakvu promenu. Raste li joj trbuh! Dadara je trebalo na tome da poradi, zar ne?
Ne, to ne staje u vrt pravednika. Sunce Tvorčevo i njegove kiše su za njihov bosiljak, ali ne i za drač, a ako drač raste, isplevimo ga, braćo moja, isplevimo ga. Isplevimo sve pod nebom što ne godi našem nosu.
Pred stenom se prostire zaravan zarasla u koprivu, a čim na njoj raste kopriva, zemlja je mekana i plodna. Pedesetak koračaji dalje protiče Beli potok, koji tu pravi tanki slap što se
Nađem strančicu na kojoj raste priprosta no rajska bujad opojnog mirisa, izvadim nož i očas nažnjem naramak. Dole ispod mojih nogu leži naša dolina,
Klesanje stene bolje napreduje nego što sam očekivao. Raste rupa, no raste i gomila sitnog kamenja i kamene prašine što ostaje posle klesanja.
Klesanje stene bolje napreduje nego što sam očekivao. Raste rupa, no raste i gomila sitnog kamenja i kamene prašine što ostaje posle klesanja.
i krhka nada, duga, preduga noć između rastrzanog dremeža i otupele budnosti, pa opet, pa ipak, između svega toga raste bajka, blesava dečja pletisanka, bajalica i uspavanka. Drugi dan sneg prestade da pada.
A zna to i Lauš, namesnik i gospodar ovoga kraja. Mirno će posmatrati kako Saborište raste iz godine u godinu, kako duž Beloga potoka niču nove kuće i kako se pšenična i ječmena polja šire prema jugu i prema
Gorka slast te tuge ni za trun lakša od najnežnijeg milovanja, lepša možda, jer je u istom naponu, niti raste niti splašnjava, niti se puni ni prazni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. JEDNA NOĆ Na trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi bršljan nikao je gust. Bilo je veče.
I ceo božji dan On gleda pusta polja, gde gola strnjika raste, I sneva drugi san. Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi, I moje
Hajdemo gde palma raste i ruža i lotos cveta, Gde mirne gazele pasu i rajske tičice lete I Ganges večito šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih
gde gusti bršljan šumori s lisnatih grana, I bistro jezero šumi i vetrić uljuljkan spava; Gde divlja ružica cveta, i raste zelena trava, I blagi pokoj vlada U drevno, iskonsko doba, u doba proletnjih dana, Življaše nimfa mlada.
Na humku gavran graktajući sleta, Kovilje raste i kupina cveta. 6. Kad sam prvi put putovao tuda, Bilo je mutno novembarsko veče; Pustošna jesen ovladala svuda, A
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
se međusobno, silama koje su utoliko veće ukoliko su zamašnije mase tih tela, a koje slabe u istoj meri u kojoj raste kvadrat otstojanja centara tih nebeskih tela.
Gasoviti slojevi Sunca, u koliko su bliže njegovoj sredini, imaju u toliko višu temperaturu, a sa dubinom raste bez prestanka i pritisak kojem su ti gasovi izloženi.
Osvetljeni deo njene ploče raste na očigled i za kratko vreme pokriće nam polovinu neba. Kazaljka našeg barometra stoji na nuli, mi prelećemo
Ako se ide još dublje u unutrašnjost Zemlje, onda se opaža da je i tu temperatura u toku godine stalna, ali ona raste sa svakim korakom u dubinu. To je konstatovano na svima mestima gde god se ušlo duboko u Zemlju.
metara pod Zemljinu površinu, i našlo se, da, u srednju ruku na svakih 35 metara prodiranja u dubinu, temperatura tla raste za jedan stepen Celzijusa. To je prvi dokument fizikalne istorije Zemlje.
Potok ju je okvasio vodom. Ona se kotrlja, raste i nosi u sebi sve utiske svoga puta, istoriju svoga života. Kotrljanje ove lopte snega, to je jedna mehanička pojava,
Po tima stepenicama se penje i spušta svako sunce, kao i ono čovek na onoj bečkoj slici. Jedina je razlika da čovek raste, bar u svojoj mladosti, a sunca bivaju od svog rođenja sve manja i manja, jer njihova gustina raste bez prestanka.
je razlika da čovek raste, bar u svojoj mladosti, a sunca bivaju od svog rođenja sve manja i manja, jer njihova gustina raste bez prestanka. Ona započinju svoj život na stepenici: M kao ogromne lopte ugrejanih gazova.
Takva gazovita lopta postepeno se zgušnjava, usled čega joj raste temperatura. No sjaj joj se pri tom niukoliko ne menja, jer što ona izgubi, zgušnjavanjem, na veličini, toliko dobiva na
Tako stoji u Bedekeru! Jeste li se umirili? Pogledajte! Pod nama leži razastrt, i raste, kao da ga neko razmotava po celom njegovom obimu, predeo koji smo ostavili.
