Petrović, Rastko - PESME
- uvek iste, vas se to ne tiče, nemaju imena; vas se imena ne tiču - a kroz zemlju se proceđuje masna i mrka tekućina razjedinjenja - to nije rastuženosti, ako baš i suza. Šta bih činio da nema ljudi već da sam sâm: kao pesnik šta bih činio?
zaspim: truljenje po telu raziđe, Poslednja snaga na život upne se da me probudi; I dugo čeznem da svetlost u mene naiđe, Razjedinjenja zbriše kroz glavu i kroz grudi: Strašna glavobolja i umor nad otvoren grob me zanesu, I senke zbrkanih stvari na ruke
dovoljno će spavanje pregoniti me, u truljenje, Kada nijednim dizanjem svesti neću se iščupati tom dnu, Već kroz spektar razjedinjenja završiti najzad seljenje: Moljah ga da ne odmiče se, veče to, od mog spavanja, Pa ako primeti plavilo lica, sam me