Dučić, Jovan - PESME
IV No pred ravnodušni svemir što ga koči Mir tvojih načela, stane bol čoveka Usamljen pred svačim!... I zbunjene oči Na tamnoj matici
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
vidi da imaju mnogo pasivne hrabrosti, hrabrosti da podnose i da istraju: povuku se u sebe, te izgledaju nemarni, ravnodušni i neosetljivi prema zlu koje ih snalazi.
To je jedina vojska koja ne zna za pesme na maršu. Kreću se pognutih glava, ćutljivi, čvrsti prema teškoćama, ravnodušni, gnevni bez žestine i pobedioci bez radosti, oni ne pevaju!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
S druge strane, i da je vredela nešto u to vreme, mladost bi svakako bila poslednja stvar čiji bi sjaj ravnodušni posmatrač zapazio na našim licima.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
skraćena, zadržana in statu nascendi, ona je nešto kao pesma-dete, pred čijom bezazlenošću ne umemo da ostanemo ravnodušni. Pojam neuspeli pesnici svakako ne treba izjednačivati sa pojmom loši pesnici.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»carski ljudi«, oficiri u državnoj službi, oni su se izdvajali iz narodne zajednice, postupno postajali nacionalno ravnodušni.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
kolijevci zavičaja, kroz koji više neće mesti glasne oluje, rušilački vjetrovi, niti će ga prekrajati i mijenjati ravnodušni stranci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Seli smo za doručak. Svi smo bili usiljeno ravnodušni i, činilo mi se, bila je potrebna samo jedna reč, pa da se prospe bujica suza i nežnosti.
Vojnici su potpuno mirni. Možda po inerciji, ili što su premoreni, te su postali ravnodušni. A možda su i oguglali, tek svi mirno očekuju da se obavi i ovaj današnji krvav tekući posao. I to što pre.
Tada mi je postalo jasno zašto su pešaci onako ravnodušni kad okolo njih zvižde kuršumi. Ta oni su toliko puta bili na nišanu puške i ostali živi, a tek što bi se čuvali kad ih
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sreta nastavlja. — Braćo učitelji, jedini napredni elementi i jedini prijatelji narodni! Smemo li mi biti ravnodušni!? Mi, koji smo i sami ponikli iz slobode?!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Pa šta je meni stalo? — Ama, eno se u tvoja vrata unese! — E pa šta je tebi stalo? — odgovori ravnodušni kadija. KADIJA I KADINICA Jednu veče kad se kadija vratio iz mešćeme kući, kaže mu kadinica kako joj je čipčinica
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Teško je oceniti šta su te čudne pojave značile u ono vreme. Žudimo za novim senzacijama, ali ubrzo postajemo ravnodušni prema njima. Ono što je juče bilo čudo, danas je običan događaj.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Glavni junak je svuda ravnodušni tuđinac, što prerasta u temu bezavičajnosti novog čoveka. To je izvrsno delo i po fakturi i po viđenju sveta očima
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ono što smo sami o sebi uporno govorili, izgledaće im kao obična prevara. Mi moramo ostati ravnodušni pred opasnošću. Kako će ovi glupi sebarski momci ostati u veri i u nadi kad mi pokazujemo očigledan nedostatak vere i
Njih dvojica se cerekaju. Hi, hi, hi — Dimitrije. Ho, ho, ho — Dorotej. Ko bi rekao da i taj Dorotej, ćutljivi ravnodušni Dorotej, ume tako raskalašno da se smeje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ostavili su ga tu, na miru da umre... Malo dalje ležao je iznemogao konj... A živi jedva odmiču. Otupeli su, beskrajno ravnodušni i svejedno im je da li vide mrtvog čoveka ili životinju.