Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
PESMICA Reci, kad bi moj osmeh bled, rastopio se kao cvet pola san a pola led. Kad bih još jednom mogao da volim... Da l bi mi tad bilo dobro svud, i život bio
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
u gordi stas kedra nebesnoga, bi bezdušni velikaš sadovah poletio po nebesnoj sferi al' se s vrha do dna rastopio od preslatke duhovne naslade; al' zavišću duše sledenjene blagost tvorca jesu prenebregle, lišile se vječno
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Eto sad sam sam, sasvim sam . — Ta reč pade kao kamen. Zaćutaše. I ćutali su dok se kamen od nečega nije rastopio. Živi ljudi. Susedi, koji su se najzad našli, koji su se sad za tili časak zavoleli.