Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pored svojih domaćih poslova radile su i sve muške poslove. Nije bilo nikakvo čudo videti ženu na razbojištu gde prevrće mrtve i ranjene, zapaja ih i zalaže... Zar je jedna priča iz toga doba kako čak i same babe biju Turke!
On ima pritrča ruci... Aleksi su lile suze potokom... Ljubili su se kao na svadbi, a ne na razbojištu... Kad se malo pribra, Stanko se okrete svojoj družini: — Ima li još ko od vas zajma nevraćena?
— Stojane! — okrete se Stanko Čupiću — primaš li nas?... Stojan ga samo zagrli... I na krvavom razbojištu nastade veselje što je nebo prolamalo...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za to vreme pešaci pretresaju telećake zarobljenika i vade duvan, kafu, šećer, i trpaju sve u svoje torbe. A po razbojištu se razmileli i Jankulj, i Vučko, i Tanasije... Čak i Krsta vozar zapalio neku lulu i cima guste dimove.
A ranjen je u nogu. Tanasije mu predade na poklon jedan telećak. Na krvavom razbojištu je ovladalo veselo raspoloženje. Odnekud sa desne strane teraju pešaci buljuk zarobljenika, koji veselo mašu, jer su se
Rakić, Milan - PESME
Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari
Pandurović, Sima - PESME
STAROST 112 II 114 NA CRKVENCU 115 VEKOVI 117 DANAŠNjICA 121 ZORA NADANjA 124 VOJNIČKI RASTANAK 126 NA KUMANOVSKOM RAZBOJIŠTU 128 NOĆ SLUTNjE 129 NA POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE 131 RANjENICI IZ 1912 133 CVEĆE OVOG
NA KUMANOVSKOM RAZBOJIŠTU Kao kroz zemlju koju Usud ukle, Milimo vlakom u sumraku kobnom, Kroz puste ravni u nedogled pukle.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — kazuje vrana gavranu na razbojištu, pokazujući leševe, a gavran joj na to odgovara: Ja skraja! Ja skraja! Ja s kraja!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ječi u snu, ranjen na tom tihom razbojištu. Gleda ga bespomoćno i čini joj se da i on sam, telesno, otiče kroz te odrane, oljuštene jauke, da se rastapa u tmuši
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Valjali su se po tom razbojištu i omašćivali rubove grimizom i žeženim žutilom. Svijet iza mene kao da je opustio: kao da je taj bolni zapad isisao iz
Jakšić, Đura - JELISAVETA
rukom ledenom Odmora željnog kuću večitu, I duša žudi strogom sudiji Neučinjene pravdat grehove — (Gleda unaokolo po razbojištu.) Ah, bože moj! I tu je tekla krv!... Bratska krv. Vi’š ono onde!... I to je srpska krv! I to!... I to!...
Pozvah ih, gospodaru, i svetoga oca, serdare i sve što sam na domu našâ — a to je malo, gospodaru, višina ih ode na razbojištu snagu kušat. — KNEZ ĐURĐE: Sad idi! Idi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako rade i stara Gandhari i njenih sto snaha na jednom sličnom razbojištu u Staroj Indiji: prevrću ratnike pokidanih ruku i nogu — one s jedne strane, a šakali i ptice grabljivice s druge.