Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
GODINE 47 JADAC 49 DRVOSEČA POPU 51 TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA 52 BITKA NA CERU 53 SEOBA SRBIJE 55 IZVEŠTAJ 58 OPET VOJNA 59 BALADA O STOJKOVIĆIMA 61 OKUPACIJA UŽICA 64 VIDIK PRI
TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA Da kolika je, svetica naša, zemlja! Izađe sunce iza Gojkove kovačnice, obasja lipu pred crkvom, orah pred
Avgust, 2000. ZAŠTITNIK TERAZIJA Uz mozaik Mladena Srbinovića Došavši iz rata na gradski trg, Despot je od štita napravio kantar.
raskopčan, slobodan, kroz oslobođena i spaljena polja, kroz minirane njive, pune blata, vraćam se kući iz rova i rata!
4. Lađo s koje se vidi Jerusalim! Pute kojim se vraća bludni sin, ratnik iz rata, s robije robijaš! Čašo vina, hlebe, sveto slovo! Šljivo kraj izvora!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj otac imao je više sestara i braće od koji’ samo najmlađi njegov brat Jakov jošte živi, koji je u vreme Karađorđeva rata bio komandant valjevske nahije, a posle došao na moje mesto u Sovet srpski, a ja odem u vojsku na Drinu.
Tako su pričali mome ocu da su čitluci postali koji su do nemačke krajine trajali. Posle rata izvade knezovi 1793. godine hatišerif da u beogradskom pašaluku ne bude čitluk-sajbija ni aga, niti njiovi̓ desetaka,
postave Turci svoje sudove po kasabama, i tako u Valjevu je bio muselim i kadija, a on u nahiji knez kao i pre nemačkog rata.
Tako su knezovi posle nemačkog rata kazali prvom veziru, i Toliko su posle svagda držali, a ono kad porežu u narodu po oženjenim glavama, to dođe po 8 ili
(Ovaj isti bimbaša, u početku Karađorđeva rata 1804. godine, oko 20. maja meseca, zastao se bio s vojskom u Požarevcu, gde ga moj stric Jakov i Karađorđe opkole; i
sve pokazujem: kakve smo zulume trpili, „i dalje bi trpili, no dahije popisaše u svoj tefter sve koji su za cesarskoga rata bili oficiri, kaplari i soldati, a pri tom i najbolje kaluđere i popove da iseku, i već moga oca kneza Aleksu,
— Ode, i mi odemo. Posle nekoliko dana opet nas u isti dvorac zovnu, te na nji̓ovo pitanje počnemo od nemačkoga rata kazivati: kako su naši oceni u frajkoru vojevali i pizmu od Turaka primili; kako su naši knezovi i zašto našu vojsku
(Ovaj arambaša Jovan Vrbica, posle za Karađorđeva rata, imao je dobar dar i sve je ranjene momke u Vrbici i po vojsci vidao i taneta iz momaka vadio; i ja kad sam odlazio u
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I dobro je, i ne valja! Zapamtio sam dobro, kad god je tako rodna godina bila i jeftina bila ’rana, uvek je bilo rata. Sad kako je, to ja ne znam! Valjda i ti carevi pobesne k’o i paori. Al’ videćete samo da će Baćuška zaokupiti!...
! Sigurno se odala na astronomiju i zvjezdočtenije — veli zajedljivo pop Ćira — pa pogađa ’oće l’ biti rata, i ko će dobiti batina. — Pa i biće i rata i batina! — dreknu pop Spira ljut kao zver, i polete na protivnika...
— Pa i biće i rata i batina! — dreknu pop Spira ljut kao zver, i polete na protivnika... Šta je odmah sledećeg sekunda bilo, doznaćete
Tavori se, gospodin-popo, od talijanskog rata i otkako iziđoše ove sekseruše banke, sve gore; pa dok mogu, — dobro, a kad udari ruda u breg, a ja ću, što kažu,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ama pobesnili smo mi, ja vam kažem Trebalo je da se umiljavamo a mi izazivamo i čikamo, posle dva rata. U mesto da smo je gladili i mazili, da smo joj laskali dok se odmorimo, dok se spremimo, dok se opet osposobimo a mi..
— Evo, sve će ce, veli, urediti bez rata.... slobodan prevod. — Vraga će se urediti. — Ama jeste li vi izabrali podrum, kažite vi meni?
Idite kućama i spremite se, rata mora biti! Samo se njemu činilo da on to ne bi kazao onako obično, nego bi nekako grozno zaurlao snagom one vere koju
Dva rata i jedna pobuna, ti tek što danusmo dušom, evo ni rane mi nisu još suve, a, vraga, šta se ponova sprema. I onaj ble savi
Samo ja osećam jedno: da do novog rata mora doći. Jest, mora, mora doći, do novog rata. A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da
Samo ja osećam jedno: da do novog rata mora doći. Jest, mora, mora doći, do novog rata. A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da pojmim, i ne pojmim jasno da li je bolje da do njega
Jest, časti mi moje sa svim nesigurne, mora biti. rata i sve treba pustiti da ide kako ide. I onaj Hristić što se oženio pre dvadeset i tri dana mora ostaviti ženu, ono
a još danas klanjaće se oni meni svi kad kraj njih budem prolazio, ti mali sitni i ništavni ljudi, koji se tako boje rata i koji još sutra mogu postati moji ponizni ordonansi i posilni, moje ponizne sluge.
je poslednjih dana redovno činio, sruči i ospe najstrašniju osudu onih što su krivi za sve užase najstrašnijeg, valjda, rata što ga je svet doživeo. Tamo pred svojim šatorom, ispružen na travi, ležao je Jurišić i gledao u nebo.
Ne sećam se ja ni mobilizacije, ni objave rata, niti znam šta sigurno o uzrocima njegovim, sem onih neodređenih fraza i opštih mesta što ih veliko i malo svakog čas a
da mu je otac ranije bio oženjen Švabicom pa y inat ocu obukao seljačko odelo i kao student nosio opanak sve do prvog rata u kome je bio junak nad junacima.
nesmišljenim sudarom iz koga se izrodio i razvio najstrašniji haos nad haosima, nered u kome će vojnički pisci posle rata pronaći najprecizniji red stvari, izvođen do sitnica i na sekunde po marljivo spremljenim dispozicijama Glavnih Stanova
Afrika
Za to vreme mladići se uče tajni ribolova, lova, ljubavi, rata, krađe, lečništva, ratarstva, itd. Uče se svemu tajnom fetišerstvu bez kojeg je svaka navedena veština nepostojeća i
Deroko, koji je za vreme rata služio i na francuskom frontu, pričao mi je da su aristokratski sinovi bili prvi koji su se uvašljivili, uprljali,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njemu je izgledalo opasno, što su u Temišvar dovedeni rascijanski pukovi iz rata, da ih tu razoružaju i razdele po komitatima Hungarije.
Status in stato? „U Beču se zna, sigurno, da je turskim ratovima odzvonilo. Rata više neće biti. Ta gomila više nije ni potrebna. Pa neka idu otkuda su i došli.
govorio je Garsuli, „akta koja su ostala, od obersta Vuka, iliti Volkana, što će reći Volfganga, Isakoviča, iz prošlog rata. To je, u stvari, čitav istorijat pobuna i izdaja. Trebalo ih je povešati još za vreme rata na Franceza.
To je, u stvari, čitav istorijat pobuna i izdaja. Trebalo ih je povešati još za vreme rata na Franceza. A, sem toga, pa baš i da odu u Rosiju? Tim bolje, ostaće ovde prost i neuk narod, pa će biti lakše sa njima.
Ako je Harah baš rešio da te podunavske pukove kasira, mogao je to da svrši odmah posle rata, a ne sada. Ljudi su oboleli, osiromašili, pobenavili, od čekanja nagrada i isplata.
Pa i ta želja odselenija ostala im je bila od Vuka, i one godine, kada je u Srem bio došao, posle turskog rata, prvi put, rosijski poslanik iz Beča, Voznjicki.
Pa bi se vraćao doma, pognute glave, stidno. Kad se vratio iz rata, na Franceza, pre sedam godina, Trifun se još nadao da će daleko doterati u togda slavnom, Podunavskom polku.
Sedeo je tako nehatno. Kao svi koji su bili u ratu, i ubijali u ratu, i vratili se iz rata, i Isakovič je imao tu mirnoću pred mogućom smrću. Mir, koji kockari imaju, pri faraonu, ako su navikli na kocku.
Garsulija, da se zna šta se radi sa njima, Isakovičima, i njihovim otpuštenim vojnicima, njihovim sunarodnicima, posle rata. Čuće se do imperatrice, nepravda, bezakonje, sramota. Naneta Srbima! Hteo je mirno, prvu noć u Beču, da prospava.
Ali se i ona sad pojavi u Pavlovom sećanju. Pri kraju prošlog rata – za austrijsko nasleđe – posle zaključenja mira u varošici Eks, godine 1748, jedna pozorišna trupa, iz Beča, zalutala
1748, jedna pozorišna trupa, iz Beča, zalutala je bila čak do Temišvara, pri svečanostima, sa kojima je Austrija kraj rata proslavljala.
upita: znači li to – in ultima analisis – da kapetan, kao bivši, austrijski, oficir, misli da će Austrija – u slučaju rata sa Turskom – morati da izvede, na tu granicu, mnoštvo trupa? Isakovič reče: „Ja, gnädigster Graf!