To je Kanal La Manš. Iza njega Engleska obala. Vratimo se opet severu. Severno i Baltijsko More, između kojih raste, nama na očigled, Dansko poluostrvo, a uskoro ćemo sagledati i Skandinavsko.
A tek biolozi! Oni bi nam, služeći se mojom mapom, pričali nadugačko i naširoko kakvo bilje raste na Veneri, kakve životinje onde gamižu. Zato bi i filozofski fakulteti imali svoje venerologe.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Oh ala mi raste kika Kad pušaka stane cika, Kad zagledam Turska skota, Pa kad mi se s konja smota, Kad mu glavu pseću zbrijem Pa na
Stanković, Borisav - TAŠANA
) SLUŠKINjA (uplašeno): Pa zašto, bre, to izlomi? Znaš li da hadžika to godinama zaliva i gleda kako joj raste i napreduje? MITA (švićkajući se po listovima tom granom): Ja! A šta će vam? (Polazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Crnoj Gori, a naročito o onom Sandžaku, koji nikako ne mogu da uhvatim ni gde je ni kako je, osećam da mi nešto iz srca raste, ovde, gore, gore, i grudi mi budu tesne.” Jednog jutra uđe Kostica u šnajdernicu sa duguljastom kutijom.
” Majstor Kosta oseti da mu nešto raste iz srca. Sva ona maglovita znanja iz čitaonice pojaviše se u glavi. Pojmovi o onom tajanstvenom Sandžaku stadoše se
Pastorici svojoj se doduše nije nametala ničim, ali se izdašno koristila njenim radom u kući. U Noli poče da raste gužva od pitanja i kolebanja. Zbog oca, ona se mnogo savlađivala u ponašanju i reči.
Ko bi me od naših momaka uzeo, ovakvu ljudesinu! I još, ti stariš polako, i sve si više pod vlašću žene. Julica raste i biće lepa i fina devojčica.
Zaprepašćenje osvedočenih raste, i privlači radoznalost neosvedočenih. „Jeste već bili da probate zapaliti?” — pitali se ljudi na pijaci, po radnjama,
Sinovi se nižu, ljubav između roditelja raste, planovi šta će koji sin postati, hoj-hoj-hoj — prozviždi tek u priči gospojica Trinčić.
— Ostavi ti Dostojevskoga! to je bio veliki čovek, jedan od najvećih svoga doba, i koji još ima da raste... a ja sam prosečno prosečan, prosečno spreman i vredan čovek, ako sam i to.
Dum-dum, i gotovo, ode mlad čovek pod zemlju...” Devojčice gutaju reči. Čuju nešto sasvim novo. Mija raste u njihovim očima; nekako im je sasvim sasvim drukčiji.
Započinju dovikivanja, pitanja: svi živi i zdravi! Neko čak i psuje, ali se oseća da nije ozbiljno. Graja raste. Čovek, pošto je od straha ćutao, voli da viče i govori više nego što treba.
Brinuo o grčkoj parceli usrdno, podigao aleju tuja, starao se o cveću. Šimšir je orezivao sam, na grčki način, da raste povisoko kao drvce, na vrhu da ima perjanicu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
nije žabiji jezik, kao što je Demokrit svojim blagorazumnim Abderitima preporučivao, no neka trava koja u mesecu raste i svake sedme godine na zemlju pada.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
kapiji Otvorenoj nada mnom u zenitu Nisam znao spušta li se beli grad Iz oblaka u mene Ili mi iz utrobe u nebo raste Vratio sam se s puta Da sazrelo kamenje iz zavežljaja Ovde na trgu razdelim GORNjA TVRĐAVA Širiš ruke Visoki Pred svim
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
u svakoj tački putanje je stalna količina; i 5) amplituda oscilacije opada u geometrijskoj razlici kad njihov broj raste u aritmetičkoj.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Na meko seda, po mekom hoda. Ni ptiče u zlatnom jajetu tako ne živi! Ali, zašto ne raste? Zašto mu jedino glava biva sve veća?
— Tvoj cvet te čeka! — kaže. — Idi i nađi ga, ili ćeš zauvek ostati nakaza kojoj samo glava raste! Dečak ponovo krete. Ko zna koliko je tako išao?
— Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste? — reče neko i nasmeja se, prezrivo. Ali, kada se Vedran okrenu ka mestu odakle je glas dolazio — vide samo jedan
Zaneme dečak od divljenja. Nežan i srebrn Mesečev Cvet kao džinovski ljiljan pred njim pravo u nebo raste, a stabljika mu leska i treperi. Da pruži ruku otkinuo bi je, porastao i kao lepotan svetom išao.
Nacrtaj brod koji će nas odneti do nje... — reče dečak, a pod prstima Princeze poče da oživljava brod, da raste. Ali, dečak je oklevao da se popne na njega: brod mu je nekako previše ličio na njegovu ribu iz staklenke.
I, dade majka. Nije ni osetila bol, dok je slušala kako iza devet planina i pustinja džinovski jasen raste vezujući raj s paklom. Krošnja mu do sedmog neba dopire, a korenje je do srca zemlje spustio.
