Dučić, Jovan - PESME
Prostore sam prazne naselio sobom, I rasuo sebe, kô orion sjajan, U neki svet srcâ i dušâ, beskrajan; I živim nad strahom i lebdim nad dobom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nežno onoga dana kad mi je mama rekla da je stiglo tvoje pismo, posle toliko vremena, ceo jedan snop radosnih zrakova rasuo se bio po ovoj sobi i svi su ovi predmeti ovde postali svetliji, miliji, veći.
Pandurović, Sima - PESME
Nosio je teške, zanosne i meke Mirise cveća, i živost, i nadu, Dah proleća bliskog iz zemlje daleke, Rasuo ih, krišom, raskošno po gradu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Volje ti je, pobro, da se opiješ, nego da groznicu dobiješ! Domaćine, pijan se valjao! Jesi li se već rasuo od veselja?! I vi ostali gosti, prišipetlje! Gle, kako su ušutili, pa navalili jesti!
Ćosić, Dobrica - KORENI
On se naljutio na oca i bacio svinjama beuljice, nijedna nije bila duža od prsta. Kud li se rasuo zbeg što se u iščupanoj topoli prevezao preko reke?...
„Nevin sam, ljudi!“ uzvikivao je Đorđe putem do Palanke, a noć je vrila od kreketa žaba. Kreket se rasuo zemljom i nebom, činilo se da i zvezde krekeću zvonko i otegnuto, a panduri su mu odgovarali: „Nisi nevin čim si Aćimov
Krakov, Stanislav - KRILA
Niko nije ulazio u njih. Za trenut bi se pod njima kroz kakav prolom rasuo ceo Solun, i oni su gledali kako gmižu prljave kućice, luduju visoki minari, i daleko po zalivu blistaju brodovi...
Duško je osetio kako se iz njega širi beskrajna radost i ljubav, te se lagano peo na beli grudobran rova. Svuda se rasuo beskrajni splet grebena, planina, jaruga i šuma, sve je blistalo i svugde su treperile sjajne pege u zraku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svetlo sunce pohitalo, Brže došlo na zahodak, Jošt se brže mrak rasuo, I mesec se ukazao. A kad bilo pola noći, Kum namigne na vojvodu A vojvoda na mladence, Odvede ji do vajata, Pa
Bojić, Milutin - PESME
H U tebi mi je mladost pogrebena, Sunčana jutra, podnevno plamenje, Ljubavi čedne poslednje pramenje Sazreo cvet se rasuo nečujno.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Uzme krpu i pođe.) ŽIKA: Al' izvadi svežu vodu. MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko! IV ŽIKA, MILISAV MILISAV (koji je rasuo svu fascikulu): E, ovo je strašno; ovo je već prevršilo svaku meru! ŽIKA: Koje?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
približio se našoj Zemlji, a ova ga svojom privlačnom snagom uvukla u svoju atmosferu, gde se trenjem usijao, ispario i rasuo u svoje molekile. Dugo sam razmišljao o ovom neočekivanom gostu naše Zemlje, ovom simbolu kratke ali sjajne karijere.