Teodosije - ŽITIJA
“ Idite s mirom kući, pomoženi od Boga i bez rata, i zdravi budite! A blagočastivi samodržac Stefan i svi blagorodni, strašnu pouku svetoga saslušavši, užasom obuzeti
I svi blagodareći što ih je Bog pomogao, klanjahu se, i zbog pobede bez rata čudom i ujedno radošću ispunjeni, svetosti svetoga diveći se i hvaleći Boga, svaki svojoj kući odlažahu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“ Za vreme balkanskih ratova i za vreme kratkog života autonomne Arbanije, pa i za vreme Svetskog rata, Južni Sloveni su stalno napadali politiku AustroUgarske i otvoreno iskazivali svoju odlučnu volju, da se sa Kraljevinom
Nova bugarska država, stvorena posle srpsko-turskog i rusko-turskog rata 1876—78. godine, obrnula se u suprotnom smislu.
Ipak, po ličnim promatranjima do kojih smo došli malo pre rata, možemo verovati da mržnja protiv Srba nije uhvatila duboka korena kod bugarskih seljaka.
Te su navike olakšale stvaranje modernih zemljoradničkih zadruga, koje su pre rata u Srbiji bile rasprostranjenije no ma gde na Balkanskom poluostrvu.
Čak i za vreme rata oni kadšto unose ovu notu druževnosti, pomešanu sa ozbiljnošću i veselošću. Biraju prvoga koji će početi napad, onoga,
Tek što je zemlja oslobođena, pa i pre, za vreme dugog rata za oslobođenje (1804—1815) sazvana je Skupština, pa je i dalje sazivana ne čekajući da se ima odluka kakvog ustava.
je vojničkom organizacijom, čiji su se mnogi ratni podvizi manifestovali u balkanskim ratovima i za vreme Velikog rata. Intelektualne sposobnosti. — To su iste sposobnosti koje sam obeležio kao karakteristične za dinarski Tip uopšte.
Za vreme rata su bratstva a ne sela sačinjavala vojničke jedinice, „čete“. Ime sela, za koje se može reći da nije postojalo, počelo
“ Da bi ovaj cilj postigli dizali su mnoge bune. Buna iz 1875. god. je dovela do srpsko-turskog (1876) i rusko-turskog rata (1877).
Policija je organizovala pogrome Srba i oduzimala im imanja. U toku Svetskoga rata austrijske su vlasti vešale ili streljale desetine hiljada bosanskih Srba.
Nehat i lenost su se ukorenili kod njih. Ali su se u slučaju rata ostavljali ovih navika i postajali vrlo aktivni i preduzimljivi.
Više se kreću i izgleda da ih je mnogo više nego pre rata. Otvoreniji su i slobodniji, osetili su se svoji; nose oružje i jašu konje.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Da nije za vreme rata odletela u nebo, poslala bi svoj izveštaj ljudima, anđelima i đavolima i jevrejska sinagoga. Ćutanje sinagoge pogodi me
On? Bože dragi! On koji je u Karanovo došao odmah posle prvog svetskog rata, sa ženom uvijenom u krzno i s dve mačke. Sada ima sedamnaest mačaka, ali žena, više ne postoji.
Naravno, bio je bos i gô. Svi su u to vreme bili bosi i goli. Raznosio je novine i mleko po kućama. To pre rata. Za vreme rata bilo je sve to, plus ilegalni rad, pisanje letaka, lepljenje letaka ispred samog nosa neprijatelja,
Svi su u to vreme bili bosi i goli. Raznosio je novine i mleko po kućama. To pre rata. Za vreme rata bilo je sve to, plus ilegalni rad, pisanje letaka, lepljenje letaka ispred samog nosa neprijatelja, hrabrost, požrtvovanje
Ja, naravno, ne mogu da znam, niti to mogu da znaju takvi kao ja: mi smo rođeni posle rata i nismo krvavili gaće za slobodu.
Go i bos on je nosio mleko, a ona država pre rata bila je grozna... Počeh da mislim o Rašidi i o tome kako spava u čoporu dečurlije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Trebala je tu da preživi, sa svojim ćerčicama, nekoliko meseci, pa možda i godina, dok joj se muž ne vrati iz rata. Trebala je tu da dočeka i svoj treći porođaj, jer beše u trećem mesecu blagoslovenog stanja, što priznade mužu tek
Iz rata se bio vratio ugojen i ćudljiv. Nisu više išli na igranke u tvrđavu, niti je više onako često jahao sa njom. Čitavo jedno
Ne znajući celu strategijsku zamisao Karla Lotarinškoga, kao, uostalom, čak ni sve razloge rata, on nije pitao ni za imena đenerala koji su se pojavljivali i vraćali u pozadinu, ni za imena varoši što su se
Mesto rata u kom je učestvovao, on je pamtio to svoje hodanje tamo‑amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i kišov
Dve hiljade grla, kad bi ih poređali u četvorokut, deralo se, kraj svih batina, za vreme celog rata, za glasnom vikom oficira, ponavljajući: „feldmaršal‑lajtnant, feldmaršal‑lajtnant, baron, baron, Johan, Johan,
leta, u strašnoj zapari, Isakovič je živeo, tako, teškim životom, od danas do sutra, jednako uveren da se iz ovog rata neće vratiti. Ćutljiv, video je sve što se oko njega dešava i gorko se kajao što je uopšte tražio viši čin.
glavu o povratku u popaljenu i poklanu, opustelu Serbiu, on je u vojsci živeo ne samo u miru, već i u sva tri svoja rata, bezbrižno i zadovoljno, očekujući jednako nešto prijatno što će svima njima da se dogodi.
Naviknut da jedno misli i oseća, ceo je puk slutio već da od rata, od velikog, strašnog rata, u kom će se proslaviti, istaći, više nego ikad, uzdići se kao do nebesa, nema ni govora.
Naviknut da jedno misli i oseća, ceo je puk slutio već da od rata, od velikog, strašnog rata, u kom će se proslaviti, istaći, više nego ikad, uzdići se kao do nebesa, nema ni govora.
Početkom meseca juna, koji je, te godine, bio vrlo kišovit, prva odeljenja iz pukova Vuičevih, vratiše se iz rata sa Francuskom. Tada se već tačno znalo za sve koji poginuše, pa se kukalo i plakalo po svim selima duž Save i Dunava.
u potpuno ćutanje, uporno i staračko, i on je, kao i otac mu, koga je pri svakoj važnijoj izreci spominjao, vraćao se iz rata. Seobe mu behu dosadile i nemir koji se ni u njemu, kao ni u svim njegovim ljudima koje je vodio, nije stišavao.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, Beograd 1932, s. 85. ⁰²² Ivić, Danka, „Basme zapisane između dva rata“, Raskovnik, 50, zima 1987/1988, s. 65. ²³ Stojadinović, Milica Srpkinja, isto, s. 55—56.
Ivanišević, F., Poljica, Logos, Split 1988. Ivić, Danka, „Basme zapisane između dva rata“, Raskovnik, 50, Beograd zima 1987/1988. Ivić, I.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
bosioke skrivene u krovu, za sebarki uzdahe potajne kad se o kraljevićima pričaju gatke, za njih što i u doba rata, kad im pod srcem ubijaju dete, trudnoću blagoslovenom zovu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
KAKO SAM SE RAZOČARAO Za vreme rata čuvale su me dve divne, stare gospođe. Dogodilo se tako, nekako, da su se odrasli razjurili na sve strane da pucaju
Obe stare dame ispekle su punu vanglu uštipaka od brašna koje je trebalo da im traje sve do kraja rata. A bila je tek 1943! Svakoga jutra odlazio sam na našu reku i čekao saveznike da se iskrcaju.
zaštitnika moreplovaca, stavljao pocepanu čizmu u prozor, i kako je sveti Nikola, verovali ili ne, čak i za vreme rata ostavljao razne stvari u tu čizmu.
Nije to bilo bogzna šta; poneki potpuno okamenjeni medenjak preostao odnekud još od pre rata, »vodene« bojice iz, takođe predratne knjižare »Simon & Katan«, ili izlizani komplet »Mike Miša«, ali cenio sam napor
I kada smo mi, deca hladnog rata, zaigrali svoj prvi argentinski tango »Ljubomoru«, još su se mogli videti gipsani anđeli na tavanicama kako odozgo,
spasti zaraze; trčaće panično i očajnički, ne obazirući se na prepreke, baš kao i njihovi očevi posle Prvog svetskog rata, kao i njihovi dedovi posle onog rata i njihovi pradedovi posle onih, onih, onih ratova i ustanaka.
ne obazirući se na prepreke, baš kao i njihovi očevi posle Prvog svetskog rata, kao i njihovi dedovi posle onog rata i njihovi pradedovi posle onih, onih, onih ratova i ustanaka.
Kažu da su profesora poznavali stariji ljudi i žene još iz poslednjeg rata, i da su udovice stizale čak preko brda gazeći dva dana i tri noći planinske potoke da ga daruju oskorušama, koje su
Za auto, manje-više... – Gde je ovde hotel? – Nema hotela! – Kako, nema hotela? – Pa, imali smo jedan pre rata, ali pošto nije bilo gostiju, zatvoriše i njega! – Kako stoji sa privatnim prenoćištem? – Ovde ti niko ne izdaje sobe.
»To je sve što imam!« Dalje od večnog rata koji se od postanka sveta vodi između časnih građana i kurvi, što dalje od goveđih rezanaca od kojih se prave najbolje
—Nije prestajao da se raspituje, nadajući se da će bujicom reči nekako zatrpati zaboravljeni rov iz davno izgubljenog rata. —Umro je — reče ona. —Zaista mi je žao! Ko sad vodi poslastičarnicu'? —Prodali smo je.
izabrao je za svoje privremeno boravište živopisan gradić u dubokoj unutrašnjosti, u kome je davno pre poslednjeg rata proveo nekoliko srećnih dečačkih raspusta.
Matavulj, Simo - USKOK
Mi obaška imamo i guvernadura. Eto ti! — Ma je li vladika kao kralj njeki, kao princip? — Jest u vrijeme rata, a ovako, glavari sude u plemenima i bez njega. — A šta je onda guvernadur? — Kâ najveći glavar.
