Jakšić, Đura - PROZA
Ja joj kažem, ona se rastuži i neveselo mahne glavom, pa me ostavi... Moji dobri prijatelji znaju za tu moju ljubav, pa mi čisto zavide: što baš ja
Utome mu zveknuše lanci... Beše to ropski jek, koji svako srce svojim tupim zvukom rastuži... A siromahu učitelju udariše suze na oči, i ništa nije umeo izgovoriti, do samo: — Oh, znao sam ja!... On nije kriv!.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
E, što jest — jest, dragi aga; da to ne beše tvoja volja, i ja bih se zaplakao! — A narod? — More, rastuži se!... Beše im žao jednog od prvih ljudi. Baš sam video kako i pop i kmet okretoše glave da sakriju suze.
Teodosije - ŽITIJA
Ispričaše sve što se dogodilo s njima. A ovaj bogoljubac, ne mogući slušati što se dogodilo s njima, mnogim suzama rastuži se, jer tako beše od blaga i bezlobiva srca svagda obuzet i obliven suzama. Odmah, radosne duše, ispuni njihove molbe.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Bio je to nekad i moj djetinjski voljeni svijet i zato sjećanje na toga neznanog junaka iz mog sela uvijek me ponovo rastuži, pa se i nehotice pripitam: - Šta li sad radi moj Maligan?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Starac se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri lak neulovljiv smiješak. — Đede, jesam li? — Hm, vidi ga.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Opet bih to želeo. Čovek koji je govorio u početku veselo, rastuži se očito. Njegov glas postade vreo i nesnosan kao kod alkoholičara. — Mislim da je sad već gotovo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
1920. SUMATRA Sad smo bezbrižni, laki i nežni. Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala. Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče!
A ako čitalac misli da sam trčao prema neprijatelju kao neki Šaplin, kome spadaju čakšire, to nimalo neće da me rastuži. Ono što je meni pomoglo da, duševno, podnesem sve te gadosti, bila je priroda terena na kom smo ginuli.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim se zagleda u njega: podsmeva li Mu se ili iskreno govori? Ne podsmeva se. Aćim htede nečim da mu uzvrati, rastuži se i nad slugom, a ovaj mu priđe, uhvati kobilu za oglav i zaustavi je: — Čiča-Aćime, došao je dan da se i ja
učestvovao u pripremanju zavere protiv dinastije Obrenovića, on je napustio Karlovce i Nevenku, najlepšu ženu u Sremu, rastuži se, da u oslobođenom narodu znanje i nauku seje. Ako je trebalo i hrabrost da pokaže, pokazao je.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U bolovima, jadu i nevolji“. Ona obrisa suze, a njen brat se rastuži. „Da“, nastavi ona, „nekoliko meseci pre njegovog rođenja preseli se u večnost moj dragi suprug Isak, ne navršivši ni
Obe devojčice iskriviše usta, a mališan tek što ne briznu u plač. Stara majka se zbuni i rastuži, no ja joj dođoh u pomoć. „Znate šta, dečice; pokazaću vam kako se možete igrati, iako vas je malo“.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Najobičnije svakodnevne pojave su za njih misteriozne i neobjašnjive. Čovek može da se iznenada rastuži i da s mukom traži objašnjenje, a mogao je da shvati da je do toga došlo prosto zato što je jedan oblak zaklonio Sunce.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali, čim se nekako uteši, pade joj na pamet bolesni čovek, deca..... Kako će bez ičega kući? Rastuži se i, onako nevesela, reče sinu da će se još danas vratiti kući. Spremiše se brzo i iziđu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mišljahu da neće živ osvanuti. Ivo, saznavši za seosku nevolju, veoma se uznemiri i rastuži. Za večerom, da odahne od očeva gnjeva i težačkoga tugovanja, iziđe napolje.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tišina. Šapuće samo ustreperen list i negdje šuška sakriven kos. Mačak se rastuži. — Jadni moj Stric, noćas ga je zaista onaj vuk pojeo. Dobro sam ga čuo kako zavija.
— Sakrivaću se svaki dan u šumi, dok me vuk ne pojede — tužno progunđa dječarac. Sad se i Stric rastuži. — Ništa se ti ne boj, ne damo mi tebe. Ima nas ovdje... Ih!
— ozbiljno dodade Nik. Stric samo ućuta. Morao je priznati da njegovi drugovi imaju pravo. Iznenada se rastuži. Njegovo, u osnovi dobro srce, žalilo je iskreno za svojom dobrom drugaricom iz teških dana odmetništva.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da to. A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti. — Kad umrem, nane, ubavo da me sa’raniš...