Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Uzleće Petrova crkva, praćena svojim grobljem, sija Gračanica u oblaku, iznad rasula, okruženi žetvama uzleću Sopoćani, leti Žiča, lete Visoki Dečani, puna jabuka, pred njima Ćele-kula.
Dučić, Jovan - PESME
smo svoju suzu krili u tom času, Onu suzu čednu, svetu, neumrlu: No ona se svagda javljala u grlu, I uvek se tužno rasula u glasu. RAPSODIJA Da mi je da ljubim kao nekad prije — Bez nade i sreće; vaj!
I dok se u miru tka večito tkivo, Huji glas stvaranja i ritam rasula, I dok u te sate još strasno i živo Sve saznaju moja opijena čula — Ja znam da nestajem u šýmu što bludi, Sa
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je negde izgubio klobuk, pa mu je kosa, riđa, rasula se, na čelo, a kika savila o vratu. Za njim je gacalo, ritmično, urličući, trista vojnika, kao u nekom ludilu. Ura! Ura!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Vidim jednu raku, i to žensku — reče njen sin okrećući plećku prema svetlu. — Vidim i neku čeljad, ko da su se nešto rasula, svako gleda na svoju stranu... Vidim i nekog psa — razlajao se, a vukove ne vidim oko tora!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nemoj tako, molim te!... Evo ja, ja te molim! — I dršćući, sagao se pred Stojanom, skinuo kapu, te mu se bela kosa rasula po vratu i ramenima. — Evo na. Ubi ti mene... Ti me ubi!
Lalić, Ivan V. - PISMO
si praznina u svakoj lepoti Vrtova, mora, gradova i kula U tromom blesku godina što minu — Svejedno, ti su ustuk od rasula, Sadržaj koji poriče prazninu.
vlažni sever vetrova i kula Krilatih, koji seku nokte plima; Taj okeanski sever, gde je zima Blaga, a leto u stanju rasula. Da li je ova zemlja obećana Amfibijama i tumačima dvojstva?
(5. VII 1989) NIKADA SAMLjI Nikada samlji nego krajem jula Kada je letu pedalj do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i ruja, Tamnije kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra
milosti, i sipki pesak Klepsidre što mi se prazni; Glose o tebi se glože, Razum je razjeo čula, Mi smo tumači rasula: Jesi li bolestan, Bože? (8.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ljutih čudno saznanje: telo je vetar suprotnih struja, smutljiva napast, strastveni smutak, živičast ponor s gujom rasula, plamene čaške smućen trenutak; svirala to je, krta - bez piska, paklena plima, školjka od vriska.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vratih Ti se! Pa zar da kopnim, bolujem, mrem, u smrti, kuda si brdovita se rasula? Budućnost, što mi obeća rascvetani Srem, uzalud je, suzom braka, na Tebe, kanula.
Pandurović, Sima - PESME
Pri naletu divljem nečastivih sila, Kad vera trne pred likom rasula, Ti si uvek bila moja dobra vila Ponosa i spasa, i svetilja kula.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Prva od njih rasula je Sunčevu svetlost, kao i u Ulzdorpu, u Sunčev spektar na zastor, postavljen iza te prve prizme. Na tom zastoru
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Je! — potvrdi stari ribar. Sama lađa doplovi do mrtve lješine. Mrtvac nauznačice leži između škrapa: kosa mu se rasula, na po otvorene oči uprte su u prostor, lice sure boje, kao i sve stvari uokolo, a kako ga more lagano podiže, čini se
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nam izgledaju samo pojedine strofe i stihovi, što je već kod Petrovića uzelo oštar oblik fragmentarnosti, možda i rasula. Šta je, u stvari, ova neveština ili sve veća pukotina u pesničkoj formi?
Petrović se i u ritmičkointonacionom uređivanju stihova, kao i u jeziku uopšte, gotovo stalno nalazio na granici rasula. On je pesnik koji iskušava rasulo. Ili koga, obrnuto uzevši, rasulo iskušava.
u duši“) Posle toga – da se zadržimo samo na jednoj pojedinosti – onu svetu i mitsku slamu koja se iz otvorene ribe rasula i iz rasporene vučje utrobe viri nehotice projektujemo na slamu koja iz rasporene lutke viri.
Krakov, Stanislav - KRILA
Preko svega se rasula mesečina, na kojoj se crne prilike stražara, i druga uz trnje pričučnula bića. Poručnik Luka korača zadovoljan.
— Au... dreknuo je i skočio u krevetu. Uzdrhtala ruka okrenula je dugme. Svetlost se rasula po sobi. Samo je ranjeni sused sve jače krkljao. Lice mu je potamnelo. Dve postelje bile su bele i prazne.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
je Sima Pandurović (1883-1960) u zbirci Posmrtne počasti (1908) gotovo hladno opisivao prizore telesnog i duševnog rasula.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Objedovao je u krčmi na putu. Pred njim pružalo se ogoljelo polje, a daleko rasula se gusta magla kao more. U posmatranju, njemu je kroz tu maglu nad morem sjalo toplo sunce.
!... On se tobož ljuti na nepravdu; trese glavom, i duga crna kosa rasula mu se po čelu, a promukli glas, rekao bi, dolazi iz dubine. — Ti si sretan u ljubavi! — šali se Ivo. — Ja?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu je zatekao egipatsku kraljevinu u stanju rasula, a naslednike Ptolemeja XII u svađi. Sin toga vladara, Ptolemej XІII, nije hteo da prizna za suvladarku svoju sestru i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
„More jedan više ili manje ne čini!“ Baterija zarobljena, vojnici mi izginuli, vojska se rasula, zemlja propala. Nešto mi pritiska grudi. Gledam kao kroz maglu i suze mi udariše na oči...
Hleba, hleba... A pred nama je grdosija od planine i put vijuga kao ogromna zmijurina. Kolona se rasula po putu. Vojnici koračaju lagano, zamišljeni i tužni.