Narod graknu: „Eto sad vladika prima blago od Rusije, pa dosta i njemu i nama!“ Sad, poslije ovoga nesrećnoga rata, nije ni misliti o tome! Plemena se zakrvila. Ali već svi vidimo da se nema kud više, no da treba reda i stege.
I tako Ivo uz vladiku bi cijelog rata na Primorju, služeći ga usrdno, a i stavljajući „glavu u torbu“, kao vojnik, bez čega ne bi nikad stekao ugleda među
To toliko da nješto rekne, zapita: — Dakle, biće rata? — Ne velim to, ali četovanja zanago biće, jer ga je lani slabo bilo zbog nemira među plemenima, a sad se eto vjera
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
S. Egziperija (šest prevoda na srpskohrvatskom jeziku posle rata!), ispuni me jedna vrsta zgađenosti. Neću reći da je Mali Princ delo nedostojno svake pažnje.
U Ćopićevom slučaju to nije sasvim tačno: i posle rata, naporedo sa romanima, humorističkim i satiričnim pričama, te čisto dečjom književnošću, Ćopić se, retko ali snažno ,
(Trešnja s kraja rata) Dovoljno je, dakle, da prizovemo detinjstvo, pa da se u nama začne jedna čistija, slobodnija čežnja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Za vreme austro-turskog rata 1788—1791. služio je kao vojni kapelan i stanovao je u Šapcu. 1796. postao je iguman manastira Feneka, ali došav u
Rođen je u Nemenikućama, u sadašnjem beogradskom okrugu, 1780. godine. Kao dete, za vreme austro-turskog rata 1788, prebegao je sa porodicom preko Save, i tamo stalno ostao do smrti.
Svakako, slovensko osećanje kod Srba i docnije je jako, i to se videlo prilikom krimskog rata (1853—1856), prilikom slovenske etnografske izložbe u Moskvi (1867), tome su svedok bratske veze sa ruskom omladinom,
Šezdesete godine su jedan od najburnijih i najvažnijih trenutaka u ruskom duhovnom životu. Posle krimskog rata, kada se na delu videlo koliko je crvotočiv ceo stari društveni stroj i koliko stvari ima da se menja i stvara u
godinu, nije bio samo »jedna panorama iz naše lepe književnosti« no i manifest nove škole, objava rata svoj literaturi deklamacija, fantazija i zdravica, svima starim filozofskim, književnim i političkim idejama ranijega
Za vreme srpsko-turskog rata služio je u presbirou. Posle smrti Đure Jakšića, 1878, došao je za korektora Državne štamparije.
Posle nekoliko mladićkih stihova štampao je 1886. svoju knjigu Pripovetke jednog kaplara iz srpsko-bugarskog rata, 1885 (drugo, popunjeno izdanje, Karlovci, 1895).
nacionalni i kulturni rad dobio je silan podstrek, i rezultat tih velikih napora bili su sjajni rezultati balkanskoga rata 1912—1913.
U srpski kulturni i književni život ulaze i krajevi koji u njemu nikako nisu bili predstavljeni. Još pre rata 1912—1913.
1899), Sa jadranskih obala (Mostar, 1900), Sa ostrva (Beograd, 1903), Kraj mora (Dubrovnik, 1911), slike Utisci iz rata 1912 (Sarajevo, 1914), [Preljub (Beograd, 1914)], dva romana: Za kruhom (Novi Sad, 1904) i Pauci (Beograd, 1909) i
Sremac, Stevan - PROZA
U srećnim zemljama trude se ljudi da nestane rata, uništavajući nacionalne razlike; gledaju da svi budu svetski građani, da se zbog vere i narodnosti ne mrze; — a vi
— Kazuj, dakle! — Igrali smo se... — Gde? — Na Vračaru... — Šta ste se igrali? — Igrali smo se rata. — Srba i Turaka? A? — Jok! Igrali smo se Bura i Engleza. — Tukli smo se.
Radičević, Branko - PESME
Ja i Rade besmo kô dva brata I za mira i za pusta rata; Beše l' mirno, zajedno smo bili, Po gorici sa puškom odili Kroz kamenje, rastovik i cerje, Premetali pred sobome
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg srca. Prije nego me odvedu, žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima.
Počelo se to množiti poslije prvog svjetskog rata. Stigla bratija s raznih frontova, popucale sve stege i veze, okrenuo svijet u „šverc“, pa se našlo i prigodno ime za
Stara gazdinska kuća, otančala poslije svjetskog rata, prorijeđena španskom groznicom, nije se lako predavala. Još uvijek je držala slugu, a to je bio siguran znak da smo i
— Hoće, hoće! — kliknu djed, obradovan gostu, pa ko to bio da bio. Za nedavnog rata čovjek je toliko njih zauvijek ispratio, pa nek se sad bar neko vrati. — A je l živ moj Radoja, moja veseljačina?
Jedan gazda ispod šume, srećnik, imao je, još od prvog rata, nekog daljnjeg ujaka, ili će biti tetak, koji je imao priličnu penzijicu kao bivši austrougarski feldvebel.
Najstarija koju pamtim iz djetinjstva bio je jedan slijepi stari konj. Posljednje godine prvog svjetskog rata otjeran je u vojnu komoru naš dorat, jedan od najstarijih konja u čitavom kraju.
Konjče mu je, krajem rata, poklonila neka partizanska intendantura. Šta da se kaže, nije mu bilo naročite mane: imalo je sve četiri noge i rebra
Obična gvožđekanja, a ti — hiljadarka. Ne bi ga trpali u topove da to čemu vrijedi. — A sjećaš li se onoga prvoga rata, nesrećo kalajdžijska? Zar onda ne pokupiše sav bakar za topove? — podsjeća ga seljak.
— Eh, šta je! — umorno će komandant. — Šta bio da bio, ti ćeš meni odmah po svršetku rata u školu. Nema ni ženidbe ni službe, već samo škola, najmanje četiri godinice.
Više me ovaj narod i ne zove Sakan, svi me vabe Džakan. Znaš onoga Džakana, Ciganina, trgovao prije rata konjima? Eto, dotle sam ja dotjerao.
Tamo mi, valjda, ni pokojni ćaća nije stiga, a on je prošlog rata, u Sedamdeset devetoj Jelačić-regimenti, obigra pola Evrope. — A živ li je ćalac? — priupita neko iz družine.
— Pa zbilja, kume Panto, ostade li ti meni živ ovoga krvavog rata protiv okupatora i njegovih domaćih pomagača? — pita kum Petar i u nevjerici zagleda uniformisana dugajliju.
Lalić, Ivan V. - PISMO
reče pesnik, San umoran hvata, leži brat do brata, Leže zlatne senke, znakovi udesni jednog davnog, nikad dopevanog rata. Zar ne osećate kako more mili Ovde gde se Sizif sa Sizifom grli?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Skoro će kraj rata. Mene još nema ni od korova. Za stolom sede tri starca. Stari Josif Visarionovič, stari Čerčil i još stariji Ruzvelt.
Bakuta je primila olovku, ali je posle, kod kuće, nikako nije htela da otvori, tvrdeći da su za vreme rata Amerikanci tako bacali olovčice iz aviona, „pa kad je čovek otvori, a ona olovčica — eksplodira!“.
Bakuta je primila olovku, ali je posle, kod kuće, nikako nije htela da otvori, tvrdeći da su za vreme rata Amerikanci tako bacali olovčice iz aviona, „pa kad je čovek otvori, a ona olovčica — eksplodira!“.
Novine smo mu snosili sa tavana, na kome je nekim čudom ostao sačuvan komplet jednog godišta „Politike“ — od pre rata. Davali smo mu broj po broj, a kada pročita posljednji, mi mu opet uvaljamo onaj prvi, pa Jovo — nanovo!
Ali, vratimo se našoj staroj kući, koju je na jedvite jade podigao još posle onoga rata, „odvajajući od usta“, kao što često ima običaj da kaže moj bakuta.
Evo kako! Prvog dana posle rata, kažu, neki dasa u kožnom kaputu do zemlje upadne u našu kuću i izvređa moga dedu na mrtvo ime što ima odvojeno
značke, kako sede po patosu na svim mogućim festivalima i mestima u modi, kako se fol javno grle, kako su protiv rata...
Naravno da su protiv rata kad bi se srušili istog časa da im čovek da da ponesu puškomitraljez ili nešto slično, a možda bi ljosnuli čak i samo
Oni protiv rata? Na časnu reč, nateraće me da ja jedina budem protiv mira, jer već mi kao nešto dolazi da lepo isfuram na ulicu sa
Činio je to i onda kada je vladala neopisiva gužva, recimo čak i tada kad svet prosto pošizi zbog nekog rata ili epidemije, ili približavanja kakve glupe komete koju smo za dlaku eskivirali u svoje vreme.
mišića Pričamo tako na Adi Ciganliji o bežanju preko crte kad se gosn Sule seti nekog finog tipa koji je odmah posle rata visio stalno kod „Ruskog cara“ i pio kapuciner. Šta je bilo s njim?
Ne znam ni sama zbog čega, keve mi! Žurevi, koji su se nekada davno, pre rata, kako kaže maman, zvali čajanke, a još ranije posela i prela, poslednja su šansa za propale novinare koji se drže za
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tebe je, kanda, strah? Prolazi mirno, projezdi ata, Ježević Boci nije do rata.“ Sve tako prođe u miru punom večeri jedne pod krnjom lunom.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Verujete li vi, gospodine, da će biti uskoro rata? — Sa kim mislite da bi se moralo ratovati? — O, dosta je otvoriti novine. U celom svetu pišu o tome.