Varalica se sav u uho pretvori, ništa ne ču, ali opazi kako sa druge strane stene raste senka neke divovske ptice. Ka nebu pogled diže Varalica i uzdrhta.
— reče glas, a pred dečakovim očima stvori se maleni jahač na zlatnom orlu. 3atim otpoče da raste, ali tako neprimetno da dečak i ne zapazi kako mu doraste do kolena i ramena, pa i preko ramena. — Leteo bih!
Oko Carevine poče da raste strm i visok zid pred kojim su se čak i vetrovi zaustavljali. Ali, posao je sporo napredovao i Carici se činilo da smrt
Šantić, Aleksa - PESME
Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste. Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost i grijeh Jedno uz drugo
Jutros, kao i ti, lepa reko čista, I moja sva duša žubori i blista, Razleva se, raste, i hučno koleba... Gle, vrelo joj biva sve šire i veće, I u njezinijem dubinama sreće Ogleda se zora i plav šator
I svaki sijač kô da viši biva, Raste, i svaki pod krstom se diže Nebu... I na me, usred ovih njiva, Kô razdrobljene zvijezde, sve stiže I pada sjeme iz
62 Na raskršću je grob ledni Za samoubica svet; Tu raste grešnika bedni' Jedan plavetni cvet. Tu u noć nemu sam bio, Sav bolom obuzet; Na mesečini se nji'o Bednih grešnika
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Đe je od nje kaplja krvi pala, onđe raste smilje i bosilje; đe je ona sama sobom pala, onđe se je crkva sagradila. Malo vreme zatim postajalo, razbole se mlada
“ To je Pavle ljubu poslušao: priveza je konjma za repove, pa je odbi niz polje široko. Đe je od nje kaplja krvi pala, onđe raste trnje i koprive; đe je ona sama sobom pala, jezero se onđe provalilo: po jezeru vranac konjic pliva, a za njime zlaćena
Kada riječ u družinu dođe, svi hajduci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, kako trava na uvojke raste kao dojke u mlade đevojke; ne poniče Daničiću Vide, već poskoči na noge lagane, a dovati laka dževerdana, raskaka se s
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da se hrane Ko dva čvorka Traže jela gorka Ko par šljuka Samo da se kljuka Ko dve sove Čak
je da se voli DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM Domovina se brani rekom I ribom u vodi I visokom tankom smrekom Što raste u slobodi Domovina se brani cvetom I pčelom na cvetu Makom i suncokretom I pticom u letu Domovina se brani
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Kad hoću nešto veselo, uzmem pšeničnu slamku, za tužne stvari najbolja je gorka stabljičica kantariola koji raste po brdskim sjenokosima, a za sasvim šašave stvari dobro dođe i to kad se gricka travka „hoću-neću“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bez tebe, kano bez tekuće vode, naša je duša kano suha zemlja; ništa na njoj ne raste krome jedno trnje. Ti, ušavši u mene, trnje svojim božastavnim ognjem u meni požeži, i zemlju pretilu s tvojim radenjem
Zemlji je bilo rečeno: kud mi radimo I semena za svoju nam hranu sejemo, Da nam onuda proniče i raste Kukuta, trnje, vučac i svaki korov!
kuća i po podrumi, po tavani, po ćileri, po košara i na snegu, na mrazu, na ledu, na velikoj peči i vrućini ono niče i raste i klas svoj i rod izdaje!
KRINOVI Smotrite presađene krinove, to belo, lepo cveće... Kako ono lepo raste; nit se trudi ni muči, niti prede da pravi sebi odela!
Ako li ga pomalo i tiho zalaže, to ono s voljom i milo prima te raste po malo i goji se. Zato i mi vama ovoga učenja navalom ne nazdravismo jednim mahom s golemom prevršnom čašom, da se i
Nijedan sluga ne može dva gospodara služiti. Nova grana kud se prekrivi, onamo i raste. Dobro je vrlo kratko, a zlo je sasma dugačko. Dok smo, da smo. Posej malo da ti mnogo rodi.
Ode neviđeno od nje angel i posle toga kako ona hodi s Josifom počujte, kad vide je a trbuh joj raste, jer no starac sa svojim dunđerlukom se živeše, te i ponadaleko hođaše za poslom po mnogo dana baveći se tamo.
Sa šta li to biva, te zemlja nam svoga roda ni posejanoga semena ne izdaje, ostaju nam prazne ostave i sama trava ne raste nego li vidi se crna i suha mnogo put zemlja: ostaje na njoj kletva da je pusta kako neka planina što je prokleta
I pak sejati žito a ništa nejmati da požnje, i kud sije da mu raste škalj i trnje, kukolj i glavnica se promeće. Tako i voće i vinograd sadi, a ono se ne prihvata niti mu što rodi.
Ono svakad lista i raste izdajući svoj plod iz sebe. Nego toliko isto da ga s vanimanjem pročatavamo, a ne isto prevrćući listove, a na vetar