Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja izvadih mahramu i počeh joj stresati sneg. Ona gledaše sve to nekakim ravnodušnim pogledom. Kad sam bio gotov, ona se lako pokloni: — Hvala! — Na malu. Opet zaćutasmo.
Sede nemarno za sto i uze nekako važno lice, kao da je delio megdan s Kursulom, pa ipak on htede se načiniti ravnodušnim, kao da on i ne motri na tako običnu stvar i kao da je i zaboravio da je sav išaran kao Sidovljeva karta Evrope.
Milićević, Vuk - Bespuće
Ili je nju dovelo pred njega iskušenje života, sa lukavim, malim smijehom na tankim ispijenim usnicama i mirnim, ravnodušnim podsmjehom u kutovima očiju?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
gde iščezoše oni revolucionari sa bedžovima, ono mudro ćutanje i kao zen-zurenje u prazno, šta bi s onim sigurnim i tako ravnodušnim otegnutim govorom, onim foliranjima da su iza svega, kao u pitanju droge? Đavola, droge!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
On nakrenu glavu na jednu stranu. Otvorenih usta blenuo je u tamnu noć. Onda se okrete meni i progovori ravnodušnim glasom: — A, ko mu ga zna! — i slegnu ramenima. Zavalio sam glavu na leđnu torbu, osluškujući neprestano.
Neka slutnja zakovitla u meni. Pogledah ga u oči ne bih li razumeo smisao njegovih reči. Jedva savlađujući se usiljeno ravnodušnim glasom progovorih: Ne razumem... Hvala bogu, zdrav sam. — Zaćutao sam.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada, istoga dana kad mu pomilovanje, koje ga ostavi ravnodušnim, stiže, on ostavi kuću u kojoj je proveo deset godina ispunjenih kajanjem i mračnih kao beskrajni jesenji dan.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali još kasnije, to me već ostavljalo prilično ravnodušnim, jer sam bio došao do zaključka da toliko opjevana spontanost i neposrednost umjetnika baš i nije tako neophodna, ili
Žene su bolji dio čovječanstva. Ako ti među ravnodušnim, sobom zaokupljenim ljudima, neko pruži ruku da te izvuče iz neprilike, to će uvijek biti žena.
Sjedimo uz bolesnika, gledamo u njegov utanjen nos, i pričamo. Oprezno zaobilazimo bolnu tačku. Pričamo mu o ravnodušnim stvarima koje njega više ne zanimaju, o stvarima koje više ne diraju njegovo srce.
A nema te razlike koja ljude razdvaja tako duboko kao ta. Oni nas izdaju, oni nas iznevjeravaju i sa sasvim stranim i ravnodušnim osobama: čak i s njima veže ih jedna tanana no žilava nit solidarnosti — solidarnosti među živima — kakva ih više ne
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zato ima tako mnogo sitnih a upečatljivih pojedinosti, u sumornom osvetljenju, sa setnim, čak i ravnodušnim pogledom na hadžijsko-varoški svet (jer ga je pregorela), s kojim se oprašta, i sa uznemirenim pogledom na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Govorio sam lagano: — Sve je spremno. Sad će poći. Budite pripravni. — Budite bez brige — veli ravnodušnim glasom komandir baterije. Zamislio sam tada bateriju... Umorni vojnici sede pored topova i dremaju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A video si da je došao ađutant. — Naravno... — Pusti ga, pobratime — veli Dušan usiljeno ravnodušnim glasom — neka radi po svojoj glavi, šta se nas tiče. Posilni, baci koje drvo na vatru!
Kola odlazila i vraćala se natovarena hranom. Sva ona rasplinuta osećanja, koja su dosad ljude činila ravnodušnim kao da su kanalisana ovim oštrim komandama. Vojnici su postali okretniji, hitriji. Govori se već i o frontu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe preko nje tako ravnodušnim i umornim pogledom kao da je to neki nahereni direk od opštinskog fenjera, a ne vitka i lepa Zona hadži Zamfirova!...