Svaki dan ga može potpuno izmeniti. Sinoć su govorili da bi moglo doći do rata. Čak deca u Eskaloni... Verujete li vi to?
Čak deca u Eskaloni... Verujete li vi to? Njemu sinuše OČI: — Ako bi bilo rata i ako bih iz njega izišao živ, nikada se više ne bih vratio na jezero. — Ja nalazim da je rat strahovita stvar.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Najzad eto blaženog mi zavičaja, nema više rata, ni pomora, al ne vidim zemljaka, nigde znanca, prilaze mi udovice neke, možda kćeri moje davne dece, jadaju se
lik po njima sunčev sjaj bridi venci trepere još malo pa će njihovog oca da poseku pri kraju žetve Junoše visoke usred rata i pesme rastu na brdu svojim sjajem i staklenim mirisom metve Ima jedan most koji se pokreće i diže iznad Zlatnog
Latin traži neviđene slasti svi bi da se sete tog predivnog rata njegovog bučnog i beskrajnog libreta u znaku pljačke i lova i provoda sa ženskim Srbljem nose skakavce oko vrata kao
izgnanstva moja pravda im je teška kao neprelazan bedem i svetlost iz oka sunčanog oslepi ih kao strela kraj rata je objavljen iz večitog grada a niko da pobedi ne ume. 4.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čujem kako Tanasije objašnjava da je u turski rat pošao sa jednim dinarom u džepu, a vratio se iz rata sa sto dinara. Neki, sigurno oni kojima je ovo prvi rat, zapitkuju: kako je to moguće. — Vešta veština i brza brzina!
Disciplina je uvek održavana kao u kasarni i... još se nije imalo osećanje rata. Ljudi su pregoreli one prve utiske rastanka. Već naviknuti na ovaj novi život, počeli su da sređuju utiske.
Ne dam ja Tanasija za deset njihovih. — Zar je tako dobar? — Koj... hm! Znam ga još iz turskog rata. Kad je osmatrač, taj baca bombe, puca zajedno sa pešacima, vezuje telefonsku žicu po najvećoj vatri.
Ali ga već pretresli. E, što nisam pešak! — Zar mrtvog čoveka! — Ih, štagar sam ih opipao za vreme turskog rata! — Tanasije se raspričao kako je preturao leševe turskih vojnika, misleći svakako da to mene zanima.
— More ćuti, bogati, ovako fino! Pristajem ja na ovakvu rezervu do kraja rata. Dok mi stignemo, a oni završili borbu, i tako pokupimo samo „šnjur“! — veli Dušan Pop.
Sa koliko si para pošao u rat? — Sa jedan dinar... — Pa, da li će moći da ti istrajiše do kraja rata? — Sa mogućom prilikom sigurno, pa će i preteći nešto — smeje se Tanasije, gurajući duvan u nedra.
Od početka rata sluša samo lupu i pucnjavu topova, gleda muškarce, konje i mrtvace. I rešio se sada Aleksandar da „skine mrak s očiju“.
— Videli ste posle balkanskog rata — reče Milutin — kako mnogi bez ruke ili noge prose. A ko je prihvatio te ljude?...
Nigde jednoga ne videh celoga rata... — Hajdmo! — reče komandir i mi se digosmo. Pod samim grebenom ugledasmo mrtvo telo jednoga pešaka.
— To ti je naličje rata — veli Milutin uča. Silazili smo ka železničkoj stanici da vidimo prolaznike, i uz put razgovarali.
Sve mi se činilo kao da je nekuda otputovao. Ili sam možda ogrezao u grozotama rata, pa sam otupeo prema jadima života. Tako poneki put mi izleti zvižduk sa usana, pa se najednom trgnem.
— Sine, ja se stalno molim Bogu, da vas sačuva... Uzdam se u Svevišnjega da rata neće više biti. Dosta je... Pa i oni imaju valjda majke... Bila je pribrana kada sam polazio.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Da ga sretnem na ulici, mislio bih da je običan seljak! GINA: Taj je pre rata gore u Sinjevcu, da izvinite, silovo koze! VASILIJE: I to je danas postalo vlast! GINA: Neće da se smiluje nikom!
Prženu ribu? Ili možda guščetinu i pačetinu? SIMKA: Gde rekoste guščetinu i pačetinu... Pre rata se belela reka od guski i patki! Nije se moglo trenuti posle ručka od gakanja! A sada nigde perceta, ni za pahuljicu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
„SUMATRE“ 235 PISMA IZ PARIZA 241 KOMENTAR UZ „POSLANICU“ 275 UZ POEMU „STRAŽILOVO“ 278 KRF POSLE RATA 283 NAŠA NEBESA 286 PESME 289 SUDBA 290 U POČETKU BEŠE SJAJ 291 POBEDI 293 KUGA 294 PESMA 296 ROBOVIMA 297 NIKOLI
prolog bio je napisan, i štampan, uz prvu zbirku pesnikovu, koja je izišla u Beogradu, posle prvog svetskog rata, pod naslovom Lirika Itake. To je bila antologija pesnikove ratne, rodoljubive lirike i ušla je u štampu već 1919.
Nisu sve pesnikove pesme iz vremena prvog svetskog rata štampane, a nisu ni sve štampane unete u Liriku Itake. Međutim, pošto su se, u ono doba, slali rukopisi redakcijama, i
Pesme koje su ušle u zbirku Lirika Itake pesnik je pisao, i štampao, za vreme prvog svetskog rata, sa punim svojim potpisom, u uniformi austrijskog vojnika, i oficira.
Pesnik smatra, i danas, Odiseju za najveću poemu čovečanstva, a POVRATAK IZ RATA za najtužniji doživljaj čoveka. Iako njegove pesme daleko zaostaju za tim monumentalnim tvorevinama u stihovima, TAJ
Sem toga i pobuna vojnika, a sve su revolucije u to vreme bile samo pobune vojnika. Za vreme rata, ograničenom broju čitalaca Savremenika, u Zagrebu, te su pesme ostale samo jedna literarna epizoda.
Posle rata, u Beogradu, one su odjeknule kao bomba. Međutim, JEZIVO aktuelne postale su tek u toku ovog prošlog rata, bez ikakvih
Posle rata, u Beogradu, one su odjeknule kao bomba. Međutim, JEZIVO aktuelne postale su tek u toku ovog prošlog rata, bez ikakvih pesnikovih zasluga. U tome je bila njihova tajanstvena sudbina.
U tome je bila njihova tajanstvena sudbina. Naša rodoljubiva poezija posle prvog svetskog rata bila je još, sva, u znaku pompezne, parnasovske poezije: Dučića, Rakića, Bojića, Jelića. Lirika Itake nije bila takva.
Na tom trgu, najlepši četvoropreg terala je žena baruna Rajačića, koji je, docnije, za vreme rata, iako je to neverovatno, u mađarskom parlamentu, pozdravio oktobarsku revoluciju.
Kad je, u austrijskoj artiljeriji, kod Verdena, za vreme prvog svetskog rata, njegovom sinu amputirana ruka i kad je, u isto vreme, i Srbija propala, Berić se bacio sa velike visine trećeg sprata,
Veli, mojoj materi: „Bolje piše od mene Mića!“ Kad sam se razboleo od šarlaha, doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog toga može da
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ako oni produže svoje upade, to još može doći do rata? — upitam. — A ne, nema nikakve opasnosti. — Ali ja držim, gospodine ministre, da je to već opasnost kada oni
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Znao je šta treba reći o Svetoj Zemlji i povodu ovih ratova. Seća se da je Gotfrid Buljonski duša prvog rata, ali se ne seća ni jednoga od ostalih učesnika u ratu...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Zaboga, Cico, gde si dosad bila? Nisi se valjda u crnoj zemlji krila? Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata!
Križaljkom računa: Miletina buna, Pa sve do Carinskog rata, — Prva rata. Posvedočiće cela umrla rodbina Da je tada imao četrdeset godina.
Križaljkom računa: Miletina buna, Pa sve do Carinskog rata, — Prva rata. Posvedočiće cela umrla rodbina Da je tada imao četrdeset godina.
Posvedočiće cela umrla rodbina Da je tada imao četrdeset godina. Od prvog do drugog rata — To je kamata, Ali šta smeta Još tridesetak leta? I tu mu se račun ko dim iz lule gubi ...
godina, posle jednog atentata U kome je čuveni prestolonaslednik izgubio glavu, U Srbiju je stigla pismena objava rata I tuđa vojska pohrlila je na Savu.
Tučom se u glavu ugoni pamet, Batine jesu iz raja potekle!” — Misli deda, veliki nazadnjak, Sa shvatanjima od pre rata; On nikad neće postat zapadnjak, Niti se iščupati iz našeg blata: Za Božić u Topčideru seče badnjak, A krsna slava
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Međutim, sav je taj rad morao biti prekinut za vreme svetskog rata, ali je nastavljen odmah čim je rat bio svršen. Godine 1920.
Za to vreme danska marina je odlučila i preduzela šta treba da se jedan stariji, ali dobar brod, određen za vreme rata da diže mine po moru u danskim vodama, pretvori u brod za oceanografska ispitivanja, koji će se staviti Šmitu na
Posle rata njihovo selo nije više na granici države, pa je, bar onde gde su oni radili, prestala potreba kriumčarenja.
karte Golfske Struje pripomoglo je i iskustvo koje se imalo o pomeranjima i putovanjima morskih mina za vreme svetskog rata.
