Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je Zdanje bilo završeno, radost uistinu kao da je iščezla: nije je razaralo nešto nepoznato, sa strane, razaralo ju je nešto poznato, u njemu.
Kad je Zdanje bilo završeno, radost uistinu kao da je iščezla: nije je razaralo nešto nepoznato, sa strane, razaralo ju je nešto poznato, u njemu.