Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tama je postala jednostavna, i zvezde, i one praznine i Ljubica je, pročišćena u toj unutarnjoj rasvetljenosti, razumela da voli. Počelo je da sviće a ona je, bosa pošla preko tla: zemlja je bila sva hladna i sva dobra.