Posetioci naših beogradskih bioskopa setiće se da su ih posmatrali prvih godina posle svetskog rata i divili im se. Na njima su se mogle posmatrati scene iz podmorskog života, šarenilo i čudni oblici organizama, njihova
Pandurović, Sima - PESME
A sutra će, preko novih barikada Kostiju iz rata što ništi i mrvi, Obasjati sunce novog veličanstva Suncokrete naših požutelih nada, I crvene ruže naše tople krvi,
Jezivi trenut dolazi sve bliže; Noć mračne borbe krvlju se rumeni I urlik rata pod nebo se diže, Vri, mumla, bruji, raspinje se, peni. Hajde, srce moje!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Stvarno ne znam. Moram da odnesem ove đurovače. (Izlazi) SKITNICA: A ja se naprotiv vratio iz rata. Imo sam čin, bio stariji vodnik, pa me po toj OSNOVI rasporede na tu poljoprivrednu ekonomiju. Tako se i upoznamo.
Obučeni su u iscepanu uniformu srpske vojske iz Prvog svetskog rata. Manojlo ima durbin, revolver i pelerinu. Tanasko pušku s bajonetom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bez uspeha. — Možda će Đisara znati? — seti se neko najstarije stanovnice grada koja je pamtila šest kraljeva i tri rata. — Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik! — odmahnu starica glavom. Tek sad se zavrte kolo!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
bombe, koje su prekinule onaj možda prividan ali svakako zamaman spokoj koji se u ovoj ulici nastanio između dva rata, još od trenutka kada je, decembra 1918, držeći strojevi korak, Pozorišnom ka Terazijama i Narodnoj skupštini prošla
Posle Drugog rata ona se širila i preplitala sa krošnjama izraslih lipa tako da nad Francuskom ulicom, sada, čak i u zatamnjenim danima,
Kod Pižona su se, čuo je Gospodar Jovan (glasovi se prenose i u smrti kao i u životu), u ovom veku a između dva rata, svakog utorka sastajali braća Popovići i naučnik Tihomir Đorđević. Nimalo mladi, dočekivali su doboku noć, uz vino.
Vremena su bila zla: posle rata, došla je kuga, posle kuge opet rat. Morije su vitlale po Srbiji. Uprkos tome osećalo se da se ono, očekivano, vreme
Tu kuću, na samoj česmi, sazidao je Geca Kon, koji je, između dva svetska rata, bio izdavač od najvećega uticaja u Beogradu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sve i kada su Spartanci i njihovi saveznici na kraju peloponeskog rata pokorili i osvojili Atenu, porušili njene gradske zidove i dočepali se njenog zlata, ona ne prestade biti duhovno
da putujem u Nemačku i da bih želeo da se raspitam o prilikama koje onde vladaju sada, posle dugog tridesetogodišnjeg rata. Vratar me uputio na njega, jer zna da je onde rođen.
Zato je moj otac mislio da će u ovoj carskoj varoši, pošteđenoj od rata, biti bolje“. „I vi se u tome niste prevarili?“ „Kako se uzme.
Meni, koji sam, evo, preživeo već dva svetska rata nije se mililo da, makar u mislima, preživim i taj svetski rat. Željan mira, a gledajući unatrag, zaustavih se na dobu
„Da je takva zavera optuženih, kada bi, zaista, bila dokazana, stvorena dvadeset godina pre rata, dakle pre no što se moglo znati ko će biti neprijatelji buduće republike, a isto tako da je bila davno pre no što je
U tim radionicama vršio je svoje opite i učinio mnoge značajne pronalaske. Za vreme prvog savezničkog rata protiv Francuske stajao je na čelu bavarske vlade i tri meseca vodio državne poslove svoje nove otadžbine sa punim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
292 NEZNANI 294 SVETLANA 297 PRIČA O SRBIMA 309 SABRANE PRIPOVETKE UTULjENA KANDILA U GOSTIMA Čovek priča posle rata 1 Gospodo, užasno sam bio nervozan.
Pre rata, pamtim, nije bilo ovako. Onda, ako bih neraspoložen bio, to je ipak trajalo dosta dugo; isto tako ako bih, na priliku,
I ko danas, posle rata, može reći da je već gotov sa svojom duševnom organizacijom, da zna šta hoće i da je to što hoće istinska i najveća
Pred mojim očima prolaze jedan po jedan... Zaglédam svakoga. Svaki posebice imao je pre rata svoj cilj. Svaki od njih zagrevao se svojim ličnim planom.
Je li da je to laž? Je l' da se svakome živi? Ja sam sretao ljude kojima je u ovom paklu rata iščezao i poslednji razlog da žive: on im je progutao i porodicu i ognjište i sve što su imali, a njih učinio nesposobnim
Umro je u ropstvu. Ćoravo, naletelo, pa zarobljeno. — A pop Mijailo? — On ti je crk'o od gripa, posle rata. Osta mlada popadija. Pa se zacereka i cmoknu u prste. — Šta ti je pobratime? — šapnuh zgranut ovim odgovorima.
Sit sam ga. Ni većeg zabušanta, ni dosadnijeg patriote. Sa energijom što je skupljao za vreme rata, gađa sad teškim kalibrima. Drugu, sinko, bolju, pošteniju.
student podiže upola, nagnu prema Nikoli i pogleda ga drsko u oči: — Ja znam najbolju — reče on — Čovek peva posle Rata. — Čujmo ga — zagrajaše pijanice te se sve utiša.
“ I čudio se da nisam znao kako je onaj gospodin, u ostacima oficirske uniforme, pop. „Kad je došao iz rata zatekao kopile pa ga sad čuva i vole kao svoje rođeno.
sve kao inače. Sad nije kao pre rata, nema govora, sad sve prolazi, ne? Drugi je, recimo, moral. Pa lepo, sami kažite: ko je siguran u ženu za vreme
RESIMIĆ DOBOŠAR Maršovalo se ili krvavilo i zato raport zadugo nije vršen, a to se upisivalo u dobre strane rata. Sve do jednoga jutra kad osvanu sneg na zauzetoj nekoj turskoj varoši i kad pukovski dežurni, sav uzrujan, dozva
I tako, da nije bilo rata, da nije došao onaj užas koji je njoj doneo spasenje, njoj bi ostalo samo da kopni, da polako i sigurno umire, da čeka
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Koliko li nijeme istine na tim licima ! Za vrijeme prošlog rata, poslije Marne, Verdena, Iperna i drugih golemih kasapnica, kao član nekog odbora pohodio sam ranjenike i izbjeglice po
Poslije rata, više puta ministar vojni. A jedanput, u krajnje kritičnoj situaciji, predsjednik vlade s izvanrednim ovlaštenjima, koji
od osam ili devet godina, kome je oduzela vid eksplozija nekakve praskalice načinjene od stare ručne bombe zaostale iza rata što su djeca iščeprkala iz jarka.
Proveo sam neko vrijeme, za minulog rata, u jednom izbjegličkom karantinu. Naveče bih se dovukao do ograde, razmaknuo prstima dvije bodljikave žice i proturio
Petković, Vladislav Dis - PESME
nezvani, ogrnut u priče, Ranjene mu grudi baca posred blata; I crna šamija na domu ga viče, I traži ga zemljom grobova i rata. Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem.
Ja nisam slutio, u danima tuge, Ustanak naroda i pojavu rata: I dok krv je tekla, oseć'o sam duge, Otvoreno, nebo, rane svakog brata.
kraju starog Beograda, Posle tol'kih dana opet gledam njega: Nasmejana, vedra, lica uvek mlada, Koje mu sad krasi iz rata belega.
on, kapetan vojni, Koga su bojevi digli do junaka, A slučaj ne htede da bude pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S rečitošću onom što mu vojska dala: Od njegovih reči strah ne zna da hvata, Isto tako ni laž, kleveta, ni hvala.
I sloboda niče iz velikog rata, Iz grobova novih dolinom Vardara; Ali ta sloboda našeg starog brata Pir satanski une kod grešnih Bugara.
PROSTO IME Kroz moju dušu prošla su dva rata, Dva stara orla zaveta i slave, Prošla su crna, zasićena jata, Pali krstaši i zastave prave.
uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata.
uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu Srbije, ponos neumrli.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti. Zakovana petvekovna zvona bune, Pobegao duh jedinstva i bog rata; Obesimo sve praznike i tribune, Gojimo se od grehova i od blata. Zakovana petvekovna zvona bune.
Bog sakatih danas prestao da vlada Ovom zemljom plača i veselog rata!” I potmuo jauk bogatih pandura Šiba vazduh strastan... a dan crven teče.
” Ulaziš u sobu. Suze te već guše. A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: “Mama zašto plačeš? Je l' pisao tata?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nikad neću zaboraviti tri godine provedene u njihovom domu. Nijedna tvrđava u toku rata nije imala strožu disciplinu. Hranili su me kao kanarinca.
Uoči rata, kada je izložba mojih turbina u ovom gradu izazvala različite komentare u tehničkoj štampi, ja sam predvideo da će
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Kasnije sam saznao da je to bio Švajcarac koji je služio u vojsci Unije za vreme građanskog rata. Takođe sam priznao činovnicima da nisam učio nikakav zanat, ali da sam željan znanja i da me je ta želja dovela u
izgleda šegrtovanje u Evropi i, kada je to saznao, nazvao ga je gorim od ropstva, koje je bilo ukinuto posle građanskog rata, samo nekoliko godina ranije.
Pod njegovim rukovodstvom fizička nauka je pružila velike usluge zemlji u vreme građanskog rata, a kongresna povelja Nacionalnoj akademiji nauka je priznanje za ove usluge.
Zemlja, koja je ogrezla u materijalizmu, nije u stanju da razvije onaj duh koji je Amerika pokazala za vreme ovog rata. Zato neka idealizam predsednika Vilsona, u očima vašim, uvek znači samo jedno - idealizam Amerike.
Besede koje je on izgovorio za vreme svetskog rata pred američkim narodom i celim svetom, nisu ništa drugo do pridike o američkom idealizmu, kojim je bio zadahnut narod
je rekao da veruje, sudeći po utisku, da je bar tako uspešna kao što je bio moj govor na Prinstonu na početku svetskog rata 1914. godine. Tada je on bio pri kraju svojih studija u Prinston koledžu.
nije u tome video specijalan slučaj opšteg fizičkog principa koji su saveznici dobro iskoristili za vreme svetskog rata u borbi sa podmornicama. Prikazaću to ukratko: Zvuk se prenosi kroz vodu ili čvrsto telo mnogo bolje nego kroz vazduh.
Ovaj fizički princip bio je od velike koristi za vreme svetskog rata u detekciji podmornica. I pastiri u Idvoru su imali mnogo koristi od dojavljivanja kroz zemlju.
Srpska vlada mi je telegrafisala da napravim ugovor za pet hiljada tona masti. Za vreme rata ja sam bio jedini njen diplomatski i konzularni predstavnik u Americi.
značajno ojačati vojnu moć, i tako je Nacionalnu akademiju nauka odobrio Kongres i potvrdio Linkoln u toku građanskog rata 1863. godine. Ta ustanova je tvorevina građanskog rata i po mnogo čemu je ustanova koja čini deo federalne vlade.
godine. Ta ustanova je tvorevina građanskog rata i po mnogo čemu je ustanova koja čini deo federalne vlade. Sada ću govoriti kako je Nacionalna akademija nauka, koju
Sada ću govoriti kako je Nacionalna akademija nauka, koju je stvorila federalna vlada za vreme građanskog rata, stvorila za vreme svetskog rata drugu nacionalnu naučnu ustanovu koja kruniše jedan veliki pokret naučnika koji je
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kod vrata Boke, čija dva rata čuvaju podignute tvrđave, djevojka u misli sažali jadnu omladinu što ondje, izdaleka dovedena, pod zemljom živi, željna
prodora dolazi šum i razlijega se golim kršem; po pučini valovi, stižući se, bijele se, pa kad udare u hridi od rata, pršteći pjenuše se, dok oni u uvalici odmjereno koturaju se prama kraju i, vraćajući se, sa sobom u more nose žalo.
Jednoga popodneva, Marko s ribanja oko rata na školju povrati se ranije no obično, pa, ne našavši je kod kuće, ozlovoljen, potraži je.
Pozdravlja sve koji za nj upitaju i pita je li još obilat lov srdijela oko rata školja. Za nju ne pita! Ko zna zna li da se udala za Marka!...
Jutarnji lahor prestao je, pa lađe po pučini čekaju svježi maestral da duhne da ih naprijed potjera, a oko rata ribarice straže ribu, dok s kraja ribari, opasani debelim konopom, s nategom potežu mreže.
Požure da čim prvo u Velu uvalu stignu. Poslije kiše poče da vedri, a kad dođoše u uvalu, nađoše je još zanjihanu: oko rata joj buči more, no nema one prvašnje sile, a mjesečeva svijetla zelenkasta pruga iz otvorene pučine igra na valovima i
— More vara... Počekaše još neko vrijeme dok se valovi oko rata ponešto smiriše, pa se ukrcaju u lađu na četiri vesla.
Žene i čobani mole, a veslači se napiru da čim brže prođu pored krajnjega rata od školja. Kad ga minuše, prvo no će dalje da veslaju prama školjićima, kud je čamac jurio, opočinuše; osluškuju i
Ja sam još prije u sebi osjetio svu milinu slobodne, skrušene duše.... Pa eto i pošljednjega Mrljanovoga rata, i preda mnom otvara se Kaštelanski prodor, prodor moga zavičaja, i tada, na dogledu vitkog zvonika, moja je misao
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Srazmerno često se pisalo o kašnjenju srpskog romana, i do Prvog svetskog rata i u međuratno vreme i ubrzo posle Drugog svetskog rata.
često se pisalo o kašnjenju srpskog romana, i do Prvog svetskog rata i u međuratno vreme i ubrzo posle Drugog svetskog rata.
nešto teže kad treba tumačiti i vrednovati njegovu poeziju iz vremena moderne, dakle od početka veka do Prvog svetskog rata. Dve su pojedinosti svejedno jasne. I njih ćemo se ovlaš dotaći.
Pored pesnika koji se vraća iz rata, pojavljuje se „jedan dobar drug“, koji se takođe iz rata vraća: iz azijskog dela Rusije, pa preko Japana i Engleske.
Pored pesnika koji se vraća iz rata, pojavljuje se „jedan dobar drug“, koji se takođe iz rata vraća: iz azijskog dela Rusije, pa preko Japana i Engleske.
Dva povratnika iz rata, pesnik i „jedan drug“ iz objašnjenja „Sumatre“, u romanu Dnevnik o Čarnojeviću paralelno su razvijena kao pripovedač
Rajić čak s njim u epistolarnoj formi raspravlja o mogućim odnosima između Srba i Hrvata po završetku rata. I jedno i drugo, far i rasprava o odnosima u novoj državi, zaklonjeno je ili sasvim prigušeno u docnijim izdanjima
Crnjanski nam u tome pomaže svojim sećanjima objavljenim 1929. godine: sudbinu za vreme rata i putovanje iz Rusije, pa preko Japana i Engleske opisuje kod svog prijatelja Siba Miličića na isti način kao i ranije
Ona prikriva da je već tada u začetku postojalo ponešto što će posle rata šire razviti novi pesnici. Možda je najzanimljiviji primer Disove slutnje iz „Tamnice“ o „nevinim daljinama“, sa kojih
kod Viznera, pa je Kulenović nakon svog ranog prvenca i nakon radikalnih stilskih lomova i vrenja posle prvog svetskog rata u hrvatskoj i srpskoj književnosti morao da traga za drugačijim, vlastitim „tonom“ i „glasom“, ili da zaćuti.
onog, na primer, poretka naših jezičkih, književnih, pa i širih kulturnih vrednosti, koji je posle Prvog svetskog rata tako strasno i istovremeno tanano znao da analizira Stanislav Vinaver, a nakon drugoga rata u mnogo čemu na saobrazan
je posle Prvog svetskog rata tako strasno i istovremeno tanano znao da analizira Stanislav Vinaver, a nakon drugoga rata u mnogo čemu na saobrazan način produžava Zoran Mišić.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
srpski teoretičari i kritičari okupljeni oko časopisa Srpski književni glasnik; znači oni koji su sve do prvog svetskog rata presudno uticali na formiranje književne samosvesti (metaknjiževnosti).
Ali mi takođe znamo da su već nakon prvog svetskog rata, kada je došlo do dubokih promena u srpskoj književnosti, za M. Crnjanskog, R. Petrovića i M.
i to u obliku dnevničkih zapisa jednog umornoga, bolesnog i rezigniranoga austrougarskog vojnika iz prvog svetskog rata, koji je duže boravio na istočnom ili ruskom frontu i nešto malo na italijanskom.
Tim novim pesnicima eteristima, koji su u književnost ulazili pri kraju prvog svetskog rata, rodonačelnik je, veli Crnjanski, Bodler; oni dakle prihvataju njegove slutnje o tajnim saglasnostima, ili vezama, kao o
u potpuno ćutanje, uporno i staračko, i on je, kao i otac mu, koga je pri svakoj važnijoj izreci spominjao, vraćao se iz rata.
278 U godinama odmah posle svršetka prvog svetskog rata upravo je Miloš Crnjanski bio istaknuti, ako ne i najistaknutiji pobornik novoga, „prevratnog duha” u srpskoj
Petar Rajić - vojnik koji se iz rata vratio „umoran od života” - neposredno pripoveda o sebi samom, bez nekog vidljivog reda, što i ostavlja utisak
opet poslužio istorodnim postupkom udvajanja: sreo je, veli, na stanici „jednog svog dobrog druga, koji se vraćao iz rata”, i to upravo onda kada se i sam pesnik vraćao iz rata.
veli, na stanici „jednog svog dobrog druga, koji se vraćao iz rata”, i to upravo onda kada se i sam pesnik vraćao iz rata.
„Dobar drug” je, sa svojom paralelnom pričom o povratku iz rata „preko Japana i Engleske”, nesumnjivo književni dvojnik uporedljiv s Čarnojevićem.
Odjednom sam se sećao, i ja, gradova, i ljudi, koje sam ja video, na povratku iz rata. Prvi put primetih neku ogromnu promenu u svetu”.
kao Petar Rajić umesto groznih bitaka u sećanju zadržava boju nebesa, obale reka, padine bregova i bagremove: „Mesto rata u kome je učestvovao, on je pamtio to svoje hodanje tamo-amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Kojega prote, pobogu? — Kod prote Dejana Popovića. — Šta?.. — uzviknuh iznenađeno. — Još odmah posle rata ostavio je gore svoja brda i sišao na Kosovo. Samo da ga vidiš kako se naselio i izgra– dio!..
Krakov, Stanislav - KRILA
Iz mraka su sijala zadovoljno dva užarena oka grudobolnog buntovnika. Na polju je bila najlepša noć rata, a iz šatora je udaralo na prosuto vino i pijane duše. Vaseljena je bila puna crvenih bakcila.
Hteo je pokreta. Sa bojišta su neprekidno stizale pobedničke vesti. — Ipak je lepo ubijati. I velika opojna vizija rata je prošla kroz njega. Samo je tamo bila radost. Veliki beli brod je iščezao, samo se njegov dim još vukao nad vodom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Za to vreme mladići se uče tajni ribolova, lova, ljubavi, rata, krađe, lečništva, ratarstva, itd. Uče se svemu tajnom fetišerstvu bez kojeg je svaka navedena veština nepostojeća i
Deroko, koji je za vreme rata služio i na francuskom frontu, pričao mi je da su aristokratski sinovi bili prvi koji su se uvašljivili, uprljali,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ODLOMCI IZ DNEVNIKA JEDNOG DOBROVOLjCA USPOMENE IZ SRPSKO-TURSKOG RATA 1876 GODINE I Deligrad, Z avgusta utornik, 1876 god.
« Evo šta sam našao. Naše napadne operacije svršene su još krajem meseca juna, dakle na deset dana po objavi rata, i mi smo posle desetodnevne ofanzive prešli u defanzivu.
Danju se tamane ljudi, noću ljudska tekovina, danju smrt, noću razorenje — to je strahobna slika rata. Silazeći u Aleksinac čuh gde ce otud diže graja i gungula.
Pojmi li Černjajev, on koji hoće produženje rata pošto poto, kolika je to žrtva za malenu Srbiju; pojmi li on da se kod nas ne bori vojska, već građani, narod, očevi i
pa i sama šuma, iako je bilo vedro, sveže jutro, izgledala je oparena i klonula, jer je i preko nje prešao vreli dah rata: grane poodbijane i polomljene od granata, kora oguljena, lišće čisto sprženo dimom.
Čitao sam dosta rasprava protiv rata, ali nijedna knjiga, nikakvi dokazi i razlozi nikad nisu mogli izazvati u meni onako gnušanje protiv ratova kao što
potanak izveštaj kako stojimo sa vojničkom spremom, kao i to kakvi su naši odnošaji sa drugim državama, i u slučaju rata čemu bi ce imali od koje države nadati?
2) Treba li ce spremati za rat? i Z) Treba li da se učini zajam za vođenje rata? — »Ali da bi mogli svestrano promeriti kako da odgovorite na ova pitanja« — tako otprilike reče knez — »ja ću vas
Ali to je vrlo neznatno. U slučaju rata među našim vojnim operacijama ne bi bilo nikakve sveze i zajednice. Tako je sa Crnom Gorom.
Tako je sa Crnom Gorom. — »Moja vas je vlada, dalje, uveravala da se možemo nadati u slučaju rata da će ustati i Rumunija i Grčka, i da s ovim državama imamo prisno prijateljstvo. Ja tako ne mislim.
— »Za Austro-Ugarsku moja vam je vlada govorila da bi nam u slučaju rata ta država bila naklonjena, da bi propuštala sve naše vojne nabavke i činila nam sve prijateljske olakšice, koje može
Ni sad ne može biti drukčije. Po tome, u slučaju rata mi se pre možemo nadati da će nam Austro-Ugarska smetati no pomagati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mi smo izvučeni iz jedne borbe. Maršujemo naporno ceo dan. Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu. Za vreme rata između čoveka i mašine od čelika ne pravi se razlika. Dolij motoru benzina, i teraj dalje.
A sa naše strane nijedna puška nije opaljena... Razume se, za to niko neće da odgovara. Za takve poduhvate za vreme rata kaže se samo lakonski: „Eksperiment nije uspeo.“ Pet stotina mrtvih ljudi... Malenkost!
— Ništa — veli ravnodušno Vlajko. — Šta smo mogli da radimo?... Poginuo i svršeno. Od početka rata on mi je bio sedmi komandir koji gine.
Iako je nekada bio nacionalista, sada je postao ogorčen protivnik rata, koji će, govorio je, ma kako se završio, izmeniti mentalitet celoga pokolenja. To je izvesno.
Zbog tih nesrećnih aeroplana nije hteo ni belu bluzu da ponese. Potporučnik Milan, moj drug iz puka na početku rata... Odavno se nismo videli.
Kažu da je pre balkanskog rata u njima bila smeštena turska vojska, potom je došla grčka. Sada su u njima oficiri i vojnici rekonvalescenti srpske
A tek kako li je onim pešacima, koji već sedam godina, još od turskog rata, riju zemlju kao krtice. — Redak je takav. U hiljadu jedan od tih starih vojnika ako je živ — veli naš drug pešak.
— Ne znam šta će biti u dalekoj budućnosti. Ali smatram, pogrešno je verovanje nekih, koji misle da će posle ovoga rata nastati propast sveta. Bože sačuvaj! Evo, vidite šta kaže Živadin.
— Učitelj. Za vreme mira učim decu kako se rukuje olovkom i perom, a za vreme rata puškom i bombama — govorio mi je idući stalno napred. - Uostalom, danas smo svi jednaki. Branimo otadžbinu.
Dve godine ginemo na ovim položajima, i ni maći. Objašnjavam mu da ishod rata ne zavisi od nas, već od naših saveznika. A oni su moćni i silni.
— A ovde se kod jednog istaknutog mitraljeza nalazi jedan konjički poručnik. Ali ne od onih legalnih. Pardon. Za vreme rata nisam imao čast da ih vidim. Nego jedan od onih, koji je po kazni preveden u pešadiju...
Zemlja u sebi ne skriva ništa, a noge imam da sam kadar stići i uteći... More je podmuklo... Pogotovu u toku rata, otkada pronađoše one proklete sumarene... Navikli smo da posmatramo orlove, a tamo se roje ajkule. Džaba ga bilo!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pa u dnevniku, u uzbudljivo doba krimskoga rata, beleži dalje ovako: „E, bogami! pravo imaju ljudi što na, ,Spisateljku’ viču!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veka primljeno je mnogo francuskih reči, dok među onima usvojenim posle Drugog svetskog rata dominiraju engleske. Širenje izražajnih mogućnosti književnog jezika išlo je naporedo s pojavom i razgranavanjem
Tako se ceo period koji obuhvata od 90-ih godina prošlog veka pa do Prvog svetskog rata označava terminom koji je zajednički za većinu srednjoevropskih i južnoslovenskih književnosti - moderna.
Između dva rata, a i kasnije, I. Sekulić je jedan od najboljih esejista i tumača književnosti. Manje sklon inovacijama Milutin Uskoković
Ono je bilo i deo programa novih književnih pokreta, čiji su manifesti preplavili evropske književnosti najpre uoči rata, a onda i posle rata.
programa novih književnih pokreta, čiji su manifesti preplavili evropske književnosti najpre uoči rata, a onda i posle rata.
On nije dao značajnije pisce. Ali su ti pisci uticali na književni život uoči rata. U čisto književnom pogledu bili su konzervativni. Obnavljali su neke prevaziđene obrasce.
književnost Početkom trećeg i najdužeg perioda, koji obuhvata savremena književnost, označio je isto toliko kraj jednog rata koliko i promena društvenog sistema. Drugi svetski rat podjednako je bio razoran za srpski narod kao i Prvi.
Najpre je to Svadba Mihaila Lalića (1914-1992), pisana u realističkom maniru, s tematikom iz poslednjeg rata, ali se ona ne daje samo na ideološkoj nego i na nešto jače istaknutoj psihološkoj ravni.
To je prvi modernim prosedeom pisan roman s tematikom iz poslednjeg rata (u primorskom zaleđu Zadra). Desnica je još pre rata pisao pripovetke oslanjajući se na tradiciju srpskih pisaca u
Desnica je još pre rata pisao pripovetke oslanjajući se na tradiciju srpskih pisaca u Dalmaciji. Zatim je njegova proza postajala sve
v. Sustizanje vodećih književnosti, tj. ubrzani razvoj, postoji i u srpskoj sve do završetka Prvog svetskog rata, kada se ona neposredno uključuje u jak internacionalni pokret književne avangarde.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U rakiji daje se konju koji boluje od »valjavice« (SEZ, 14, 351). Gatanje po telfi od kafe postalo je posle rata popularno. KESTEN Kaѕtanіe (caѕtanea veѕca). Kesten (pitomi).
DODATAK ČAJKANOVIĆEVOM »REČNIKU« VOJISLAV ĐURIĆ (PREGLED VEROVANjA OBJAVLjENIH POSLE II SVETSKOG RATA I NAPOMENE) I UZ POJEDINE ČLANKE U »REČNIKU« Aljma.
Beli luk. U verovanjima objavljenim posle II svetskog rata, kao i u ranijim, b. l. ima izvanredno mesto. Gde god se govori o verovanjima bilo u kojoj prilici, tu je i b. l.
« (Іgri ta pіsnі, Ukraїnsьka akad. nauk, Kiїv, 1963, 420 id). Bosiljak. U verovanjima objavljenim posle II svetskog rata ima veoma ugledno mesto (kao beli luk, jabuka, pšenica) i istu ulogu kao u Čajkanovićevom »Rečniku« (v. npr.
vatre »za one koji su umrli bez sveće« (ibіd., 465). Busen. Posle II svetskog rata objavljena su zanimljiva verovanja o b. u vezi s mlekom, pričešćivanjem, mrtvačkim kultom.
Vrba. U mnogobrojnim verovanjima objavljenim posle II svetskog rata v. ima ulogu koju je Čajkanović opisao, sa retkim drukčijim pojedinostima u vračanju i gatanju.
Već između dva rata, a naročito posle poslednjeg, uporedo s promenama koje je izazvao industrijski razvoj, iz godine u godinu sve brže
U Takovu i Velikoj Ivanči igra se zove: konopljarica. U Takovu (do I svetskog rata svuda, a posle mestimično) to je veoma omiljena igra, koja se sastoji iz niza prizora: ore se zemlja i seje se k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A u ušima u isto vrijeme jednako im odzvanja huka valova što se razbijaju o grebene škrapavog rata što zadire daleko u more i brani uvalu od vjetra. Stoje prislonjeni uza zid ograde, i iz zatišja gledaju u noć.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bledi kao utvare, leže oni po svojim ćelijama, oko njih kiselo smrdljivo blato, pustoš kao posle rata. Nigde ništa od živih bića. Osim njih.
Janja! Bila je to žena koliko može da se vikne. Kirča je najteže od nas podnosio dugo vreme na Kuli, to vreme bez rata, šugavo, dosadno promicanje dana u lenčarenju i zaludnom rasipanju snage i volje.
No razbojnici su napali bez reda, očigledno nenavikli na ovakvu vrstu rata. Hrlili su u čoporu, verući se kao pomahnitali uz nezgrapno sklepane lestve od jasikovih oblica.
Vreme ubijanja i vreme lečenja, vreme rušenja i vreme građenja, vreme ljubljenja i vreme mržnje, vreme rata i vreme mira.“ Molitve su dakle za mir. On uvek tako. Iz teškoća se izvlači smutljivim zagonetkama i dvosmislicama.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I junsko veče spušta mrak, Koprenu nemo svija Treperi zvezdâ bledi zrak, I blaga noć se nija. Sve mirno diše. Rata bog S mutnog se gubi vida, I anđô mira, s milja svog, Srebrnu harfu skida. O, zvoni, harfo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„Sredinom prvog veka pre Hrista stiže i do nas vest da je velika aleksandriska biblioteka za vreme rata izgorela do temelja. Mi postasmo, sa naših 200.000 svezaka, najveća biblioteka na svetu.
Moja lovačka puška koju sam vrlo voleo zaplenjena je, za vreme svetskog rata, kao opasno oružje, u trenutku kada mene, kao državljanina Srbije, odvedoše u ropstvo i zavedoše me u spisak
moje očevine, koji je bio dovoljan da njime prebrodim desetogodišnji period moje vanredne profesure i sve nevolje svetskog rata i posleratnih prilika. Prvog oktobra 1909 god.
I posle moga odlaska u Beograd, ja sam svake godine ovamo svraćao, ali od svetskog rata mi se ne vidosmo, jer sam prolazio kroz Beč uvek u leto, kada biblioteka ne radi.
Zato im moradoh danas opširno ispričati šta sam sve za vreme rata preturio preko glave. Sažalitelni izrazi njihovih dobroćudnih lica pokazaše mi jasno da je naše prijateljstvo ostalo
mahovinu ispod jedne stare jove, sa koje je, lepršajući se, opadalo lišće, tiho i graciozno, kao da ne oseća oluju rata. Pred mojim zatvorenim očima proletao je ceo moj život, kao kakav film, odmotavan ogromnom brzinom.
Ovde ima starih istorijskih spomenika. Za vreme svetskog rata naišlo se ovde, na utoku Crne reke u Vardar, pri kopanju vojničkih rovova, na ostatke antičkih građevina.
Ja sam gledao njegov postanak i razvitak, a koliko sam puta bio ovde, to ne mogu više tačno da izračunam. Od rata, provodim skoro svako leto ovde. Sada je vlasnik ovog velikog imanja sin moga pokojnog druga.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Najzad mir, palanački mir, austrisko-palanački mir, gde davno i davno nije bilo ni pobune ni rata; i još i onaj karakteristični palanački mir koji nestaje kad se palanka istinski prestaši od nečega krupnog i retkog,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Razume se, naš se poraz nije samo na ovome završio. Posledice velikih svetskih sudara osećaju se tek posle rata. I mada mi, prema načinu na koji je obrazovana, činimo utisak jedne neustavne vlade, ipak vas uveravam da smo mi
— A rat? — uzvikuje komšija bakalin sa izvesnim urođenim osećanjem odvratnosti prema ratovima. — Pa ako i bude rata, zašto je oficir nego da se zavuče u kancelariju i čita depeše sa bojišta. A posle, rat je prilika da dobije i orden!
Kada je u Nemačkoj, u toku dugotrajnog rata, zapretila oskudica hrane, kada su se nemački naučnici ozbiljno bacili na to da izmisle i hlebac od hartije, tada je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prvi put od početka rata. Njihovo raspoloženje moglo bi se svesti na dvoje: ili energična ofanziva, pa ma svi izginuli, ili da ih raspuste kućama.
Ali sedi Kralj je dobro poznavao psihologiju rata, i melanholičnim glasom odgovori: — Bez savezničke pomoći, pukovniče, takve se zapovesti ne izdaju.
smo upali u Bugarsku, pa ih razbucali još u početku, mi čekamo da mobilišu, da koncentrišu, da nas napadnu, bez objave rata. I da bi naša tragedija bila potpuna, mi čekamo da nas razlupaju, da bismo uverili Evropu kako smo mi nevini...
— smeje mu se Gruja. — Vala, podnaredniče, svakojake sam „mandže“ za vreme rata pio i jeo, pa ka velim, da probam i morsku vodu. Tako sve pored obale, i stigosmo u San Đovani...
Na svakom koraku sretamo poznanike iz raznih pukova, s kojima se nismo videli još od početka rata. A na Esplanadi svira marinska muzika i dame šetaju.
A kaplar Vučko udavio se u reci Maći. Jankulja su ubili Arnauti. Od sto trideset, koliko je bilo na početku rata, u bateriji je ostalo svega trideset. — Eh, šta ćete... Da nema toga i Nikola Pašić bi išao u rat!
Kapetan Dušan bunio se jednoga dana: — Molim te, ostavi... Onaj moj Milisav celoga rata dizao lafet od dvesta kila, pa sad treba da mlatra rukama. — Kipislcauf!... Sad smo gimnastičko društvo — veli Luka.
časa docnije, oni su brzo radili mehanizmom njegovim i nišanskim spravama kao da su pored tih oruđa bili od početka rata.
Pred ovim prirodnim bedemom zaustavila se srpska vojska. Posle dve godine rata, teškog prelaza preko Albanije i mora, ogromnih muka i patnji, stajali su vojnici kao izgnanici pred vratima svoje
Sunce je zalazilo i kosi zraci padali su nam pravo u lice. Tako je od početka rata. Okrenuti smo uvek zapadu. Nekada sam se oduševljavao tim čarobnim prizorom.
Njihova lica bila su tamna kao zemlja. Sva trojica su imali pripasane sablje, što je bilo neobično videti za vreme rata. Prišli su komandantu odlučnim korakom, u isti mah zauzeli stav „mirno“, i pozdravili.
Prosto rečeno, komandant je taj koji treba poslednji da pogine. Ovakva naređenja za vreme rata postala su gole fraze. Mnogo štošta se i ne događa po zamisli štabova, koji često pripisuju sebi u uspeh i pobedu koju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U Ilijadi i Odiseji, u Mahabharati i Ramajani, na primer, bogovi ne samo da odlučuju o ishodu rata nego i sami učestvuju kao pomagači ovoga ili onoga junaka.
Posle rata koji se završio primirjem u Segedinu (1444) Turci su vratili Đurđu čitavu njegovu oblast (i gradove Golubac i Kruševac)
Nekoliko godina zatim došlo je opet do rata između Mađara i Turaka. Mađarska vojska, pod zapovedništvom J. Hunjadija (koji je u pesmama poznat kao Sibinjanin
Boka je postala hajdučko gnezdo u drugoj polovini XVII veka, u doba dugotrajnog mletačko-turskog rata. To su Crnogorci i Hercegovci koji su došli u Boku da zajedno sa Mlečićima ratuju protiv Turaka.
— zbog teškog života pod Turcima — uskočili na mletačko zemljište i uzeli vidno učešće u dva mletačko-turska rata: u kandijskom (1645—1669) i morejskom (1684—1699). Mletačka Republika „što nije dozvoljavala Austriji — činila je sama“.
Nekolike naredne godine bile su ispunjene sitnijim čarkama. Od 1653. Ao kraja kandijskog rata odigrale su se mnoge žestoke borbe: kod Knina, Glamoča, Udbine (gde je, 1654, poginuo Ilija Smiljanić, sin Petra
Od 1684, kad je počeo morejski rat, u tim borbama učestvovali su svi kotarski uskoci. do kraja ovog rata ONI su imali niz sukoba sa Turcima: kod Knina, Glamoča, Sinja, Livna, Duvna (gde je, 1687, poginuo Stojan Janković) i
1 Ivo Senković (ili Ivo Senjanin) je istorijski Ivan Vlatković, poglavica senjskih uskoka. „U vreme austro-turskog rata 1593—1606. on se“ — kaže V. Čubrilović — „nadaleko pročuo sa svojim drugom Jurišom.
Odlikovao se u mnogim borbama protiv Turaka za vreme dugotrajnog kandijskog rata. U jednoj od tih borbi (kod Obrovca, 1666) pao je u tursko ropstvo i proveo u Carigradu četrnaest meseci.
U periodu mira između kandijskog i morejskog rata imao je zadatak da kao najistaknutiji uskočki starešina sprečava napade uskoka na Turke.
Po izbijanju morejskog rata, s uspehom je predvodio kotarske uskoke i odlikovao se u nizu sukoba s Turcima. Poginuo je u napadu na Duvno 1687.
„Oslobodilačka borba u Crnoj Gori“ — kaže B. Pavićević — „započeta crnogorskim ustankom u toku morejskog rata (1684—1699) ušla je na početku XVIII vijeka u fazu borbe za političku emancipaciju od turske vlasti i za nezavisnost
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nastajalo je jedno drugo djetinjstvo, oprljeno mrazom rata, dječaštvo malog buntovnika, nekadašnjeg vođe odmetnika iz Prokina gaja.
III Desetak dana poslije objave rata drumovima počeše da nailaze gomile razoružanih vojnika. Prolazili su, potišteni, raspasani i obradatili, a na sva
Jovanče je neprestano zamišljao da se i Nikoletina Bursać, ona otresita i krupna momčina, mora baš tako vratiti iz rata: naoružan, mrk i odlučan. Kad bi se desilo drukčije, činilo se dječaku, on bi odmah umro od tuge.
su posmrtnu počast svojoj skromnoj seoskoj školi, dok je po njima padao gar i prašina od bombardovanja, gorki prah rata, razaranja i smrti.